Glasanje na temu MITOLOGIJA
Prikazujem rezultate 1 do 10 od 10

Tema: Glasanje na temu MITOLOGIJA

  1. #1
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.140
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4409

    Podrazumevano Glasanje na temu MITOLOGIJA

    Dobro veče, dobri ljudi!

    Poslali ste četiri priče.
    Glasaćete, bez obzira na broj priča, po uobičajenom sistemu (3,2,1) do petka, 30. juna, do 21h.

    Počinjemo!

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 1

    MUKA

    Jutarnje šetnje ne propuštam. Bilo + 30 bilo - 10, ja sam već u šest vani, ophodim svet ispražnjen od ljudi, uglavnom sam, tek tu i tamo koja ptica ili drvo koje je zaboravilo da ni hodati ne zna, ali to je retko, pretežno sam, pješačim kroz sulfurno sivi, blago naznačeni pejzaž promenjivih pojmova. No, neukusno crveno sunce diže se s tromošću koju sebi može dopustiti samo neminovnost (luda kći brižne majke - minovnosti, naime). Boja dana još nije onako kričava kao što će biti kad se sunce uspne dublje u nebo, a svetlost okuraži i potone u kič. Neka bude svetlost, neka cveta hiljadu cvetova i neka boje zamrljaju sve što postoji, kao u snu sinesteta-nonesteta.

    Na nekoj od šetnji susretnem sudionike davno zamrlih paradogmi:
    - staricu s gušom i štakom - Babu Jagu davnog praslavenstva propalu kroz procep svetova
    - predivnu nimfu što peva patriotske pesme nepoznatog naroda, sve dok ne upadne u matični joj šaht
    - jato satira, poput vrabaca s roščićima, samo što se umesto điv-điv glasaju mrt-mrt
    - Pan, pak, prelazi ulicu daleko od semafora i zebara; „Stoko jedna!“ viče za njim preventivno iznervirani smetlar na izbojku vozila gradske čistoće. I Pan jedva pretrči na vreme, padne preko ivičnjaka, nestane u visokoj travi.

    Do 7 napravim krug, praskozorje se već ozbiljno zalaufalo, već se naveliko množe preteći zvukovi dana. Pred ulazom u zgradu, naravno, čeka on: Zevs, razgaljen sedi.

    „Ehej!“, poviče. „Pa gde si do sad? Da znaš samo šta nas sve čeka danas!“

    Pretvaram se da ga ne vidim, da se obraća nekom drugom, da je poludeli klošar koji takve i takve stvari govori svakome, da sa mnom nema baš nikakve veze. Prolazim mimo njega, poniknem glavom ponosnom, dok kroz lojnice i znojnice gubim puste litre dostojanstava i subdostojanstava.

    "Na redu su mudrosti, o tome ćemo danas." nastavlja Zevs i dodaje, "Dijalektičari danas kažu da beskrajno malo nema oblik, a da je beskonačno izvan mere. Da li je to istina?"

    "Ako posmatramo veliki oblik sa stanovišta malog", pomislih znajući da me čuje, "ne možemo mu videti granicu; ako posmatramo malo sa stanovišta velikog, ono izmiče našem vidu. Beskrajno malo je delić malog; ogromno je uvećano veliko. U tom smislu ove dve stvari spadaju u različite kategorije. To leži u samoj prirodi okolnosti. Ni malo ni veliko ne pretpostavljaju oblik. Ono što je bez oblika ne može se deliti brojevima, a ono što je izvan mere ne može se meriti. Veličina bilo čega može postati predmet diskusije, a sićušnost bilo čega može se mentalno zamisliti. Ali za ono što ne može biti ni predmet diskusije niti se može mentalno zamisliti, ne može se reći ni da ima veličinu ni da je maleno."

    "Stoga", nadoveza se Zevs na moje misli, "istinski veliki čovek niti vređa druge niti sebi u zasluge pripisuje dobročinstvo i milosrđe. On ne teži dobitku, niti prezire one koji mu teže. Ne bori se za bogatstvo, ali ni ne pridaje veliku vrednost svojoj skromnosti. Ne traži pomoć ni od koga, ali nije gord zato što se oslanja na samog sebe, niti prezire pohlepne. On postupa drugačije nego što postupa vulgarna gomila, ali ne pridaje značaj tome što je drugačiji ili što je ekscentričan; i zato što dela kao većina ne prezire one koji laskaju pojedincima. Položaji i preimućstva sveta nisu mu nikakav razlog za radost; kazne i sramoćenje nisu mu nikakav razlog za nesreću. On zna da se ne mogu razlikovati dobro od zla, da se veliko i malo ne mogu definisati."

