Arbanasi ili "Arbanasi" u Zadru?

По знанственом раду арбанашкиње Максимиљане Баранчић, доселили су се у задарски крај током 18.века :



Из три села скадарске нахије пристигле су (арбанашке?) породице са презименима Перовић, Крстић, Грдовић, Јовић, Моровић, Дадић, Владановић, Маручић, Петановић, Ћурковић, Петанић, Музановић, Јеленковић, Вука , Дука, Ћувин, Смирић...



Између два светска рата, презимена су им делимично талијанизирана (напр. Крстићи постају Маркузи, Вукићи постају Лупис-и):


А данас, после више од 250 година живота у Задру, породична презимена су претрпела врло мале промене:



Сви су цитати из научног рада М. Баранчић "Арбанаси и етнојезични идентитет" примљеног 2007.године на Свеучилиште у Задру,
УДК 323.15(497.5'=919,83)
811.18 (091)

Вредни су земљорадници, почели су да саде кукуруз..велике кршевите пределе су претворили у винограде , њиве и маслињаке. Током 18. века радили су и као зидари и кафеџије.https://hr.wikipedia.org/wiki/Arbanasi

Задарски Арбанаси не разумеју албански
http://slobodnadalmacija.hr/dalmaci...nasa-jesu-li-vise-albanci-hrvati-ili-talijani

????????????????????????????

оно и Котор беше у млетачкој покрајини Албанији?

Statler and Waldorf:

оно и Котор беше у млетачкој покрајини Албанији?

Kliknite za proširenje...

Beše.

Da dodam, upoznala sam prije nekoliko godina mladića koji ima obično ime i prezime na ić.Katolik(ovo je nebitno, samo kao podatak).Kaže da su iz njegovog mjesta , između Bara i Sutomora krenuli Arbanasi u Zadar, ali greškom su naveli iz okolice Skadra, jer Bar kao centar nije ni postojao.Za sebe kaže da je po nacionalnosti Šestan, i da njegov jezik nije albanki, mada ima neke sličnosti, više je neko narječje ili mješavina jezika.Još mi je rekao da su uz Šestane, odselili neki Albanci koji su tu živjeli (Kalmeta- selo kod Skadra).I danas u okolici Zadra ima prezime Šestan, koji su potomci tih doseljenika.

Ewa Kant:

Da dodam, upoznala sam prije nekoliko godina mladića koji ima obično ime i prezime na ić.Katolik(ovo je nebitno, samo kao podatak).Kaže da su iz njegovog mjesta , između Bara i Sutomora krenuli Arbanasi u Zadar, ali greškom su naveli iz okolice Skadra, jer Bar kao centar nije ni postojao.Za sebe kaže da je po nacionalnosti Šestan, i da njegov jezik nije albanki, mada ima neke sličnosti, više je neko narječje ili mješavina jezika.Još mi je rekao da su uz Šestane, odselili neki Albanci koji su tu živjeli (Kalmeta- selo kod Skadra).I danas u okolici Zadra ima prezime Šestan, koji su potomci tih doseljenika.

Kliknite za proširenje...

По црногорским записима и сећању, ти Калмети потичу из фамилије Ивана Мурића, узели су ново презиме можда после преласка у Задар.

Članovi familije Ivana Murića postaju: Kalmeta (selo Kelmeti u Albaniji)

Kliknite za proširenje...

http://montenegrina.net/fokus/crnogorci-i-albanci-naseljenici-zadra-i-okoline-u-xviii-vijeku/

Назив Шестани настао је због шесторице браће..Један Богдан Шестан са браћом, помиње се у пописима током 15.века ( Bogdan Sextan e fradelli …( … Bogdan Sestan sa bracom …)..…dado e concesso a Bogdan Sextan e suo fradellj… ( dao u koncesiju Bogdan Sestan sa svojom bracom…)...то су " Sestani na granici Crmnice i Krajine koji su imali svoje posjede u Skadarskoj oblasti. "
http://www.montenet.org/2002/bozo2.html

