Zmaju, bravo za iskopirani tekst.
Nisi naveo autora, nisi ni morao... Znamo oboje, svakako, da je to neki bezveznjak.
I, naravno, kritika teksta:
Autor uopšte ne opisuje mehanizam oksidacije, termin
oksidacija koristi proizvoljno, tako da se ne zna ni šta, ni kako se oksiduje putem gladovanja.
Jedino sa čim se slažem sa autorom, to je ovaj deo teksta:
Čim se čovek potpuno odrekne od uzimanja hrane u njegovom organizmu troše se nagomilane rezerve.
Objašnjenje: mada tkiva za dobijanje energije radije troše ugljene hidrate nego masti i belančevine, količina deponovanih ugljenih hidrata u telu ne prelazi nekoliko stotina grama (uglavnom glikogen u jetri i u mišićima) i može podmiriti energetske potrebe za telesne funkcije približno pola dana. Iz tog razloga, osim u prvim satima gladovanja, kao glavna posledica dešava se sve jače trošenje tkivne masti i proteina. S obzirom da je mast osnovni izvor energije, trošenje se stalno nastavlja, dok se veći deo zaliha u telu ne iscrpi. Telo za energiju upotrebljava gotovo isključivo ugljene hidrate ili masti, sve dok ih ima na raspolaganju. Kad su proteini u pitanju, u toku gladovanja prvo nastupa naglo trošenje, zatim usporeno iskorišćavanje, a onda, pred smrt, opet naglo gubljenje. Nakon nekoliko sedmica gladovanja, kad zalihe masti počnu ponestajati, počinje brza deaminacija i oksidacija aminokiselina iz krvi, radi dobijanja energije. Od tog trenutka, brzo se razgrađuju belančevine u tkivima, i po 100g dnevno, pa se funkcije ćelija naglo pogoršavaju. S obzirom da su belančevine bitne za održavanje ćelijskih funkcija, smrt obično nastupa kada se količina proteina u telu smanji na približno polovinu normalne vrednosti.
Prema tome, ako je autor pod
oksidacijom unutrašnje sredine organizma smatrao završnu fazu gladovanja, kad dolazi do oksidacije vrlo bitnih rezervi aminokiselina, radi dobijanja energije za preživljavanje, onda o podmlađivanju nema govora.
Onda je đavo odneo šalu!
Dalje,
autor kaže:
Cepanje hranljivih materija i tkiva u procesu gladovanja prouzrokuje nagomilavanje produkata njihovog raspada unutar organizma.
Ozbiljan autor ne koristi izraz "cepanje", jer se ovde ne radi ni o kakvom cepanju, već o metabolizmu raspoloživih ugljenih hidrata, masti i belančevina, kao neophodnih energenata za preživljavanje. Naravno da se nikakva tkiva ne "cepaju". Kako bi to trebalo da izgleda... to "cepanje tkiva"? Ono što autor naziva
nagomilavanjem produkata raspada hranljivih materija je ista stvar kao i kad čovek ne gladuje. Jedina razlika je što u slučaju gladovanja, umesto hrane koristi
sopstvene rezerve i rizikuje da umre. Tako da ... ubijanje nekakvog tumora, izgladnjivanjem, podrazumeva paralelno ubijanje čitavog organizma. Taj tumor i jeste deo organizma.
Onda,
autor kaže:
Kao rezultat toga brzo dolazi do pomaka pokazatelja pH organizma prema kiseloj strani (acidozi), ali pri tome veličine oksidacije ne prelaze fiziološke norme. Prvi i najvažniji fiziološki mehanizam pri gladovanju jeste acidoza, koja izaziva uključivanje lanca drugih lekovitih mehanizama koji za vreme režima ishrane organizma funkcionišu na minimalnom nivou.
Kao rezultat gladovanja ne menja se pH.
Ne dolazi ni do kakve acidoze. Sa najmanjim odstupanjem od normalnih vrednosti pH, čovek ne bi stigao ni da ogladni!
Za sprečavanje acidoze, tj. visoke koncentracije vodonikovih jona, postoji nekoliko posebnih kontrolnih sistema koji funkcionišu na isti način, i u sitom i u gladnom stanju:
1. Sve telesne tečnosti imaju acido-bazne puferske sisteme koji se odmah (u deliću sekunde) spajaju s bilo kojom bazom, ili kiselinom (u slučaju preteće acidoze)
2. Ako se koncentracija H[SUP]+[/SUP] jona merljivo promeni, vrlo brzo, u roku od 2-3 minuta, sledi nadražaj centra za disanje, pa se promeni i veličina plućne ventilacije. Posledica toga je da se automatski menja brzina uklanjanja CO[SUB]2[/SUB] iz telesnih tečnosti, što uzrokuje vraćanje koncentracije vodonikovih jona prema normalnim vrednostima.
3. Kada koncentracija H[SUP]+[/SUP] jona odstupa od normalne, bubrezi izlučuju alkalan ili kiseo (u slučaju preteće acidoze) urin. To se dešava u par narednih sati.
Dakle, pošto ne dolazi ni do kakve ACIDOZE, ne aktiviraju se nikakvi "lanci drugih lekovitih mehanizama".
Gladovanje iscrpljuje!
)