    "Ovaj lukavi Bog pokušava da me uvuče u zamku, kako bih pomislio da na mene misli kada o osobinama istinski velikog čoveka govori. Kako da ga se rešim?", pomislih.

    Srećom, naiđe predsednik kućnog saveta, otera prolupalog Boga:

    “Gubi se, skitnice matora! Idi negde drugo pa žicaj!“

    I Zevs ustrašen pobegne.

    Tako razrešen pređem kućni prag i počnem misliti o radnom danu koji mi predstoji, koji bi mogao potrajati oho-ho, možda čak i preko granice vremena.
    Mrzim posao koji radim, ali od nečega se mora živeti. Nešto se mora jesti.
    Obrijem se, istuširam, obučem se stilski, kako i dolikuje jednom mitološkom radniku. Pre puta uzmem komad hleba i namažem ga debelim slojem margarina. Zagrizem čeljusno, žvačem provizorno, gutam zdušno, hlepimice. I bude mi malo muka. Ali to je valjda i od stresa, nagomilanih silnica socijalne stvarnosti koje mi se sele telom, poput horde enkiduovskih klonova u potrazi izvorom duše.

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 2

    ***

    - Čime se ti baviš? pokušao sam da prekinem neprijatnu tišinu.
    - Miniram, kratko je odgovorio.
    - A, to...
    Mislio sam da sam sam u plitko iskopanom rovu, nisam ni primetio kada je došao. Prošao je strazu, naš je. Kako je noć postajala jača postajalo je hladnije. Kiša koja je do večeri padala je počela da isparava i stala na metar od zemlje, čineći mokre šinjele još težim.
    Hodali smo dva dana sa retkim pauzama, kroz šiblje i zarasle puteve, kroz stare šume i napuštena sela. Nisam znao gde smo.
    - Jesi li nekada ubio? ispalio sam ne znajući odakle.
    - Ne znam. Možda.
    Ne priča mnogo, povezuje neke žice, zubima kidajući i nastavljajući jednu na drugu.
    - Ovo je radio i moj deda, i njegov deda, i mnogo generacija unazad. Ovde vreme ne tece.
    Mršav, tih, svetao i, ne sklanjajući pogled sa svog posla rekao je: - razminiravam, dozvoliću vam prolaz ka jugu.
    Pomislih ko si ti da dozvoljavaš i ne dozvoljavaš, imaš jasna naređenja, vojska je to. I kao da mi je pročitao misli, rekao je: - nisam vojnik, radim sam.
    Pogledao sam ga, seljački gunj, opanci, pletena torbica, stvarno civil.
    - Pući ce tek sutra kada vi budete dovoljno daleko, ako neko krene za vama, i... tu je zastao.
    - I? pitao sam zbunjeno. Laknulo mi je što ćemo konačno izmaći upornoj poteri.
    - I ako neko od vas pokuša da se vrati.
    Pomislih čekaj, prijatelju, šta pričaš, vratićemo se čim obavimo zadatak. Tada se setih da nikome od vojnika nije rečeno koji je zadatak. Zamislio sam se, čemu priča o precima minerima.
    - Kroz klisuru može proći samo jedna vojska, kao nekada, kao uvek. Ovuda niko nije prošao dva puta. A kiša, ona uvek opere sve, rekao je sa tugom u glasu.
    Spakovao je ranac i ustao, a ja sam od stotinu pitanja kojih sam se u trenutku setio pitao samo:
    - Gde smo sada?
    - Bagrdan, kratko je odgovorio nestajući u mraku.
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.



  2. #2
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.140
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4409

    Podrazumevano Glasanje na temu MITOLOGIJA

    Priča br. 3

    5 000 OTKUCAJA FILONOVOG ŠTAPA


    Kuckajući štapom, šepavi Filon se dovuče do bolesnikovog uzglavlja. Čim sede u klimavu stolicu, ispod kreveta izmile zmija, uspuza se uz štap, obavi ga u prstenovima i tu zaspa. Bolesnom Polidoru se pogled prikova za taj prizor i što je duže gledao, sve ga je više obuzimao dremež. Činilo mu da se leluja u plavičastoj magli u kojoj Filonovo lice poprima lik boga Asklepija. Zatvorenih očiju, dišući uznemireno, Polidor je počeo da govori:

