Srpski jezik kroz istoriju

MidHealer

MidHealer

Aktivan član
Poruka
1.194
Koliko se srednjovekovni (i raniji) srpski jezik razlikuje od modernog srpskog, ako zanemarimo anahronizme koji opisuju nešto što nije postojalo pre 500, 700 ili 1200 godina?


Zamislite da imate na raspolaganju vremeplov, i imate mogućnost da posetite istorijska mesta i ličnosti i razgovarate sa njima.

Da li bi, i koliko, razumeli Miloša Obrenovića? Kneza Lazara? Cara Dušana? Karađorđa? Kneza Višeslava, Stefana Kotromanića, Stefana Nemanju ili Svetog Savu / Rastka Nemanjića? Da li bi oni nas razumeli?

Da pojasnim - mislim pre svega na govorni, svakodnevni, narodni jezik, ne na staro- odnosno crkvenoslovenski sa varijantama, kojim su uglavnom pisani dokumenti u to vreme.
 
Poslednja izmena:
Dusko Trifunovic je jednom rekao da bi svi narodi bivse SFRJ se odlicno mogli sporzumijeti na staroslovenskom.Jedina dva normalna jezika danas su srpski i slovenski.Ostali su svi prilicno izvjestaceni i rogobatni.I stalno se napreduje u tome a Srbi samo gledaju kako im drugi oduzimaju rijeci i krste ih svojim.Rjesenje bi mozda bilo u vecem obimu koristenja stroslovenskih rijeci u srpskom jeziku....
 
mizaca:
Dusko Trifunovic je jednom rekao da bi svi narodi bivse SFRJ se odlicno mogli sporzumijeti na staroslovenskom.Jedina dva normalna jezika danas su srpski i slovenski.Ostali su svi prilicno izvjestaceni i rogobatni.I stalno se napreduje u tome a Srbi samo gledaju kako im drugi oduzimaju rijeci i krste ih svojim.Rjesenje bi mozda bilo u vecem obimu koristenja stroslovenskih rijeci u srpskom jeziku....
Kliknite za proširenje...

Hajde napiši nešto na staroslovenskom da vidimo koliko je razumljivo .
 
Perperius:
Postoji li negde na internetu rečnik?
Kliknite za proširenje...

Mislim da nema, ali mogu da se nadju primeri u nekim transkripcijama:

1.
Evo ovo je transkripcija originala Povelje Bana Kulina, koja datira od 29. avgusta 1189.

U ime oca i s(i)na i s(ve)toga d(u)ha.
Ja ban' bos'n'ski Kulin' prisezaju tebЪ kneže Kr'vašu i v'sЪm' građam' Dubrov'čam' pravi prijatelj'biti vam'od'selЪ i do vЪka i pravi goj dr'žati s'vami pravu vЪeu dokolЪ s'm' živ.
V'si Dubrov'čane kire hode po mojemu vladanju tr'gujuće, gdЪ si kto hoće krЪvati godЪ si kto mine pravov' vЪrov' i pravim' sr'(d')cem' dr'žati je bez'v'sakoje z'ledi raz'v'Ъ što mi k'to da svojov' voljov' poklon'. I da im'ne bude od'moih'čest'nikov sile I do kolЪ u mene budu dati im's'vЪt'i pomoć' jajire i sebЪ kolikore moge bez' v'sega z'loga i primis'la.

Tako mi b(og') pomagaj i sie s(ve)t(o) evan'đelie.

Ja Radoje dijak ban pisah'siju knjigu poveljov' banov' od' roždstva H(risto)va hiljada i s'to i os'm'deset i devet' IЪt', mЪseca av'gusta u d'vedesete i deveti d'n', usЪčenie glave Jovana Kr'stitelja."

