Dodirni mi kolena...

Usput, dok tražimo smisao života, lamentiramo o prolaznosti ili pak gradimo neki novi , ozbiljan svet, " negde, duboko u nama" kako reče pesnik, tinja fluid koji svi dobro poznajemo. Nismo ovde pričali o tome, o erotici u književnosti.



" Ljubavnik Ledi Četerli" , " Madam Bovari", " "Aleksandrijski kvartet", Čarls Bukovski možda, "bezobrazna " Anais Nin sa svojim Dnevnikom, ima mnogo toga što je napisano.
Mene je dodirnula Arundati Roj / " Bog malih stvari " /, čiji je opis prelepe ljubavne igre uzmedju njega, običnog parije , i nje, udate žene iz različite kaste, majstorski ukomponovan u celinu romana:

" Ona mu pridje i privi se uz njega.Stajao je nepomično . Ne dodirujući je. Drhtao je. Delom od studeni. Delom od užasa. Delom od bolne žudnje.Uprkos strahu, njegovo telo beše spremno da zagrize mamac. Želeo ju je . Odmah. Ovlažio ju je svojom vlagom. Obujmljen njenim rukama.
....
Naga Amu nadnela se nad Velutu, njena usta na njegovim. Njenu kosu raširio je oko njih kao šator. Skliznu naniže, upoznajući se sa ostatkom njegovog tela. S njegovim vratom. S njegovim bradavicama.S njegovim čokoladnim trbuhom. Posrka mu poslednje rečne kapi iz pupka. Priljubi vrelu erekciju uz svoje kapke. Okusi ga. Osetivši so na usnama.
....." .


Hajde da razgovaramo o erotici i književnosti.

pa sto se mene tice bukovski je neprevazidjen al moram da priznam da nisam mnogo toga procitao mozda imas nesto da mi preporucis, inace tanka je linija izmedju obicnog napaljivanja i umetnickog prikazivanja erotike u kjnizevnosti koja nam prikazuje putem pisane reci tajnovitost strastvene igre izmedju zene i muskaraca u opstem slucaju.

Jeste, Mo, tanana je linija. Posebno u današnjem vremenu kada nam film i javni mediji stavljaju pred oči erotske slike koje odmah konzumiramo. U knjževnosti je to ipak drugačije, jer je neophodna imaginacija.

Da li si čitao " Dnevnik " Anais Nin? Da li si čitao njenog prijatelja Henrija Milera? Ili "Profesora zudnje "od Rota ? To je sve prava i celovita erotska literatura. Mene privlače fragmentalni doživljaji, u sklopu celovite priče.

Postoji jedna lepa pesma Garsije Lorke " Neverna žena " , koja je je prototip onoga što spada tananu erotiku:

" I povedoh je na reku
misleći da je devojka,
al bila je udata i imala je muža...
.......
I prodjosmo kraj kupina,trnja i trske zelene.
Ispod njene pundje tad na tlu napravih udubljenje.
Ja odvezah svoju mašnu.
Ona skide veo sa sebe.
Ja opasač sa revolverom.
Ona jeleke svilene..."

Ne mogu je celu citirati jer se ne sećam jednog dela pesme, no snaćićeš se i bez mene.

Evo jednog opisa ljubavnog cina iz jedne knjige (datog kroz metaforu vatre i plamenova):