Da to su ti Šestani i jasno je da Arbanasi iz Zadra nisu Albanci.Mada oni su ili veeeliki Hrvati ili još veće Talijani, a za vrijeme stare Italije imali su određeno vrijeme kad smiju ići u grad.Na kraju, vide se da su od naših korijena , ali kao mnogi konvertiti

https://hr.wikipedia.org/wiki/Arbanasi

The first group of Arbanasi group of Albanians that migrated to Croatia included a community that settled near Pula, Istria, in 1655.[1] The second and the third group that migrated 1726–1727 and 1733, were supported and planned by Zadar Archbishop Vicko Zmajević and the Venice Republic to repopulate Zadar countryside and hinterland.[4] The second migration is first mentioned in March 23, 1726, when first arrivals who numbered around 56 individuals, and afterwards another 28 families, were temporarily settled in Kaštel Novi, today Herceg Novi. It is considered that they arrived in Zadar in the summer, in July. The group was guided by two brothers Pretani, and are mentioned Luca d'Andrea Gezghenovich, Nicolo di Luca Marghicevich, Nicolo d'Andrea Gasparovich, Giovanni d'Andrea Gezghenovich, Pere di Marco, Prem Vuca Marghicevich, Paolo Giech Marghicevich, Giech Prend Marghicevich, Giech Pepa Marghicevich, Marco Discialo Marghicevich, Prenz Prema Marghicevich, Petar Vuca Gianova, Nico Matessich, Luca Prend, Boso Nico Smira, Stanica Gielencovich, Visco Gielencovich, Lech Pero Marghicevich i Luca Lucich.

The third group's migration was in 1733, and in the document from March 11, 1735 can be seen another 28 families and some members: Nicolo Andre, Crasto Covac, Marco Giocca, Giocca Gionon, Giocca Giuchin, Stjepo Gjuri, Stiepo Luco, Prento Kneunichi, Lecca Marco, Prento Marcov, Paolo Marussich, Mar Mazia, Marco Nicadobrez, Pema Nichin, Nicolo Pantov, Marco Pertu, Frane Popovich, Paolo Prendi, Nicola Rose, Rado Ruco, Gen Sperc, Prento Stani, Vuco Tamartinovich, Vuksa Tancovich, Pietro Tioba, Andrea Toma, Capitano Nicolo Vlagdan i Jovan Vucin. They bore surnames Duka (Duca), Prema (extinct), Mazija (Mazia), Cotić (extinct branch of Mazija), Marušić, Ratković, Krstić, Stipčević, Mužanović (initially called Kovač), Maršan, Vladović (Vlagdan), Luco, Relja (branch of Vladović), Nikpalj, Musap (branch of Duka), Morović (from Petani), Prenđa (Prendi), Gjergja (Đerda), Tokša, Tamartinović, as well three Montenegrin families Zanković, Popović, and Škopelja.[5] Other surnames are Dešpalj, Kalmeta, Karuc (Karuz), Kotlar, Jelenković, Jović, Perović, Vukić and Ćurković.[6]

Around the same time, Chakavian-speaking families from Kukljica, Ugljan, and Zadar hinterland, settled among the Arbanasi, and included: Bajlo, Dadić, Tomas, Ćućula, Matešić, Matijaš, Bulić, Banić, Smolčić, Grdović, Zubčić, Ljubičić, Labus, who eventually integrated into the Arbanasi community to the extent that they are now considered real Arbanasi.[5][6]

Their church, Saint Mary of Loreto, was built from 1734, and founded in 1737.[6]

http://albanianstudies.weebly.com/arbanasi.html

Srebrena:

Назив Шестани настао је због шесторице браће..Један Богдан Шестан са браћом, помиње се у пописима током 15.века ( Bogdan Sextan e fradelli …( … Bogdan Sestan sa bracom …)..…dado e concesso a Bogdan Sextan e suo fradellj… ( dao u koncesiju Bogdan Sestan sa svojom bracom…)...то су " Sestani na granici Crmnice i Krajine koji su imali svoje posjede u Skadarskoj oblasti. "
http://www.montenet.org/2002/bozo2.html

Kliknite za proširenje...

Занимљиво.