2.
Stvori bog zemlju i človeki na njej.
Za kojimže uljanikom po dva čoveka
Za sije metohije nikoire človek da ne ima pečali razve opat.
Obrete li se čovek zal.
Jere se smo ogrešili o semzi človece.
Boga ne boje se i človek ne sramljaje se.
Da zna vsaki človek.
Ni jedn človek u srpskoj zemlji mal že ili velik.
Da ne vojske ni jednomu človeku crkvenomu ni Vlahu ni Srbinu.
Vaš človek, ki pride u zemlju moju.

3.
Orao se vijaše nad gradom Smederevom

Orao se vijaše nad gradom Smederevom.
Nitkore ne ćaše s njime govoriti,
Nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:
„Molim ti se, orle, sidi malo niže
(Sidi malo niže) da s tobome progovoru.
Bogom te brata jimaju, pođi do smederevske gospode
Da s' mole slavnomu despotu da m' otpusti
(Da m' otpusti) iz tamnice smederevske.
I ako mi Bog pomože i slavni despot pusti
iz tamnice smederevske,
Ja te ću napitati črvene krvce tureške,
Beloga tela viteškoga.
 
MidHealer:
Koliko se srednjovekovni (i raniji) srpski jezik razlikuje od modernog srpskog, ako zanemarimo anahronizme koji opisuju nešto što nije postojalo pre 500, 700 ili 1200 godina?


Zamislite da imate na raspolaganju vremeplov, i imate mogućnost da posetite istorijska mesta i ličnosti i razgovarate sa njima.

Da li bi, i koliko, razumeli Miloša Obrenovića? Kneza Lazara? Cara Dušana? Karađorđa? Kneza Višeslava, Stefana Kotromanića, Stefana Nemanju ili Svetog Savu / Rastka Nemanjića? Da li bi oni nas razumeli?

Da pojasnim - mislim pre svega na govorni, svakodnevni, narodni jezik, ne na staro- odnosno crkvenoslovenski sa varijantama, kojim su uglavnom pisani dokumenti u to vreme.
Kliknite za proširenje...
Најпре, слична тема већ постоји: https://forum.krstarica.com/showthr...bina-ako-bi-se-vratili-1000-godina-u-proslost

И најранији записи на штокавици скоро су у потпуности разумљиви данашњим говорницима. На основу њих, рекао бих да бисмо се могли без већих сметњи сасвим лепо испричати нпр. са Стефаном Немањом, нпр:

Одломак из оснивачке хиландарске повеље Стефана Немање писан на народном говору — 1198. или 1199. године[/I][/B]

И од Влâх, Радово судство и Ђурђево, а всеге Влâх 170,
и дах од битка што моге, и у Зетě кобиле и соли 30 спудов.
И аће кто од манастирских људи бěжи, или Влâх, под велијега
жупана или код инога кога, да се враћају опет; ако ли од
жупаних људи приходе у манастирске људи, да се враћају
опет. И вса јелико дах манастиреви у Свету Гору, да нě трěбě
ни мојему дěтетеви, ни мојему унучетеви, ни мојему родиму,
ни иному никому-ре. Ако ли кто сије прěтвори, да му Бог суди
и да му је супǎрница света Богородица на страшном судишти
оном и јаз грěшник Симеон. Крст Симонов и потписаније.

6nFQv90.jpg


mo0ibCx.png


Franc Miklošič - Monumenta serbica spectantia historiam serbiae bosniae ragusii, Viennae 1858, 6.

Касније ћу описати неке разлике језика између Немањинога и нашега доба.

Узгред, многе старосрпске споменике ја сам, на старом и овом налогу, пресловио, додавши пар слова за данас непостојеће гласове овде: https://forum.krstarica.com/showthr...a-perom-pravoslavnih-katol-i-muh-pisaca/page7
 
Poslednja izmena:
ИгарЈ:
Најпре, слична тема већ постоји: https://forum.krstarica.com/showthr...bina-ako-bi-se-vratili-1000-godina-u-proslost
Kliknite za proširenje...

Ups, to nisam primetio :rumenko: Možda bi moderator mogao da spoji dve teme u jednu?


