Што више читам шта пишеш, све сам убеђенији да ти далеко мање знаш, него што се престављаш. Ради се о рату на Кавказу, који је почео 1817 и трајао 50 година. А Толстој је као официр био тамо присутан 1854 године. Одатле став према рату и одатле је главни лик последњег његовог дела, приповетке " Хаџи Мурат". Дакле, прво, код Толстоја је важно што су за сваки његов лик, постојали стварни људи ,који су га инспирисали. Тетка Татјана Александровна, која га је подигла, ( обзиром да су му родитељи помрли), имала је судбину која му је послужила као прототип Соњи из Романа " Рат и Мир". А цео роман " Рат и Мир" је инспирисан тим ратом у коме је он учествовао, и који га је препао до патолошких амбиса. Обележен тим, за њега ужасом, касније се предељивао тако како јесте. Но, било како било. ратно искуство је имао. О Женама да и не говорим. Наравно да је на његову пецепцију утицало и то, ( кад су жене у питању), што је растао без мајчине љубави, затим то што је био рошав, па су га девојке у младости избегавале, а сам себе је сматрао за ружног и непривлачног младића. Касније, кад је мало поодрастао, циганке су му биле изразито драге, што можеш да види'ш у његовом дневнику. Отишао је рано да се школује у Казању, покушао да студира, али без успеха.... и ту је дакле доживео као млад пораз. Уз моћ имагинације, дакле, верујем да су његова жива искуства и те како определила његово писање.
И код Достевског, који се мењао кроз живот, стварни догађаји имају инспирацијску димензију. Он прави еманације кроз имена својих ликова често. А што се тиче уводног поста, морам рећи да сматрам да је у питању глупост. Дакле Алексеј свакако није убио никог. Велика је штета што је Достојевски умро, а да није написао своје последње дело, које је требало да се ( по Аниним речима) бави Христом. У осталом, он је за многе био православни мислилац, колико и писац ( Иљин, Шестов, Спекторски).