Шестани су у позном средњем вијеку били катун, а касније племе и крај у општини Бар, у Црној Гори... По предању, највећи дио Шестана воде поријекло из Шкреља (по предању, од шест брата, по чему је племе и добило име). Мада, њихово поријекло се везује и за Зету, и сам град Скадар... Занимљиво је да су Шестани одржавали Савину Неђељу, придржавали су се постивши, и чувајући култ светог Саве који је мисионарио Скадарским језером и богоугодном народу Шестана када је велика болест и пошаст погодила тај крај. (Википедија)

Године 1405. помиње се Петар Шестан, као сарадник Млетачке Републике, а 1466. године помиње се Радован Шестан, који Млецима нуди да убије Ивана Црнојевића, а заузврат тражи поништење казне изгнанства из Бара, понуду од 4.000 либра сребра, што није усвојено. (Сима Ћирковић и остали, Историја Црне Горе)

А ево шта је забележио и Вук Стефанковић Караџић у свом Рјечнику:

Шестани, m. pl. племе у нахији Барској (к Црној Гори и блату), у којем братство Вучедабићи, Арбанаси Турскога закона, славе Аранђелов дан, и Хришћани им устају и напијају у славу са воштанијем свијећама.

Ројалиста:

По предању, највећи дио Шестана воде поријекло из Шкреља (по предању, од шест брата, по чему је племе и добило име). Мада, њихово поријекло се везује и за Зету, и сам град Скадар...

Kliknite za proširenje...

..У Шумадији Шестановићи имају предање да су од Шестана из скадарског залеђа, али да су Шестани ту стигли из Херцеговине и Сјенице..Бежали су од Мркојевића.. ..Најчешће се, бар по нету где доминира копи-пејст, помиње порекло из Шкреља.https://books.google.rs/books?id=C9...6AEILDAD#v=onepage&q=шестани католици&f=false

Али, опет, у Шкрељу су слављени Св.Врачи, дакле опет слава. "Сви Шестани славе Св.Враче"..

Занимљиво је да су Шестани одржавали Савину Неђељу, придржавали су се постивши, и чувајући култ светог Саве који је мисионарио Скадарским језером и богоугодном народу Шестана када је велика болест и пошаст погодила тај крај.

Шестани, m. pl. племе у нахији Барској (к Црној Гори и блату), у којем братство Вучедабићи, Арбанаси Турскога закона, славе Аранђелов дан, и Хришћани им устају и напијају у славу са воштанијем свијећама.

Kliknite za proširenje...

Да, чак и кад су примили ислам, нису заборавили славу.

Сви Шестани славе Св Враче, а Горњи Шестани славе Петровдан.

Prezime Malić nalazimo u Crnogorskom primorju i Krajini, u starom plemenu Šestani. Za njih je izvesno da su staro slovensko stanovništvo koje je primilo hrišćanstvo i to, čak, najpre pravoslavlje, a potom katoličanstvo od 14. veka zbog blizine barske nadbiskupije koju je držala katolička crkva. Šestani vode poreklo iz Škrelja, a docnije se nastanjuju u Donjim i Gornjim Šestanima. Malići su od grane Pecića iz Gornjih Šestana u Dračevici. Oni su bili katolici, pa su u neko vreme prešli u pravoslavlje.
Svi Šestani slave Vračeve, a Gornji Šestani, sa Pecićima u Dračevici, koji su izdeljeni na više manjih bratstava, među kojima su i Malići, slave Petrovdan.

Kliknite za proširenje...

http://www.srpskadijaspora.info/poreklo-srpskih-porodica-i-prezimena-47/

Srebrena, погледај шта пише Идриз Ајети 1987. године на тему географских назива у српском и албанском језику:



- - - - - - - - - -

Srebrena:

Да, чак и кад су примили ислам, нису заборавили славу.

Kliknite za proširenje...

Помињани Јовићевић иначе каже да су се Шестани »чврсто држали хришћанске вере и онога, ко би пријешао у ислам, мрзјели су и гонили«.

Ројалиста:

Srebrena, погледај шта пише Идриз Ајети 1987. године на тему географских назива у српском и албанском језику:

Spojler

.

Kliknite za proširenje...

Мени лично је ово врло прихватљиво..(мање од 17 посто).... и много је боље него једна опција коју су понудили Шестановићи из Шумадије да су се повремено у фамилији рађала деца са 6 прстију
У попису Богдан Шестан са браћом, пошто је у питању превод, а није попис рађен на српском језику, може бити схваћен као Богдан Шестан са братијом . Такву сам формулацију видела у неким старим рукописима и братија означава групу људи који нису обавезно род главноме..као што би данас рекли "Богдан и његови људи " или "његова својта".

Srebrena:

Мени лично је ово врло прихватљиво..(мање од 17 посто).... и много је боље него једна опција коју су понудили Шестановићи из Шумадије да су се повремено у фамилији рађала деца са 6 прстију
У попису Богдан Шестан са браћом, пошто је у питању превод, а није попис рађен на српском језику, може бити схваћен као Богдан Шестан са братијом . Такву сам формулацију видела у неким старим рукописима и братија означава групу људи који нису обавезно род главноме..као што би данас рекли "Богдан и његови људи " или "његова својта".