ИгарЈ:
И најранији записи на штокавици скоро су у потпуности разумљиви данашњим говорницима. На основу њих, рекао бих да бисмо се могли без већих сметњи сасвим лепо испричати нпр. са Стефаном Немањом, нпр:
Kliknite za proširenje...

To je intreresantno, očekivao sam (mnogo) veće razlike, pogotovo za primere koji su skoro 1000 godina stari. Imam utisak da su drugi evropski jezici doživeli veće promene za isto vreme :think:


ИгарЈ:
Узгред, многе старосрпске споменике ја сам, на старом и овом налогу, пресловио, додавши пар слова за данас непостојеће гласове овде: https://forum.krstarica.com/showthr...a-perom-pravoslavnih-katol-i-muh-pisaca/page7
Kliknite za proširenje...

Vrlo lepo i interesantno, pogotovu za nas laike :ok:
 
ИгарЈ:
Узгред, многе старосрпске споменике ја сам, на старом и овом налогу, пресловио, додавши пар слова за данас непостојеће гласове овде: /QUOTE]


Presloviti, prelepa rec ( poodavno pala u zaborav):heart:

- - - - - - - - - -

Slava i preslava, ima ili nema veze sa ovim preslovljavanjem?
Kliknite za proširenje...
 
..песма против аустријске одлуке да се српски језик зове “земаљски“ – касније и “бошњачки“

Аливерић Тузлак: СРПСКИ ЈЕЗИК

Српски језик, рајски језик –
Не што њиме збори раја,
Већ за то, што у себи
Све милине звука спаја.

Српски језик, рајски језик –
Знаш како с’ у души хори,
Кад нам мајка, кад нам сестра,
Кад нам љуба њиме збори.

Српски језик, рајски језик –
Знаш како нас он потреса,
Кад нам гуслар њиме пјева,
Те нас диже у небеса.

Српски језик, рајски језик –
Ране вида, л’јечи боле,
Знаш како нам души прија
Кад нас, старци њим соколе.

Српски језик, рајски језик –
За то велим, што да кријем:
Сваки онај Богу гр’јеши,
Ко га зове земаљскијем.

http://srbiubih.com/muslimanske-pjesme-o-srbima/
 
Rayela:
Sta to znaci "zemaljski" jezik? Drzavni?
"Landessprache" ?
Ne mogu da verujem, a ne bi me cudilo da im je sve srpsko bilo mrsko pa su morali
da izmisljaju idiotske izraze.
Kliknite za proširenje...
Калк стандарднонемачког 'Landessprache', као што си и претпоставила, у значењу 'национални језик' (мада би буквалан превод био 'државни језик'). Слично је било и са називом окупационог органа власти, тј. Земаљском владом. Одличан пример потпуног одсуства поштовања према језику потчињених а и незнања колонијалног шљама. Израз је и више него идиотски.
 
Poslednja izmena:
haeul:
Калк стандарднонемачког 'Landessprache', као што си и претпоставила, у значењу 'национални језик' (мада би буквалан превод био 'државни језик'). Слично је било и са називом окупационог органа власти, тј. Земаљском владом. Одличан пример потпуног одсуства поштовања према језику потчињених а и незнања колонијалног шљама. Израз је и више него идиотски.
Kliknite za proširenje...

Naravno da je državni, iako se u slučaju Bosne i Hrvatske ne odnosi na suverenu državu. Seti se ZAVNOBiHa i ZAVNOH-a.
 
Mrkalj:
Naravno da je državni, iako se u slučaju Bosne i Hrvatske ne odnosi na suverenu državu. Seti se ZAVNOBiHa i ZAVNOH-a.
Kliknite za proširenje...