    - Na trgu su se nazirali razbacani predmeti i dve povijene ljudske figure. Bili su mi okrenuti leđima i uneti u nekakav posao. Jedan je povremeno zamahivao rukom i tada se čuo tup zvuk koji mi beše poznat, ali mu nisam mogao tačno odrediti prirodu. Drugi se iz čučnja premeštao u klečeći položaj i petljao nešto rukama po mraku. Zastadoh da osmotrim šta se krije u tom prizoru, a oprez me nagna da zalegnem i pritajim se u trenutku kad jedan od njih ustade i primiče se nečemu na zemlji. Vukao je neosvetljeni tovar približavajući ga drugom čoveku. Po pokretima koje su činili, zaključih da sam na trgu zatekao lopurde koje su se dočepale plena i stavljaju ga u vreće. Ničeg neobičnog tu ne beše u vreme građanskog rata i zato nastavih da se šunjam po rubnim delovima tržnice.

    Kad dođoh na dvadesetak stopa od vatre koja je gorela kraj pijačne tezge, odlučih da je u širokom luku zaobiđem iz predostrožnosti da me ne obasja i razotkrije. I taman sam hteo da zakoračam u dubinu tame, kad mi prizor na trgu postade vidljiviji jer ga plamen osvetli, a mene prenerazi. Postade mi jasan onaj zamah ruke jednog od ljudi kad opazih da drži sekiru i tupim udarcem odseca jednu, pa zatim i drugu šaku čoveka koji mi se činio još živim. Slabi pokušaji žrtve da pruži otpor bili su uzaludni jer ga je drugi čovek držao u snažnom stisku i pomagao pri kasapljenju udova. Privukoh se bliže, prestravljen i zgrožen, željan da se uverim da me oči varaju, da me to mađija vatra svojom igrom senki i svetlosti. Tada videh da ono na trgu nisu predmeti, već lokve krvi i osakaćena trupla koja čine male pokrete, kao pokušaje da se pokrenu. Nije se čuo nikakav krik, jauk, stenjanje, već samo udarac sekire koja pada, lomi kosti, seče meso, i odjekuje na trgu kao kad se krate oblice za ogrev - opisivao je Polidor dok mu se lice grčilo u bolu.

    Filon vide kako bolesnik diže ruke nad glavom kao u nameri da se zaštiti od udarca sekire. Nalet krvi pulsirao mu je u slepoočnicama, bio je obliven znojem i vrpoljio se u krevetu prožet žmarcima koji su mi mraviljali pod kožom. Uzbuđeno dišući, nastavio je isprekidanim, drhtavim glasom:

    - Puzao sam sve dok na dva koraka od sebe nisam razaznao čoveka o kočiće privezanih mišica i butina. Iz tela mu je isticala krv jer mu behu isečene šake i noge do kolena. Čulo se prigušeno stenjanje, krkljanje tela u samrtnom ropcu, samo to, i ništa više jer mu je monstruozna ruka zašila očne kapke i usta crnim, debelim koncima... Ote mi se krik iz utrobe, odjeknu trgom i prekide kasapine u poslu. Okreću se ka meni, sve zlo sveta vidim u njima... stići će me, Fobos i Dajmos će me stići, da uteknem od Aresovih sinova, da me nema, da se skrijem pod zemljom, pod vodom, da umrem bolje je nego da me uhvate... ženu, decu da sakrijem, što dalje od trga sa koga me neko bolno doziva. Ime mi odjekuje, žrtva zove, ne vidim mu lice... kolebam se... ali, te vatrene oči monstruma... Neću natrag! Neka mi kajanje bude verni saputnik.

    - - - - - - - - - -

    - Polidore. Polidoree, dođite k sebi, gospodaru Polidore. Umirite disanje. Kad izbrojim do jedan, probudićete se i ničega se nećete sećati. Tri... dva... jedan...

    Polidor otvori oči i ugleda groteskno lice kljakavog, starog Filona. Sasušenom granom bresta mantao mu je oko glave, a u levoj ruci držao figuru Morfeja mumlajući bajalicu. Uz stolicu je stajao štap, od zmije ne beše ni traga. Slomljen i nevoljan, zaključi da mu se malopre, umesto Filona priviđao Asklepije, bog medicine.

    - Morfej će me ubiti jednog dana - prosikta Polidor gnevno gledajući figuru boga sna.

    - Nije on kriv što iznova vidite Fobosa i Dajmosa. Oni se posle svake bitke ljudima javljaju u snovima i do te mere su nametljivi, da zbog njih i najhrabriji mogu da siđu sa uma.