"Plamenovi se dotaknu, uzmaknu, priljube se pa ustuknu, udalje se, kruže jedan oko drugog, ispituju jezičcima prigušenog drhtanja, jedan se strese i lizne drugi, koji se izvije i primi ga u sebe, da se stope u novi plamen, u kojem zajedno gore, ritmično, ujednačeno, istovremeno, hranjeni istom potpalom - željom da jos gore, da zauvek plamte, makar izdvojeni iz drugih vatri - jer će goreti sami, makar silom gašeni - jer će i pod pepelom tinjati, makar razdvojeni - jer će se tražiti, pronaći i ponovo spojiti, da buknu jače i silnije, da zapale pleme i naselje, ribare i more, da zapale pretke, pravila i priče, slepo oko neba i videće, sve dobre i zle duhe, da požar proždre sve sto znaju i pamte, da sagori sve, osim njihove sopstvene, iskonske i večne vatre.
Plamenovi uzdišu, stenju i dahću, plamenovi mucaju, tepaju i mrmljaju, plamenovi se rvu, maze se i ližu, plamenovi drhte i počinju da se njišu: zajedno, lagano, usporeno; ubrzavaju postepeno, uskladjuju ritam pažljivo; ubrzavaju naglo, stapaju se oprezno; ubrzavaju silovito i proždiru se halapljivo, izgladneli od čekanja, izgladneli od odlaganja, izgladneli od izjedajuće želje da zasite sebe - sve gladnije i sve alavije - da se nezasiti najedu, da se siti prejedu, da se utoljeni nadmu i da se na kraju raspuknu."

"On je voleo tu stalnu vlagu od koje ruke klizaju po koži. To poljupcima daje ukus strasti. Svaki detalj dobija na vrednosti kada više ništa nema smisao...
Ljubav nema ništa sa srcem, tim odvratnim organom, tom pumpom zakrčenom krvlju. Ljubav najpre steže pluća. Ne bi trebalo da nam je "srce slomljeno" nego da su nam "pluća zagušena". Pluća su najromatičniji organ: svi ljubavnici obole od tuberkuloze, nije slučajno što su od bolestu umrli Čehov, Kafka, Lorens, Šopen, Orvel i sveta Tereza Lizijska; što se tiče Kamija, Moravia, Budara, Mari Baškistref i Ketrin Mensfild, da li bi napisali iste knjige da nisu bili bolesni. Uostalo, samo da znate, Dama sa kamelijama nije preminula od srčanog udara; ova kazna je rezervisana za stresirane pridošlice, a ne za stresirane emotivce.

Svi mi imamo negde duboko u sebi neki ljubavni jad koji drema. Srce koje nije slomljeno, nije srce...Voleo sam da te gledam dok spavaš, čak i kada si se pretvarala, kada sam se vraćao kasno kući, pijan, brojao sam tvoje trepavice, ponekad mi se činilo da se osmehuješ

Zaljubljani muškarac je onaj koji voli da gleda svoju ženu kako spava, i da, svremena na vreme svršava"

"399.-", Frederik Begbede

"Pogledao sam njen stomak. Ona je opet sledila moj pogled, a na licu joj se zametnuo lak izraz bola. Kad sam usporavao, usporavala je i ona, kad sam ubrzavao i ona je ubrzavala. Uputih dug pogled u njene raskriljene butine, kao da ih tarem očima, pogled mi je klizio sa meke, glatke površi sve dok se nije zaustavio tamo, na skladištu tajni, gde se rađa dobro i zlo. Video sam kako joj lice obliva rumen, a očni kapci padaju kao da nije u stanju da se kontroliše. Lagano sam podigao bodež. I dalje je gledala u vrh bodeža s mešavinom zaprepašćenja, straha i žudnje. Potom je uhvatila oštricu i čežnjivo je poljubila"

