''Deklaracija - Srpski, hrvatski i bosanski su jedan jezik''

Mrkalj:

Standardni. Dođi, siđi, priđi, otiđi.

- - - - - - - - - -



Važi se.

Kliknite za proširenje...

Ja negde nadjoh da je pravilno otidi, ali da se tolerise i otidji. U Srbiji ljudi ne govore otidji.
A jel ti koristis to otidji?

Rayela:

Ja negde nadjoh da je pravilno otidi, ali da se tolerise i otidji. U Srbiji ljudi ne govore otidji.
A jel ti koristis to otidji?

Kliknite za proširenje...

Da, često koristim, neđelje mi prekśutrašnje...

Rayela:

Ja negde nadjoh da je pravilno otidi, ali da se tolerise i otidji. U Srbiji ljudi ne govore otidji.
A jel ti koristis to otidji?

Kliknite za proširenje...

Правопис је јасан по овом питању.

Бојим се да грешиш. И те како говори. Прошетај мало по Србији. У неким крајевима и доминира.

haeul:

Правопис је јасан по овом питању.

Бојим се да грешиш. И те како говори. Прошетај мало по Србији. У неким крајевима и доминира.

Kliknite za proširenje...

Ma nema potrebe za setnjom, cujem ja to cesto, ali ne i u Istocnoj ili Centralnoj Srbiji.
Meni ne zvuci lepo, za mene je to glagol otici pa je onda imperativ nekako logican ( opet kazem, za mene) otidi ( do njega, do lekara).

Mrkalj:

Stvar navike i ništa više.

Zavisi da li je prvo došlo do metateze ili kontrakcije.
do+idem > dojdem > dodjem > dođem
na+idem > najdem > nadjem > nađem
za + idem > zajdem > zadjem > zađem
po + idem > pojdem > podjem > pođem
pro + idem > projdem > prodjem > prođem

s(a)+idem > s(a)jdem > sadjem > sađem
s + idem > sidem !analogija! siđem

iz(a) + idem > iz(a)jdem > izađem
iz + idem > izidem !analogija! iziđem

od + idem > odidem > odjdem > otdjem !analogija! > otiđem
od + idem > odidem > otidem



"Problem" je što je u jotovanim verzijama (siđem, iziđem otiđem) u -iđem ovo korensko početno i neetimološko - etimološko i se metateziralo i dalo đ.

Međutim, u svim slučajevima sufiksacija može biti i -jem (iđem) uz kontrakciju (dva vokala u jedan) na granici prefiksnog i korenskog morfema.

E sad, u komunikaciji je dobro da su neke suprotne reči fonetski što različitije, pa se tako ne razlikuju samo u prefisku nego i u korenskom samoglasniku i u akcentu, uporedi nisam : jesam. Po tom se kriterijumu i razjednačuju pojmovi kao "siđi : "izađi" tj."sađi : "iziđi" da bi komunikacija bila efikasnija.

Kliknite za proširenje...

Još razlikovne funkcije: nađem : naiđem. Isti je prefiks, isti je koren, samo je morfologija drukčije podešena.

Дојди ми дојди, дири дири дојди...Дојди ми дојди, дири дири ди...

Да се вратимо теми, значајној. Изузетно ми је драго да постоје двије овакве теме, једна је овдје у оквиру тема о језику, а друга у оквиру политике. Најљубазније бих замолио модераторе који то примијете да их ни случајно не спајају јер она политичка има мнооого трућкања ниочему (што сасвим приличи политици) па је више него пожељно да се ова одвоји као озбиљна тема о Декларацији о заједничком језику.

Ево и првог осврта, веома оштрог, на свјеже обзнањену Декларацију који сам прочитао:
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=7&idnovost=60581

Пилипенда:

Дојди ми дојди, дири дири дојди...Дојди ми дојди, дири дири ди...

Да се вратимо теми, значајној. Изузетно ми је драго да постоје двије овакве теме, једна је овдје у оквиру тема о језику, а друга у оквиру политике. Најљубазније бих замолио модераторе који то примијете да их ни случајно не спајају јер она политичка има мнооого трућкања ниочему (што сасвим приличи политици) па је више него пожељно да се ова одвоји као озбиљна тема о Декларацији о заједничком језику.

