Шта је српски а шта хрватски језик

Владан

Buduća legenda
Poruka
35.703
Nije lešinar nego strvinar. Nije beznačajan nego nevažan. I nije patrola nego ophodnja. Što je srpski, a što hrvatski, na 600 stranica tumači objasnidbeni rječnik Matice Hrvatske. Prvo izdanje rasprodano.

Ne ide se na buvljak, nego svaštarnicu ili uličnu staretinarnicu.:D Čovjek nije drčan nego hvastan ili samohvao. Na srpskom se davi - na hrvatskom guši. I ne shvaćajte ovo bukvalno - nego doslovno.

600 stranica srpsko hrvatskih razlika djelo su Marka Samardžije, a evo kako objašnjava što je to objasnidbeni rječnik.

U rječniku možete pronaći definiciju četnika ili delija - saznati da krivo govorite cveba umjesto grožđica, doznati da se u Hrvatskoj ne džabalebari nego besposličari, ali i da se ne kaže patrola već ophodnja.

"Ako na drugoj strani u drugom jeziku nema druge riječi, mora se dati definicija ili objašnjenje - tako objasnidbeni - to nije moj specijalitet", rekao je Samardžija.

U rječniku možete pronaći definiciju četnika ili delija - saznati da krivo govorite cveba umjesto grožđica, doznati da se u Hrvatskoj ne džabalebari nego besposličari, ali i da se ne kaže patrola već ophodnja.

Pitanje je je li doista potrebno isticati da besprizoran ili beznačajan nisu hrvatske riječi ili inzistirati da nije lešina nego truplo, lešinar nego strvinar i - još čudnije ne crkotina nego crkletina.

"Već smo rasprodali prvo izdanje, otisnuli smo drugo - interes je uvijek u takvim situacijama velik", otkrio je Damjanović.

http://www.vijesti.rtl.hr/novosti/h...-rjecnik-tumaci-sto-je-srpski-a-sto-hrvatski/

- - - - - - - - - -

Разумем да својатају новохрватске речи типа опходња, панталодржач, старетинарница... али речи гушити , беспосличар, неважан што својатају.. све је то српски језик свидело се то њима или не. :cool:
 
Цитираћу Драгоша Калајића:

"Хрвати данас говоре западном варијантом српског језика, коју су усвојили, на плими југословенске идеје, у 19. столећу, одбацивши своје дијалекте, кајкавски и чакавски. С обзиром да ни најпросвећенији Хрвати нису у стању да позитивно одреде свој идентитет већ само негативно, препознајући се као “не-срби”, трудећи се стога да им говорни језик буде по сваку цену различит од текућег српског — они често захватају у старије слојеве трезора нашег језика, одакле изводе на видело
савремености многе драгоцене речи, спасавајући их од заборава, на чему сам им дубоко захвалан. Зашто бих ја користио, примерице француску реч “ниво” кад имам исконску српску реч “разина”? Мени треба замерити због недостатка доследности. Требало би одбацити и латинска имена месеца и усвојити српска, која данас користе Хрвати, бројати српске тисуће уместо грчких хиљада, залагати се за “уљудбу” уместо за “културу”, јер п! рви израз, српски, боље и дубље означава тај појам. Замерам себи и због недостатка одлучности да одбацим наопако правило “пиши како говориш“, које је уклонило све бране спрам пропадања нашег језика, јер урођена лењост човека нагони да говори свепростије, исквареније и лошије, како је добро уочио Жозеф де Местр у “Петровградским разговорима”.
 
А чак и те тзв "новохрватске" речи углавном су заправо - старосрпске...

Што ми заборавимо, они покупе, од језика, до познатих личности, територија... и то све буквално тако, Срби занемаре, а ови присвоје. Једног дана ако ове комуњаре у Србији наставе да владају вечно, Хрвати ће присвојити и Дражу Михаиловића, заједно са свим четничким војводама, и знаним и незнаним четницима.
 
