Rat na Odeljenju za istoriju (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu)

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
87.932
Na Filozofskom fakultetu već neko vreme traje rat između pojedinih zaposlenih, čiji su koreni dosta složeni i duboki, ali se izlivi ovog konflikta u javnosti mogu posebno videti u proteklih par godina, najindikativnije u vreme pokušaja otpuštanja osmaniste Aleksandra Fotića i njegovom zamenom relativno nepoznatom Marijom Kocić, kao i blokadom funkcionisanosti samog Odeljenja zbog čega su studenti bili u neizvesnosti kada će im biti odobreni završni radovi, odnosno kada će uopšte moći da završe studije. U skorije vreme, ovaj sukob se zaoštrava i konkretno, trojica nastavnika (stručnjaku za rimsku istoriju, osmanisti i ekspertu za XIX vek) su u mogućnosti da će se simultano naći bez posla, a njihove stolice biti popunjene novim kadrovima.

Evo zajedničkog saopštenja velikog dela zaposlenih na Odeljenju, objavljeno na Peščaniku:

Foto-Pescanik-2.jpg


Медијска кампања којом се омаловажава и деградира Одељење за историју и Филозофски факултет Универзитета у Београду наставак је неуспешне опструкције рада Одељења која је почела 2015. године, приликом избора управнице Одељења. Незадовољна организацијом избора која је изведена у складу с прописима, и заступајући став да је потребно изабрати проф. др Смиљу Марјановић Душанић која није имала подршку већине (за управницу је изабрана проф. др Данијела Стефановић тајним гласањем), група наставника, међу којима и доц. др Милош Ковић, проф. др Александар Фотић и проф. др Жарко Петковић, напустила је седницу и започела бојкот Већа Одељења, што се пренело и на већа Факултета. Организовани и континуирани бојкот седница Одељења за историју, о чему је била обавештена и инспекција Министарства просвете, угрожава наставни процес и интересе запослених и студената.

Опструкција већа Факултета довела је до вишемесечних кашњења у доношењу свих одлука, те су се у правном вакууму нашле и колеге са историје које су опструкцији допринеле, верујући да им се овакав правни проблем не може догодити. Међутим, догодио се. Истеком избора у наставничка звања истекли су им и уговори о раду. Тиме се отворило и питање њиховог радног статуса.

У јавности се креира погрешна слика да се ради о личном или политичком прогону појединих професора. Овим дописом желимо да јавност упознамо с прецизним подацима о статусу наставника Одељења за историју којима су истеком звања на која су бирани на одређено време истекли и уговори о раду.

1. Др Александру Фотићу (1960) је 9. децембра 2015. истекло звање ванредног професора, тиме и уговор о раду. Тадашњи декан, проф. др Милош Арсенијевић, му је, пред истицање свог мандата крајем септембра 2015, уручио правно неутемељени „анекс“ уговора, тако да је др Фотић наставио да ради, са свим последицама које могу из тога проистећи.

Упоредо с тим отворен је и конкурс за радно место ванредног професора за ужу научну област Општа историја новог века, на који се, поред др Фотића (трећи реизбор), јавила још једна кандидаткиња. У реферату који је потписала изабрана комисија констатовано је да кандидаткиња има већи број референци и испуњава кумулативан услов (за избор у доцента и ванредног професора истовремено), те је и предложена за избор у звање. Др Фотић је у каријери објавио само једну научну монографију 2000. године, и то докторску дисертацију одбрањену 1999, што према сада важећим прописима Филозофског факултета није довољно за избор у звање ванредног професора. Управо су покушаји да се поништи тај конкурс и довели до двогодишњих опструкција рада већа факултета. Читав конкурсни материјал доступан је на интернет страници Филозофског факултета.

2. Др Милош Ковић (1969) је у звању доцента од 2007. године. У децембру 2016, кад је коначно најавио излазак књиге која ја најважнији услов за напредовање, покренута је процедура за његово унапређење у звање ванредног професора. Међутим, због блокаде Факултета у којој је активно учествовао, истекли су му звање доцента (трећи изборни период) и уговор о раду што је у надлежности Управе и Опште службе ФФ. На седници Изборног већа 1. јуна 2017. године усвојен је предлог одлуке за избор у звање ванредног професора.