Ево и првог осврта, веома оштрог, на свјеже обзнањену Декларацију који сам прочитао:
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=7&idnovost=60581

Kliknite za proširenje...

Па управо је овај чланак чисто политички памфлет, нема чак ни претензије да се језичка питања ставе у први план.

Bastiani:

Па управо је овај чланак чисто политички памфлет, нема чак ни претензије да се језичка питања ставе у први план.

Kliknite za proširenje...

А шта мислиш зашто тему нисам затрпавао ни једним јединим ретком навода из њега, већ само дао линк?
То је прва реакција на коју сам наишао након званичног објављивања декларације, ништа више од тога.

Bastiani:

Па управо је овај чланак чисто политички памфлет, нема чак ни претензије да се језичка питања ставе у први план.

Kliknite za proširenje...

a šta je starije - ''deklaracija'' ili ''jezička pitanja''
jer se ''oni'' u ovoj bici koriste politikom, a mi možemo i politikom ali i lingvistikom, stim što da izgubimo možemo samo u ovom prvom

Bastiani:

Па управо је овај чланак чисто политички памфлет, нема чак ни претензије да се језичка питања ставе у први план.

Kliknite za proširenje...

Jezicko je pitanje uvek bilo i politika.
Meni se svidja ova inicijativa, najvise mi se dopala reakcija drugarice predsednice koja nije umela da odoli a da ne kaze koju
o toj inicijativi i tako naprica zena svasta ( ono jezici razliciti i slicno), a komentari su bili tipa , kako razliciti kad svi mi iz Srbije savrseno
razumemo sta ona prica, i ne samo da razumemo nego imamo utisak kao da neko iz Srbije to govori.

Rayela:

Meni se svidja ova inicijativa

Kliknite za proširenje...

teofile, ti li si?

Ovo je, koliko sam do sad vidio, najsuvisliji komentar na tu ćitabu:
http://narod.hr/kultura/ranko-matas...omjene-dogodit-ce-se-to-u-bosni-i-hercegovini

Psi laju, karavani prolaze.

Urvan Hroboatos:

Ovo je, koliko sam do sad vidio, najsuvisliji komentar na tu ćitabu:
http://narod.hr/kultura/ranko-matas...omjene-dogodit-ce-se-to-u-bosni-i-hercegovini

Kliknite za proširenje...

Jest, baš sam i ja hteo da postavim al evo stigo si pre mene.

Posle sam video da kažu kako je taj Matasović nećak Dalibora Brozovića, nije da je to neka jezička činjenica, al pomaže da se stvar razume.

U svakom slučaju, ono što bi on kao najvažnije svakako izdvojio u sopstvenom izlaganju, svakako je to da je Gundulić hrvatski pisac. Baš pravo mesto da se istakne taj podatak.

Bastiani:

Jest, baš sam i ja hteo da postavim al evo stigo si pre mene.

Posle sam video da kažu kako je taj Matasović nećak Dalibora Brozovića, nije da je to neka jezička činjenica, al pomaže da se stvar razume.

U svakom slučaju, ono što bi on kao najvažnije svakako izdvojio u sopstvenom izlaganju, svakako je to da je Gundulić hrvatski pisac. Baš pravo mesto da se istakne taj podatak.

Kliknite za proširenje...

Poznato je, da su zbog raznih posizanja, razni jezičari to itekako raspisali i prije. http://www.matica.hr/media/pdf_knjige/847/Tomasovic2012 009.pdf
Ne viidm da je M. osvrt ništa posebno- iako je dobra ideja da bi Nušić bio hrvatski pisac.

Urvan Hroboatos:

Ovo je, koliko sam do sad vidio, najsuvisliji komentar na tu ćitabu:
http://narod.hr/kultura/ranko-matas...omjene-dogodit-ce-se-to-u-bosni-i-hercegovini

Kliknite za proširenje...

Кад већ помињеш најсувислије, ја ћу поменути најнесувислије који су ме синоћ добро забавили.

Urvan Hroboatos:

"Biti jezikom" nema veze s lingvistikom ni bilo kojom drugom granom znanja.To je poglavito društveno pitanje.

Standardni jezik, njegovo ime i profil, nisu lingvističke teme.

Kliknite za proširenje...

Шта би те се онда уопће тицало шта лингвисти или било који други знанственици имају рећи на ту тему? И што их не најурите из силних установа које се баве језиком у Хрвата?

Urvan Hroboatos:

Ako je do metafora, onda policentrične standardne jezike možete zamisliti kao praktički iste kuće, nekoliko njih, koji se razlikuju u detaljima- npr. veličina prozora, tip crijepa i sl. No iste kuće.

U slučaju urdskog i hindskog, te hrvatskog i srpskog i bošnjačkog-imate samo iste temelje, infrastrukturu, no kuća- superstruktura- je različita: ovdje na više-manje istim temeljima jednokatnica, tamo kuća s pet katova i sl.

To je kratko i dobro opisao Katičić, pa bih tim završio: http://www.culturenet.hr/default.aspx?id=15945

Kliknite za proširenje...

Овако би, дакле, сликовито изгледали нпр. стандардни њемачки у Њемачкој, Аустрији, Швицарској и Луксембургу:





а овако стандарсни српски у Хрватској, Бих, Србији и Црној Гори:





То је кратко и добро описао Катичић, а ја бих само осликао његов хрватски недијалектални стандард па бих тиме завршио:

Не може се поредити један немачки стандард са више стандарда заснованих на српком.

Urvan Hroboatos:

Poznato je, da su zbog raznih posizanja, razni jezičari to itekako raspisali i prije. http://www.matica.hr/media/pdf_knjige/847/Tomasovic2012 009.pdf
Ne viidm da je M. osvrt ništa posebno- iako je dobra ideja da bi Nušić bio hrvatski pisac.

Kliknite za proširenje...

Nije baš da razumem tu poentu o Nušiću kao hrvatskom piscu, ali meni to uopšte ne bi smetalo. Znam da ti to ne možeš da razumeš. Svako elementarno obavešten zna kakav je i čiji pisac Nušić, kao i Gundulić. Ako bi Hrvati želeli da ih integrišu u svoje kulturno nasleđe, pa to bi moglo da bude samo pozitivno. Ono što je loše, to je zapravo da stvari stoje upravo suprotno. Ali, kako rekoh, ti to ne razumeš.

haeul:

Не може се поредити један немачки стандард са више стандарда заснованих на српком.

Kliknite za proširenje...

Е, ово је важно. Ја се бољег примјера од њемачког као полицентричног језика за поређење нисам сјетио. Ако имаш бољи примјер, кажи. Нпр. енглески није толико добар примјер јер је колонијалан, од Енглеске до Аустралије „ниђе везе” да није било прекоморских колонизација. Сви њемачки стандарди су ту, на блиском простору, у физичком додиру.
Иначе, хинду-урду је такође одличан примјер за српско-хрватско поређење – језик исти, али ВЈЕРА различита (која је диктирала и различито писмо).

Е, Сребренка, Сребренка... око ти се посребрило!
https://forum.krstarica.com/showthr...ком-језику?p=34004739&viewfull=1#post34004739
Њу није мрзило да пажљиво чита имена свих потписника Декларације о ЗАЈЕДНИЧКОМ језику са све титулама појединих потписника и гле шта је угледала:

225. Sandra Zlotrg, lektorica i profesorica bosanskog, hrvatskog, srpskog kao stranog jezika, Udruženje za jezik i kulturu Lingvisti, Sarajevo

Kliknite za proširenje...

Ал се потписа Злотргица па га зaпишa...

Ово је заиста крај било какве озбиљне расправе о прогласу. А сада, млађи у спрдњу, а они маторији пола Вијагрице, тек за пoдјебавaњe!

haeul:

Не може се поредити један немачки стандард са више стандарда заснованих на српком.

Kliknite za proširenje...

Jedan je srpski standard. Standardizovao Vuk. Postoji varijantska raslojenost unutar jednog standardog pluricentričnog srpskog jezika.

Пилипенда:

Е, Сребренка, Сребренка... око ти се посребрило!
https://forum.krstarica.com/showthr...ком-језику?p=34004739&viewfull=1#post34004739
Њу није мрзило да пажљиво чита имена свих потписника Декларације о ЗАЈЕДНИЧКОМ језику са све титулама појединих потписника и гле шта је угледала:

225. Sandra Zlotrg, lektorica i profesorica bosanskog, hrvatskog, srpskog kao stranog jezika, Udruženje za jezik i kulturu Lingvisti, Sarajevo

Ал се потписа Злотргица па га зaпишa...

Ово је заиста крај било какве озбиљне расправе о прогласу. А сада, млађи у спрдњу, а они маторији пола Вијагрице, тек за пoдјебавaњe!

Kliknite za proširenje...

Најавих спрдњу мислећи да ћу се спрдати ја, али ко сам ја у односу на Сандру Злотрг?! Она, која је тако генијално потписала Декларацију о заједничком језику као „лингвистица и професорица босанског, хрватског, српског као страног језика”, између осталог је и извршна директорица Удружења за језик и културу „Лингвисти”. На сајту тог удружења (http://www.lingvisti.ba) вас одмах, на првој страни, сачека слоган: „Неће језик него право!” Јбт, др Неле Карајлић може у заслужену мировину...

Mrkalj:

Jedan je srpski standard. Standardizovao Vuk. Postoji varijantska raslojenost unutar jednog standardog pluricentričnog srpskog jezika.

Kliknite za proširenje...

О томе и говорим. Један је српски стандард, али више је стандарда и квази-стандарда заснованих на српском (верујем да знаш о чему говорим). Немачки стандард можемо поредити са српским стандардом, никако целом скупином коју чине српски стандард и сви прилепци, тј. одлепци. Али ни немачки стандард није једна монолитна целина, на шта сам указао у одговору испод.

Пилипенда:

Е, ово је важно. Ја се бољег примјера од њемачког као полицентричног језика за поређење нисам сјетио. Ако имаш бољи примјер, кажи. Нпр. енглески није толико добар примјер јер је колонијалан, од Енглеске до Аустралије „ниђе везе” да није било прекоморских колонизација. Сви њемачки стандарди су ту, на блиском простору, у физичком додиру.
Иначе, хинду-урду је такође одличан примјер за српско-хрватско поређење – језик исти, али ВЈЕРА различита (која је диктирала и различито писмо).

Kliknite za proširenje...

Мислим да је дошло до одређен забуне, и то вишеструке. И обојица грешимо

Твоја констатација да је немачки стандардни језик на неки начин уређенији - чак и у поређењу са скупином која укључује и све српске одлекле - је нетачна.

У више наврата сам на овом форуму говорио о Немцима и немачком језику. Идеја о заједничкој немачкој нацији рађа се тек у 18. веку, достиже свој врхунац у 19. и раном 20. веку, када се Немци и Аустријанци - али не и Швајцарци - осећају као припадници једног народа, а после рата полако губи замах. Познато ти је, верујем, како је већина Аустријанаца реаговала на Аншлус. Данас, број Аустријанаца који се сматрају припадницима заједничке немачке нације није ни 5%.

Процес стварања стандардног немачког језика је претходио стварању идеје о заједничкој немачкој нацији. Почиње у 16. веку и тек крајем 18. века рађа се неки општеприхваћени стандард (уопштено говорећи), који не бива усвојен од стране свих ни до знатно касније. Стандардни језик се толико разликовао од већине 'дијалеката' немачког језика - третирани су као такви из политичких разлога, а многи их сматрају засебним језицима - да је многима био попут страног језика. Дуго је коришћен искључиво као књижевни, а онда се 19. веку развија такозвани позоришни изговор (Bühnendeutsch), који заузима место говорног стандарда. Местимично је тај говорни стандард потпуно потиснуо 'дијалекте' (север Немачке), док се другде локални дијалекти негују и љубоморно чувају (Швајцарска, Баварија).

Увек су постојале разлике на нивоу стандарда, тј. није постојао један униформни стандард, и то важи и данас. Имамо три засебна под-стандарда немачког стандардног језика - немачки, аустријски и швајцарски. Ти под-стандарди су свакако повезани, и то не само путем корена, попут српског и стандардног хрватског, што потврђује и (тек делимично успешна) реформа правописа из 1996. Управо зато говорим о њима као подстандардима а не засебним стандардима. Вез обзира, међу њима свакако постоје поприличне разлике у изговору, речнику па и граматици.

Сматрам да је енглески одличан пример полицентричног језика. Он је у већој мери полицентричан него немачки. То што је колонијални језик је сасвим небитно. Може бити од значаја у случају Индије или неких других бивших колонија у којима потомци англофонаца и оних који су се утопили у њих нису већина, али не и у Америци, Канади, Аустралији и на Новом Зеланду, где то свакако јесу. Енглески је већини становника тих земаља подједнако матерњи колико и Енглезима.

Али да се вратимо на српски и немачки. Чињеница је да је немачки случај далеко сложенији и замршенији него наш, иако се на први поглед можда не чини тако. Зато твоја визуелна аналогија заправо није била на месту.

Bastiani:

Jest, baš sam i ja hteo da postavim al evo stigo si pre mene.

Posle sam video da kažu kako je taj Matasović nećak Dalibora Brozovića, nije da je to neka jezička činjenica, al pomaže da se stvar razume.

U svakom slučaju, ono što bi on kao najvažnije svakako izdvojio u sopstvenom izlaganju, svakako je to da je Gundulić hrvatski pisac. Baš pravo mesto da se istakne taj podatak.

Kliknite za proširenje...

Hvala za informaciju.

haeul:

О томе и говорим. Један је српски стандард, али више је стандарда и квази-стандарда заснованих на српском (верујем да знаш о чему говорим). Немачки стандард можемо поредити са српским стандардом, никако целом скупином коју чине српски стандард и сви прилепци, тј. одлепци. Али ни немачки стандард није једна монолитна целина, на шта сам указао у одговору испод.

Kliknite za proširenje...

Znam o čemu govoriš. Samo je pitanje nijansi u nomenklaturi. Ja sam ubeđen da je austrijski nemački varijanta iz drugog centra, kao što je to američki engleski.

- razlike između austrijskog i nemačkog nemačkog (Tako je u Austriji standardno npr. Karfiol, Palatschinke, Paradeiser, Marille (kajsije), Erdäpfel (krompiri), a u Nemačkoj Blumenkohl, Pfannkuchen, Tomaten, Aprikose, Kartoffeln. Ali i u administrativnoj terminologiji i u svim drugim domenima ima razlika, npr. bolnica se u Nemačkoj naziva Krankenhaus, a u Austriji Spital, januar je u Nemačkoj Januar a u Austriji Jänner, u Nemačkoj se parlament naziva Bundestag a u Austriji Nationalrat, u Nemačkoj se premijer naziva Ministerpräsident a u Austriji Landeshauptmann, u Nemačkoj se uplatnica naziva Zahlkarte a u Austriji Erlagschein, u Nemačkoj se matura naziva Abitur a u Austriji Matura itd.
itd.)

- razlike između američkog i britanskog engleskog (elevator / lift, lawyer / solicitor, kindergarten / nursery, kleenex / tissues, intersection / cross roads, last name / surname, license plate / number plate, lightning bug / fire fly, lobby / foyer, lumber / timber, mail man / postman, main street / high street, shopping mall / shopping centre itd. itd. ... http://govori.tripod.com/engl_brit_amer.htm itd.)


U tom smislu nema spora da je standardni srpski, standardizovan, imenom srpski, genetski srpski kao istočnohercegovački srpski dijalekat, od strane Srbina Karadžića Vuka, ipak jedan srpski policentrični standardni jezik sa više lokalnih varijanti.