Ma kakav kukavičluk, to je najveća hrabrost i vrlo često je opravdano. Nego uvek postoji neki smarački mehanizam sistema koji čoveka odgovara od toga, produžava mu nepotrebno patnju i ubedjuje ga da odabere život iz opšte-moralnih razloga, to je funkcija religije pre svega, kao ako se ubiješ ideš u pakao itd. Drugim rečima kad je neko sjeban i došao je do realnog životnog čorsokaka, svaki dan mu je bol i patnja, uništen je, on mora da čeka prirodnu smrt i neprirodno se pati do tad umesto da olakša sebi i ubije se. Klasična glupost.
Kad se neko razboli od najtežih bolesti (rak, sida), kad zaglavi u objektivnom ćorskokaku, kad je zavisnik i nema izlečenja, kad je osudjen na doživotnu zatvorsku kaznu, kad je invalid i vidi da mu je život osudjen na večnu propast i mučenje, kad je osakaćen na neki način ili ima krupan nedostatak koji nije popravljiv i pravi mu pakao od života, kad je propao u životu, kad je psihički bolestan i nema izlaza, kad se ne uklapa u svet kao onaj mekflaj i večito je na marginama i osudjen da pati zbog toga, kad je usamljen i u dubokoj starosti... šta treba da uradi, da trpi to doveka jer mu je neki navodni autoritet to naložio, ili treba da okonča to stanje? Ili još bolje, da se osveti za svoje stanje tako što će pobiti što više ljudi i povući ih za sobom u večno ništavilo. Ja da sam na tim pozicijama napravio bih takav masakr da bi se to pamtilo dugo, dugo vremena, a onda bih se naravno ubio.
Drugo ljudi su u zabludi da samoubistvo obavezno mora da boli, što nije tačno. Recimo možeš da uzmeš prekomernu dozu heroina od koje sigurno ideš u overdouz i smrt, uradiš se i prelepo ti je, i onda samo zaspiš. Eto, jedan sjajan način da se čovek ubije. Ili ako nećeš odjednom, kreneš da se izgladnjuješ, ne jedeš i ne piješ ništa danima, i onda samo umreš od gladi. Ok, to jeste bolno, ali mislim da je humaniji način jer čoveku omogući da se pripremi za smrt, dok ako skačeš sa zgrade ili se besiš konopcem/pucaš sebi u glavu to priziva neodlučnost jer ima morbidne asocijacije. Takodje jedan od boljih načina da znaju da će se sigurno roknuti za neodlučne je, kao što rekoh, da izvrše masakr, jer će onda to da ih potera da završe sa sobom jer znaju da ih čeka zatvor i zatvorske muke, pa ih to dodatno motiviše da nakon zločina ispale sebi metak u glavu ili stradaju u sukobu sa policijom.
Kao što rekoh, nema veće hrabrosti, ukidaš sebi postojanje, šta je veća hrabrost od toga. Inače ja ne bih voleo nikako da doživim duboku starost, to mi je opterećujuće, tako da je za mene samoubistvo svakako vrlo realna opcija. Ne kažem da bih se sad ubio, ali da čekam da budem deda u pelenama koji gleda druge u cvetu bujanja i mladosti dok se zlopati - to nikad.