3. Др Жарку Петковићу (1967) је на седници Већа Одељења за историју децембра 2016. образована комисија за избор у звање (реизбор). У међувремену су му због опструкције Изборног већа, у којој је активно учествовао, истекли звање ванредног професора и уговор о раду. На седници Изборног већа 1. јуна 2017. године Веће је верификовало предложену комисију и донело одлуку о расписивању конкурса, чиме је покренута процедура избора.

Без жеље да улазимо у даљу полемику, и реагујући искључиво због претходно објављених тектова у Данасу, Вечерњим новостима, Печату и Политици, остајемо у уверењу да ће се, у сарадњи Факултета, Ректората и Министарства просвете, правни проблеми решити и да ће бити превазиђена изузетно опасна ситуација, у којој се медијском кампањом, петицијама и мотивисањем студената на блокаду Факултета свесно производи додатно расуло, као простор за ванинституционално деловање и остваривање партикуларних интереса.

Наставници Одељења за историју:

Проф. др Андрија Веселиновић, ред. професор
Проф. др Милош Јагодић, ред. професор
Проф. др Радош Љушић, ред. професор
Проф. др Синиша Мишић, ред. професор
Проф. др Радивој Радић, ред. професор
Проф. др Сузана Рајић, ред. професор
Проф. др Никола Самарџић, ред. професор
Проф. др Влада Станковић, ред. професор
Проф. др Данијела Стефановић, ред. професор
Проф. др Дубравка Стојановић, ред. професор
Проф. др Радина Вучетић, ван. професор
Проф. др Јелена Мргић, ван. професор
Проф. др Марко Шуица, ван. професор
Доц. др Чедомир Антић
Доц. др Харис Дајч
Доц. др Лариса Вилимоновић
Доц. др Јелена Рафаиловић
Доц. др Алексеј Тимофејев

Наставници Одељења за историју Филозофског факултета

Пешчаник.нет, 12.06.2017.

Saopštenje je potom 14. juna objavljeno u Danasu, pod naslovom Pogrešna slika o političkom progonu.

Relevantni članci koji su prethodili:

* Pečat Др Милош Ковић – Час бешчашћа на Филозофском факултету (9. jun 2017)
* Politika Филозофски факултет у мутним правним водама (9. jun 2017)
* Večernje novosti KLjUČA NA FILOZOFSKOM FAKULTETU: Profesori postaju ćate! (3. jun 2017)

Miloš Ković je nešto poznatiji javnosti postao u proteklim godinama, istupajući povodom stogodišnjice Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, a u žiži javnosti našao se u skorije vreme oko prilično vatrene prepirke sa Svetislavom Basarom u Danasu.
 
Poslednja izmena:
Осмелићу се да одговорим пошто знам да сигурно неко од професора прати форум.
О њиховим унутрашњим сукобима не знам, нити ме занимају (иако има студената који целокупну ситуацију прате са нестрпљењем, ако неку шпанску серију). Једино о чему могу да пишем је однос професора са студентима.

Један од узрока поделе на факултету је питање продужетка професуре др Александра Фотића. Професор Фотић на основим студијама предаје предмет Рану модерну историју заједно са Николом Самарџићем који и води хајку против њега. Некада је професор Фотић један од наших најбољих османиста, половини студената држао предавања у првом семсетру, а половини у другом (исто важи и за Самарџића). Међутим сада обојица држе по једној групи и оба семестра зато што су прекинули сваку сарадњу. Е сад, како теку часови код ова два професора ? Док професор Фотић марљиво ради са студентима, редовно одржава вежбе и предавања, професора Самарџића често нема, а када га има углавном се бави невезаним глупостима и својим личним животним догодовштинама. Енормна је разлика у знању између студената који су курс слушали код професора Самарџића и професора Фотића. Већина студената ипак прећутно прелази преко тога зато што су критеријуми код професора Самарџића и његовог асистента доцента Дајча изразито ниски. Испит код њих се своди на обично писање приказа који студенти крајње олако ураде. Ако би факултет остао без професора Фотића и тај читав период се свео само на Николу Самарџића то би била катастрофа. Самарџић том девојком из Ниша жели да елиминише професора Фотића и преузме потпуну контролу. Професори Ковић и Петковић су пали у немилост зато што су се дали у одбрану професора Фотића.
 