Kliknite za proširenje...

Добро, али то братија у потенцијалном смислу братства не утиче на сам назив рода Шестани, при том не треба сметнути с ума ни српско презиме Сексан. Могло би бити истог значења и порекла, само што је ово латинска верзија, а има исти и наставак -ан.

Одосмо од теме, али треба о томе мислити...

Ројалиста:

Добро, али то братија у потенцијалном смислу братства не утиче на сам назив рода Шестани, при том не треба сметнути с ума ни српско презиме Сексан. Могло би бити истог значења и порекла, само што је ово латинска верзија, а има исти и наставак -ан.

Одосмо од теме, али треба о томе мислити...

Kliknite za proširenje...

Tako je, zdravlje na prvom mestu! Joj što volijem kad mi se kolege ovako lepo druže!

Масовно преобраћање изгледа да се десило након 1717.године (9 година пре прве сеобе у Задар) : Мркојевићи су примили ислам, а Шестани католичанство.

У том периоду главно мјесто у саставу становништва заузимају племена Мркојевићи и Шестани, и по бројности и по дужини живљења на барским просторима. .... Тако су они, заједно,, поступили и 1717. године, када је владика Данило, по договору с Млецима окупио преко 5000 војника и организовао јак напад на Бар ради његовог ослобођења од турске власти. Међутим када је тај покушај пропао због млетачког погрешног вођења и најзад одустајања, Турци су почели да се разрачунавају с Мркојевићима и Шестанима.

Мркојевићи су у следећих 50 година скоро сви прешли у ислам, а Шестани су се, у већини, затраживши заштиту од скадарског бискупа, приклонили католичанству и под заштитом Рима опстали, задржавши до дан данас чисто српске обичаје слављења крсне славе и прислужице, чак и обичај налагања бадњака, заједно са Савином недјељом и Савиним постом. Са Шестанима су тада прешле и неке православне породице из Спича (Сутомора) и Шушња.
http://www.spc-bar.me/?page_id=11

П.С.
..мала дигресија..Једног лета ишла сам на Илинден у црквицу Мркојевића на брду Радомир на славу.. иако су муслимани, све се строго поштује....допутовали су сви, било је много хране и пића, црмничког вина.. тако је свега било, баш права гозба..мислим да се колачар мења сваке године....а касно поподне, све је сакупљено и однето....па тако до идуће године...ево овде финог описа и фотографија: http://www.mitropolija.com/slava-sabornog-hrama-svetog-ilije-u-mrkojevicima-2/

Kao što je termin Latinin imao pored etničkoga i verski kontekst (slično kao Srbin i Grk za pravoslavce) u nekim drugim krajevima ulogu rimokatoličkog etnokonfesionalnog identifikatora odigrao je ulogu albanski etnonim.

U južnijim prostorima, prema Skenderiji, i uopšteno starosrbijanskim krajevima, albanska vera bio je pojam kojim se označavalo katoličko veroispovedanje.

Etnokonfesionalno kategorisanje nije ništa neuobičajeno za to vreme a tako se i na skladan način 'Albanci' stavljaju u protivtežu sa 'Srbima' i 'Turcima' (tj. šizmaticima i muhamedancima). Imenovanje je ovisilo od geopolitičkih i istorijskih okolnosti, pa je tako inače u krajevima gde je dolazilo do mešanja sa pripadnicima drugih veroispovesti, katolička vera nosila ima po najbrojnijoj njihovoj pastvi u tom kraju. Tako da nije neuobičajeno da ostane zapisano za nekog našeg čoveka kako ide kao "albanski sveštenik" u Ilirski koledž na edukaciju.

Rekavši to sve, ne treba ni zaboraviti da pogranični pojasi između naroda, posebno ako govorimo o višestoletnim razdobljima, predstavljaju svojevrsnu etničku mešavinu sa prisutnošću bilingvizma i složenih identiteta. Katolici srpsko-albanskog etničkog pojasa upravo su idilični primer za to; bilo da govorimo o crnogorskim krajevima ili o Malisorima.

Pažljiivija analiza bi pokazala da ne postoje Hrvati hrvatskog porekla.