Aljoša je ubio oca u Karamazovima. Zamonašio se sa planom da kao monah ne padne sumlj

А зашто Толстој не би писао о биткама? Он је учестовао у рату и ту се најстрашније и доживотно уплашио смрти. ДО те мере, да је нагињао самоубиству. Њега је његова ратна авантура, у којој је лично учествовао, сасвим изменила и утицала на њега до краја живота, врло драмтично. Што се тиче мајки... и мајчински осећања, Толстој је био окружен мајкама и то своје сопствене деце. У једној фази живота, био је љубоморан на сопствену децу. жена му је родила 14наесторо, а имао је још сијасет деце са кметкињама које су радиле на његовом имању.

U ratu (Krimskom) Tolstoj se više prepao štakora koji su se pojavili u rovu, pa je poletio na juriš da se makne od odurnih živina.
Širok opis bitaka, posebno napoleonskoga tipa, traži i dublje poznavanje (konačno, on je razgovarao i sa ostarjelim sudionicima, proučavao literaturu itd.)

Za majčinstvo i ostalo- Tolstoj opisuje veći dio "iznutra", iz ženske perspektive, a tu malo pomaže druženje sa ženama.
Poznato je da niz velikih pisaca (Melville, Conrad) koliko god se i družio sa ženama, nije imao pojma što se zbiva u ženskim glavama- za razliku od Tolstoja ili D.H.Lawrencea.
 
U ratu (Krimskom) Tolstoj se više prepao štakora koji su se pojavili u rovu, pa je poletio na juriš da se makne od odurnih živina.
Širok opis bitaka, posebno napoleonskoga tipa, traži i dublje poznavanje (konačno, on je razgovarao i sa ostarjelim sudionicima, proučavao literaturu itd.)

Za majčinstvo i ostalo- Tolstoj opisuje veći dio "iznutra", iz ženske perspektive, a tu malo pomaže druženje sa ženama.
Poznato je da niz velikih pisaca (Melville, Conrad) koliko god se i družio sa ženama, nije imao pojma što se zbiva u ženskim glavama- za razliku od Tolstoja ili D.H.Lawrencea.

Што више читам шта пишеш, све сам убеђенији да ти далеко мање знаш, него што се престављаш. Ради се о рату на Кавказу, који је почео 1817 и трајао 50 година. А Толстој је као официр био тамо присутан 1854 године. Одатле став према рату и одатле је главни лик последњег његовог дела, приповетке " Хаџи Мурат". Дакле, прво, код Толстоја је важно што су за сваки његов лик, постојали стварни људи ,који су га инспирисали. Тетка Татјана Александровна, која га је подигла, ( обзиром да су му родитељи помрли), имала је судбину која му је послужила као прототип Соњи из Романа " Рат и Мир". А цео роман " Рат и Мир" је инспирисан тим ратом у коме је он учествовао, и који га је препао до патолошких амбиса. Обележен тим, за њега ужасом, касније се предељивао тако како јесте. Но, било како било. ратно искуство је имао. О Женама да и не говорим. Наравно да је на његову пецепцију утицало и то, ( кад су жене у питању), што је растао без мајчине љубави, затим то што је био рошав, па су га девојке у младости избегавале, а сам себе је сматрао за ружног и непривлачног младића. Касније, кад је мало поодрастао, циганке су му биле изразито драге, што можеш да види'ш у његовом дневнику. Отишао је рано да се школује у Казању, покушао да студира, али без успеха.... и ту је дакле доживео као млад пораз. Уз моћ имагинације, дакле, верујем да су његова жива искуства и те како определила његово писање.

И код Достевског, који се мењао кроз живот, стварни догађаји имају инспирацијску димензију. Он прави еманације кроз имена својих ликова често. А што се тиче уводног поста, морам рећи да сматрам да је у питању глупост. Дакле Алексеј свакако није убио никог. Велика је штета што је Достојевски умро, а да није написао своје последње дело, које је требало да се ( по Аниним речима) бави Христом. У осталом, он је за многе био православни мислилац, колико и писац ( Иљин, Шестов, Спекторски).
 