Иако нисам историчар, историју обожавам, а професора Ковића изузетно ценим. Дакле, на његовој сам страни, јер знам да има знање, велики ја патриота, и цене га његови студенти али и странци - често издаје књиге у иностранству, а и може се видети у страним документарним филмовима, нарочито сад кад је у жижу интересовања поново дошао 1. Светски рат.

А ови који своја саопштена пуштају преко Peščanika...
Не треба трошити речи на њих, довољно је видети преко чега је другосрбијанска багра издала саопштење.
 
Ković je veliki istoričar i, reklo bi se, veliki čovek. Nemam razloga da ne verujem njemu i njegovim kolegama, pogotovu što i razni izvori sa strane potvrđuju njihovu priču.

Velika je šteta što se među potpisnicima ovog saopštenja nalazi i nekoliko ljudi koji, inače, zaslužuju svako poštovanje. Pored nekoliko imena poznatih po sumnjivim i tendencioznim delima.

Mada, to znači da sukob možda nije ideološke prirode, nego bi se mogao svoditi i na sujetu i koristoljublje. Ili ipak jeste?
 
Ković je veliki istoričar i, reklo bi se, veliki čovek. Nemam razloga da ne verujem njemu i njegovim kolegama, pogotovu što i razni izvori sa strane potvrđuju njihovu priču.

Velika je šteta što se među potpisnicima ovog saopštenja nalazi i nekoliko ljudi koji, inače, zaslužuju svako poštovanje. Pored nekoliko imena poznatih po sumnjivim i tendencioznim delima.

Mada, to znači da sukob možda nije ideološke prirode, nego bi se mogao svoditi i na sujetu i koristoljublje. Ili ipak jeste?

Ovde smo u situaciji takvoj da za njihove stolice već postoje kandidati koji se ili razmatraju ili su već usvojeni, tako da se svakako nalazi tu i pitanje obezbeđivanja radnih mesta. Konkretno govoreći za Fotića, Marija Kocić bi trebalo da preuzme njegovo mesto kao Samardžićev kolega, koja je kod Samardžića nedavno i doktorirala.

Ovde zapravo u neku ruku govorimo o maču sa dve oštrice jer, s jedne strane, ako su tačni neki od prigovora na Fotićev rad, na stranu svih motiva koji bi se mogli kriti iza toga, nekih povoda ili ovako, potrebno je ispuniti sve kriterijume koji su propisani za konkurisanje. S druge strane, komisija je prilikom ocenjivanja Kocićeve izgleda se bavila i pojedinim alternativnim modelima, kako bi ona ispunila dopustivi minimum kriterijuma za izbor u zvanje.

Okvirni sažetak problematike iz ugle podrške reizbora Aleksandra Fotića.

Fotic_Kocic.png


Nemoguće je a da ne zapadne u oči izrazito strog rečnik koji se upotrebljavao prilikom ocene Fotića; interesantan mi je komentar kojim se oseća odsustvo razumevanja istorijske dinamike, naročito iz domena ekonomske, demografske, političke, diplomatske i socijalne istorije. Prosto se čovek zapita šta ostaje; istorija klime?

Takođe, vrlo je retko i neobično da neko ko nije bio biran nikada u ikoje naučno-nastavno zvanje preskoči neke korake i najdirektnije biva izabran za profesora.
 
Poslednja izmena:
Ово је невероватно ружно и недостојанствено. Драма ове врстe се обично рађа у присуству 'малих људи', чија висока звања не иду руку уз руку са људским квалитетима. Довољан је само један такав за затрује читаву заједницу, а овде их је на делу можда и више.

Ко је тачно овде у праву, не знам, али јасно је су сви бар делимично у криву јер су допустили да се ово ругло прелије и у јавну сферу, и тиме додатно срозали углед Универзитета.
 
Poslednja izmena:
Nisam upućen u istoriju , osim nekih detalja koji mi skreću pažnju , ali kada čujem reč "peščanik" ili pročitam neki njihov tendenciozni naručeni text dobijem nagon za povraćanjem.
Ovo svakako a cini mi se ovo kao da iz nekog centra krene ujdurma na nekoga, tu je "Pescanik" necije javno glasilo. Nisam bas neki pristalica teorija zavera ali ovde definitivno toga ima.
Posledica toga je negativna selekcija ljudi pa to vidimo svi...
 