Пате од комплекса малих и безначајних народа, па измишљају разне ствари које их чине другачијим и посебним укључујући и језик.

Чињеница је да између онога што се зове српски и хрватски језик (да не помињем још смешније измишљотине попут бошњачког и црногорског) има мањих разлика него што има у енглеском језику који се говори у Енглеској и рецимо у Аустралији или Америци.

Још су драстичније разлике у италијанском па се тај језик у целој Италији зове једним именом (сем у јужним деловима у којима је прихваћен и наполитански).
 
Ma Hrvati ne koriste ni pola tih novoizmišljenih reči.

Točno, ne koristimo pola, ne koristimo ni 75% tih novih riječi. Ali ima jako puno ralika koje koristimo.

Vlak-voz, hlače-pantalone, riža-pirinač, kut-ugao, tisuću-hiljadu, mahuna-boranija, plin-gas, grah-pasulj, gljiva-pečurka, dušik-azot, kruh-hleb, komad-parče, cjepivo-vakcina, pljesniv-buđav, štakor-pacov, juha-supa, deka-ćebe, sat-časovnik, osobno-lično, kasnije-docnije, teka-sveska, susjed-komšija, škare-makaze, tinta-mastilo, vrtić-obdanište, razred-odelenje, otok-ostrvo, mrkva-šargarepa, kazalište-pozorište, otopina-rastvor, vaza-saksija, promet-saobraćaj, klizaljke-sličuge, kat-sprat, povijest-istorija...

To je samo jedan mali dio... Kao što se vidi, ima jako puno razlika...

- - - - - - - - - -

Нису то форе већ ваљда званичне хрватске речи.

Kakve zvanične hrvatske riječi, o čemu ti?
 
Пола тих што ти наводиш да су разлике уопште нису јер се користе у српском језику :рижа, махуна, плин, гљива , комад, цепиво, пљеснив, , дека, сат, сусед, вртиц, раѕред, мрква, промет, повест.... (мада повест и историја нису исти али су слични у српском језику)

- - - - - - - - - -

Kakve zvanične hrvatske riječi, o čemu ti?
Па то имате хрватско-српске речнике.
 
Пола тих што ти наводиш да су разлике уопште нису јер се користе у српском језику :рижа, махуна, плин, гљива , комад, цепиво, пљеснив, , дека, сат, сусед, вртиц, раѕред, мрква, промет, повест.... (мада повест и историја нису исти али су слични у српском језику)

- - - - - - - - - -

Па то имате хрватско-српске речнике.

Pa koristite ih jer ste ih preuzeli od nas. Kao i većinu jezika koji je preuzeo Vuk Karadžić...
 
Pa koristite ih jer ste ih preuzeli od nas. Kao i većinu jezika koji je preuzeo Vuk Karadžić...

Da, najbolji primer tog procesa je jedna od nagrađenih reči na tim vašim konkursima, i to u skorije vreme, koja glasi "daljinac". Biće da sam ja putovao nekako kroz vreme, pošto sam tu reč koristio pre cirka tri decenije.
 
Da, najbolji primer tog procesa je jedna od nagrađenih reči na tim vašim konkursima, i to u skorije vreme, koja glasi "daljinac". Biće da sam ja putovao nekako kroz vreme, pošto sam tu reč koristio pre cirka tri decenije.

Kod mene doma daljinac znači daljinski upravljač... Što znači kod tebe ne znam

- - - - - - - - - -

Ја бих рекао ви од нас.

Što smo to mi preuzeli od vas?
 
Реч коју говоре Хрвати животопис много ми је лепша неко реч биографија коју ми користимо.

Reč životopis je srpska reč, uzmi rečnik SANU i pogledaj. Inače se ne koristi samo u smislu žitija, biografije ( reč grčkog porekla ) već i u smislu zidnog, fresknog slikarstva.
Veze nema sa rvatima.
 

Back
Top