KAKO JE BEOGRAD OSVOJILO SEDAM PIJANIH ŠVABA

KAKO JE BEOGRAD OSVOJILO SEDAM PIJANIH ŠVABA



Druga nemačka okupacija Beograda, 1941: Nemačka obaveštajna služba ocenila je da će u bombardovanju i bici za Beograd jugoslovenska strana imati najmanje 10-15 hiljada gubitaka,od toga 2 000 mrtvih, a da će broj stradalih civila biti deset puta veći.Umesto toga sačekao ih je grad koji niko nije branio.

Prema podacima američkog časopisa za istoriju Drugog svetskog rata "WORLD WAR II", Beograd je 1941. pao "na blef" - osvojila ga je, i čitav dan držala, grupa od sedam (!) esesovaca, na čelu sa kapetanom Fricom Klingenbergom. Da jedan kapetan osvoji prestonicu - to je povod američkom divljenju snazi nemačkog oružja, i uklapa se u mistifikacije i mitologiju koja se u militarističkim krugovima SAD neguje za Hitlerove SS divizije.Piše: Colin HeatonKada su nemačke snage provalile na Balkan, u rano proleće 1941. suočile su se ne samo sa oružanim otporom, već, takođe, i sa teškim terenom i užasnim vremenom. Italijanski neuspeh u napredovanju tokom prethodne zimske kampanje u Grčkoj, propraćene uplitanjem britanskih snaga na strani Grka, ugrozio je nemačko južno krilo, prisiljavajući Hitlera da se umeša.

Napregnuta borba za Balkan nije bila slična nijednoj prethodnoj sa kojom se Vermaht ranije suočio. Ovo je bio njegov prvi susret sa gerilcima, zimskim borbama i planinskim terenom. Svi ključni objekti trebalo je da se brzo zauzmu, a gradovi su bili prevashodni ciljevi. Nemci su očekivali kapitulaciju Grčke, čime bi prestonica Atina i grčke luke pali u nemačke ruke. Grčke baze za nemačku borbenu avijaciju (Luftnjaffe) i ratnu mornaricu (Kriegsmarine) su ojačali nemački nadzor nad severoistočnim Sredozemljem i pomogle u snabdevanju Afričkog korpusa. Grčka bi mogla, takođe, da posluži kao baza za sprečavanje britanskog pomorskog saobraćaja a nemačko oružje bi se našlo malo bliže Sueckom kanalu.Na nemačkom putu bila je Jugoslavija koja je bi-la uveliko probritanska, naročito široke mase Srba i Cigana. Strah da bi Jugoslavija princa Pavla mogla da skrene u fašistički tabor pobudio je jugoslovenskog ambasadora u Vašingtonu (Fotića, prim. prev.) da pošalje emotivno pismo u Beograd, moleći princa da ne popusti Hitleru. Britanski kralj Džordž VI , kao i predsednik vlade Vinston Čerčil poslali su poruke princu Pavlu i jugoslovenskom predsedniku vlade Dragiši Cvetkoviću. Čerčil je predviđao da, ako Jugoslavija "postane sukrivac u ubistvu Grčke, njeno rušenje biće sigurno i nepovratno".20. marta, princ Pavle je zvanično objavio da će se njegova zemlja pridružiti silama osovine kroz Trojni pakt. U susretu sa američkim ambasadorom Artur Blajs Lejnom, Pavle je naglasio, da, ako se ne pridruži silama osovine, on ne bi mogao da računa na podršku Hrvata u slučaju invazije do koje bi sigurno došlo.24. marta 1941, predsednik Vlade Cvetković i ministar spoljnih poslova Cincar-Marković otišli su u Beč da potpišu pakt, putujući tajno zbog straha od javne odmazde. Oni su potpisali sporazum 25. marta i vratili se kući. U Beogradu su saznali za puč, koji je bio iniciran uveče 26. marta. Oficiri sa antifašističkim jedinicama zauzeli su vazduhoplovne baze, avione i vladine zgrade, obarajući slabu jugoslovensku vladu preko noći. Revolucionarne snage zauzele su zgrade radija i telefona, ministarstvo rata, policijske štabove i glavnu poštu. Princ Pavle je uhvaćen u Zagrebu, gde je otputovao vozom i bio je prinuđen da se povuče u korist mladog kralja Petra kao političke lutke.Nova Vlada je objavila da će ostati verna Trojnom paktu kada je shvatila da Britanija i Sjedinjene Države, iako su joj dale podršku, nisu u stanju da pomognu u slučaju nemačkog napada. Međutim, ovo nije umirilo Hitlera. Baš na dan kada se dogodio puč u Jugoslaviji, on je naredio svojoj Vrhovnoj komandi da planira kompletnu invaziju. 6. aprila 1941. nemački ministar spoljnih poslova Joakim fon Ribentrop izdao je naredbu da počne napad na Jugoslaviju.

U cilju obezbeđenja južnog krila i linija snabdevanja, neophodnih za dalja osvajanja, trebalo je Jugoslaviju što pre potčiniti. Prva SS gardijska jedinica "Adolf Hitler" - (1. SS. Leibstandarte division "Adolf Hitler") i Druga SS divizija "Das Rajh" - 2. SS division "Das Reich"), zajedno sa bugarskim trupama i pridodatim oklopnim i pešadijskim jedinicama trebalo je da prodru u Srbiju. Beograd, prestonica Jugoslavije, bio je najvažniji cilj i da bi oslabila odbranu grada nemačka vrhovna komanda je planirala dvonedeljno bombardovanje, posle čega su sledili artiljerijski i tenkovski napadi. Nemci su nameravali da uposle pet pešadijskih divizija radi okupacije grada posle zauzeća. Međutim, događaji su pokazali da je i najbolje postavljeno borbeno planiranje ponekad suvišno, a ponekad izloženo najneobičnijim okolnostima.

Drska hrabrost i vojnička sreća kapetana Klingenberga
Beograd je stvarno pretrpeo, tokom nekoliko dana, artiljerijsku vatru (netač-nu - prim. prev.) i tri dana vazdušnog napada, što je poslužilo omekšavanju jugoslo-venske prestonice. Sam grad bio je zauzet 12. aprila 1941. - mnogo ranije nego što je nemačka Vrhovna komanda predvi-đala - od strane šačice vojnika slabo popunjenih municijom, ali visokog morala, predvođenih čovekom koji se nije libio da iskoristi priliku koja mu se ukazala.

Jedan napad, potpuno van školskih šema, bio je proizvod vojničke procene, drske hrabrosti i čiste sreće SS kapetana Frica Klingenberga. Dvadesetšestogodišnjak, sa diplomom oficirske akademije u Bad Telcu , Klingenberg je stekao reputaciju tvrdoglavog, takoreći istesanog karaktera. U ratu sa Francuskom prethodne godine njegov komandir čete za njega je rekao sledeće:

"Klingenberg je inteligentan, mada tvrdoglav, lojalan do nivoa korigovanja svojih nadređenih, blistav kad je pod pritiskom, mada nabusit, ali u okviru subordinacije".

Procene kao što su ova označavale su Klingenberga više kao čudaka nego kao kompetentnog oficira.

Klingenberg nije bio tip srdačnog pijanice i pričalice i nikad se nije hvalio svojim postignućima. Kad je, kasnije, bio upitan od akademaca iz Bad Telca, kako je osvojio prestonicu jedne zemlje, jednostavno je odgovorio: "Pa, nisam bio suviše zauzet u to vreme i našao sam nešto da uradim".









- - - - - - - - - -

Šta je bilo posle

Naredne noći delovi nemačke 8. divizije sa zemunske strane zauzeli su severne krajeve grada, a sutradan, 13. aprila rano ujutru, u Beograd je pobedonosno stupila i jedna oklopna divizija. Kasnije tog dana pristigao je i jedan pešadijski puk. Već 14. aprila stigli su i pripadnici vojnoobaveštajne službe Abvera, koji su odranije imali spiskove svih državnih činovnika spremnih da se stave u službu okupatoru. Tako je brzo formirana kvislinška vlast.

Posledice

Pad Beograda označio je propast Jugoslavije 1941. Klingenberga i šestoricu njegovih pratilaca Hitler je odlikovao za osvajanje Beograda. Krajem 1944. Fric Klingenberga imao je čin pukovnika kad je preuzeo komandovanje jednom SS divizijom. Poginuo je pokušavajući da zaustavi napredovanje Amerikanaca.

- - - - - - - - - -

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/pad-beograda-sedam-pijanih-svaba-zauzelo-prestonicu-clanak-1893047

U Francuskoj stekao Gvozdeni krst i nadimak "Čarobnjak"
Klingenberg je čitave svoje karijere služio u elitnoj Drugoj SS tenkovskoj diviziji "Das Rajh" i invazija Francuske bila je njegovo vatreno krštenje. Bio je odlikovan Gvozdenim krstom drugoga reda za herojstvo ispoljeno tokom ove akcije. Njegov vod bio je prikovan na zemlju efikasnom mitraljeskom vatrom kad je jedan laki tenk, tipa Mark II, koji ih je podržavao, naišao na liniju. Posada je bila uhvaćena u klopku unutar zapaljenog vozila i pokrivena mitraljeskom vatrom. Dok su njegovi ljudi spasavali posadu, Klingenberg je pretrčao 100 m brisanog prostora i ućutkao tročlanu francusku vatrenu tačku ručnim bombama. Prošao je samo sa ogrebotinama.



Klingenbergovo navođenje artiljerije, tokom bitke bilo je jedinstveno i impresivno. Jednom, tokom francuske kampanje, on je čak naveo sopstvenu smrtonosnu artiljeriju od 88 mm na svoje položaje da bi razbio neprijateljski protivnapad. Ova akcija omogućila je čitavom nemačkom klinu da pritisne napred, koristeći prednost zbog nastale konfuzije među Francuzima. U drugom poduhvatu, on je pozvao avione Ju-87, tzv. "štuke", koji bombarduju pikiranjem, da se ustreme ispred njegovih položaja, kako bi sprečio neprijatelja od povlačenja, što je rezultovalo da komandir bataljona potpukovnik Hanes Ekhold odlikuje dičnog kapetana Gvozdenim krstom prvog reda. Klingenbergove ocene nastavile su da odslikavaju upornost, pomešanu sa hrabrošću i kreativnošću. Zato što je uvek izranjao nepo-vređen iz mnogih svojih flertovanja sa smrću i smrtnom presudom njegovi ljudi su počeli da ga zovu "Čarobnjak".

Vrlo neformalno shvatanje pozadinskih intendantskih akcija
Klingenberg je dobio reputaciju prvoklasnog ekspeditivca. Štogod je njegovim ljudima trebalo - municija, hrana, voda - on je uspevao da obezbedi. Klingenberg je čak držao nastavu, učeći svoje ljude kako da se dočepaju osnovnih sredstava za preživljavanje. Ubrzo po dolasku u Jugoslaviju bio je unap-ređen u čin kapetana i data mu je komanda nad motociklističkom iz-viđačkom jedinicom, koja je bila odgovorna za brzo prikupljanje obaveštajnih podataka i odr-žavanje veze sa pozadinskim jedinicama. Njegovi ljudi su vodili i divizijski registar o žalbama i izveštajima o krađi. Imali su nadimak "Klingenbergovi kriminalci". Ali Čarobnjak ih je bio dobro podučio - nikakve optužbe protiv njih nisu nikad bile dokazane. Jednom prilikom Klingenbergova jedinica bila je podvrgnuta inspek-ciji od strane divizije u vezi sa stanjem voznog parka i da bi prošao morao je da stvori čitavo tuce motocikala u voznom stanju. Nedostajalo mu je šest ispravnih i on je razaslao svoje ljude da kako znaju i umeju pronađu nedostajuće delove, što im je na kraju uspelo. Jedini problem je bio u tome što je komisija našla višak od šest mašina sveže ofarbanih da sakriju prethodnog vlasnika. Klingenbergov pretpostavljeni oficir je zažmurio na ovo neslaganje. Jedino je obavestio Klingenberga da nije rad da visi zbog delatnosti njegovog podređenog i tražio je od kapetana da bude malo obazriviji.
Klingenbergova sledeća misija je bila u Jugoslaviji u svojstvu prethodnice glavnine, s tim da istražuje neprijateljsku aktivnost, obeležava na kartama puteve i sve ostale prepreke na njima. Ova izviđačko-obaveštajna uloga bila je od ključnog značaja za uspešno nemačko nadiranje u region.


Motorni čamac na obali Dunava

Tokom 11. aprila Klingenbergovi zadaci su bili izviđanje, uspostava kontrolnih tačaka, obezbeđenje mostova i kontrola puteva do dolaska pojačanja. Obilne kiše i sneg koji se topio su razglibile sve meke površine a mostovi su bili razarani od strane Jugoslovenske vojske u povlačenju. Glavni putevi za približavanje Beogradu nisu bili više prohodni, i bio bi veliki pritisak na tenkovske jedinice da nastave marš bez velikog inžinjerijskog obezbeđenja. Posle nekoliko sati osmatranja ranjenog grada s druge obale Dunava, Klingenberg je verovao da je Beograd zreo da mu padne u šake, zbog meteža, prouzrokovanog bombardovanjem, ako obezbedi da se njegova jedinica prikupi na vreme. Imao je samo 24 časa da podnese izveštaj svojoj komandi, a odluka je trebalo da se donese hitno.

Klingenberg je video šansu u tome da se probije dublje u okolinu grada, baš kad je jedan od njegovih ljudi našao ostavljeni motorni čamac na obali nadošlog Dunava. Uzimajući sa sobom samo jednog poručnika i nekoliko vojnika on je forsirao podmuklu reku. Tura je bila krajnje opasna, jer se vodena masa valjala od istopljenog snega, sa planina i provala oblaka. Osim toga čamac je bio pretovaren. Stižući na drugu stranu Dunava, Klingenberg je uputio natrag čamac sa dva vojnika s tim da dovedu još vojnika pre zalaska sunca. Međutim pri povratku, čamac je naišao na potopljenu prepreku i potonuo. Klingenbergova "mornarica" je prestala da postoji, ostavljajući kapetana i šest njegovih ljudi na obali. Oni su bili potpuno izolovani sa ograničenom količinom hrane i municije.
Eskadron je napredovao duž puta i naišao na nekoliko vozila britanske proizvodnje sa pripadnicima jugoslovenske vojske. Zarobili su dva kamiona i jedan autobus sa dvadesetak neprijateljskih vojnika. Jedan od njih bio je pijani nemački turista koji se našao uhvaćen u klopku kad je počela invazija. Turista, koji je govorio hrvatski, bio je uhapšen kao špijun od strane jugoslovenskih vojnika i trebalo je da bude streljan. On je još uvek bio pijan i nesvestan svoje izmenjene sudbine. Kad se otreznio, mislio je da se još uvek nalazi u sastavu prethodnog društva, dok nije obavešten o kapitulaciji. Klingenberg ga je iskoristio kao prevodioca, pri čemu su mogućnosti ovog zahvalnog Nemca bile krajnje korisne.

Kapetan Fritz Klingenberg i njegovi ljudi prelaze Dunav

Esesovci su produžili, koristeći svoje zarobljenike i nešto zarobljenih uniformi i uspeli da prođu nekoliko neprijateljskih kontrolnih tačaka. Oni su ostvarili dobar napredak prvog dana, a da nisu postali sumnjivi neprijateljskim kontrolnim punktovima. Nemci su dodavali jugoslovenske straže sve većem broju zarobljenih koje su skupljali usput. Stanovništvo Beograda, posle nekoliko dana bombardovanja, pre je očekivalo dugotrajnu opsadu, nego napad, i slabo obezbeđenje koje je Klingenberg susretao padalo mu je direktno u šake.

Pad Beograda i "Operacija Merkur"

Kada je kapetan Fric Klingenberg ostvario svoj hrabri korak, upadom u okolinu Beograda, nemačke snage su zauzimale Kastoriju, blokirajući grčko povlačenje iz Albanije. Britanci i Grci su predviđali da će im bitka za Beograd dati vremena da srede svoje položaje i ojačaju popunom municije i svežim trupama. Klingenberg je, zauzimanjem jugoslovenske prestonice, obavio više nego čudesni podvig oružja. Njegovo jedinstveno herojstvo eliminisalo je potrebu za dugotrajnom, već predviđenom operacijom i zapečatilo sudbinu isturenijih snaga Komonvelta na Balkanu. Nemačkim snagama je data prilika da se sjure na more potiskujući Britance i Grke pred sobom.

Britanci, prinuđeni da evakuišu Krit, prepustili su grčke saveznike njihovoj sudbini. Samo mesec dana kasnije Nemci su lansirali sveukupni napad - invaziju Krita - prvi veliki padobranski desant u istoriji. Da Klingenberg nije zauzeo Beograd tako brzo, oslobađajući nemačke tenkovske jedinice i prinuđavajući Britance da evakuišu Krit, operacija Merkur bi, najverovatnije propala. Brzo nemačko napredovanje ulovilo je desetine hiljada ratnih zarobljenika koji su, ipak, mogli da budu deo odbrane Krita. Verovatnoća nemačke pobede ne bi bila tako visoka da je ostalo tih 20 000 britanskih i grčkih vojnika više.

Što je najvažnije, Klingenbergovo delo je nadahnjivalo novim duhom nemačke vojnike koji su uzdigli hrabrost iz-nad svega drugog. Priča, koja se širila o Klingenbergovom podvigu, pomogla je da se stvori mit o nemačkoj nepobedivosti, naročito kad su u pitanju SS jedinice. Uskoro su i drugi SS-ovci uživali u sličnim uspesima pri savlađivanju iznenadnih prepreka i postajali slavni. Međutim, niko pre toga, ni posle toga, ne može da polaže pravo, da je toliko doprineo, kao Fric Klingenberg. Osvajanje prestonog grada sa šestoricom ljudi, sa pokvarenim radijom, bez podrške, i bez zaliha municije.

Sedam Nemaca osvaja jugoslovensku prestonicu
Posle ulaska u predgrađe Beograda, Nemci su uleteli u dvočasovno puškaranje. Oni su, na kraju, odvezli u grad svoja zaplenjena vozila, na kojima je bilo mnogo ranjenih zarobljenika, uključujući bes-pomoćnog turistu. Pravim čudom niko od SS-ovaca nije bio ranjen tokom borbe. Oni su, ponosno, ušli u sam centar grada, sve vreme potpuno sami, i okruženi neprijateljski raspoloženim stanovništvom razrogačenih očiju. Jedini "gubitak" SS-ovaca bio je u tome, što je jedan vojnik pao i uganuo zglob.
Nemci su bili zapanjeni što ih niko nije napao u gradu. Civili su išli svojim poslom kao da se ništa nije desilo. Klingenberg je naredio poručniku Hansu Hosfelderu da podigne nemačku zastavu, zamenivši jugoslovensku, nešto posle 5 časova posle podne tog 12. aprila. Po Klingenbergovim naređenjima, njegovi ljudi su počeli da se nadmeno kreću po gradu u patrolama dajući stanovništvu nepogrešiv utisak da su oni sada vlast.

Gradonačelnik Beograda, obučen u odgovarajuće svečano odelo, došao je kod Nemaca, kompletno sa gradskim zvaničnicima, kao pratnjom. Posle pitanja o tome šta se dešava, on se raspitivao o uslovima predaje. Klingenberg je rekao gradonačelniku da je on istureni tim ispred nekoliko tenkovskih SS divizija, i ako njegova jedinica, radio putem, ne dostavi odgovarajuće informacije, "luftvafe" će nastaviti da sravnjuje grad. On je, takođe, rekao da će vazdušni napadi biti propraćeni artiljerijskom vatrom, kao i napadima oklopnih i pešadijskih jedinica koje neće nikog da poštede.

Drugi Nemci su gledali na svog predvodnika, kao da je poludeo. Njihov radio je bio oštećen i nije mogao da radi kao odašiljač već samo kao prijemnik; njihova jedinica je bila u značajnoj meri udaljena, a oni su bili pri kraju sa municijom i hranom. Poručnik Hosfelder je, kasnije, rekao svom kapetanu, da je promašio karijeru, dodajući da bi ga ministar propagande sigurno bolje iskoristio.

Gradonačelnik je naseo na trik i posle jednočasovnog razgovora sa Klingenbergom otpočeo je sa neophodnim potezima u cilju predaje grada. Tada je, kao po narudžbini, eskadrila nemačkih aviona nadletala grad u izviđačkoj misiji, pa je Klingenberg iskoristio priliku koja mu se ukazala tog momenta. Pogledao je naviše, i pokazujući na nebo, podsetio gradonačelnika da vreme ističe. Klingenberg je dao reč, da, ako se instrukcije budu sprovodile, neće biti nikakvih daljih povreda grada i njegovih stanovnika. Izgledalo je, da je gradskim zvaničnicima, laknulo kada su to čuli.

Vojnici i gradska policija su prihvatili da polože oružje u zamenu za obustavu daljih nemačkih napada. Jugoslovenska vojska je sakupila svoje oružje na gradskom trgu, a Klingenberg je, zajedno sa gradonačelnikom, popisivao ljudstvo. Klingenberg je, zatim, naredio svim zarobljenicima da se smeste u 4 najveća hotela i postavio nemačku stražu ispred svake zgrade. Šačica Nemaca je tako zarobila više od 1300 vojnika i zauzela grad od 200 000 stanovnika takoreći bez ispaljenog metka. Grad je pretrpeo značajna oštećenja, ali ne tolika da bi sprečio domaće stanovništvo da nastavi sa uobičajenim životom i radom. Jugoslovenski vojnici, koji su se zatekli van grada, nesvesni šta se desilo sa njihovom prestonicom, dovozili su se u Beograd samo da bi tu, po naredbi svojih pretpostavljenih, položili oružje, ostavili svoja vozila i upućivali se u hotele. Svi Jugosloveni su se pokorili bez oklevanja.

Dočekani vinom i sirom

Klingenbergovi ljudi su se smestili u najbolji gradski hotel, praveći lažne radne razgovore da pojačaju utisak. Nagomilali su boce vina i oružja, a dva vojnika su se izgubila sa parom domaćih žens-kih. Klingenberg je, u međuvremenu, konsolidovao svoj položaj, znajući da stvari mogu još da krenu na gore. Ako glavnina ne stigne uskoro, igra će se završiti. Njegovi ljudi su regrutovali pojedince iz domaćih redova da pomognu u prikupljanju svih mapa, policijske kartoteke i poreske arhive grada.

Šefu policije je bilo naređeno da dostavi spisak gradskih kriminalaca sa navedenim prestupima i drugim prigodnim obaveštenjima. Sve bolničarke su morale da se jave na dužnost odmah, a pozvani su, isto tako, i svi lekari. Svaki litar benzina i ulja je preuzet a druge potrepštine su smeštene u posebne smeštajne prostore. Bolnica je postala neutralna teritorija i celokupno zdravstvo je zadržano kao gest dobre volje. Klingenberg je, čak, naredio da škole ostanu otvorene i nije ničim ograničio dnevno poslovanje. Međutim, ustanovio je policijski čas u 8 časova uveče i samo građani sa propusnicom potpisanom od njega lično, mogli su legalno da rizikuju izlazak iz svojih stanova posle tog vremena.

Sledećeg dana, 13. aprila, Klingenbergovi ljudi, koji su ostali s druge strane reke, pridružili su se svom predvodniku u gradu. Videći nemačku zastavu, pomislili su da ih je glavnina snaga nekako mimoišla. Bili su zapanjeni kad su našli svoje "izgubljene" kako komanduju u glavnom gradu i sa domaćim stanovništvom koje nije neprijateljsko. Hosfelder je rekao pridošlicama šta se zbilo i upozorio ih da nastave igru. Oni su se napeli iz petnih žila da komanduju svim vozilima koja su mogli da nađu.

Konačno, 13. aprila, uveče, prethodnica divizije "Das Rajh" ušla je u grad, očekujući žestoku bitku. Nisu se obazirali na radio poruke, koje su primili, da se grad predao, verujući da je to neprijateljska obmana, pokušaj da se nemačke jedinice uvuku u klopku. Pretpostavljalo se, da je Klingenberg sa svojim ljudima dopao zarobljeništva, mučen i prinuđen da preda šifru potrebnu za propisnu radio-komunikaciju. Komandant 45-og korpusa bio je toliko ljut, što nije dobio obaveštajne podatke, da je zapretio Klingenbergu ratnim sudom, ako ga nađe živog a zarobljenog. Pre svega je ispitivao da nije u nekoj javnoj kući, ocenjujući da bi kapetan-izdajnik mogao tamo da se nađe. Komandantov bes je uskoro prestao, kada je saznao zašto je njegov podređeni komandir bio tako nemaran u odnosu na svoju obaveštajnu dužnost.

Ostali delovi divizije "Das Rajh" i pridodate pešadijske jedinice Pancergrenadira ušle su u Beograd u punoj snazi, sledećeg dana, i umesto borbom da uđu u grad, oni su bili dočekani vinom i sirom. Jugoslovenski zarobljenici su bili regrutovani da bi ojačali nemačku odbranu u slučaju kakvog gerilskog napada. Tužno, ali kada je major saznao da je bio nadigran, izvršio je samoubistvo.

"Raportirao je pijan, neobrijan i mirušući na ženski parfem"
17. aprila, Josip Broz, više poznat kao Tito, sindikalac i vođa "ilegalne" Komunističke partije, prihvatio je samo nominalno poraz i predaju zemlje. Otišao je u planine sa svojim partizanima, gde je, podržan od Britanaca, vodio četvorogodišnji rat protiv osvajača njegove zemlje. On će, kasnije, postati predsednik komunističke Jugoslavije, koja je, ipak, odbila savez sa prosovjetskim Varšavskim paktom.

Klingenberg je ubedio komandanta garnizona da preda svoje mape i otkrije lokacije minskih polja i vatrenih tačaka, kao i položaje protivvazdušne odbrane i bliskih pomoćnih aerodroma. Postavljeni su markeri, koji su se jasno videli iz vazduha, kako bi nemački transporteri mogli da sleću, dovozeći hranu, municiju i ratne dopisnike. Klingenberg je čak, iskoristio zarobljenike da oprave oštećenu poletno-sletnu stazu i konfiskovao nekoliko zastarelih aviona.

ulazak glavnine trupa u Beograd

Nemačka obaveštajna služba je predvidela, pre kapitulacije Beograda, da će gubici jugoslovenske vojske dostići, približno, 10 000 do 15 000 ranjenih i 2 000 mrtvih posle masovnog vazdušnog i artiljerijskog bombardovanja i naknadnih borbi radi ulaska u grad. Civilne žrtve su predviđene u 10 puta većem obimu. Klingenberg je brinuo za dobrobit svojih ljudi, ali isto tako i za sudbinu civila. Nije video potrebu za daljim krvoprolićem u gradu, pogotovu što su se civili dobro odnosili prema njima, jer su znali da bi mogli da dožive mnogo goru sudbinu.
U početku nemačka Vrhovna komanda nije verovala da je grad zauzet. Bilo je, čak, reči da Klingenberga treba streljati što pokušava da izigrava neko hrabro delo. Bilo je potrebno dvodnevno radno komuniciranje da se ubedi Berlin da je sve u redu. Čak je bilo naređeno general-pukovniku Paulu Hauseru da obavi ličnu inspekciju.

Kad je Klingenberg raportirao svojim pretpostavljenim, zašto nije sledio naredbe, bio je pijan, neobrijan, i mirisao na parfem. Posle nekoliko minuta je upitao: "Jesam li trebao da vratim grad natrag?" Njegovo indiskretno ponašanje bilo je prećutano i na nemački ratni plan, sada odbačen, bio je stavljen pečat "kompletirano". Juriš na Grčku bio je sada u prvom planu. Celokupna Jugo-kampanja koštala je Nemačku 558 ranjenih i 151 ubijenih i manje od tuce izgubljenih aviona. Bilo je zarobljeno više od 340 000 jugoslovenskih vojnika. Tačan broj ubijenih nikad se neće saznati.

Celokupna Jugo-kampanja koštala je Nemačku 558 ranjenih i 151 ubijenih i manje od tuce izgubljenih aviona. Bilo je zarobljeno više od 340 000 jugoslovenskih vojnika. Tačan broj ubijenih nikad se neće saznati.

Kliknite za proširenje...

Ово је такво умањивање губитака да је то чист безобразлук. Првог дана у ваздужној бици за БГ Фрицеви су изгубили 60 авиона, скоро 500 до краја Априлског рата. Да не помињемо битку на Мишару, Суковску битку или битку за бијељински аеродром. Само у те три су изгубили бар 1000 људи...

Ono sto njega i slicne komuniste i ine svrbi je sto postoji dokumentovano kako su Nemci docekanu u Beogradu a kako u heroj gradu lol ili Ljubljani.

Klingenberg u Rusiji dobija čin pukovnika
Nemci su ostavili 10 svojih pešadijskih divizija, dve SS redovne i jednu SS pomoćnu jedinicu, kao i 13. Oružanu SS diviziju "Handžar" , kao garnizonske posade u okupiranoj Jugoslaviji. Ova, na kraju pomenuta, bila je sastavljena od Jugoslovena, prvenstveno bosanskih muslimana i imala je protivpartizansku ulogu. Okupacija Jugoslavije je tražila živu silu i neophodna sredstva preko potrebna za budući Istočni front. Više Nemaca je iščezlo obavljajući garnizonske dužnosti u Jugoslaviji nego što ih je bilo ranjeno tokom njenog osvajanja.

Svaki čovek, dodeljen Klingenbergu za vreme Beogradske operacije, bio je odlikovan za hrabrost i unapređen. Hosfelder je imenovan za zamenika komandira i upisan je u SS oficirsku školu u Bad Telcu, gde je kasnije postao instruktor. Danas živi u Minhenu kao penzionisani nastavnik.

Za svoj blistavi uspeh Klingenberg je odlikovan Viteškim krstom i postao je miljenik internog kruga SS-ovaca. "Stari", kako su ga prozvali, bio je, povremeno, pozivan u Bad Telc kao instruktor za taktiku i vojničku inicijativu. 15. marta 1944. preuzeo je, kao jedini diplomac Bad Telca, komandu nad školom.

Kad je Operacija Barbarosa, invazija Sovjetskog Saveza počinjala, divizija "Das Rajh" je gurnuta u vatru. Klingenberg se istakao kod Harkova, Minska i Kurska, stičući mnoge počasti u poduhvatima generala Hajnca Guderijana. U svakom slučaju zaslužio je za svoj Viteški krst, Venac od hrastovog lišća, što mu je dodeljeno 1943. Postao je lični miljenik Paula Hausera, komandanta Druge SS tenkovske, sve do Kursk-Orelske operacije.

Poginuo u poslednjem napadu svoje divizije

Klingenberg je bio unapređen u čin pukovnika 21. decembra 1944. Kad se položaj Nemačke pogoršao na svim frontovima, njemu je naređeno da preuzme komandu nad 17. SS Pancer-grenadirskom divizijom "Gec fon Berlingen" i to 12. januara 1943. godine, pri čemu je stupio na dužnost devet dana kasnije. Pridodat XIII korpusu generala Maksa Simona 17. je branila Zapadni bedem jugoistočno od Sarbrikena naspram XV korpusa američke Sedme armije general-majora Veid H. Hejslipa.

XIII SS korpus je morao da se povuče na Rajnu, uporno braneći teren između Nojštata i Landaua. Kad je otpor konačno slomljen, 22. marta, Klingenberg se našao među mrtvima - poginuo je predvodeći svoju diviziju u poslednjem napadu da zaustavi američki talas.

Klingenbergova akcija u Beogradu uklapala se u mistiku koja je okruživala SS oružane formacije. Uprkos zločina, koji se, s pravom, pripisuju SS jedinicama, ovakva dela koja je pokazao Klingenberg, nisu bila nešto neubičajeno među pravim profesionalcima. Klingenberg je mogao da sledi školski nauk i potpuno uništi drevni grad i njegovo stanovnišvo, da su Jugosloveni pružali dalji otpor. Istorija ceni njegovu hrabrost i akt humanosti. Šačica Nemaca zarobila je više od 1 300 vojnika i zauzela grad od preko 200 000 stanovnika bez ijednog metka.

Napomena o autoru
Učestali saradnik časopisa, Kolin D. Hiton, je autor "Hladnog vetra" i "Volhale" ("Cold Wind", "Vahlhalla"). Za dalje čitanje preporučuje se "Komandiri oružanih SS formacija" od Marka K. Jergera (Mark Yerger) i "Hitlerovi samuraji - Vafen SS u akciji" od Brusa Gvarijea (Bruce Guarrie)

Ненад:

Ово је такво умањивање губитака да је то чист безобразлук.

Kliknite za proširenje...

šta drugo očekuješ od komunista

A ništa što je Beograd pre ulaska nemačkih trupa srušen skoro do temelja? Ta sitnica nije ni pomena vredna

Beograd je bio proglašen za otvoren grad isto kao i Pariz pre njega da bi izbegao sudbinu Varšave koja je životinjski bez razloga bila srušena do temelja samo zbog sujete bolesnog hitlera.
Pariz je bio predat nemcima bez ijednog ispaljenog metka i za razliku od Pariza Beograd je bio sadistički bombardovan iako u njemu nije bilo vojske da ga brani!
Žao ti je prokane što Beograd nije bio srušen do temelja kao i Varšava,nadoknadile su to ***********e na čelu sa hrvatom josipom kada su tražile da ga ''saveznici'' bombarduju!!
Inače da su rušili tvoj Agram toliko puta koliko i Beograd verovatno bi ti danas Split bio najveći grad u hrvatskoj a Zagreb napuštena selendra!

I još nešto taj tvoj SS Hauptsturmführer Fritz Klingenberg,kome se toliko diviš, je bio osoba koja je primila akt o Otvorenom Gradu.Inače je bio pripadnik izviđačke jedinice.
Da se radilo o gradu koji je bio aktivno branjen, njegov podvig bi bio briljantan, no tu je ispao samo "pismonoša", koji je podosta slave stekao ondašnjom Nemačkom propagandom.

I još nešto što sam primetio.To priču kako su jedan ili sedam pijanih švaba zauzele Beograd a prećutkujući ćinjenicu da u istom nije bilo vojske,obožavaju ustaše i balije da pominju kada im se spomene da su i hrvati i muslimani sa cvećem dočekali okupatore

beograd kao otvoren grad nije ni smeo biti bombardovan, pod jedan

a pod dva, odbrana grada nije ni bila organizovana pa da se vojska i nije tako brzo raspala

treće, i ja mislim da je sve navedeno bilo u duhu i potrebama tadašnje naci propagande, kojoj su u ratu uvek trebali novi junaci

pazi bogati, njih sedam okupiralo beograd

jedino mi smeta ta od starta servilnost beogradske policije i ostalih u vlasti, što je na kraju i iznedrilo nedića i njegovu izdajničku bratiju

још једна комунистико-усташка провокација циркус прокорада...да извинете пишање по огромним жртвама које је Београд поднео у Другом светском рату, што од нациста, што од савезника...али на то смо већ навикли од проке који нема трунке стида и образа и који жали само за једним, што више Срба није страдало...

Наравно знамо куда све ово води...Самој окупацији и распаду војске поред наравно издајника Хрвата изузетно су допринели и сами комунисти који су саботирали војску своје земље и пуцали јој у леђа...

Занимљиво да чак и Збор у првим данима окупације извештава да се комунисти добро котирају код Немаца и да су једино друштво Немцима у тек окупираној земљи...нпр извештаји за Чачак

BR. 117, IZVEŠTAJ ZBORAŠA DA SU KOMUNISTI U ČAČKU JEDINO DRUŠTVO NEMCIMA, 6. JUN 1941.
Glavnom tajniku J.N.P. “Zbora”
BEOGRAD
U vezi usmenog izveštaja po predmetu o kome sam Vam govorio, dobivši od Vas nalog da istu stvar lično proverim, i da Vas o tome izvestim, dostavljam Vam sledeći izveštaj: Proverivši lično stvar o kome je govorio u sveš.kanc. jedan od kolega o slučaju koji se je desio u kući jedne gospođe u Ljubiću, utvrđeno je da tu nema nimalo istine, iza ove tendenciozne smišljene verzije krije se jedna od običnih komunističkih parola, sa kojima unose pometnju u narod izlažući ga kroz ovo opasnosti nepotrebnoj i nekorisnoj. Istina je pak samo ovo; da je na sam dan pokreta Nemačkih trupa bila potera za nekim od vojnika kojih nije bilo na licu mesta. Ove potere patrola bile su sastavljene i od samih podoficira. Ovo je lično video sveš. o kome sam Vam govorio. Uzrok otsustva ovih vojnika ostao nam je nepoznat. I ovog puta napominjem da su komunisti u Čačku jedino društvo Nemačkim vojnicima66, bez sumnje da oni i neslute koja su i kakva lica s njima u društvu. Obaveštavamo Vas: juče na kupatilu Moravskom odigrao se jedan nemio slučaj, na ime: jedna grupa komunista napala je na jednog našeg omladinca fizički. Povod za ovaj njihov akt bio je: diskutovanje o jevrejima kao rasi koja je najveće nesreće donela čovečanstvu. Ovu je tezu zastupao naš drug. Na ovo, sledio je masovni napad sa poklicima: ”vama ljotićevcima i Ljotiću daćemo mi uskoro gvozdeni krst”. Napadači su mi za sada nepoznati, jer ih ovaj drug nepoznaje pošto nije iz ovog mesta. Učinio sam sve sa svoje strane da doznam njihova imena, pa ću Vas o tome naknadno obavestiti. Danas je bio kod mene d.r. Vasilije Kostić, jeromonah i prof. bogoslovije, i umolio nas je da obavestimo druga pretsednika o sledećem:
1. U Bitolju svu crkvenu vlast preuzeo je neki prota Aleksandar Jeftimović, i odmah je naredio da se zatvore Crkve: Blagoveštenje, Sv.Naum, i Sv. Petka. Ove dve poslednje svetinje podigao je Preosvećeni Ep. Nikolaj, a ovu prvu on je obnovio i otvorio;
2. Isti prota igra ulogu nekog episkopa kao: davanje parohija i drugo.
3. U Kosovskoj Mitrovici t.j. od Leška pa tamo do Kačanika, dužnost organa vlasti obavljaju Arnauti sa raznim uniformama i fesovima na glavi, od kojih mnogi imaju i naše vojničke uniforme. Isto tako u Kos. Mitrovici sve su firme ispisane na Arnautskom jeziku;
4. U Pirotu i okolnim selima Bugari su smenili sve naše opštinsko osoblje i postavili su svoje ljude t.j. Bugare. Na Đurđev-dan zabranili su sveštenicima svećenje vodice. Naredili su da se odmah završi škol. godina, a potom su proterali naše prosvetne radnike;
5. U vozu za Bitolj čuo je razgovor dvojice bugarskih oficira, kako će oni sve Srbe istrebiti. U Bitolju su izdali naredbu za popunjavanje lista, o rođenju, poreklu i nacionalnosti. Mnogi ljudi su stavili da su Srbi, ili Grci ili Makedonci a najmanje Bugari. Onda su oni vratili ove liste i naredili im, da mora svaki staviti da je Bugarin. U Bitolju su uhvatili jednog Grka trgovca koji se zove Donabaš, celu su ga noć bili i isekli mu ruku, traživši od njega da im da 40.000 din. pa da ga puste. Ovo su učinili zato što je on kako oni kažu mučio i pljačkao Bugare a pomagao Srbe. Noću između 4. i 5. dogodila se krađa u čačanskom vojno-tehničkom zavodu, izgleda da su lopovi uhvaćeni i što je najglavnije pripadaju frontu “proletera”. Posle ovog slučaja ovde je nastupio dosta oštar kurs. Danas sam doznao da je ovd. komandant naredio da se izvrši opravka stare pošte koja će koštati oko 25.000.din. zatim je naredio, da mu se ili rekvirira jedan nameštaj za spavanje ili kupi nov. Bez sumnje da je on u pravu s obzirom da su oni gospodari a mi robovi.

Dostavljajući Vam prednji izveštaj molim Vas, da ga podnesete drugu pretsedniku.
Pozdravljam Vas sa iskrenim drugarskim pozdravom sa verom u Boga napred do pobede. 6. juni 1941.g. Pretsednik mesne organizacije,
Čačak MP S.Mitrović, s.r.
Sekretar,
Sveš. Drag.Bulić, prof. s.r.
“P.S.” Predmet-pismo, o kome je bilo reči za vreme ručka kod druga pretsednika, nismo Vam mogli poslati jer je pre našeg povratka u Čačak uništeno.
Pov.br. 42, 15.jun 1941.
S. Mitrović.
(IAČ, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg.br.17)

BR. 119, “KOMUNISTI SE ODLIČNO KOTIRAJU KOD NEMACA” - IZVEŠTAJ D. BULIĆA, 16. JUN 1941.

Poštovani i dragi mi druže pretsedniče, Kada sam prekjuče 14.ov.m. bio u Beogradu, nisam mogao lično sa Vama razgovarati, jer ste tek bili došli iz Smedereva a video sam da ste tog istog dana trebali da održite sastanak sa meni nepoznatim licem. Verujem da Vam glava buči od prevelikih briga. Znam i to: da se Vi lično nalazite, više nego iko drugi na golgoti, preživljujući i stradajući zajedno sa celim narodom.- Ali, stvari koje se ovamo zbivaju tako su ozbiljnog karaktera da sam prinuđen uputiti Vam ovo pismo, sa izveštajem:
1) Politika, odnosno rad, današnjih komesara nastavak je stare pesme, a ta pesma ni manje ni više, godi, hrani, podržava i pojačava komunistički rad. Ja nemam reči da Vam prikažem aktivnu i razornu akciju koju komunisti vode na terenu, a s druge strane pak, podvukli su se Nemcima pod kožu, i tako jednim potezom čine što oni hoće. Rećićete, pa dobro šta čine, evo samo jedne male slike:
a) Postigli su, da se odlično kotiraju kod Nemaca a i u svima nadleštvima, njihova reč je presudna;
b) Juče 15.ov.m. kao neku svoju krilaticu, pustili su na Moravi jednu skroz crvenu lađicu-barku;
v) U dvorištu-odnosno avliji (bašti) mog komšije prof. Koje Mihailovića (koga Vi lično znate iz Smedereva, a koga sam ja tražio od druga Lenca da bude postavljen za direktora II meš. gimn. Jer je mnogo crvena ) nađene su dve granate, a to je više nego sigurno komunističko podmetanje, i to onda, kad on nije bio kod kuće već u Smederevu. Pretpostavljam da je to bilo namenjeno meni, ali podmetači su možda pogrešili i ubacili ih u njegovu baštu, pošto se ona graniči sa mojim dvorištem;
g) Danas mi reče drug Pera Jokanović, ovo: da je njegov sin pouzdano doznao od njegovih drugova (koji ga neznaju kao zboraša) komunista, da oni, održavaju vezu sa četnicima koji krstare oko našeg mesta, i da su im predali i neke
spiskove lica, koja treba da budu poubijana. Dakle, oni rade svim silama, da četnike upregnu u svoja kola;
d) Jedan policijski pisar (inače naš oprobani prijatelj u danima progonstva) reče mi, da komesari banske ispostave u Užicu g. Čađević, održava intimne veze sa vođom komunista ovog kraja Aleksandrom Ćurčićem, advokatem ovd. i da je on stalno sa njim u kontaktu. Za ovo ima mesta verovanju, jer sam ga ja, kada god dođe u Čačak, video sa pomenutim advokatem;
đ) U II gimn. komunisti prof. orgijaju i razvijaju svoju akciju u punoj meri kod učenika. Dok se sve ovo zbiva, mi smo apsolutno nemoćni da ma šta konkretno preduzmemo sa strane jer šefovi nadleštava neznam, dali svesno ili nesvesno vuku židovsko-masonska komunistička kola. Mi smo u dva maha dostavili drugu Lencu naše predloge, šta bi trebalo učiniti, pa da se osujeti ova neman koja iz dana u dan postaje sve opasnija, ali od toga i po tome nije bilo ništa. Dostavljajući Vam ovo pismo, ja Vas preklinjem, učinite sve što možete i to odmah, da se ovom zlu stane na put. Ja Vas lično obaveštavam, da, ako se u roku od 10-dana od danas sa ovim ne bude likvidiralo i zlu stalo na put, tražiću odmah premeštaj iz Čačka i sa bolom u duši napustitit ovu sredinu i onu omladinu koja mi je uvek i vazda davala podrške, ili ću pak, ako ne uspem u premeštaju, obratiti se komandantu mesta i reći mu da sam prinuđen od onog što komunisti pripremaju, odbeći u goru, jer neželim da mi jeftino i džabe mrse creva ti koji su i njihovi i naši zakleti neprijatelji. Svako dobro želim Vam i pomoć od Gospoda Boga, iskreni i odani Vam Vaš,

Č. 16-VI-941.

Drug-sveštenik
Dragutin Bulić

(IAČ, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg.br.1

Vodja jugoslovenskih komunista Tito, aprilski rat i kapitulaciju Kraljevine Jugoslavije docekao je u Zagrebu. On je 8. maja 1941. godine presao u Beograd, u kome je ostao sve do odlaska u partizane. Dok se Draza Mihailovic lomatao po Ravnoj Gori, ziveci po kolibama, u klasicnim gerilskim uslovima, i organizovao pokret otpora protiv okupatora,Tito je lagodno ziveo prvo u Zagrebu, a potom u vili porodice Ribnikar u Beogradu, koji su bili vlasnici lista “Politika”, udaljen samo nekoliko stambenih blokova od nemacke komande.

I Gestapo i i ustaska tajna policija znaju ko je i gde je...naravno, niko ga ne dira

Sve do 22. juna 1941. godine, na snazi je bio pakt o nenapadanju i saradnji izmedju Nemacke i SSSR. Kako je Kominterna bila orudje u rukama SSSR-a, a KPJ clanica Kominterne, to je KPJ na osnovu ovog ugovora imala blagonaklon stav prema okupatoru sve do 22. juna. Dok je Mihailovic razvijao svoju antiokupatorsku djelatnost, KPJ nije nista preduzimala protiv okupatora.

Poentu razloga za ustanak KPJ ne vidi u tome sto je okupirana njena drzava, vec sto je Nemacka napala jednoideoloski SSSR. Kod Mihailovica je bilo sasvim obrnuto. Njega se ideologija nije ticala, vec cinjenica da je njegova zemlja okupirana.

Rezimski komunisticki istoricar Dragoljub Petrovic, u jednom clanku objavljenom u “Vojnoistorijskom glasniku” za 1968. godinu, o tom periodu i ovaj problematici je napisao: “Berlin je planski vodio politiku trpeljivosti prema komunistima, kako bi sakrio svoje prave namere prema Sovjetskom Savezu. Zato su i nemacki okupacioni organi bili tolerantni prema pripadnicima KPJ.” Ovim je Petrovic ne samo neuspjesno pokusao da opravda saradnju KPJ u naznacenom periodu sa okupatorom, nego je u stvari posredno i priznao da je nje bilo.

O ovom periodu svjedoci potporucnik Pavle Meskovic ovako:

“Izdajnicka uloga komunista u rusenju nase vojske svima je poznata. Komunisti, ubaceni na vazna mesta u svim vojnim ustanovama, vrsili su sabotaze na svakom koraku. To je nasa vojska osetila 6. aprila 1941. Od 6. aprila do kapitulacije nase vojske, bezbroj zrtava pada od ruke komunista, jer su oni bili prethodnici Hitlerove horde. Komunisti su tada bili verna peta kolona svog velikog saveznika Hitlera.
Potpuna okupacija Srbije komunistima najvise godi. Oni su ravnopravni okupatoru. Javna bezbednost ne postoji, i svi komunisticki zlocinci izlaze iz zatvora. Nema vlasti pred kojom bi odgovarali za svoja nedela. Dok ceo narod ide zavijen u crno, bezi od susreta sa Nemcima, zatvara se u kuce pre policijskog casa, ne pali ni svetlost u kucama, - komunisti, snabdeveni nocnim “ausvajzima”, ispod ruke sa Nemcima, lumpuju i terevence sa “saveznicima”, slaveci narodnu nesrecu. Nesmetano vrse svoja nedela hapseci najispravnije i ubacujuci za taoce one koji im smetaju. Snove komunista o nesmetanom radu rusi 22. juni 1941..........

Major Vojislav D. Pantelic je isti period opisao na ovaj nacin:

“Treba istaci ovde rad komunista. Oni su sve do 22. juna bili veliki prijatelji sa Gestapoom. Tek posle napada na Rusiju i poziva Staljinovog 2. jula da se dignu na otpor, komunisti su se osetili na terenu. Ceo mesec juli, mali komunisticki odredi, od 10 do 30 ljudi, napadali su zandarmeriske stanice, razoruzavali zandarme, pljackali novac iz drzavnih ustanova. U selu Bela Crkva kod Valjeva, neki Zikica Jovanovic, Komandant Valjevskog partizanskog odreda, jacine 10 komunista, ubije na jednom zboru dva Srbina zandarma. Taj dogadjaj Tito slavi kao “pocetak ustanka u Srbiji”. Za Tita i komuniste, ustanak je poceo ubijanjem Srba zandarma, koji su skoro listom bili tajno potcinjeni organizaciji pukovnika Mihailovica, a samo formalno pod Nedicevom vladom. Ceo avgust komunisti su napadali zandarmeriske stanice i palili opstinske arhive. Tako su napali u julu stanice u Raci, Peckoj, Kamenici; u avgustu u Mionici, V. Plani, Svrljigu, Knicu, Lajkovcu i Bajinoj Basti. u Bajinoj Basti i Vlasotincima opljackali su poreske uprave i odneli sav drzavni novac. Nemce su napali tek 1. septembra u Krupnju i 10. septembra kod Ljiga. Tako su oni za tri meseca Nemce napali samo dvaput; inace su ubijali Srbe, i to nazvali borbom protiv okupatora. .....

Свака тема се претвори и вечну и бљутаву расправу комуниста и равногораца...
Овај пдф је потпуно непотребан.

Blau:

Свака тема се претвори и вечну и бљутаву расправу комуниста и равногораца...
Овај пдф је потпуно непотребан.

Kliknite za proširenje...

А која се то тема не своди на бљутаву расправу?

Još pre bombardovanja, u Beograd su 2. aprila došli nemački špijuni, kako bi spremili teren za dolazak Hitlerovih trupa. Esesovci su motorizovani ušli u Beograd, razvili crvenu nacističku zastavu i radio-stanicom višoj komandi javili da je Beograd pao. U njemu se u tom trenutku nalazilo 1.300 jugoslovenskih vojnika!

- - - - - - - - - -

Naredne noći zauzet je ceo grad, 8. divizija je ušla sa zemunske strane, a 13. aprila je pobedonosno u Beograd ušla oklopna divizija. U međuvremenu stigao je još jedan pešadijski puk.

Dan kasnije, državni činovnici su se stavili u službu okupatoru, što je označilo formiranje kvislinške vlast.

- - - - - - - - - -


- - - - - - - - - -

Kada je 27.marta ceo narod ustao na noge i pozdravio puc koji je izvela vojska na celu sa kraljem Petrom II i zahtevao obrazovanje antinemacke vlade, Tito apeluje na vojsku da ne podrzi Simovica. Njegove diretkive clanovima KPJ osciliraju izmedju cinicnog stava i poziva da se, u slucaju rata, nacisticke trupe docekuju rasirenih ruku. Direktiva mobilisanim clanovima KPJ glasi:

''1. Zadatak svih mobilisanih clanova KPJ je, na prvom mestu, da utice na stvaranje rasula u Jugoslovenskoj vojci, da sire zabunu medju oficirima i vojnicima i ubede ih da je poraz posledica nekompetentnosti oficirskog kadra, sto bi znacio kraj njihovom bilo kakvom autoritetu;

2. Da se pokupe sve oruzja i ratni materijal napusten u panici i sakriju ga na bezbedna mesta radi kasnije upotebe;

3. Da pruze svu potrebnu pomoc ustasama i drugim separatistickim organizacijama koje doprinose brzom padu rezima. Posebno treba da podrze crnogorske separatiste ako prihvate antimonarhisticki stav.

4. Nemacka ce vrlo brzo da slomi jugoslovenski otpor i uz pomoc Italije u Hrvatskoj ce da uspostavi ustaski rezim i slicne separatisticke rezime u drugim delovima zemlje. Komunisti treba da se infiltriraju u sve te nove drzavne organe i obavestajne sluzbe.''

Zan Kristof Buison, Heroj koga su izdali saveznici - General Mihailovic 1893-1946
Jean-Christophe Buisonn, Heros trahi par les allies - La general Mihailovic 1893-1946, PERINN, 2000.

Grupa iz podruma


Nakon odusevljenog pozdrava s Klingenbergovom grupom, Nemci su odmah, od krova do prizemlja poslanstva, razvili crvenu nacisticku zastavu, i radio-stanicom visoj komandi javili da je Beograd „pao”. Prema Ratnom dnevniku 2. nemacke armije, tokom noci 12/13. aprila, delovi 8. divizije sa zemunske strane poseli su severne krajeve grada, a 13. aprila u 6.30 i Evald fon Klajst, na celu 11. oklopne divizije, svecano je usao u Beograd. Istoga dana, sa severa je pristigao i pesadijski puk „Grosdojcland” koji se oslanjao na Klingenbergove obavestajne podatke ali nije imao dovoljno tehnickih sredstava da forsira Dunav i stigne pre 8. ili 11. divizije.




- - - - - - - - - -

Inace, osnovni zadatak troclane grupe koja se skrivala u podrumu nemackog poslanstva od 4. do 12. aprila bio je da pripremi teren za prihvat vojne, obavestajne i politicke delove okupacionih trupa.




- - - - - - - - - -

Neposredno nakon pocetka vojnih poduhvata, naime, od 60 operativaca Sluzbe bezbednosti (SD), Policije bezbednosti (SIPO), Tajne drzavne policije (GESTAPO), Kriminalisticke policije (KRIPO), te Sluzbe operativnog izvidjanja br 4, standartenfirer dr Vilhelm Fuhs okupio je zloglasnu „Delatnu grupu Srbija” („Ajnzacgrupe Serbien”). Ona je pratila 46. korpus Druge armije tokom napredovanja kroz severozapadni deo Jugoslavije. Kad je procenio koje jedinice imaju najvece mogucnosti da prve udju u prestonicu, Fuhs je 25 obavestajaca, predvodjenih sturmbanfirerom Gustavom Jonakom, prebacio u SS diviziju „Rajh”. Tako se dogodilo da je Kraus vec 13. aprila imao na raspolaganju delotvornu, surovu i iskusnu grupu obavestajaca i policajaca zaduzenih za progon i unistenje protivnika svih vrsta, kao i uspostavljanje novog politickog poretka u okupiranom gradu. Sutradan, 14. aprila, u Beograd je usla i „Obavestajna grupa Prvog odeljenja vojno-obavestajne sluzbe - Abvera”. Tako su se u gradu, za samo 48 sati, ne racunajuci prikrivene „krtice” koje su „isplivale” na povrsinu, sjatili svi moguci politicki, policijski i vojni obavestajci, prema kojima su „obicni” izvidjaci 2. cete motorizovanog bataljona SS divizije „Rajh”, sa sve svojim uniformama i „neustrasivim” SS hauptsturmfirerom Fricom Klingenbergom na celu - izgledali kao mala deca.

Ovi profesionalci odavno su raspolagali spiskovima svih lojalnih drzavnih cinovnika; tako su brzo stvorili vlast, naredivsi da domaca policija i zandarmerija odmah nastave svoje redovne duznosti.

Time bi prava prica bila gotova.

Pavelicev testament, Knjiga II, Zig komunizma

Dejan Lucic

http://webcache.googleusercontent.co...&ct=clnk&gl=uk

Komunistička partija Jugoslavije na čelu sa njenim generalnim sekretarom
Josipom Brozom Titom prema sopstvenoj zemlji se postavila izdajnički i zločinački, jer
je u ime SSSR-a, a uz pomoć sovjetskih obaveštajnih službi svoju zemlju pretvorila u
dominion komunističke diktature.

Ko su pravi izdajnici saznaćete u ovom, II tomu PAVELIĆEVOG TESTAMENTA,
koji nosi naslov ŽIG KOMUNIZMA. Ovaj naslov sam izabrao jer on najslikovitije
predstavlja metod kojim je KOMUNIZAM utisnut u dušu srpskog naroda. Komunistička
strahovlada nametnuta je nasilno, bolno i krvoločno. Ono što je najtužnije je da je sam
srpski narod zloupotrebljen protiv sopstvenih interesa. Ono što je počeo ANTE
PAVELIĆ, hrvatski šovinista, ustaškim putem, nastavio je JOSIP BROZ TITO, hrvatski
“internacionalista”, komunističkim... Rezultat i jednog i drugog načina BILO JE
UNIŠTAVANJE SRBA U JUGOSLAVIJI

Komunisti – politički hermafroditi

Nije lako bilo komunistima u Jugoslaviji. Kako se menjala politika u SSSR-u,
tako su oni morali kao neki hermafroditi da menjaju svoj politički pol. Čas su bili pritv
Nemačke, čas protiv Francuske i Britanije. Interesi Jugoslavije za njih nisu bili bitni, već
je bio bitan interes tuđe zemlje, ili, tačnije rečeno, interes komunističkog političkog
sistema koji je nametnut ruskom i drugim narodima u SSSR-u.
Politički preokreti komunista razumnim ljudima u Jugoslaviji su izgledali
smešno, ali naivnom narodu, pogotovo radnicima te perturbacije su delovale čas
logično, čas zbunjujuće. Komunisti su svojom frazeologijom uspevali da se često
nametnu masama. Narod nenaviknut na njihove laži, nekada im je verovao...
Da vidimo kakvu su politiku komunisti vodili protiv svoje rođene zemlje pred
rat:
Od 23. avgusta 1939., kad je zaključen sporazum između Sovjetskog Saveza i
nacističke Nemačke, pa sve do 22. juna 1941., kad je Nemačka napala Sovjetski Savez,
KPJ se svim silama zalagala za ovaj savez. Ona je sabotirala svaku akciju svoje sopstvene
vlade i svoga naroda, ako je ista bila uperena protiv ovoga sporazuma.
Prilikom komemoracije francuskom admiralu Gepartu – koji je za vreme Prvog
svetskog rata učinio velikih usluga Srbima – komunisti vrše demonstracije i uzvikuju:
“Dole Francuska, dole Engleska, dole imperijalistički, kapitalistički rat!” Kliče se
Staljinu, Sovjetskoj Uniji, čak i Hitleru. Osetivši da su ovakve parole nepopularne kod
Srba, oni ih više ne ističu pred javnošću ( o tome pišu u svojoj podzemnoj štampi), ali
se od sada svom žestinom obaraju na cepanje naših unutrašnjih snaga, ističu
nacionalna i klasna pitanja, seju seme razdora i mržnje na sve strane, pomažu
separatističke pokrete i bez prestanka traže priznanje Sovjetske Unije, kao “jedine sile”
koja vodi “politiku mira” i koja jedino može spasti Jugoslaviju!
Strategiju i taktiku KPJ u Drugom svetskom ratu nedavno nam je otkrio i jedan
referat dr Jovana R. Bojovića.2 U tom referatu veli se ovo: “Komunistička partija je sve
do avgusta 1939. godine zahtijevala da se zemlja u spoljnoj politici oslanja na Sovjetski
Savez, Francusku i Englesku. Od tada ona je napravila veliki zaokret... Osnovni predlog
za taj zaokret bio je pakt o nenapadanju između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji je
doveo do velikog zaokreta Kominterne u antifašističkoj borbi. Kominterna je od tada
pa sve do napada Nemačke na Sovjetski Savez juna 1941. godine u osnovi napustila
platformu antifašističke borbe, koju je usvojila na svom VII kongresu i prestala da poziva mase u borbu protiv fašizma i fašističkih agresora... Kakav je uticaj imao pakt
Hitler – Staljin na gledanje KPJ na rat i njegove izazivače” – kaže malo dalje dr J.
Bojović – “vidi se, pored ostalog, iz pisanja “Proletera” početkom 1940. godine. U
broju januar-februar 1940. objavljen je članak pod naslovom “Imperijalistički rat”.
Autor je ocijenio da su Londom i Pariz “centar svjetske reakcije imperijalističkog rata”
koji “mobiliše oko sebe sve sile ljudskog nazatka da bi spasili kapitalizam i svoju prevlast
u svijetu”... I na Četvrtom plenumu Pokrajinskog komiteta za Crnu Goru konstatovano
je da “centar reakcije nije više njemački nacionalsocijalizam, nego engleska i francuska
buržoazija”...3

“Tito” poziva komuniste da izdaju Otadžbinu u aprilskom ratu

Srbi i Slovenci su se državnim udarom 27. marta 1941. godine opredelili za
tabor antifašističkih zemalja i, kao takvi, bili su spremni na borbu protiv Sila osovine.
Komunistička partija Jugoslavije pozivala je tih dana narod da se ne bori protiv
napadača a za račun “nenarodnog vođstva” i kapitala. Oni su pozive upućivali u
najkritičnijem momentu po svoj sopstveni narod u Jugoslaviji, u momentu kad je
nacistička Nemačka razjapila svoje čeljusti da proguta Jugoslaviju. Evo jednog letka u
celosti koga su komunisti objavili 30. marta 1941., koji glasi:
“Narodi Jugoslavije dovedeni su u opasnost okrutnim Britancima koji su bili
podstrekači, i velikosrpskim šovinistima, koji svojim provokacijama vode zemlju u rat.
Slučaj sa demoliranjem Nemačkog saobraćajnog biroa i incidenta sa nemačkim
ambasadorom fon Herenom potvrđuju da mi moramo čvrsto da se odupremo takvim
elementima i da sprečimo takve provocirajuće napade. Ne dozvoljavajte ovim
neodgovornim elementima i imperijalističkim agentima da izvršavaju svoja
provokatorska dela, a naročito u Srbiji. Ceo narod će se suprotstaviti onima koji žele da
koriste stanje narodnih masa za čuvanje nezavisnosti, gurajući ga u rat za
imperijalističke ciljeve. Mi ne želimo nikakav imperijalistički rat, mi nećemo da
budemo oružje u rukama britanskih imperijalista, dižemo se energično protiv
mogućnosti da se naša država uvuče u ovaj rat, već u samom početku imperijalističkog
rata. Mi kažemo da je ovaj rat ono što u stvari i jeste: imperijalistički rat, gde se
imperijalističke sile bore za podelu sveta. Mi demaskiramo britanske i francuske
imperijaliste kao ratne podstrekače, koji žele da uvuku druge države u rat, da se bore za
njihove ciljeve.”
To je za komuniste u to doba bila “borba” protiv fašizma i nacizma! Da su oni u
to doba, kao i pre toga, pa i za vreme samog rata, radili na rušenju Jugoslavije i da su
istinski kolaborirali ne samo sa zavojevačem, već i sa hrvatskim ustašama kao i svima
anarhističkim elementima u Jugoslaviji, dokazuje direktiva Generalnog sekretara KPJ
Josipa Broza – Tita partijskim organizacijama, izdata neposredno posle Beogradskog
puča 27. marta 1941. Tito u ovoj direktivi izdaje uputstva Partiji s obzirom na
novonastalo stanje za dalji rad. Njegova poverljiva direktiva glasi:
“1. Komunistička partija Jugoslavije sad je u položaju da uzme aktivnog učešća
u zbacivanju monarhističkog režima. Toga radi ona će pružiti podršku svim
elementima koji imaju isti taj cilj, bez obzira na njihov ideološki karakter. Jugoslavija
mora najpre biti rasturena u više delova, i Partija će potom delovati u svakom od njih
shodno ranije datim uputstvima.
2. Članovi Partije pozvani u vojsku valja da vrše sledeće zadatke: prvo, da
dezorganizuju otpor Jugoslovenske vojske stvarajući zabunu među oficirima i ljudstvom,
tako da poraz izgleda kao posledica nesposobnosti oficirskog kora, čiji ugled mora biti
konačno uništen; drugo, da sabiraju oružje i ratni materijal koji bude napušten u
panici i da ga smeštaju na skrovito mesto radi poznije upotrebe; treće, da sabiraju
informacije o pojedinim oficirima i vojnicima koji ne pripadaju našem pokretu, ali
mogu biti korisni za slučaj ulaska Sovjetskog Saveza u rat. U izvršavanju ovih zadataka
činiti punu upotrebu od naše tajne organizacije u zemlji koja će takođe provoditi ovaj
plan.
3. Pružiti svu nužnu potporu ustašama, Makedoncima, Albancima i drugim
nacionalnim organizacijama ukoliko bi one mogle doprineti što bržem zbacivanju
današnjeg režima. Pomoć treba da se pruži i crnogorskim separatistima ako prihvate
antirojalističku liniju u Crnoj Gori.
4. Nemačka će brzo slomiti jugoslovenski otpor i uz pomoć Italije uvesti u
Hrvatskoj ustaški režim, a možda slične separatističke režime i u drugim krajevima.
Moraju se zbog toga preduzeti koraci da se naši ljudi uvuku u novu upravu radi
sabiranja obaveštenja i radi drugih ciljeva.”4
Saznanje koje sablažnjava i opominje. Zakasnelo saznanje za one koji su bili
uvučeni u KPJ-SKJ, “Narodnooslobodilačku” borbu, bratoubilački rat. Saznanje i za
one koji su nastavili da služe tokom proteklih 50 godina i svima onima koji su se
priključili slugatorskoj politici, a nisu podigli glas ili se na bilo koji način usprotivili
komunističkom teroru.
Ovo je opomena i za mlađe da ovakve greške nikad ne ponove. Jer, ni jedna
ideja nije tako uzvišena koja pod noge stavlja integritet otadžbine i sudbinu naroda

KOMUNISTI UBRZALI OKUPACIJU

U apelu koji su srpski studenti poslali episkopu Kasijanu, a ovaj Anglikanskoj crkvi, citiraju se poverljiva partijska uputstva komunistima, dostavljena pred aprilski rat 1941. U njima stoji da komunisti treba da pomognu Nemcima da što pre okupiraju zemlju dok kralj ne pobegne. Kad to bude učinjeno, moraju da objasne okupatoru da su mu pomogli zahvaljujući vernosti paktu Molotov-Ribentrop i da uđu u nemačke službe kao prevodioci i navode Nemce da streljaju samo neprijatelje komunista.

- Borba protiv Hitlera je stvar Moskve, vaša je briga da se dočepate vlasti u zemlji po okončanju rata, kada će Nemci biti primorani da napuste zemlju - piše u uputstvima.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:300923-Saveznicki-logori-za-Srbe

Ова тема је непримерена, јер вређа Београд као жртву бесомучног бомбардовања, у ком је уништен један град, његова историја, култура, бомбардовања приликом кога је изгинуло хиљаде његових становника, а десетине хиљада било рањено и остало без домова.

Генерал Лер није осуђен и обешен због седам пијаних Шваба, већ због несумњивог злочина који је његова земља починила, а то је било управо ваздушно бомбардовање једном отвореног града.