8-01-2007
NIKOLA SAMARDŽIĆ
Šta je agape?



Imam najmanje prava da se bavim analizom medija, koje ne pratim, i, u ove blagdane, religioznih sadržaja, za koje osećam da su supstitucija nekadašnjih prenosa zasedanja Saveza komunista. Ali priznajem da sam nekoliko puta s neopisivim mazohizmom pokušavao da dokučim stvarni sadržaj i smisao mentalnog smeća kojim nas zasipa teolog-amater prof. dr, akademik V.J. s gradske televizije, tog kilavog čeda musave srpske metropole. Na koju se obraća pažnja samo kad se na nju zaleti neki julovsko-sepeseovsko-sepeoovsko-deesesovski manijak s nekom novom mesijanskom idejom. Koja bi trebalo da nas kolektivno poništi.

Bojim se da sam nedovoljno spreman da se odreknem utisaka koji nemaju veze s racionalnim prosuđivanjem. Možda u sebi gajim predrasudu, da je to trtljanje samo jednoga u nizu portparola ološa, razbojnika i ubica. Koji su zauzeli sva važna mesta u našim životima. Ustalom, ostrvili smo se na naše političke protivnike, i nadamo se, dugoročno, pobedi, jer na našoj strani je i čitav srećan i uspešan svet. Ali kako osporiti zlonamernog propovednika pseudohrišćanstva, ideja trpljenja i samouništenja, pseudoreligije ropstva, tuposti, samodovoljnosti, samozadovoljnosti, samoizolacionizma i mentalno-seksualnog samozadovoljavanja? Pred tolikim titulama? Ta pobožna smirenost? Nova Vizantija, koja samu sebe jedino razume, kao svaki univerzum. I razdragani sagovornici, izbauljali iz akademskog julovskog čučavca na oltar novih laži, prevara i zločina.

Ko bi bauljao po još jednoj bezobraznoj logoreji, u kulturi lažnih proroka i pogrešnog mišljenja? Ali tu ipak zaudara. Kao na otvorenom grobu. Na groblju našeg javnog mentalnog zdravlja.


Prof. dr Nikola Samardžić


images.jpg
Redovni profesor
Radno iskustvo
2008–danas: profesor
Osnovne studije: Rana moderna istorija, Opšta istorija 19. i 20. veka, Društvo i država SAD, Istorija džeza
Postdiplomske studije: Rana moderna istorija, Američke studije

Obrazovanje i istraživanja:
Doktorirao na Filozofskom fakultretu u Beogradu, na Odeljenju za istoriju (1995)

Specijalistički kursevi:
1986, Trapani Archivio di Stato, Trapani, Italia; 1986-1987, INALCO (Oriental Languages Institute), Paris, France; 1997, School of Education, New York University, New York, NY, USA; 2003, Fulbright Grant, New York University, NY, NY, USA

Istraživanja:
Ministry of Foreing Affairs Archives, National Library, Paris, France; Istorijski arhiv, Dubrovnik, Hrvatska; Arhive of Simancas, Valladolid, National Library, Royal Academy of History (Archive), Madrid, Spain.


Nikola Samardžić, bibliografija 1980-2015, prema klasifikaciji u R. Srbiji

- - - - - - - - - -

SAMARDŽIĆ, Nikola. Traganje za nacionalnim identitetom u sprskoj istoriografiji i kulturi srpskog baroka i prosvetiteljstva, Hrvati i Srbi u Habzburškoj monarhiji u 18. Stoljeću. Interkulturni aspekti prosvećene modernizacije, 2014, Filozofski Fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Centar za komparativno historijske i interkulutne studije, 235, ISBN 978-953-175-530-6, http://www.historiografija.hr/news.php?id=1164 str.
25-35

soros.jpg
 
Ово је невероватно ружно и недостојанствено. Драма ове врсто се обично рађа у присуству 'малих људи', чија висока звања не иду руку уз руку са људским квалитетима. Довољан је само један такав за затрује читаву заједницу, а овде их је на делу можда и више.

Ко је тачни овде у праву, не знам, али јасно је су сви бар делимично у криву јер су допустили да се ово ругло прелије и у јавну сферу, и тиме додатно срозали углед Универзитета.

Potpuno se slažem.