Za majčinstvo i ostalo- Tolstoj opisuje veći dio "iznutra", iz ženske perspektive, a tu malo pomaže druženje sa ženama.
Poznato je da niz velikih pisaca (Melville, Conrad) koliko god se i družio sa ženama, nije imao pojma što se zbiva u ženskim glavama- za razliku od Tolstoja ili D.H.Lawrencea.

A koji deo reči empatija nije bio jasan?
 
Уз моћ имагинације, дакле, верујем да су његова жива искуства и те како определила његово писање.

Imaginacija bi mogla biti nova zanimljiva tema, jer se toliko često brka s laži.
Dakle, biti maštovit i izmišljati u smislu prostog lupetanja neistina su dve značajno različite stvari.

Nisam sigurna da li imaginacija rađa iz iskustva ili je potencijal za nju urođen, ali bez određenog iskustva kao plodnog tla ona ne može da se razvije. U svakom slučaju: imaginacija i iskustvo su tesno isprepleteni i zavise jedno od drugog.
A i jedno i drugo se oslanjaju i na intelekt, i na intuiciju, i na empatiju.

Laži u pisanju pribegavamo onda kada nam nečega (ili svega) od gorenavedenog nedostaje.
 
A koji deo reči empatija nije bio jasan?

Sve je jasno. Samo, to je preusko za objašnjenje autorstva najvažnijih pisaca.

- - - - - - - - - -

Што више читам шта пишеш, све сам убеђенији да ти далеко мање знаш, него што се престављаш. Ради се о рату на Кавказу, који је почео 1817 и трајао 50 година. А Толстој је као официр био тамо присутан 1854 године. Одатле став према рату и одатле је главни лик последњег његовог дела, приповетке " Хаџи Мурат". Дакле, прво, код Толстоја је важно што су за сваки његов лик, постојали стварни људи ,који су га инспирисали. Тетка Татјана Александровна, која га је подигла, ( обзиром да су му родитељи помрли), имала је судбину која му је послужила као прототип Соњи из Романа " Рат и Мир". А цео роман " Рат и Мир" је инспирисан тим ратом у коме је он учествовао, и који га је препао до патолошких амбиса. Обележен тим, за њега ужасом, касније се предељивао тако како јесте. Но, било како било. ратно искуство је имао. О Женама да и не говорим. Наравно да је на његову пецепцију утицало и то, ( кад су жене у питању), што је растао без мајчине љубави, затим то што је био рошав, па су га девојке у младости избегавале, а сам себе је сматрао за ружног и непривлачног младића. Касније, кад је мало поодрастао, циганке су му биле изразито драге, што можеш да види'ш у његовом дневнику. Отишао је рано да се школује у Казању, покушао да студира, али без успеха.... и ту је дакле доживео као млад пораз. Уз моћ имагинације, дакле, верујем да су његова жива искуства и те како определила његово писање.

И код Достевског, који се мењао кроз живот, стварни догађаји имају инспирацијску димензију. Он прави еманације кроз имена својих ликова често. А што се тиче уводног поста, морам рећи да сматрам да је у питању глупост. Дакле Алексеј свакако није убио никог. Велика је штета што је Достојевски умро, а да није написао своје последње дело, које је требало да се ( по Аниним речима) бави Христом. У осталом, он је за многе био православни мислилац, колико и писац ( Иљин, Шестов, Спекторски).

Pročitao sam Troyatovu biografiju Tolstoja i ostao mi je kao neki zaostali čičica. No, budući da je velik pisac, nisam hajao da to kvačim za njegov život. Kao i kod drugih autora
toga ranga- oni nadrastu tričarije svojih života. Kao što je rekao F.Scott Fitzgerald: "Ne može biti dobre biografije romanopisca. On je previše ljudi/osoba."
 
Poslednja izmena:

Back
Top