Gradska kuća, nekadašnji Magistrat davne 1895 godine ......

proka

Legenda
Poruka
57.100
Gradska kuća, nekadašnji Magistrat davne 1895.


Gradska kuća je zgrada u Novom Sadu koja je sedište gradonačelnika Novog Sada. Nalazi se na na Trgu slobode. Iz današnje zgrade gradom se upravlja tek nešto više od 100 godina, ali sama institucija Magistrata stara je koliko i status slobodne kraljevske varoši, od 1748. godine.



Izgradnja Gradske kuće započeta 1893. godine, na mestu porušene “Ferencijane”. Usvojen je projekat proslavljenog novosadskog arhitekte Đerđa Molnara.
Interesantan je sukob oko mesta izgradnje Gradske kuće. Naime, 1893. godine, kada je na inicijativu Svetozara Miletića i njegovih pristalica, doneta odluka o gradnji objekta, javio se problem oko izbora lokacije. Miletić je želeo da se Magistrat podigne na hanskom placu (mesto na kojem se danas nalazi zdanje Matice srpske) u tradicionalnom srpskom kraju Novog Sada, dok su katolici zahtevali da se zdanje podigne na Glavnom trgu, nasuprot njihove crkve. Katolici su pobedili.



Godine 1895. završeno je velelepno zdanje Magistrata. Reprezentativna neorenesansna palata sa tornjem predstavljala je jedno od najlepših zdanja u gradu. Čeona fasada poseduje istureni rizalit sa snažnim stubovima i arkadom u prizemlju. Na sva četiri ugla palate, nalaze se kupole, a nad rizalitom je mansardni ravan krov.

Na zgradi dominira visoki toranj sa balkonom na kojem su 1907. godine vatrogasci postavili zvono “Matilda” koje je oglašavalo požare u gradu. Na fasadi palate ističu se prelepe alegorijske figure grčkih boginja.

Skulpture je izradio novosadski vajar Julije Anika. U svečanoj sali na prvom spratu slikar Pavle Ružička je na simboličan način uradio obeležja radinosti, zanata i trgovine. U ovoj dvorani je 3. januara 1895. godine održana prva skupštinska sednica u novoj palati, i u njoj su se održavali i čuveni novosadski balovi.

Danas u Magistratu nema više balova, izuzev Novogodišnjeg. U njemu boravi gradska Vlada i njena administracija. Više nema ni zvona “Matilda” (pretopljeno u ratu), ali lepota građevine i njena sećanja još uvek privlače poglede i pažnju radoznalih. Na jednoj od bronzanih tabli koja se nalazi na fasadi Gradske kuće stoje ispisani gradovi pobratimi Novog Sada sa kojima se ostvaruje privredna i kulturna saradnja.
 
Градска кућа је зграда у Новом Саду која је седиште градоначелника Новог Сада. Налази се на на Тргу слободе. Из данашње зграде градом се управља тек нешто више од 100 година, али сама институција Магистрата стара је колико и статус слободне краљевске вароши, од 1748. године.

- - - - - - - - - -

Пре добијања статуса слободног града, Петроварадински шанац је био под камералном (цивилна) и милитарном (војна) управом. Граница између та два дела управе ишла је данашњом Дунавском улицом. Војним делом управљао је оберкапетан постављен од стране војних власти у Петроварадину (најпознатији је био злогласни капетан Секула Витковић), док је цивилним делом града управљао судија, наизменично Србин и Немац. Након укидања Војне границе, град потпада под цивилну управу судаца све до 7. децембра 1788, године када град добија свог првог градоначелника. Судац је и даље председавао градским судом и управљао правним пословима, док је градоначелник водио Економски одбор, бавио се војним и финансијским питањима, и у сарадњи са шефом полиције, бринуо се о безбедности града. Правило које се баш и није увек поштовало било је да уколико је судац католик, градоначелник мора бити Србин и обрнуто. Први градоначелник Новог Сада био је Димитрије Бугарски, дотадашњи сенатор који је два пута био биран на функцији начелника града. Најпознатији новосадски градоначелник био је Светозар Милетић (1861/62. и 1867.).

- - - - - - - - - -

Прво је Магистрат био смештен у изнајмљеној кући месара и градског сенатора Петера Ференција, у тзв. «Ференцијани» која се налазила на месту данашњег здања Градске куће на Главном варошком тргу. Од свог успостављања, па све до 1895. године, Магистрат се селио из зграде у зграду по читавој вароши («Апелација» на месту данашње РК «Базар», Гвоздени човек на Тргу, Својина у Главној улици, итд.).


Коначно, када је новац прикупљен, започета је изградња Градске куће 1893. године, на месту порушене «Ференцијане». Усвојен је пројекат прослављеног новосадског архитекте Ђерђа Молнара.


Интересантан је сукоб око места изградње Градске куће. Наиме, 1893. године, када је на иницијативу Светозара Милетића и његових присталица, донета одлука о градњи објекта, јавио се проблем око избора локације. Милетић је желео да се Магистрат подигне на ханском плацу (место на којем се данас налази здање Матице српске) у традиционалном српском крају Новог Сада, док су католици захтевали да се здање подигне на Главном тргу, насупрот њихове цркве. Католици су победили.

- - - - - - - - - -

Године 1895. завршено је велелепно здање Магистрата. Репрезентативна неоренесансна палата са торњем представљала је једно од најлепших здања у граду. Чеона фасада поседује истурени ризалит са снажним стубовима и аркадом у приземљу. На сва четири угла палате, налазе се куполе, а над ризалитом је мансардни раван кров. На згради доминира високи торањ са балконом на којем су 1907. године ватрогасци поставили звоно «Матилда» које је оглашавало пожаре у граду. На фасади палате истичу се прелепе алегоријске фигуре грчких богиња. Скулптуре је израдио новосадски вајар Јулије Аника. У свечаној сали на првом спрату сликар Павле Ружичка је на симболичан начин урадио обележја радиности, заната и трговине. У овој дворани је 3. јануара 1895. године одржана прва скупштинска седница у новој палати, и у њој су се одржавали и чувени новосадски балови.


Данас у Магистрату нема више балова, изузев Новогодишњег. У њему борави градска Влада и њена администрација. Више нема ни звона «Матилда» (претопљено у рату), али лепота грађевине и њена сећања још увек привлаче погледе и пажњу радозналих. На једној од бронзаних табли која се налази на фасади Градске куће стоје исписани градови побратими Новог Сада са којима се остварује привредна и културна сарадња. Ови градови су: Модена из италијанске провинције Емилија-Ромања, Хелиоуполис- предграђе Атине, Будва из Црне Горе, Ченгчун из Кине, Дортмунд из Немачке и Норвич из Енглеске.

- - - - - - - - - -

danas:

- - - - - - - - - -

gradska_kuca.jpg
 

Back
Top