Imao sam prilike da slušam Kovića, ne samo na tv emisijama u kojima je zastupljen zadnje 2-3 godine, nego i uživo. Mislim da je odličan predavač, naučnik i istoričar. ali posle svega stoji jedno veliko ALI. To ne znači da gore potpisani njegovi protivnici to nisu, u svom polju izučavanja naravno. Osim izuzetaka kojih uvek ima.
Kao što reče haeul i jedna i druga strana ima svoje "grehe", da nije tako ne bi do ovog medijskog prepucavanja ni došlo.
Mene zanima šta je sa ostalim fakultetskim profesorima koji nisu među potpisanim ? Jel podržavaju Kovića ili su uzdržani ? Ili su protiv Kovića ali nisu hteli da im se ime pojavljuje u onom saopštenju ?

E sad zašto svi podržavaju baš Kovića ? Otvorili su neku facebook grupu gde je sakupio preko 6000 pristalica što nikako ne mogu da budu samo studenti, a još manje samo njegovi studenti. Razlog je što je Ković kao što rekoh u zadnje 2-3 god. počeo aktivno medijski da istupa i to kao "nacionalini istoričar" i zato ga podržavaju i oni koji nikada nisu pročitali nijednu njegovu knjigu ili rad.
Dok se nisu gurali u medijima niko nije ni čuo za Č. Antića i P. Markovića, ovog drugog bi se neko možda i setio sa kviza... Dakle da se Ković nije medijski probio zadnjih godina ili da se ista situacija desila nekom drugom profesuru cela afera bi prošla neprimećena i brzo zaboravljena.



- - - - - - - - - -

Odavno mi je poznato da su neke katedre na fakultetu kao srednjovekovni feudi. Moguće da je i to jedan od korena prepirke:

8-01-2007
NIKOLA SAMARDŽIĆ

Tatin sin

Radovan (III)
 
Poslednja izmena:
Mene zanima šta je sa ostalim fakultetskim profesorima koji nisu među potpisanim ? Jel podržavaju Kovića ili su uzdržani ? Ili su protiv Kovića ali nisu hteli da im se ime pojavljuje u onom saopštenju ?

Gore možeš definitivno videti primedbe koje je Nebojša Šuletić uputio na račun izbora Kocićeve umesto Fotića, cela knjižica je tu.

A u potpisnici podrške Fotiću možeš videti ko čini drugu grupu (pored naravno samih Kovića i Petkovića, koji su se ubrzo našli u sličnoj situaciji):

Koviceva_strana.png


To su celokupna katedra za istoriju Jugoslavije, većina srednjeg veka i nacionalna i osmanska rana moderna istorija, opšti XIX vek, kao i deo katedre za stari vek, uz jednog vizantologa.

Zbog toga sam i odredio ovakav naslov teme, koji je možda pomalo pompezan i publicistički tako da bi više odgovarao pdf Politici nego ovde; sudeći po potpisnicima koji su u javnost izlazili, podela je među opredeljenom nastavnom osoblju 18:15.
 
Poslednja izmena:
To su celokupna katedra za istoriju Jugoslavije, većina srednjeg veka i nacionalna i osmanska rana moderna istorija, opšti XIX vek, kao i deo katedre za stari vek, uz jednog vizantologa.
.

Ko je ovde vizantolog ??

Da nema ovo prepucavanje veze sa onom pričom od pre par godina kad su javno šikanirali Lj. Maksimovića :think:
Pošto je Radić u taboru protiv...
 
Potpuno se slažem.

Imao sam prilike da slušam Kovića, ne samo na tv emisijama u kojima je zastupljen zadnje 2-3 godine, nego i uživo. Mislim da je odličan predavač, naučnik i istoričar. ali posle svega stoji jedno veliko ALI. To ne znači da gore potpisani njegovi protivnici to nisu, u svom polju izučavanja naravno. Osim izuzetaka kojih uvek ima.
Kao što reče haeul i jedna i druga strana ima svoje "grehe", da nije tako ne bi do ovog medijskog prepucavanja ni došlo.
Mene zanima šta je sa ostalim fakultetskim profesorima koji nisu među potpisanim ? Jel podržavaju Kovića ili su uzdržani ? Ili su protiv Kovića ali nisu hteli da im se ime pojavljuje u onom saopštenju ?