    - Kad toliko znaš o bogovima, odgonetni mi zašto žrtvama zašivaju oči i usta.

    - To rade onima koji svašta vide, mnogo pričaju, bune se - odgovori, uljem kukute namaza Polidoru uši, okači grančicu bresta o klin iznad kreveta, oprosti se od domaćina i ode.

    Lusija otprati lekara do kućnog praga i tutnu mu 20 sestercija u ruku.

    - Trudite se da i dalje živi u ubeđenju da je sve bio san - posavetova je - bolje da nikada ne sazna da se na trgu raspada telo vašeg sina. Osakaćena i nepokopana tela oficira moraju tamo ostati kao opomena svima koji bi da se drznu protiv nove vlasti.

    Lusiji niz lice potekoše neme suze.

    - Ne plačite, tako je moralo biti. Znate kako su prošle porodice koje su svoje sinove sahranile. Znate to, zar ne?

    Ona potvrdno klimnu glavom.

    - Fobos i Dajmos seju užas i paniku, ali su vam dobrotvori. Da nije bilo straha, Polidor bi otišao na trg, ukrao telo prvorođenog sina i sahranio ga. A da je to učinio, ja sada sa vama ne bih pričao, već bih posmatrao vaše iskasapljeno telo na nekom od stepeništa uz tržnicu. I još bih gorko žalio kad pas u zubima niz ulicu odnosi tu vašu belu ruku. Ni gospodar Polidor to nije želeo. Izabrao je da mu kajanje bude verni saputnik. Bolje ono, nego smrt cele porodice. Morfej mu se smilovao i drži ga u mutnoj pameti, zato idite u hram i zahvalite se bogu sna i iluzije - reče Filon i odgega se prema zloglasnom trgu naslonjen na čvornovati štap. Jedan od čvorova na štapu učini se Lusiji nalik zmijskog glavi.

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 4

    KAZINO

    Kazino je bio bučan, blještav, od poda do plafona ispunjen hromom, pozlatom, staklima, svetlima. Najpribližnije bi bilo reći da je bio oličenje kiča, što će reći, da je bio savršen.

    Brojni stolovi bili su ispunjeni igračima, koji su se okušavali u mnogobrojnim igrama – pokeru, ajncu, bakari, tabliću, beli.

    Iako se na prvi pogled činilo da su sva mesta ista, naravno da nije bilo tako. Postojala je jasna hijerarhija. Najbolji igrači su sedeli za centralnim stolovima. Od njih su se krugovi uspešnosti širili ka spoljnim stolovima, za kojima su sedli najslabiji igrači.

    Kazinom su špartali brojni kibiceri, oni obično nisu uzimali učešće u igri, ali ih to nije sprečavalo da svojim komentarima pokušaju da utiču na druge igrače.

    Naravno, najveća živost bila je za centralnim stolom, za kojim je sedelo četiri igrača.

    Ulozi su bili visoki, ali oni su nehajno bacali žetone na sto, gubili ih i dobijali. Svaki igrač u kazinu nadao se da će jednom zaigrati za centralnim stolom. Na njihovu žalost, u dogledno vreme se to neće desiti. Jednostavno, ekipa za tim stolom bila je najbolja.

    „Hajde, već jednom, Budo, šta si se toliko zamislio.“

    „Eh, Jahva, lako je tebi da se igraš, kada imaš toliko žetona. Tebi i Alahu dobro ide u poslednje vreme, pa zato olako bacate žetone.“

    „Nešto ne promećujem da i vama dvojici loše ide, za osobe koje su protiv sticanja materijalnih bogatstava, nakupili ste popriličan broj žetona", odvratio je Jahva uz smeh.

    Buda se smeškao i zamišljeno gladio ćelu.

    Četvrti igrač, dubokim glasom obratio se visokoj konobarici.

    „Venero, šta ti ovo znači, samo jedno piće za mene? Donesi mi četiri vina. Četiri, ne jedno, vidiš da imam četiri lica.“

    „Naravno, Bramo, ako mene pitaš, bolje bi bilo da staviš kesu na glavu da ih sakriješ od pogleda drugih ljudi..“

    Ostala trojica su se grohotom nasmejala.