"Sezona seobe na sever", Tajib Salih

“ To je muskarac koji ima svoje navike, odjednom razmisljam o njemu, verovatno cesto dolazi u ovu sobu, to je muskarac koji verovatno cesto vodi ljubav, to je muskarac koji se plasi, mora cesto da vodi ljubav jer se tako borio protiv straha.Kazem da volim pomisao da ima mnogo zena, i da sam ja medju tim zenama, pomesana s njima.Gledamo se. Shvata to sto sam upravo rekla. Pogled odjednom neiskren, lazan, uhvacen u zlu, smrt.
Kazem mud a dodje, da mora ponovo da me uzme. Dolazi. Fino mirise na englesku cigaretu, skup perfem, mirise na med, njegovoj se kozi nametnuo miris svile, vocni miris svilenog tusora, miris zlata, pozeljan je. Kazem mu da ga zelim. On kaze da jos cekam. Govori mi, kaze mi da je odmah znao, jos pri prelasku reke, da cu biti takva posle svog prvog ljubavnika, da cu voleti ljubav, kaze da vec zna da cu ga varati kao sto cu varati muskarce s kojima cu biti. Kaze, sto se njega tice, da je orudje svoje sopstvene nesrece. Srecna sam zbog scega sto mi je rekao i kazem mu to. Postaje grub, pada u ocajanje, baca se na mene, grize dojke deteta, vice, vredja. Zatvaram oci pred veoma snaznim zadovoljstvom. Mislim: navikao je, to je ono sto radi u zivotu, ljubav, samo to. Ruke su mu znalacke, divne, savrsene. Imala sam mnogo srece, to je jasno, kao da mu je to zanat, kao da ima, a da to i ne zna, nepogresivo osecanje sta treba uraditi, sta treba reci . Kaze mi da sam *****, gadura, kaze mi da sam njegova jedina ljubav, a to je upravo ono sto treba reci i ono sto se kaze kad se daje oduska govoru, kad se telu dopusta da istrazuje i nalazi i uzima ono sto zeli, i da je sve dobro, da nema otpadaka, otpaci su preplavljeni, sve odlazi u bujicu, u silinu strasti.”


Ljubavnik, Margaret Diras

"Njeno telo je krupno, jos uvek nevino, mekoca njene koze je kao kod pojedinog voca, gotovo jedva primetna, pomalo nestvarna, to je suvise. Ona budi zelju da je ubijete, pobudjuje divan san da je usmrtite sopstvenim rukama. Te oblike najfinijeg brasna nosi a da to ne zna, pokazuje te stvari da ih ruke gnjece, da ih usta pojedu, bez uzdrzavanja, bez svesti o njima, bez svesti, takodje, o njihovoj bajkovitoj moci. Zelela bih da jedem njene dojke kao sto on jede moje dojke u sobi u kineskoj cetvrti u koju idem svako vece da bih produbila svoju spoznaju Boga. Kad bi me prozderale te dojke najfinijeg brasna, njene dojke.

Iznemogla sam od zelje za njom.
Iznemogla sam od zelje.

Zelim da je povedem sa sobom tamo gde se svake veceri prepustam uzivanju od kog vristim. Htela bih da je dam muskarcu koji mi to radi kako bi isto ucinio i njoj. Da to ucini u mom prisustvu, da to radi prema mojoj zelji, da se poda tu gde se ja podajem. Tako bi posredstvom njenog tela, prolaskom kroz njeno telo uzivanje stiglo do mene od njega, konacno.
To je uzivanje od koga se umire."

Ljubavnik, Margaret Diras

hvala na podsecanju na ljubavnika, i knjiga i film su dobri...

Nema na cemu. :wink:


POŽAR PLOTI

Ženo,
kada mi plot zakriči, moja duša se pretvori u krv,
krv u
požudu; ženo, hoću da ti ispijem kupu slasti, i da,
kroz
tebe uđem u beskonačnost;

strasno - bolno, hoću da mi premre srce u trzanju
slado -
strasti, kad me uzburka krv tvoja, ta vruća, ta slatka;

bezumna, hoću da me, bezumnog, užariš, i da me
sagoriš
svojom ženstvenom vatrom, ploti moja;

hoću da me poljubiš samo jednom, plotski, dugo,
bolno, sva
mirišući, dršćući, toplo, vlažno, slasno;

hoću moje lance, tvoje kose, duge, meke da raspustiš
kose,
da me zamrsiš u njih, nek mi se pomuti radost u
tmini
mirisa njezinih!

