Pas, član porodice

Marge Simpson:
Volela bi da neko iznese lično iskustvo a ne samo mišljenja.
Inače, živimo u kući, imamo dvorište, ali i posao koji povremeno iziskuje odsustva na par dana, pa je onda malo nezgodno organizovati brigu o psu, ali ipak ni je neizvodljivo.
Imamo i svekrvu (samo u letnjem periodu kad dođe u "letnjikovac"), osobu koja baš ne voli životinje od kojih ne može da se spremi ručak, a jedu hranu :(
Kliknite za proširenje...

Iz ličnog iskustva, nemoj, bar još neko vreme dok se sve ne slegne i u miru razmotris sve dalje opcije.

Podršku očigledno nemaš što se tiče zbrinjavanja ljubimca kada niste tu jer njima je veliki stres i samo vaše odsustvo bilo to samo par dana ili duže i kada ga prepustis osobi koja nema adekvatnu emociju poput tvoje svekrve to je dodatno mučenje za životinju.

Sasvim je nevažno leglo, svaki ljubimac je jedinka za sebe sa svim svojim osobenostima i ličnošću i tu fizička sličnost ne igra nikakvu ulogu.

Neko gore napisa da je uzeo mladunče jer mu je stariji pas bio pred istekom garancije, kao novi model telefona, auta il pribliznije primitivnog tajkunskog gde sa novom lovom ide i novi model žene, dece i sl
Iskreno od toga se najezih iako ubeđena da me ovde ništa ne može iznenaditi.

Mi smo ostali bez ljubimice, psa, pre godinu ipo i još uvek mi je to živa rana, tinjajuca. Niko nju ne može da zameni.

Ne znam da li ću i kada biti spremna za novog ljubimca, a i ako neki udje u naš život biće zasebno biće za sebe.

Moje mišljenje je da sačekaš da ti cerkica još malo poraste, ona postane svesna svoje odgovornosti i prema tome se uskladi.

Ljubimci nisu igračke, to su živa bića sa emocijama, potrebama i zahtevaju veliku pozrtvovanost i obavezu bar sledećih 10-15 godina :)
 
Mnogi spominju da ne treba uzimati novog lljubimca ubrzo nakon smrti starog jer novi ne može da zameni.


pa i ne treba da zameni, niti će zamenb, svaki ljubimac je duša za sebe i svaki se voli na poseban način, ali to nije razlog da se ljubimac ne uzima.
 
Vexy:
Mnogi spominju da ne treba uzimati novog lljubimca ubrzo nakon smrti starog jer novi ne može da zameni.


pa i ne treba da zameni, niti će zamenb, svaki ljubimac je duša za sebe i svaki se voli na poseban način, ali to nije razlog da se ljubimac ne uzima.
Kliknite za proširenje...

Ovako i ja mislim. Svaki je individua za sebe. To je zivo bice, a ne polomljena stolica da se zameni.
 
Marge Simpson:
Zavoliš ga, brineš o njemu, uđe ti pod kožu, postane stvarno član porodice, i , onda ga od jednom nema :(
Žive kraće od nas, podložni su bolestima, a, ova naša kojom sam se hvalila pre par meseci, juče je poginula pod točkovima auta. Kako, ne znam, bila je pored nas, igrala se sa decom i u jednom momentu je otčala na put i uletela između točkova kombija koji je tu prolazio.
Šta dalje ?
Neću da pišem o vrištanju i plakanju ćerke, ni o tih minut, dva, koliko je umirala na rukama mm grčeći se od bolova, ni o našim suzama i neprespavanoj noći...
Hoću da čujem vaše mišljenje. Imate li posle takvog događaja snage da uzmete opet psa, treba li da prođe neko vreme, da li je normalno da ne želimo psa ?
Toliko mi se emocija meša u glavi, a pri tom želim da uradim ono što je najbolje za ćerku koja ima 6 godina i koju je to jako pogodilo.
Ona u jednom momentu želi istog takvog psa, a u dugom želi nekog skroz drugačijeg, pa u trećem ne želi uopšte psa, pa želi mačku...pa onda želi da idemo tamo gde smo je sahranili da joj zasadi cvet i da joj kaže "zdravo"...
Imamo mogućnost da uzmemo psa iz istog legla (ima 4 meseca, još uvek je kuče, jedino što je mužjak) a ne znam je li pametno ?
Kliknite za proširenje...

Uzmite odmah.
 
Nina:
Sama pomisao da cu je jednog dana izgubiti dovodi me u stanje duboke tuge,tako da ne smem ni da razmisljam sta bih posle
Kliknite za proširenje...
Kad je nakon 16 godina uginula od starosti pudla kod moje majke, moja majka nije mogla da se sabere danima. I rekla nikad vise necu da cuvam psa. Ja sam joj ubrzo odnela,stene od mojih, jednu lepoticu i ta lepotica sada ima 17 godina. Ostarela je, slabo vidi, slabo cuje...kad se desi da joj nije nesto dobro majka premre; opet ista pesma, ne zeli da shvati da i psi stare, kao i mi uostalom. I to ne mozemo da promenimo, moramo da prihvatimo.
A da cemo i pored prihvatanja da tugujemo - hocemo.
 
Modesti B.:
Kad je nakon 16 godina uginula od starosti pudla kod moje majke, moja majka nije mogla da se sabere danima. I rekla nikad vise necu da cuvam psa. Ja sam joj ubrzo odnela,stene od mojih, jednu lepoticu i ta lepotica sada ima 17 godina. Ostarela je, slabo vidi, slabo cuje...kad se desi da joj nije nesto dobro majka premre; opet ista pesma, ne zeli da shvati da i psi stare, kao i mi uostalom. I to ne mozemo da promenimo, moramo da prihvatimo.
A da cemo i pored prihvatanja da tugujemo - hocemo.
Kliknite za proširenje...

Jasno je to meni sve, i znam koliko oni kratko zive..Sve znam, ali sama pomisao da ce uginuti jednog dana,
i da vise nece biti moje male devojcice,cini me nesrecnom i tuznom..toliko da ne znam kako cu to sve da prezivim
i to je ono najteze kod kucnih ljubimaca..kada ih uzimamo ne razmisljamo koliko cemo ih voleti..to je valjda priroda sve uredila
 
I tako...bata naše pokojne Belle (iz istog legla) je došao u našu porodicu.
S obzirom da je svoja prva četiri meseca proveo na salašu bez ljudi (samo je gazda tamo), i daleko od saobraćaja, postoji problem da je jako uplašen. Trudimo se da mu pomognemo i da ga mnogo volimo.
Trebao je da bude Beki, ali ga ćera prekrstila u Bleki. Valjda smo jedini koji imaju potpuno belog psa sa takvim imenom :)
 
20161117_063230.jpg


Slazem se, pas je clan porodice!

Uzmite drugog psa, ali ne odmah. Sacekate malo, nek' prodje neko vreme. A rasa, pa ne mora ista rasa, mozda da dete odluci...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

kalis
Da li samo porodice imaju dom?
Odgovora
11
Pregleda
300
Nina
Nina
RužnaKoLopov
Translejt i copy past tema
2
Odgovora
25
Pregleda
497
RužnaKoLopov
RužnaKoLopov

Back
Top