Па, од најлакшег да кренемо...
viewfinder се у нас најчешће преводи као тражило, мада га од како имам апарат од милоште зовем -прозорче.
А Луња и ја смо раније причали о тој проблематици, па сам мало и упућен у то што њу мучи...
Оно што се јавља као проблем можда и није најрепрезентативније приказано на тој слици, а односи се на перспективу...
Дисторзија самог објектива и није толико проблематична, колико та перспектива која бежи на све стране и коју је тешко упарити с ивицама кадра...
Код ширих углова је много израженија дубина простора па се због тога тај прблем јавља обично на тим мањим жижним даљинама...
Нисам успео да наћем боље примере али се ндам да ће ово да послужи...
Овде рецимо имамо неке три основне равни, које се среу у некој бесконачности што лепо иде у прилог тој перспективи
Зелена раван десно, за овај ред кућа, црвена раван лево, са ове тарабе која је исто прилично масивна и тешка у кадру и ова плава раван пута...
али, то овде није проблем, иако је шиток кадар јер се све оне срећу тамо, негде на крају
ни овде то није неки проблем иако су све те равни свака ка своју страну, јер се срећу негде, овог пута ту, испред нас, на том ћошку зграде па то даје неки ослонац оку, да зна одакле да крене или куда да иде( као у првом примеру)
Прави проблем настаје у ситауцијама где имамо те равни које се не секу под правим углом, или се не састају у неком маниру који одговара нашем углу гледања...
као што је пример овде
Овде је ова зелена и плава раван доминантне а ако поставимо зелену да нам је у складу с ивицом кадра, прозори су грдно исечени, плава раван је нахерена и крива и није то то...
ако исправимо то да плава раван буде у складу с ивицом кадра, зелена се претури на страну
а кад се све то натегне, да буде у равни и у складу с ивицама, тек тад ни на шта не личи јер се геометрија и перспектива начисто поремете...
ово су рудиментални примери и неко грубо и примитивно појашње, али ако сам добро разумео, то је проблем...
а њега је могуће решити неки тако, благим натезањем, (с' опроштењем) приликом кроповања, или тако, неким интервенцијама при обради ако није превелико то искривљење...
а много је практичније и лакше то избећи при самом фотографисању...
сад, да не улазим дубоко у како и зашто, то се јавља код малмих жићних даљина, широкух угова...
и што је више тих равни у кадру, то их је теже уклопити и усагласити...
То се најлакше да избећи променом места са ког се фотографише...
Ваља тазумети површину објектива или сензора као раван и онда ту раван користити да би се ускалдиле оне друге у кадру... ако је тачка перспективе нормална на раван апарата, то ће да буде први пример... то ће да да задовољавајућу композицију, а ако раван апарата није нормална или паралелна са неком од доминантних равни у кадру, имаћемо овај задњи пример, где те равни не могу да се уклопе и где свака цури на своју страну.
Код широких кадрова је неопходно да та раван апарата буде у складу са неком доминантном равни...
Или паралелна, да апарат гледа равно на њу, или да ивица те равни, углавном ивица зграде, буде у равни с ивицом кадра... али често то није довољно, јер, како је овде био пример, ивица зелене равни је добра, али прозори су опет криви код ивице кадра...
Ту је проблем што је раван земље под углом другачијим од управног на раван апарата...
То можда делује мало апстрактније за разумети, али кад се кадар сагледа кроз те равни и кад се апарат урачуна као основна раван према којој се остале управљају, мали корак на страну или блага промена угла могу да реше многе од тих проблема...
како сам на почетку написао, код широких углова малих жижних дужина, ти проблеми су много израженији због веће просторне дубине, а код већих жићних дужина, 50мм па на даље, то је много мање проблематично јер мањи угао видљивости не дозвољава да се те разроке равни у топликој емри сагледају и много је лакше управити раван објектива са онима које су у кадру...