Iznosenje detalja o vezi na netu

Ljudi po svojim blogovima pišu sve i svašta, računajući i stvari za koje ste sigurni da nikog ne zanimaju – recimo, šta su danas jeli za ručak, a nije da se radi o nekom zanimljivom jelu za koje prilože recept – a neretko se za bilo šta napisano na blogu nađe i poneko koga to zanima; u navedenom primeru s ručkom uopšte nije nemoguće da, na svoje zaprepašćenje, uprkos sopstvenoj „koga je briga“ reakciji, zateknete komentare ljudi kojima se napisano dopalo. A kad se radi o blogovanju o intimi, to će sigurno probuditi voajere bar u nekima, i zainteresovati ih. Samo što bi to moglo da se nimalo ne dopadne voljenoj osobi.

Naime, kad ljudi na blogu pišu o svojoj vezi, neretko tu iznose svoja intimna razmišljanja, detalje, pa i privatne stvari ne samo o sebi već i o voljenoj osobi. Ima i onih koji smatraju da je blog baš zgodan način da se voljenoj osobi skrene pažnja na nešto što bi voleli od nje ili na nešto što su joj zamerili; voljena osoba bi uglavnom više volela da joj se to kaže lično, a ne da preko bloga za to ne sazna samo ona već i bilo koji korisnik Interneta koji je naišao na tekst. Na blogu se požaliti na voljenu osobu ili izložiti neke njene intimne detalje zapravo je gore nego da to iznervirano učinite u sobi punoj ljudi, jer je potencijalnih čitalaca bloga znatno više, plus to što je napisano može tu da stoji znatno duže od jedne scene pred ljudima u sobi.

Ukoliko imate potrebe da zapišete svoje misli o vezi, ili da putem zapisanog poručite nešto voljenoj osobi, pišite dnevnik. Ne preko Interneta, već onaj „starinski“, u nekoj svesci. Neke stvari među partnerima ipak bi trebalo da ostanu među njima, a ne da o tome čita svako ko je u trenucima dokolice naleteo na vaš blog.
---------------------------------------------------

Ja u tome ne vidim nista lose.

Dnevnici su izasli iz mode, sada je tehnologija napredovala....

Vazno je da niko nije povredjen i ostecen.

Što je to problematično, i još bitnije pitanje - da li je to zaista nešto novo i skandalozno?

I bez mogućnosti interneta, tu je opet slično ispovedanje strancima npr ako se zadesi da se nepoznati ljudi nađu u istom prostoru i kad se napiju svako će se drugome ispovedati kao da mu je rod rođeni, da se posle ne bi setili ni imena ni lika. Nije ovo poređenje savršeno, ali opet, u suštini stoji ista čovekova potreba da dobije neku vrstu utehe kroz podršku od ljudi sa strane. Nek radi ko šta hoće, ili će mu se obiti o glavu ili ne.
Ljudi previše vremena troše baveći se fenomenima koji su stari koliko i samo čovečanstvo, jedino što tehnološki napredak omogućava da se to proširi na drugi domen, ništa drugo

BLAJBI:

Ljudi po svojim blogovima pišu sve i svašta, računajući i stvari za koje ste sigurni da nikog ne zanimaju – recimo, šta su danas jeli za ručak, a nije da se radi o nekom zanimljivom jelu za koje prilože recept – a neretko se za bilo šta napisano na blogu nađe i poneko koga to zanima; u navedenom primeru s ručkom uopšte nije nemoguće da, na svoje zaprepašćenje, uprkos sopstvenoj „koga je briga“ reakciji, zateknete komentare ljudi kojima se napisano dopalo.

Kliknite za proširenje...

Ummm,ne.Niko ne piše sa stavom"ma,to niko neće čitati".Nasuprot,utripuju da su svemir a s**nje su i niko ih ne registruje.Prva asocijacija su mi tviteraši ili NVO botovi.