На немачком имају неколико израза ове врсте:

  1. Nationalsprache - национални језик
  2. Landessprache - најзаступљенији говорни језик на нивоу целе државе или неког њеног дела
  3. Amtssprache - службени језик (државе или неке организације)
  4. Staatssprache - званични државни језик (у случају државе, значи исто што и 'Amtssprache')

Значења ових и низа других речи које су у употреби, нису јасно дефинисана, и у пракси су многи од њих користе као синоними. Избор термина у доброј мери зависи од случаја до случаја. Сви ови изрази су сложенице који се граде исто тако лако као и називи типа 'званични језик', па не чуди што их је толико.

Строго говорећи, 'Landessprache' је језик који доминира у некој држави, и може такоже бити и национални и службени језик. Тих језика може бити више.
 
Poslednja izmena:
haeul:
На немачком имају неколико израза ове врсте:

  1. Nationalsprache - национални језик
  2. Landessprache - најзаступљенији говорни језик на нивоу целе државе или неког њеног дела
  3. Amtssprache - службени језик (државе или неке организације)
  4. Staatssprache - званични државни језик (у случају државе, значи исто што и 'Amtssprache')

Значења ових и низа других речи које су у употреби, нису јасно дефинисана, и у пракси су многи од њих користе као синоними. Избор термина у доброј мери зависи од случаја до случаја. Сви ови изрази су сложенице који се граде исто тако лако као и називи типа 'званични језик', па не чуди што их је толико.

Строго говорећи, 'Landessprache' је језик који доминира у некој држави, и може такоже бити и национални и службени језик. Тих језика може бити више.
Kliknite za proširenje...

U srpskom ne postoiji razlika izmedju Zemlje ( zemlja koja se obradjuje i zemaljska kugla, ali ni za drzavu jer je i to nekakva strana, a,i nasa zemlja).
Otuda i ti besmileni prevodi tipa Zemaljska vlada.
Jezik moze da bude i govorni jezik pa tako na primer u Belgiji imamo tri govorna jezika, a oni su i zvanicni, administrativni, priznati.
 
Rayela:
U srpskom ne postoiji razlika izmedju Zemlje ( zemlja koja se obradjuje i zemaljska kugla, ali ni za drzavu jer je i to nekakva strana, a,i nasa zemlja).
Otuda i ti besmileni prevodi tipa Zemaljska vlada.
Jezik moze da bude i govorni jezik pa tako na primer u Belgiji imamo tri govorna jezika, a oni su i zvanicni, administrativni, priznati.
Kliknite za proširenje...
То није случај само са српским. У многим језицима се назив за државу (користим ту реч условно јер 'земља' није исто што и 'држава') доводи у везу управо са земљом. И само немачко 'Land' има више значења. Преводилац, био му српски матерњи или не, је то морао знати.

Разуме се. Говорних језика може бити на стотине, као у Индији, где су само два језика званична на нивоу целе земље, а неких двадесетак је у званичној употреби на нижим нивоима.
 
MidHealer:
Zamislite da imate na raspolaganju vremeplov, i imate mogućnost da posetite istorijska mesta i ličnosti i razgovarate sa njima.
Da pojasnim - mislim pre svega na govorni, svakodnevni, narodni jezik, ne na staro- odnosno crkvenoslovenski sa varijantama, kojim su uglavnom pisani dokumenti u to vreme.
Kliknite za proširenje...

Изгледа да има неких "језичких острва" где је, стицајем околности, језик трпео врло мале промене.
Један од анкетираних у снимку који ћу да поставим мисли да они још увек говоре српским који је био актуелан у 14.веку.

Ради се о неколико села у Србији, већином су у данашњој Источној Србији, где су током османске окупације избегли преци ових људи са још источнијег српског простора. Демографи то данас зову "тетевенском струјом", а по мојим увидима у старе географске карте, ради се о области града који се некад звао Тетово . Налази се између обронака Старе планине и Дунава, и данас носи назив Тетевен (то је, мислим, неки руски израз за тетребе, с обзиром да је крај изузетно ловиште) јер је територија од 1878.припала Бугарској. ДАвно сам читала, али чини ми се да је неки велики збег у западније српске стране био током 16. и 17. века, нисам сигурна, али у 14-ом свакако није.