E sad zašto svi podržavaju baš Kovića ? Otvorili su neku facebook grupu gde je sakupio preko 6000 pristalica što nikako ne mogu da budu samo studenti, a još manje samo njegovi studenti. Razlog je što je Ković kao što rekoh u zadnje 2-3 god. počeo aktivno medijski da istupa i to kao "nacionalini istoričar" i zato ga podržavaju i oni koji nikada nisu pročitali nijednu njegovu knjigu ili rad.
Dok se nisu gurali u medijima niko nije ni čuo za Č. Antića i P. Markovića, ovog drugog bi se neko možda i setio sa kviza... Dakle da se Ković nije medijski probio zadnjih godina ili da se ista situacija desila nekom drugom profesuru cela afera bi prošla neprimećena i brzo zaboravljena.Radovan (III)
Уз све дужно поштовање др Ковићу, чињеница је да је он једини у овој групи који је познат широј јавности, и да је својим јавним наступима освојио одређене симпатије (рекао бих, оправдано). То му даје неправедну предност у односу на његове противнике, а та предност се може и злоупотребити. Злоупотреба јавног мњења од стране мањине у сврху надјачавања или стављања притиска на већину нам није никакава новина, али није ни залагање већине за нешто што је погрешно. Ово друго је у нашем друштву можда и чешћа појава.

Тешко је оценити ко је овде у праву, јер једноставно не знамо довољно. Јасно је да сви који су се упустили у ово јавно препуцавање имају бар мало разлога да се стиде, чак и ако су у то нерадо увучени. А што се тиче оних који се нису јавно огласили, то да ли су достојни нашег поштовања зависи од тога да ли су свесно одбили да учествују у таборизацији и јавном препуцавају (што је за похвалу), или су пак једноставни задовољни својом позицијом и не занима их шта се дешава у околини (немар достојан презира, а иначе тако својствен нашем народу).

Лично верујем Ковићу, мада за то немам неке конкретне разлоге, а и свестан сам да му моја подршка мало значи.
 
Poslednja izmena:
Није професор Ковић једини активан у медијима. Чедомир Антић је много активнији и бави се много више дневно политичким темама, за разлику од професора Ковића. Ту је и Радош Љушић, па и Дубравка Стојановић, Радина Вучетић итд.
Препуцавање у медијима јесте срамно за углед факултета, али је потегнуто пошто ништа друго више не фунционише. Већ три године траје раздор на одељењу, можда чак и дуже.
 
Није професор Ковић једини активан у медијима. Чедомир Антић је много активнији и бави се много више дневно политичким темама, за разлику од професора Ковића. Ту је и Радош Љушић, па и Дубравка Стојановић, Радина Вучетић итд.
Препуцавање у медијима јесте срамно за углед факултета, али је потегнуто пошто ништа друго више не фунционише. Већ три године траје раздор на одељењу, можда чак и дуже.
Да, у праву си. У суштини, све су то имена која су позната и онима који немају појма у историји, мада је др Ковић, бар у мојим очима, освојио више симпатија јавности (у оној мери у којој је то могуће једном историчару). Можда грешим.

Знање у одсуству мудрости и морала.. Жалосно је видети људе који баратају с толиким знањем, али као људи нису ништа бољи од свима нам познатих примера браће која су наследила по спрат очеве недовршене куће и данас воде борбу око три квадратна метра дворишта.
 
Poslednja izmena:
Prema sadašnjim saznanjima, Soroševa agenda je denacionalizacija Evrope. Pravljenje nekakve Amerike od Evrope u cilju uništenja svih ideologija koje bi bile u stanju da se suprotstave ideologiji dolara.

S tim u vezi napadnuti su svi eksponenti nacionalne svesti, gde su katedre za arheologiju i istoriju veoma značajni strateški ciljevi jer predstavljaju jezgro nacionalne nauke, nacionalne svesti, nacionalne ideologije, patriotizma i održanja državne i društvene stabilnosti.
 
Па, на челу Универзитета већ имамо сорошевца, а рекао бих да исто важи и за САНУ. О држави је сувишно и говорити.

Таоистичким фосилим и српским антисрбим Сорошев неолиберални политички пројекат пружа могућност за постизање истих циљева за које се залажу већ деценијама. Денационализација је кључан аспект тога.

Да ли је овде о томе реч, не знам.
 
Poslednja izmena:

Back
Top