meda, hoću sočnost meda da ti ispijem sa usana,
s tih dozrelih,
s tih opojnih, bez ponosa da se pravim
pametan;

hoću tvoju manitu podatnost uzbješnjeloj krvi, tvoju
opijenost od moje muške mladosti;

hoću tvoje ludilo sreće od moga mesa, hoću tvoje
žensveno
blaženstvo da te savladam pobjednički;

hoću da me moćno tišti zbijenost tvoga tijela,
hoću da me
stegneš, u grču zagrljaja, kao udav janje;

hoću da nam se u vrućini strasti pomrači svijest,
i da
budemo duboki kao zemlja, kad postanemo jedno ili troje:

hoću sirovu snagu tvoje ploti, ženo; hoću divlju
prijesnoću zbijenu u tvojim mišićima;

hoću da zatrepti meso tvoje, ploti moja, u groznici
mojih
živaca, koji kroz tebe hoće da stvaraju izvan sebe;

hoću da u času ujedinjenja zamirišu iz tvog tijela
peludni
prašci, koje si prije kolutova godina njušila kao
košuta
na Celebesu;

hoću da zavrišti plot u tebi, ženo moja, i da
izbaciš
svoja zaboravljena krila, i rogove, ili pandže;

Ženo, Ženko, Žensko, neka me nestane u grču
životinje;
neka utonemo; hoću da se više nikad ne povratimo
iz suštine bića,

da više nikad ne vidimo dan, i da ne mognem
razlikovati
sebe od tebe, ili nas obadvoje od bića,

od velikog, vječnog, neponjatnog, koje od sebe
čini dušu,
od duše krv, od krvi požudu,

koje mi trepti u ploti uzavreloj, koje mi kriči
kroz muškost,
i koje te sili da mi se baciš u požar ploti,

ženo!

Dimitrije Mitrinović

:wink:

Hej, gde se seti Mitrinovica?!

Ma pojedini ljudi ovde me stalno iznenadjuju... ko bi rekao sta sve citaju i znaju! Bravo, (pojedini) forumasi!

http://forum.krstarica.com/threads/36403 :wink:

Milena_9:

Usput, dok tražimo smisao života, lamentiramo o prolaznosti ili pak gradimo neki novi , ozbiljan svet, " negde, duboko u nama" kako reče pesnik, tinja fluid koji svi dobro poznajemo. Nismo ovde pričali o tome, o erotici u književnosti.
....
Hajde da razgovaramo o erotici i književnosti.

Kliknite za proširenje...

Hajde da pređemo s reči na dela. Hajde, bre! :-)

"...to Porok, zapomažući jer je otkriven, diže buku čim ga napadnu.
Tartifu su sudili licemeri.
Justini će suditi razvratnici.
Ali ja ih se malo bojim: moje motive, koje ćeš spoznati, oni neće opovrgnuti; tvoje mišljenje dovoljno je za moju slavu, i kad se tebi budem svideo, moraću ili da se svidim svima, ili da se tešim time što me svi kude...

Zamisao ovog romana ( koji i nije toliko roman koliko bi se moglo pomisliti ) bez sumnje je nešto novo; uticaj Vrline na Porok, nagrađivanje dobra, kažnjavanje zla, to je ono za čim se povode sva dela ove vrste. Ne bi li trebalo da budemo siti toga?"

"...Ruke, grudi i leđa, tako blistavo lepi...bejahu tako divno zaobljeni da je bila kao stvorena za model umetnicima; laka crna mahovina prekrivaše njen Venerin hram, koji se oslanjao na dve divne, kao salivene butine; najviše me je začudilo što uprkos vitkosti stasa, uprkos nevoljama, ništa nije narušavalo njenu punačkost; oble, debeljuškaste loptice njene guze bejahu tako mesnate, tako debele i čvrste, kao da je bila mnogo krupnija i kao da je oduvek živela u blagostanju...

Uz tolike lepe osobine, g-đa De Žernand bila je i blage ćudi, sanjalačkog i nežnog duha, tako osećajnog srca!...obrazovana, nadarena...posedovala je urođenu veštinu da očara."

"...To je samo izgled. On je voleo rovita jaja, ja tvrdo kuvana. On je voleo društvo, ja samoću. Voleo je da spava noću, ja volim danju. On je voleo pse, a ja sam ih teglio za uši i zabadao im šibice u dupe. On je voleo da radi, ja volim da se izležavam.

Primakao sam se i dohvatio Mariju. Rastvorio sam joj jezikom usne, utisnuo usta u njena i počeo da joj usisavam vazduh iz pluća. Pljunuo sam joj niz grlo i nabio joj prst u dupe.
Razdvojili smo se.