    „Hahahah, vatrene su ove Grkinje, mada sam ja više za Sloveneke. Lado, dušo, donesi mi molim te, piće za sve. Nama vino, Alahu kabezu. Čujem da je tvom Perunu krenulo u poslednje vreme.“

    „Da, nedavno je prešao u višu ligu, možda jednog dana zaigra i za ovim stolom", odvratila je i prišla Jahveu. „Ako mi još jednom kažeš dušo, dobićeš mišomor u piće i kiselinu u oči.“

    „Šta kažeš, opasne su Grkinje? Koliko vidim ni sa Slovenkama nema igranja", kroz smeh je dobacio Alah.

    „Ma pusti, žene su svugde iste. Nego, ima li možda neke promene na tabeli, da nam se neko nije slučajno približio?", tobož slučajno je odvratio Jahva.

    Svi su instinktivno spustili poglede ka malim ekranima, koji su se nalazili na stolu ispred svakog igrača. Prva četiri mesta izgledala su ovako:

    Jahve – 2 milijarde
    Alah – 1,2 milijarde
    Brama - 828 miliona
    Buda – 367 miliona

    Ostali igrači su bili na manje-više istim pozicijama kao i dan ranije. Prva četvorka je i dalje bila sigurna.

    „Prokleti srećković", promrmljao je Buda.

    Jahve se zadovoljno smeškao i izvukao dugačku cigaretu iz tunike, ponudio je i ostale sagriače, odbili su svi osim Alaha.

    „Hajde de, nemojte to baš tako lično da shvatate, ipak se ovde samo igramo. Danas sam ja bolji, sutra ti. Idemo, ljudi, mnogo pričate. Ima da vas oljuštim kao repu ovaj krug", odvratio je Jahva ispuštajući kolutove dima.

    „Pazi da ti se ne istupi sečivo", mirno je rekao Buda.

    „Dakle, koliko je početni ulog u ovoj partiji?“, upitao je Brama, gledajući sva tri sugirača u isto vreme.

    „Šta znam, hajde da krenemo sa 250 000 duša", odgovorio je Alah i uzeo špil u ruke.

    - - - - - - - - - -

    ***
    Glasanje može da počne!
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  3. #3
    Iskusan BojaMagije (avatar)
    Učlanjen
    05.05.2017.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.233
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu MITOLOGIJA

    4 - 3 poena...samo gde je isus u tom kazinu?
    1 - 2 poena
    3-1 poen
    on je velika diva...zeli publiku, zeli cvece, parade, zeli spomenik do neba sa njegovim imenom, urezano

  4. #4
    Iskusan coco bill (avatar)
    Učlanjen
    15.11.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ovde
    Poruke
    6.761
    Tekstova u blogu
    149
    Reputaciona moć
    562

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu MITOLOGIJA

    priča br 3 - 3 poena

    priča br 4 - 2 poena

    priča br 2 - 1 poen
    Tišina je početak mudrosti.

  5. #5
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.361
    Reputaciona moć
    16924

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu MITOLOGIJA

    3-3
    4-2
    2-1
    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  6. #6
    Primećen član shonery (avatar)
    Učlanjen
    06.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    870
    Tekstova u blogu
    47
    Reputaciona moć
    68

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu MITOLOGIJA

    Priča 1 - 3p
    Priča 3 - 2p
    Priča 2 - 1p
    Put večno ide, nikada ne prestaje.....

    carpe diem, uvek i sada

  7. #7
    gospođa Vineti
    Učlanjen
    27.12.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Strip
    Poruke
    48.138
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu MITOLOGIJA

    3 - 3p.
    1 - 2p.
    2 - 1p.

  8. #8
    Početnik Hank_Moody (avatar)
    Učlanjen
    18.05.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    23
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu MITOLOGIJA

    4 3 boda
    2 2 boda
    3 1 bod

  9. #9
    Veoma poznat Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.872
    Reputaciona moć
    903

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu MITOLOGIJA

    4 - 3
    1 - 2
    3 - 1

  10. #10
    Primećen član Don Hose Fuentas (avatar)
    Učlanjen
    03.06.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    989
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu MITOLOGIJA

    1 - 3 poena
    4 - 2 poena
    2 - 1 poen

Slične teme

  1. GLASANJE na temu TABLETOP
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 80
    Poslednja poruka: 01.11.2012., 11:37
  2. GLASANJE na temu HRANA
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 21.10.2012., 07:53
  3. GLASANJE na temu DRVO
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 144
    Poslednja poruka: 07.10.2012., 11:59
  4. GLASANJE na temu Sitnicarenje
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 58
    Poslednja poruka: 14.09.2012., 00:45
  5. GLASANJE na temu....PLES SENKI
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 62
    Poslednja poruka: 12.08.2012., 09:52

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •