Одрицањем од прошлости себи смо ноге исекли

A zamisli da su ovi sto su smenjivi, a koji zaista i nisu bas dobri , zamisli da su jos dozivotno na vlasi i da su jos i NESMENJIVI pomisli samo kako bi se osilili i kakvi bi tek onda bili
Ма, јасно, разумем ја то.
Оно што им говорим је нешто друго- треба да дају доказе; да је монархија ефикаснија, да је боље здравство, школство, да су веће плате, а мања корупција, да ће монарх и Црква да нас воље штите од НАТО, од сецесија, криза; али, ништа од тога...
Немам ја ништа против краља, ако је поштен као "чича Пера", реформатор као кнез Михајло, храбар и одлучан као Карађорђе, лукав као кнез Милош; има да будем већи монархиста од Статлера и Валдорфа заједно!:roll:
Само, нешто не видим неког таквог...
 
Монархија и Црква су стожери вечности поготово код народа као што су Срби. Једноставно има народа којима одговара монархистички систем што консолидује нацију и оне којима је тај систем стран. Примери првих су још и Британија, Јапан, Шведска, Шпанија, Русија, у великој мери земље као Кина, Индија, Израел и Иран које имају тај посебан историјски дар.
Nama neodgovara monarhija zato je narod i vecinom protv monarhije! Mi smo kao narod se opismenili tek posle monarhije dotle je nepismenost bila masovna pojava ,skolstvo i zdravstvo su tek u republici postali besplatni i dostupni svima

- - - - - - - - - -

Ма, јасно, разумем ја то.
Оно што им говорим је нешто друго- треба да дају доказе; да је монархија ефикаснија, да је боље здравство, школство, да су веће плате, а мања корупција, да ће монарх и Црква да нас воље штите од НАТО, од сецесија, криза; али, ништа од тога...
Немам ја ништа против краља, ако је поштен као "чича Пера", реформатор као кнез Михајло, храбар и одлучан као Карађорђе, лукав као кнез Милош; има да будем већи монархиста од Статлера и Валдорфа заједно!:roll:
Само, нешто не видим неког таквог...

Nemoze ti niko servirati dokaze iz prostog razloga jer dokazi nepostoje!!
 
Nama neodgovara monarhija zato je narod i vecinom protv monarhije! Mi smo kao narod se opismenili tek posle monarhije dotle je nepismenost bila masovna pojava ,skolstvo i zdravstvo su tek u republici postali besplatni i dostupni svima

Ми Срби бисмо се опоравили као заједница под монархијом и најзад преокренули ствари на добро.
Могуће је спојити обрасце социјалне државе са принципом монархије. Ова тематика је обрађена код француских монархиста још пре 150 година.
Било би све на добробит монарха, али и народа што значи народну монархију.
 
Ми Срби бисмо се опоравили као заједница под монархијом и најзад преокренули ствари на добро.
Могуће је спојити обрасце социјалне државе са принципом монархије. Ова тематика је обрађена код француских монархиста још пре 150 година.
Било би све на добробит монарха, али и народа што значи народну монархију.

Imate li vi neki dokaz za vase tvrdnje ili se sve zasniva na vasim zeljama i paroama vuka manitoga u stilu bez kralja nevalja
 
Монархија и Црква су стожери вечности поготово код народа као што су Срби. Једноставно има народа којима одговара монархистички систем што консолидује нацију и оне којима је тај систем стран. Примери првих су још и Британија, Јапан, Шведска, Шпанија, Русија, у великој мери земље као Кина, Индија, Израел и Иран које имају тај посебан историјски дар.

Crkva jeste večna, monarhija, kao državno uređenje nije....
 
Ми Срби бисмо се опоравили као заједница под монархијом и најзад преокренули ствари на добро.
Могуће је спојити обрасце социјалне државе са принципом монархије. Ова тематика је обрађена код француских монархиста још пре 150 година.
Било би све на добробит монарха, али и народа што значи народну монархију.
Са којим кандидатом за монарха?
Које су гаранције да га опет неће стране силе развлачити по својим потребама, што се овде све време догађало кроз историју, са прекратким прекидима? Да ли си свестан колики проценат Срба је против монархије, колико је атеиста, и колико је мањина?
Који монар са тако малом подршком може ишта да поправи, све и да хоће, уме и може?:roll:
Како не увиђаш колико је то утопистички, кад су овде сличне утопије, као "комунизам" и "демократија" пропале на кеца?:roll:
Чему предлог, за који и сам знаш колико је неостварив?
 
Управо вечерас, пре око сат времена, својим текстом на своме профилу на Фејсбуку, одлично се надовезао на тему:

МОЋ НАШЕ ВЕРЕ
Да ли ико нормалан верује да су данашњи политичари у Србији мудрији, интелигентнији и супериорнији од Стефана Немање, његових синова и потомака (све од реда - светитеља)? И да су савремени Срби, можда, "достојнији поштовања" од оних који су свој дан почињали и завршавали молитвом, недељу посвећивали Богу и причешћем се сједињавали (и de iure и de facto) са Светом Тројицом?
Из неког чудног разлога Срби и Српкиње су у међувремену, великим делом, поверовали да је црква само "једна грађевина" (и то мање битна од Скупштине, биоскопа, концертне дворане, зграде Академије наука, факултета, стадиона, каквог ТВ студија...). И да су светитељи "мртви", а њихове мошти више "кости" него животворне супер-моћи; да је Јеванђеље ипак књига, а не наш суверени Водич за живот; да је хришћанска молитва немоћна да промени нашу судбину, а свеће-воштанице - само пчелињи производ који полако гори и топи се у песку...
Како је дошло до ове ДЕГЕНЕРАЦИЈЕ, не знам (то јест знам, али ни себи до краја то не могу да заиста објасним, колико је све то апсурдно и до крајњих граница ауто-деструктивно).
Адамов и Евин Пад је једини пример (уз Јудино одрицање од Христа и Каинову мржњу на брата) који приличи оваквом колективном српском треску са средњовековних висина Доба Вере у прашину модерног "хуманистичког" и моралистичког кревељења.
Срби и Српкиње су, у огромномм броју, одбацили будзашто оно што их је држало у животу и на окупу толике (тешке и искушења препуне) векове.
Не само што су продали веру за вечеру, у суштинском значењу ове упозоравајуће народне мисли, већ превидели сву страхоту овакве самоубилачке одлуке.
Изгубили су осећај за то ШТА ЈЕ ПРИЧЕШЋЕ и Чему се на литургији ми приближавамо, Кога дозивамо и с Ким се сједињујемо. И потонули у малодушност, безначајност и бесмисао толиких модерних милионских маса (који не осећају више органску везу са читавом заједницом својих предака и потомака, осим пред политичке изборе, за неки велики празник, крсну славу и, евентуално, кад им се догоди нека велика лична несрећа или судбинска претња).
Да ли смо стварно нормални, овако десакрализовани и секуларизовани, сведени на једњак, стомак, телесна чула и рефлексни део мождане масе?
И шта очекујемо од Вишњих Створења, овако обезнађени и обезбожени, исечених и очерупаних крила аутентичног родољубља и искреног христољубља (којима смо, некада, с лакоћом прелетали сва минска поља, трновите шикаре и маглене мочваре са живим песком: сва места на којима се, сопственом крвљу, потписује уговор с ђаволом)?
Дошло је време за коначно освешћивање и активни контра-напад, нас који не можемо да незаинтересовано гледамо пропаст свог народа и наше Отаџбине. Време одлучне борбе против смрти и губитка спасења.
Упркос томе што се ова битка на попришту сваког српског срца скоро више и не води (са ретким и, зато, тако драгоценим и надоносним изузецима).
Може ма ко исмевати српског патријарха и наше владике, па и нашу веру и самог Господа ("сам пао, сам се убио"), не можемо га спречити у овом безумном акту. И могу наследници немањићке традиције да се недељом ујутро поспано преврћу у креветима, уместо да стоје на духовној стражи и смотри пред олтарима и иконостасима наших светих храмова, то је нама наша Богом дарована слобода омогућила.
Све се може, али нам није све на корист - а камоли добро за (још увек могуће) спасење наше бесмртне душе, рођене крштењем водом и Духом.
Како се десило ово унижење наше цивилизације и наших обичаја мање-више знамо, али све страхотне последице тога не можемо ни да наслутимо.
Атомска бомба је мала маца и бедно страшило у кукурузном пољу за оно шта смо родили и покренули оваквим својим "нормалним", уобичајеним животним ставом и опредељењем.
Ми смо, својим удаљавањем од Бога, вере и Цркве дали изванредну снагу и кобну величину метафизичком злу и оном анђеоском црнокрилним, (црно)магијском отпору нашем Творцу и свету који је он устројио.
Изабрали смо, у огромној већини случајева, погрешан пут (са лешинарском сенком и задахом трулежи изнад себе и провалијом испод себе). Не само они који декларативно (пркосно или равнодушно) не верују, већ и сви они који "као верују" у ствари не верујући у чудо и неприкосновену снагу Божије Воље. Они који извршавају дате обавезе, попут послушних службеника и слугу - а не верних синова, обликованих по Лику Божијем!...
И можемо ми да се играмо са својом судбином у оностраном и послесмртном делу наших живота колико год хоћемо, можемо да се ругамо ономе пред чим су са страхопоштовањем клечали православни цареви и обожени свети старци - то је све само наш избор, за који нећемо моћи да кажемо, на Последњем Суду, да нас је неко "наговорио", "слагао нас" и "одвео, наивне, у заблуду".
Са слободом личности иде и одговорност.
Сами смо, наиме, одговорни за стање у коме се налазе наш дух и наша душа, јер ми сами вајамо (нашим мислима и поступцима) свој унутрашњи лик и коначну, неопозиву судбину која, без права жалбе, затвара наше лично поглавље у вечној Књизи Живота.
Сами то чинимо и тиме својом слободном вољом онемогућавамо Свемилостивог Бога Љубави да нас просветли и ојача изнутра - јер смо учинили све што смо могли да духовно онемоћамо и, чак, изгубимо чуло за препознавање приоритета и разликовање Духова.
Потрудили смо се да постанемо невидљиви за Божију Милост и ону Његову "неправичну праведност" (којим се у родитељски загрљај великодушно враћају блудни синови и покајани разбојници свих људских времена).
Дакле, ми као да заборављамо ШТА ЈЕ ПРАВИ СМИСАО НАШИХ ЖИВОТА и зашто уопште живимо. Уместо да наставимо заветни подвиг наших неупоредиво духовно писменијих предака и претходника, ми смо се определили да своје предањско наслеђе продамо у бесцење (или бацимо у смеће, као баласт).
И дошли смо на мајмунолики и квази-научни ниво конфекцијске, модерне "цивилизацијске идеје", која се трагично завршава - у паничном страху од смрти и губитку сваке везе са лепшим делом Неба.
Постали смо "савремени" и уместо да тежимо да будемо Свети, чезнемо да "будемо (као сав нормалан) свет", исти као они што више вреднују конзерву кока-коле или чашу вискија него гутљај Напитка Бесмртности из причесног пехара.
Стварно невероватно! Као да нам је врана попила мозак и свела нас на ниво упишане и бесловесне, колективне бебе у пеленама (што инфантилно тражи да је други хране, носе и обликују).
И безбожно југословенство и богоборачки комунизам и поп-културно и њу-ејџовско дрндање вуне, све то су само игре у сали са искривљеним огледалима, у којој ћемо видети све осим свог стварног лика (сва кревељења, глупирања, кежење и демонске маске механичког глумљења нечег што нисмо).
Колико је само Срба и Српкиња помрло и изгинуло ни за шта, са новокомпонованим, рогатим и мутним симболима и одрођеним идејама далеким од нашег светосавља и косовског завета исто онолико колико је од њих био, вековима пре, далеко турски ислам азијских освајача)?!
Без крста часног, ни слобода није златна, нити је више део наше отаџбинске заклетве.
P. S.
Туга ме обузима док на путу за цркву стално пролазим крај оноликих џогера, бициклиста, возача, повратника са пијаце и других згубидана без осећања за то шта је важно, а шта важније и (заиста) најважније у нашим животима.
И прво се за све њих помолим кад крочим у Божији Храм, пред призив Духа Светог током литургије.
Нека Бог буде милостив према њиховој отупелости и равнодушности и нек им да снагу за повратак у свој исконски духовни завичај!
А нама, преосталима, нек да снаге да не посустанемо и не погордимо се у оваквој позицији "последњих Срба" по једном једином, оном светосавском моделу мишљења и живљења.

(Д. Бокан)
 
Koliko gluposti u tekstu koji je Milunka navela....

Navodno Stefan Nemanja je bio u rangu sa danasnim covekom po intelektu!

Pa crna Milunka, da li ti znas da je u srednjem veku, kada su ziveli Nemenjici, svaki covek ZA 70 GODINA ZIVOTA primio toliko informacija koliko danasnji covek primi ZA SAMO JEDAN DAN!?

Kako onda mogu biti isti?

Načitanost nije isto što i intelekt.
 
.....
Туга ме обузима док на путу за цркву стално пролазим крај оноликих џогера, бициклиста, возача, повратника са пијаце и других згубидана без осећања за то шта је важно, а шта важније и (заиста) најважније у нашим животима.
И прво се за све њих помолим кад крочим у Божији Храм, пред призив Духа Светог током литургије.
Нека Бог буде милостив према њиховој отупелости и равнодушности и нек им да снагу за повратак у свој исконски духовни завичај!

(Д. Бокан)

Iako je tema o tome sta misli jedna pevacica, prihvacena je kao diskusija o monarhiji, za ili protiv.
Medjutim, ova naklapanja o bogu, bezboznicima, putu na nebo umesto na pijacu, imaju svoje mesto a ono se zove Pdf Religija.
Tako da, gospodjo Milunka, tamo sirite svoje Fejsbuk crkvene tekstove, ovo je Pdf Politika.
 
Управо вечерас, пре око сат времена, својим текстом на своме профилу на Фејсбуку, одлично се надовезао на тему:

МОЋ НАШЕ ВЕРЕ
Да ли ико нормалан верује да су данашњи политичари у Србији мудрији, интелигентнији и супериорнији од Стефана Немање, његових синова и потомака (све од реда - светитеља)? И да су савремени Срби, можда, "достојнији поштовања" од оних који су свој дан почињали и завршавали молитвом, недељу посвећивали Богу и причешћем се сједињавали (и de iure и de facto) са Светом Тројицом?
Из неког чудног разлога Срби и Српкиње су у међувремену, великим делом, поверовали да је црква само "једна грађевина" (и то мање битна од Скупштине, биоскопа, концертне дворане, зграде Академије наука, факултета, стадиона, каквог ТВ студија...). И да су светитељи "мртви", а њихове мошти више "кости" него животворне супер-моћи; да је Јеванђеље ипак књига, а не наш суверени Водич за живот; да је хришћанска молитва немоћна да промени нашу судбину, а свеће-воштанице - само пчелињи производ који полако гори и топи се у песку...
Како је дошло до ове ДЕГЕНЕРАЦИЈЕ, не знам (то јест знам, али ни себи до краја то не могу да заиста објасним, колико је све то апсурдно и до крајњих граница ауто-деструктивно).
Адамов и Евин Пад је једини пример (уз Јудино одрицање од Христа и Каинову мржњу на брата) који приличи оваквом колективном српском треску са средњовековних висина Доба Вере у прашину модерног "хуманистичког" и моралистичког кревељења.
Срби и Српкиње су, у огромномм броју, одбацили будзашто оно што их је држало у животу и на окупу толике (тешке и искушења препуне) векове.
Не само што су продали веру за вечеру, у суштинском значењу ове упозоравајуће народне мисли, већ превидели сву страхоту овакве самоубилачке одлуке.
Изгубили су осећај за то ШТА ЈЕ ПРИЧЕШЋЕ и Чему се на литургији ми приближавамо, Кога дозивамо и с Ким се сједињујемо. И потонули у малодушност, безначајност и бесмисао толиких модерних милионских маса (који не осећају више органску везу са читавом заједницом својих предака и потомака, осим пред политичке изборе, за неки велики празник, крсну славу и, евентуално, кад им се догоди нека велика лична несрећа или судбинска претња).
Да ли смо стварно нормални, овако десакрализовани и секуларизовани, сведени на једњак, стомак, телесна чула и рефлексни део мождане масе?
И шта очекујемо од Вишњих Створења, овако обезнађени и обезбожени, исечених и очерупаних крила аутентичног родољубља и искреног христољубља (којима смо, некада, с лакоћом прелетали сва минска поља, трновите шикаре и маглене мочваре са живим песком: сва места на којима се, сопственом крвљу, потписује уговор с ђаволом)?
Дошло је време за коначно освешћивање и активни контра-напад, нас који не можемо да незаинтересовано гледамо пропаст свог народа и наше Отаџбине. Време одлучне борбе против смрти и губитка спасења.
Упркос томе што се ова битка на попришту сваког српског срца скоро више и не води (са ретким и, зато, тако драгоценим и надоносним изузецима).
Може ма ко исмевати српског патријарха и наше владике, па и нашу веру и самог Господа ("сам пао, сам се убио"), не можемо га спречити у овом безумном акту. И могу наследници немањићке традиције да се недељом ујутро поспано преврћу у креветима, уместо да стоје на духовној стражи и смотри пред олтарима и иконостасима наших светих храмова, то је нама наша Богом дарована слобода омогућила.
Све се може, али нам није све на корист - а камоли добро за (још увек могуће) спасење наше бесмртне душе, рођене крштењем водом и Духом.
Како се десило ово унижење наше цивилизације и наших обичаја мање-више знамо, али све страхотне последице тога не можемо ни да наслутимо.
Атомска бомба је мала маца и бедно страшило у кукурузном пољу за оно шта смо родили и покренули оваквим својим "нормалним", уобичајеним животним ставом и опредељењем.
Ми смо, својим удаљавањем од Бога, вере и Цркве дали изванредну снагу и кобну величину метафизичком злу и оном анђеоском црнокрилним, (црно)магијском отпору нашем Творцу и свету који је он устројио.
Изабрали смо, у огромној већини случајева, погрешан пут (са лешинарском сенком и задахом трулежи изнад себе и провалијом испод себе). Не само они који декларативно (пркосно или равнодушно) не верују, већ и сви они који "као верују" у ствари не верујући у чудо и неприкосновену снагу Божије Воље. Они који извршавају дате обавезе, попут послушних службеника и слугу - а не верних синова, обликованих по Лику Божијем!...
И можемо ми да се играмо са својом судбином у оностраном и послесмртном делу наших живота колико год хоћемо, можемо да се ругамо ономе пред чим су са страхопоштовањем клечали православни цареви и обожени свети старци - то је све само наш избор, за који нећемо моћи да кажемо, на Последњем Суду, да нас је неко "наговорио", "слагао нас" и "одвео, наивне, у заблуду".
Са слободом личности иде и одговорност.
Сами смо, наиме, одговорни за стање у коме се налазе наш дух и наша душа, јер ми сами вајамо (нашим мислима и поступцима) свој унутрашњи лик и коначну, неопозиву судбину која, без права жалбе, затвара наше лично поглавље у вечној Књизи Живота.
Сами то чинимо и тиме својом слободном вољом онемогућавамо Свемилостивог Бога Љубави да нас просветли и ојача изнутра - јер смо учинили све што смо могли да духовно онемоћамо и, чак, изгубимо чуло за препознавање приоритета и разликовање Духова.
Потрудили смо се да постанемо невидљиви за Божију Милост и ону Његову "неправичну праведност" (којим се у родитељски загрљај великодушно враћају блудни синови и покајани разбојници свих људских времена).
Дакле, ми као да заборављамо ШТА ЈЕ ПРАВИ СМИСАО НАШИХ ЖИВОТА и зашто уопште живимо. Уместо да наставимо заветни подвиг наших неупоредиво духовно писменијих предака и претходника, ми смо се определили да своје предањско наслеђе продамо у бесцење (или бацимо у смеће, као баласт).
И дошли смо на мајмунолики и квази-научни ниво конфекцијске, модерне "цивилизацијске идеје", која се трагично завршава - у паничном страху од смрти и губитку сваке везе са лепшим делом Неба.
Постали смо "савремени" и уместо да тежимо да будемо Свети, чезнемо да "будемо (као сав нормалан) свет", исти као они што више вреднују конзерву кока-коле или чашу вискија него гутљај Напитка Бесмртности из причесног пехара.
Стварно невероватно! Као да нам је врана попила мозак и свела нас на ниво упишане и бесловесне, колективне бебе у пеленама (што инфантилно тражи да је други хране, носе и обликују).
И безбожно југословенство и богоборачки комунизам и поп-културно и њу-ејџовско дрндање вуне, све то су само игре у сали са искривљеним огледалима, у којој ћемо видети све осим свог стварног лика (сва кревељења, глупирања, кежење и демонске маске механичког глумљења нечег што нисмо).
Колико је само Срба и Српкиња помрло и изгинуло ни за шта, са новокомпонованим, рогатим и мутним симболима и одрођеним идејама далеким од нашег светосавља и косовског завета исто онолико колико је од њих био, вековима пре, далеко турски ислам азијских освајача)?!
Без крста часног, ни слобода није златна, нити је више део наше отаџбинске заклетве.
P. S.
Туга ме обузима док на путу за цркву стално пролазим крај оноликих џогера, бициклиста, возача, повратника са пијаце и других згубидана без осећања за то шта је важно, а шта важније и (заиста) најважније у нашим животима.
И прво се за све њих помолим кад крочим у Божији Храм, пред призив Духа Светог током литургије.
Нека Бог буде милостив према њиховој отупелости и равнодушности и нек им да снагу за повратак у свој исконски духовни завичај!
А нама, преосталима, нек да снаге да не посустанемо и не погордимо се у оваквој позицији "последњих Срба" по једном једином, оном светосавском моделу мишљења и живљења.

(Д. Бокан)

AAAU
sta nam naprica , juuu
 
Iako je tema o tome sta misli jedna pevacica, prihvacena je kao diskusija o monarhiji, za ili protiv.
Medjutim, ova naklapanja o bogu, bezboznicima, putu na nebo umesto na pijacu, imaju svoje mesto a ono se zove Pdf Religija.
Tako da, gospodjo Milunka, tamo sirite svoje Fejsbuk crkvene tekstove, ovo je Pdf Politika.
Жена није певачица; то је мало пежоративан назив; она је уметник, мало више категорије. Но, то је свакако не чини компетентном за питања политике и државног устројства, али- ко то да објасни успаљеним верницима?
Е, сад, то што се толерише религијско мантрање на овом ПДФ-у, има своје оправдање у делу који се тиче политичког аспекта, али, само делимично. Шта ћеш, демократија...
 
Жена није певачица; то је мало пежоративан назив; она је уметник, мало више категорије. Но, то је свакако не чини компетентном за питања политике и државног устројства, али- ко то да објасни успаљеним верницима?
Е, сад, то што се толерише религијско мантрање на овом ПДФ-у, има своје оправдање у делу који се тиче политичког аспекта, али, само делимично. Шта ћеш, демократија...
:ok:
Nije mi bila namera da zvuci pezorativno. Naprotiv, veoma cenim njeno pevanje.
Ne smatram je kompetentnom ni za jedno od ovih pitanja, ali je dobar povod za diskusiju o monarhiji.
Religijskom mantranju, vec, ovde nije mesto.

- - - - - - - - - -

Са којим кандидатом за монарха?
Које су гаранције да га опет неће стране силе развлачити по својим потребама, што се овде све време догађало кроз историју, са прекратким прекидима? Да ли си свестан колики проценат Срба је против монархије, колико је атеиста, и колико је мањина?
Који монар са тако малом подршком може ишта да поправи, све и да хоће, уме и може?:roll:
Како не увиђаш колико је то утопистички, кад су овде сличне утопије, као "комунизам" и "демократија" пропале на кеца?:roll:
Чему предлог, за који и сам знаш колико је неостварив?

Moram citirati ovaj post, u njemu si napisao sve sto i sama mislim. (ili pitanja koja bih postavila)
 
pevaljka kaze da smo se odrekli proslosti...koje? ako smo kod proslosti, onda mi mozemo i sultana da imamo, s obzirom da smo vise bili pod turcima, nego pod karadjordjevicima. :zcepanje:

- - - - - - - - - -

Srbi su imali sve, od teritorije, države, kulture, umetnosti, i od svega najznačajnije – imali su svetitelje koji su sobom osveštali tu bogatu, lepu i tešku istoriju. Nepristojno je, a povrh svega je i glupo negirati prošlost kada znamo da je ona naša budućnost

tacno slatka moja...samo kazi ko je utopio srpsku drzvanost, kulturu, teritorije u jugoslaviju?
 
Ма, јасно, разумем ја то.
Оно што им говорим је нешто друго- треба да дају доказе; да је монархија ефикаснија, да је боље здравство, школство, да су веће плате, а мања корупција, да ће монарх и Црква да нас воље штите од НАТО, од сецесија, криза; али, ништа од тога...
Немам ја ништа против краља, ако је поштен као "чича Пера", реформатор као кнез Михајло, храбар и одлучан као Карађорђе, лукав као кнез Милош; има да будем већи монархиста од Статлера и Валдорфа заједно!:roll:
Само, нешто не видим неког таквог...

oni ne daju konkretna resenja osim truckanja o podeli na visu i nizu klasu. zato sto resenja nema..barem za srbiju, osim nekog cuda. ja hocu da mi kazu sta bi to kralj bolje uradio od republicke vlasti. konkretan plan i program, a ne samo ja cu da po pravu rodjenja budem u visoj klasi i da jedme organsko meso, a ostatak naroda neka crkne.

ako vec pricamo o monarhiji u kojoj je monarh apsolut, onda neka monarhisti ne zaborave jedno....jeste visi stalez dobijao pravom rodjenja, ali je dokazivao ceo zivot...pa kada se ratovalo isti ti iz viseg staleza su isli prvi na konjima sa sve kraljem na celu. kako je svet napredovao, kraljevine su zapadale u dekadenciju izato su propadale...narodi vise nisu hteli da trpe nefunkcionalne monarhe. zato su monarhije rusene.
i republike imaju klase (ne postoji drustvo bez klasa), ali u republici i onaj rodjen u najgorim uslovima ima pravo da uspe u zivotu...monarhija, barem monarhija kakvu predstvaljaju ovde na 4umu, to ne dozvoljava.
 
Pa tesko je braniti ideologiju koja dozvoljava deci da se nadju na celu drzave u jeku planetarnog rata! Kako se moze nekome dokazati da je dozivotna i nesmenjiva vast bolja od one koja se moze po potrebi smeniti i zameniti

pa pazi....i mladji su od ''naseg'' kralja isli u ratove i vodili vojske, a konjina od skoro 18 je zbrisala iz zemlje i time dokazala da nije sposbna da bude kralj. da je on bio sposoban ostao bi u zemlji, jer kada je zemlja u problemu kralj ne bezi iz zemlje...onaj ko pobegne gubi krunu, a u proslosti je uz krunu isla i glava.
 
dobra predskazanja
oni ne daju konkretna resenja osim truckanja o podeli na visu i nizu klasu.
Ма, то они хоће да уклоне ове поделе у друштву...:lol:
ja hocu da mi kazu sta bi to kralj bolje uradio od republicke vlasti.
Све.
Ко не верује, он је сендвичааааар!

ali u republici i onaj rodjen u najgorim uslovima ima pravo da uspe u zivotu
Теоретски- да; у пракси- само у филмовима...
Проблем са многим републикама данас је што се "изабрани" врло често понашају као монарси, па ту сад траже своју шансу ови љубитељи подаништва и хијерархије засноване на "плавој" крви. Тумарање, које продају као политичку опцију која има неке "предности". Страх од преузимања одговорности и очајничка жеља за сређеним поретком.

- - - - - - - - - -

pa pazi....i mladji su od ''naseg'' kralja isli u ratove i vodili vojske, a konjina od skoro 18 je zbrisala iz zemlje i time dokazala da nije sposbna da bude kralj. da je on bio sposoban ostao bi u zemlji, jer kada je zemlja u problemu kralj ne bezi iz zemlje...onaj ko pobegne gubi krunu, a u proslosti je uz krunu isla i glava.
За то га не треба кривити. То је била грешка на коју су га натерали да је направи, а стицај околности тада му баш и није давао много опција.
Но, због даљег понашања и развоја догађаја- изгубио је свако право на круну и било какву власт.
 
Не пада снег да прекрије брег...

Ово је добро, потребни су овакви лакмуси, да се види ко је ко, и на чијој страни, кога на даље игнорисати као недостојног чак и за пример...

Само ти, дијете, ради свој посао...

И, најзад, опрости им, Боже, јер не знају шта чине...

- - - - - - - - - -

 

Back
Top