 
Srebrena:
Изгледа да има неких "језичких острва" где је, стицајем околности, језик трпео врло мале промене.
Један од анкетираних у снимку који ћу да поставим мисли да они још увек говоре српским који је био актуелан у 14.веку.

Ради се о неколико села у Србији, већином су у данашњој Источној Србији, где су током османске окупације избегли преци ових људи са још источнијег српског простора. Демографи то данас зову "тетевенском струјом", а по мојим увидима у старе географске карте, ради се о области града који се некад звао Тетово . Налази се између обронака Старе планине и Дунава, и данас носи назив Тетевен (то је, мислим, неки руски израз за тетребе, с обзиром да је крај изузетно ловиште) јер је територија од 1878.припала Бугарској. ДАвно сам читала, али чини ми се да је неки велики збег у западније српске стране био током 16. и 17. века, нисам сигурна, али у 14-ом свакако није.

Kliknite za proširenje...
То је чист бугарски језик.
 
Једно од ретких детаљнијих проучавања:

...најближи (је) шопским говорима, призренско-тимочким и северномакедонским говорима, а најудаљенији је од косовско-ресавских говора, односно, српског књижевног (стандардног, новоштокавског) језика и јужномакедонских говора;


Наводимо само један пример како бисмо показали методски поступак и јасне логичне закључке које из тих упоређивања произилазе: Назал задњег реда Ѫ (он).
У старословенском језику овај назал се изговарао, како му и име каже, као носни дифтонг ОН.
- у српском језику доследно је алтернирао у -у-, рμка > рука
- у бугарском језику: имамо: μ = ъ, а: рμка > рька, рака, рока
- у македонском језику имамо: μ = ъ, а, о : рμка > рька, рака, рока
- у великоизворском говору, имамо: μ = ъ : рμка > рька.

https://sites.google.com/site/velikiizvor/govor-velikog-izvora
 
Бугарски свакако није. То што се разликује од стандардног српског језика није никакво изненађење и не говори ништа. Језик је на у истој мери политички социолингвистички концепт колико и чисто лингвистички. Тамо где постоји дијалетолошки континуум, границе између језика неретко се повлаче у складу с разграничењем између народа, а не на основу лингвистичких критеријума. У зависности од тога како гледамо на ствари, високонемачки, средњенемачки и нисконемачки могу бити дијалекти истог језика или засебни језици. Међусобно се разликују више него шпански и португалски.

Језик ових људи не може бити бугарски, без обзира на сличности, јер су они сами Срби, а језик којим говоре нису преузели од Бугара.
 
Poslednja izmena:
haeul:
Бугарски свакако није. То што се разликује од стандардног српског језика није никакво изненађење и не говори ништа.
Језик ових људи не може бити бугарски, без обзира на сличности, јер су они сами Срби, а језик којим говоре нису преузели од Бугара.
Kliknite za proširenje...

Свакако да није и свакако да је врло стар облик. Горанци и Изворци свакако се разумеју без проблема.
Склона сам да мислим да је такав говор управо био "нуклеус" из кога су се, вишевековном стандардизацијом , развили данашњи српски и данашњи бугарски језик, после исцртаних граница у складу са политичким манипулацијама тзв. великих сила.

Пре неколико година, са нета сам копирала слике из једне књижице(можда и чланка, не памтим тачно) коју је сложио човек из Великог Извора. Радило се о обредним хлебовима за верске празнике, са описом и фотографијама. Била сам одушевљена како су ти људи сачували до данашњих дана толико старе обичаје, напр. да се за Никољдан меси колач украшен рибом (макар сардином из конзерве), такав се колач зове рибњак, а то је податак много значајан за истраживање паганских остатака код нас, који, пре свега, говори да је тај празник у прехришћанској прошлости био везан за божанство вода..