"On me je ljubio nežno", rekla je Marija. "Voleo me."

"Zayebi te priče", rekoh. "Majka mi je bila pod zemljom samo mesec dana kad je počeo da ti dudla sise i deli toalet-papir s tobom."

"Voleo me."

"Ne se.ri. Strah od samoće priveo ga tvojoj pi.zdi."

"Govorio je da si gnevan mladi čovek."

"Nego šta. I sama vidiš koga sam imao za oca."

Zadigao sam joj suknju i počeo da joj ljubim noge. Krenuo sam od kolena. Stigao sam do unutrašnje strane njenih butina i ona ih rastvori za mene. Ujeo sam je, jako, a ona poskoči i prdnu.

"Oh, izvini."

"Nema problema", rekoh."

Dodaj mi svoje srce
šutni ga
hvatam
rado bih tvoje meso
tvoju butinu
i koleno
a može i stopalo
ljubio ljubio ljubio
davaj sve
sve
dodji u moju sobu
skini haljinu
pokaži mi dojke
mladež
i nestani
izadji kroz prozor
da te ne bih
po celom telu
zube jezik mali prst
da te ne bih
celu
nos tvoj papuče
tebe
ljubio ljubio ljubio




MJ

kojote:

http://forum.krstarica.com/threads/36403 :wink:

Kliknite za proširenje...

Kojote, ostavio si me bez teksta

"Suze naviru iz mojih razrogacenih ociju. Buka budi O. koji je pripijen uz mene na njegovom malom krevetu. 'Sta ti je?', pita me zabrinuto. 'Jel' te boli? Nesto nije u redu?' Ne, nista me ne boli, sve je u redu. Volim O. Imam dvadeset godina. 'Hajde da vodimo ljubav.' 'Ali ti to ne zelis.', O. odgovori tiho. 'Molim te, preklinjem te, popni se na mene, hajde da vodimo ljubav.' O. me slusa, njegova tezina me gnjeci. Njegov polni organ me ispunjava, moje butine stezu njegove noge, moje ruke stezu njegova ledja, snazno ga stezem uz sebe. Molim ga da se ne pomera, da ne svrsava i da ostane tako citavu noc."

Uzivati, Katrin Kise

"Ponekad je uzivanje toliko veliko da sumnjam da bih mogla nesto tako snazno da dozivim sa nekim muskarcem. Podstaknuti crnom hronikom iz novina ili nekim pikantnim romanesknim detaljem moji fantazmi nalikuju jedni drugima: navaljuju na mene, bice ih nekoliko da me na to nateraju, u njihovoj sam vlasti, zloupotrebljavaju me i prisiljavaju da svrsim: mnogo im se svidja da me moralno uniste i da slusaju kako ja vristim od zadovoljstva dok me oni siluju. To je ono sto mi se najvise dopalo kod Sada: vlazna Justinina vagina, taj dovoljan dokaz uprkos njenim suzama. Ne pustaju me pre nego sto svrsim. Htela bih da zatvorim butine ali noge su mi vezane za krajeve kreveta. Ispricala sam O. svoje fantazme. Uzbudili su ga. Vezao me je i silovao. Ipak, to nisu bili najbolji momenti naseg vodjenja ljubavi. Pomalo su cak bili i tuzni. O. nije imao fantazme. Vodio je ljubav sa mnom, ne sa slikom koju je postavio izmedju nas. Na kraju je dosao do zakljucka da ga ne volim dovoljno, jer da bih mogla sa njime da uzivam, potrebni su mi fantazmi. U nas seksualni odnos usla je zebnja. Imala sam fantazme i osecala krivicu. Na kraju sam i sama poverovala da ga ne volim dovoljno."


