ДраганЖ
Domaćin
- Poruka
- 3.231
Normalno da ne shvataš, ni ja ne shvatam ovaj princip u potpunosti, kada sam već napisao da je apsolutno neistražen u svetu borilačkih veština i da ovaj princip, taj princip što ga prikazuje Roj Goldberg, mekoće se jednostavno NE NALAZI u većini veština. Čak i one veštine koje bi trebalo da ga sadrže ga u 99% slučajeva ne poseduju. Naravno da ima razloga da bude u toj poziciji kada ga Goldberg i dalje drži u stanju narušene konstitucije tela, ovo je u Đudo-u poznato kao kuzuši mada ovaj princip prevazilazi taj princip iz Đudo-a, time što ostvaruje KONTAKT sa njegovim telom, u tome i jeste poenta onog primera sa prstima. Dovoljna je i najmanja dodirna površina za ostvarivanje principa mekoće ako se vodi računa da postoji konstantan kontakt sa objektom, u ovom slučaju, protivnikom ili Uke-om i rad tela kakav je neophodan za ostvarivanje principa kroz taj kontakt. To je poznato kao "kontakt kuzuši" odnosno čim ostvariš kontakt i dokle god održavaš kontakt mora da postoji kuzuši. Opet napominjem ovde se ne radi o kuzušiju iz Đudo-a. Evo par videa koji malo bliže objašnjavaju materiju:
Ovaj drugi čovek se zove Den Harden, on i drži seminare gde podučava taj princip po modelu za mma odnosno za rvanje i Đudo, pošto se najviše time bavio pored treniranja Daito ryu-a i nešto vremena provedenog u Aikido-u.
Наравно да је истражено у свету борилачких вештина, и нема ту много тајни, проблем је што недоучени инструктори и разноразни "учитељи", "мајстори"... од тога праве неке " тајне вештине".... Да ли је лако за савладати (разумети, прихватити, научити своје тело и психу, и дозволити себи то да примењујеш)? Није, чак се испоставља да је поприлично компликовано и то највероватније због ових претходно набројаних који уче своје вежбаче да буду укочени кад раде са њима.... При чему је створено уверење да се за примену тог принципа вежбач мора укочити и бити слепо послушан тј статичан (што се може видети на свим приказаним снимцима).
И не нема никаквог посебног разлога да сувежбач остане у неугодној позицији уколико се активно не делује на њега (а на снимцима се проигравају хипотетичке акције без конкретног дејства на партнера који из неког разлога остаје упоран да се не прилагођава кретњама које изводи мајстор).
Једино кад сувежбач треба да се понаша као што се панашају на приказаним снимцима јесте кад се тако постави задатак не би ли се утврдили биомеханички принципи... Траћити време на увежбавање кроз технике може само да буде контрапродуктивно...