Ево примера, да би поредили са изворским, говора преосталих Срба у данашњој Бугарској (копирам са њихове фејс-странице), који они сами називају "шопским" :

Одлучил сам се за једну работу. Од съг че писујем на шопсћи дијалект, оти би било много убаво да ме разберу и Срби и Бугари, а и вије да се запознадете сас наши-јат најисточан српсћи говор.Народ-ат вика дека разбира све. Ајде че видимо.
Kliknite za proširenje...

..и песме "Марко коси траву детелину", коју у данашњој западној Бугарској певају уз (троструне или четвороструне) гусле:
Марко коси трева детелина,
Мара бели платно на белило,
Мару мајћа од белило ока:
"Јела, Маро, Марку 'леб да носиш".

Нећем, мале, Марку 'леб да носим,
мене Марко за сестра не броји,
ја му кажем: "Добро јутро, брале!"
он ми каже: "Да л' Бог добро, либе?"

Проговара Маркова-та мајћа:
"Ако буде Марко това рекал,
да излезне змија од под откос,
од под откос змија усојница,
да испије Марку црни очи!"

Јоште мајћа клетву не изрекла
излезла је змија од под откос,
од под откос змија усојница,
та испила Марку црни очи!
 
Poslednja izmena:
Не знам. Не треба претеривати. Сличних древних обичаја има међу Србима из других крајева. Неке од обичаја које су сачували други, није могуће наћи међу тим људима.

Што се тиче пагамства и хришћанства, сасвим је небитно да ли је неки обичај има предхришћанске корене, ако се он данас доводи у везу са хришћанством. Хришћанство није пало с неба у облику који нам је данас познат. Усвајало је и преображавало из своје околине све оно што је било прихватљиво и подобно. Зато је погрешно говорити о овом обичају као "паганском остатку", јер то хипотетично паганско божанство воде није фактор у овом ритуалу већ вековима, ако је уопште икада и било.
 
Srebrena:
..песма против аустријске одлуке да се српски језик зове “земаљски“ – касније и “бошњачки“

Аливерић Тузлак: СРПСКИ ЈЕЗИК

http://srbiubih.com/muslimanske-pjesme-o-srbima/
Kliknite za proširenje...

Rayela:
Sta to znaci "zemaljski" jezik? Drzavni?"Landessprache" ?
.
Kliknite za proširenje...

haeul:
На немачком имају неколико израза ове врсте:

Строго говорећи, 'Landessprache' је језик који доминира у некој држави, и може такоже бити и национални и службени језик. Тих језика може бити више.
Kliknite za proširenje...

Биће да је ово разлог:
Дундурије:
interpelacija-635x540-635x540.jpg
Kliknite za proširenje...

Zemaljska vlada je bila institucija okupacione Austrougarske vlasti u Bosni i Hercegovini. Zemaljska vlada je ustrojena carskom naredbom od 29. oktobra 1878. godine. Službeni rad Zemaljska vlada započela je u Sarajevu, 1. januara 1879. godine. Na čelu Zemaljske vlade nalazio se Zemaljski poglavar čija je uloga bila titularna. Stvarni šef Zemaljske vlade bio je civilni adlatus. Sve odluke Zemaljske vlade, morale su odobriti institucije Austrougarske...Reorganizacijom zemaljske uprave 1912. godine ukinut je položaj civilnog adlatusa. Rukovođenje Zemaljskom vladom predato je Zemaljskom poglavaru koji je istovremeno bio i komandant okupacione vojske što je bio jedinstven slučaj u Austrougarskoj monarhiji.https://sr.wikipedia.org/sr-el/Земаљска_влада
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

bernardo
Где почиње и завршава се српски језик?
Odgovora
14
Pregleda
372
bernardo
bernardo
M
Слово Џ у српски језик је ушло из турског језика?
2
Odgovora
34
Pregleda
596
buudala
buudala
bernardo
Кајкавски и словеначки - један језик?
2 3
Odgovora
62
Pregleda
715
bernardo
bernardo

Back
Top