Uzivanje, Katrin Kise

"A znate li da je, osim toga, i opasno da nas dvoje sami setamo. Mene je vec mnogo puta neodoljivo vuklo da vas pretucem, unakazim, udavim. I mislite li da do toga nece doci? Vi cete me dovesti do bunila. Tek valjda necu od skandala prezati? Ili od vaseg gneva? Sta se mene tice vas gnev? Ja volim bez nade i znam da cu vas posle toga jos hiljadu puta vise voleti. Ako vas ikad budem ubio, moracu, naravno, i sebe da ubijem; a ja sebe koliko je god moguce duze necu ubijati , kako bih taj neizdrzljivi bol da budem bez vas osecao sto duze. I znate li jos jednu neverovatnu stvar: ja vas svakim danom volim sve vise, a to je takoreci nemoguce."

Kockar, Dostojevski

Snezana67:

Kojote, ostavio si me bez teksta

Kliknite za proširenje...

Je l' zbog onih ogrromnih slova u tekstu ( povecala su se sama, posle prebacivanja na novi forum, tebe mi - evo, ako mi ni sad ne veruješ zakleću se i u moju Betypa...metnicu 8-) )

ili zbog čika Bukija

"Kroz Ohridsko jezero tece reka Drim poloveci ga. Jedne veceri Despina i Leander stavise u camac ribarsku mrezu i otisnuse se kroz jezero rekom koja ih je u zoru izbacila na drugu stranu vode. Te noci su u camcu na toj dvostrukoj vodi, pokriveni mrezom, prvi put legli zajedno.
Ali Leandru se dogodilo da je satima unapred znao sta ce se zbiti i da je u trenutku kada se njegovo ocekivanje obistinilo bio brzi od svoje saputnice toliko da nisu stigli da se dotaknu. Njegov ritam bio je ipak sasvim drugaciji od njenog i on se prvi put suocio sa strasnom kobi koja je lezala na dnu njegove tajne vrline. Nisu se uopste mogli sloziti ni potom i Leander je, kao da ikrom mresti jezero i reku u njemu, i potonjih noci punio mrezu pod sobom umesto zenu."

Unutrasnja strana vetra, M. Pavic

- Gde si bila?
- Napolju u šetnji.
- Gde si išla?
- Nisam daleko.
- Dugo si se šetala.
- Nije mi se vraćalo ovde.
- Zašto?
- Tako sam se osećala?
- Lažeš.
- Hoceš da znaš sve detalje?
- Samo mi odgovori na pitanje.
- Sećaš li se zime pre deset godina kada smo ostali sa Andreasom u Hammarøyu?
Bila sam sa Geirom. I tada si me ispitivao. Rekao si da ćeš me ostaviti, ako ti ne kažem sve detalje.
Bila sam u bioskopu, sela sam pozadi u ložu. Ispred mene je neki par vodio ljubav predamnom. Kada su završili, otišli su. Čovek je ušao unutra, neko koga sam upoznala u baru. Seo je pored mene i počeo da mi miluje bedra. Onda smo vodili ljubav na podu. Zato mi je haljina prljava.
- Je li to istina?
- Zašto bih lagala?
- Da, zašto bi.
- Jesam gledala par kako vodi ljubav. Zatim sam otišla u bar, i taj čovek je krenuo sa mnom.
Nisam znala gde ćemo pa smo otišli u crkvu. Vodili smo ljubav u mračnom delu iza nekog stuba. Tu je bilo hladnije.
- Shvatam.
- Ovog puta ću se potruditi da prvo skinem odeću. Zar ti ne bi bilo bolje da legneš?
- Sedi sa mnom, ovde na ivici kreveta. Samo na trenutak. Ideš da se sastaneš sa njim? Molim te nemoj...Nemoj noćas. Takvo je mučenje.
- Zašto?
- Zato...Osecam se poniženo. Verovatno misliš da sam ljubomoran.
- Moram da idem sada.

______________________________________________________________

- Zato što je bolestan hoće da bude po njegovom. Uvek mi nalazi mane.
Ali ti si stranac. Ne razumes sta pričam na norveškom. Mada to i nema toliko veze ako si dobar ljubavnik.

(Tišina. Čuje se kucanje na vratima)
- Jesi li tu?
- Sta hoćeš?
- Treba da pričam sa tobom.
- Jos uvek je tamo. Plače.
- Gde si?
- Tu sam. Jeste svetlo prigušeno, ali me možeš videti u njegovim rukama.
- Čime sam ovo zaslužio?
- Ničim određenim. Uvek pričaš jedno te isto o principima, i zvocaš o tome kako je sve bitno. Ali to nije ništa više od toplog vazduha. Hoćeš da znaš zašto? Reći ću ti. Sve se vrti oko tvog ega. Ti ne možeš da živiš a da se ne osećaš superiorno. Sve mora da bude očajnički važno i puno smisla i ko zna šta još.
- A kako da živimo?
- Nekada sam verovala da si u pravu. Trudila sam se da budem kao ti jer sam ti se divila. Nisam shvatila da ti se ne sviđam.
- To nije istina.
- O da, jeste. Oduvek ti se nisam sviđala, samo to nisam shvatila ranije. I na neki način me plasiš.
- Ja te ne plašim. Ja te volim.
- Ti uvek pričaš puno o ljubavi.
- A šta ne smem da kažem?
- Da osećaš mržnju ? To je samo moja luda ideja, zar ne? Ti me mrziš, kao sto mrziš i sebe. Mene i sve što je moje. Pun si mržnje. Ti si mnogo obrazovan i preveo mnogo knjiga, pa mi odgovori sledeće: Kada ti je otac umro rekao si ”Ne želim više da živim.” Pa zašto si još uvek živ? Da nisi zbog mene? Možda zbog posla? Ili bez nekog posebnog razloga?
- Uveren sam da si sve pogrešno razumela.
- Ne govori tim tonom!
- Jadna Anna.
- Zasto ne umukneš?!
- Jadna Anna. Ostavljam te u tvojoj požudi sa pogrešnim ljubavnicima koji ti samo nanose zlo, ne znajuci da cene osećanja. Previše su racionalni, zar ne? Svaki od njih nosi realnost sa sobom kao pečat sudbine od koga ne zna i ne želi da pobegne. Svaki od njih ipak samo nosi žudnju, ne i ljubav.


Christijan Ekkeråt (The Oath).
Hamsundhoff, Nordland - Norge. Januar 2005.
(još neizvedena drama)

Milena_9:

Usput, dok tražimo smisao života, lamentiramo o prolaznosti ili pak gradimo neki novi , ozbiljan svet, " negde, duboko u nama" kako reče pesnik, tinja fluid koji svi dobro poznajemo. Nismo ovde pričali o tome, o erotici u književnosti.



" Ljubavnik Ledi Četerli" , " Madam Bovari", " "Aleksandrijski kvartet", Čarls Bukovski možda, "bezobrazna " Anais Nin sa svojim Dnevnikom, ima mnogo toga što je napisano.
Mene je dodirnula Arundati Roj / " Bog malih stvari " /, čiji je opis prelepe ljubavne igre uzmedju njega, običnog parije , i nje, udate žene iz različite kaste, majstorski ukomponovan u celinu romana:

" Ona mu pridje i privi se uz njega.Stajao je nepomično . Ne dodirujući je. Drhtao je. Delom od studeni. Delom od užasa. Delom od bolne žudnje.Uprkos strahu, njegovo telo beše spremno da zagrize mamac. Želeo ju je . Odmah. Ovlažio ju je svojom vlagom. Obujmljen njenim rukama.
....
Naga Amu nadnela se nad Velutu, njena usta na njegovim. Njenu kosu raširio je oko njih kao šator. Skliznu naniže, upoznajući se sa ostatkom njegovog tela. S njegovim vratom. S njegovim bradavicama.S njegovim čokoladnim trbuhom. Posrka mu poslednje rečne kapi iz pupka. Priljubi vrelu erekciju uz svoje kapke. Okusi ga. Osetivši so na usnama.
....." .


Hajde da razgovaramo o erotici i književnosti.

Kliknite za proširenje...

ЛАМЕНТИРАМО о пролазности!


За живота чух и видех јаколико оваквих посрбљених латинизама али никада не поверовах да се овако нешто може догодити!