Авари су 560-их година стигли до Карпата из азијских степа, те су покорили Словене на том подручју. Аварска је граница ишла отприлике дуж границе Византије у данашњој Србији, затим уз Балатон, источно од Братиславе, дуж јужне Словачке и Рутеније. Након што су Авари поражени пред Цариградом почетком 7. века, Словени северно од Дунава подигли су устанак. Један од трговаца који су Словенима продавали оружје био је Само. Током устанка против Авара (623.), вероватно на данашњем подручју Братислава-Девин, Само се придружио Словенима, који су под његовим вођством победили Аваре и прогласили га својим владаром. Тако је настало Самово краљевство.
Према археолошким налазима, Самово је краљевство покривало данашњу Моравску, Словачку и Доњу Аустрију. Насеља у каснијим моравској и нитранској кнежевини (види Велика Моравска) често су иста као и она из времена Самова краљевства. Данашња Чешка вероватно, а Сорбија на Лаби сигурно, те држава Карантанија привремено, постале су делови краљевства око 630-их] година. Словени под вођством Сама успели су одбити све аварске нападе, а пошто што су побили неке франачке трговце или им отели робу, морали су се борити и против Франака: године 631. франачки је краљ Дагоберт I меровиншки (603—639., владао 629-639.) послао три војске против краља Сама. Највећу међу њима, која је кренула из Аустразије, потукли су Словени и Само код (данас непознатог) дворца Wogastisburga бранећи средиште Самова краљевства. Само је потом извео неколико противудара све до франачке Тирингије и опљачкао је.
После тог успеха, Саму се придружио српски кнез Дерван. Ни данас није сигурно где се налазио Wogastisburg - неки кажу у Чешкој, други негдје на Дунаву, трећи да је то Форцхајм, Братислава, Карунтум итд.
Након Самове смрти, 658. или 659. године, историја његова краљевства је непозната. Претпоставља се да је краљевство нестало његовом смрћу. Археолошки налази показују да су се Авари вратили на старе поседе (барем на југ Словачке) и помешали са Словенима, док су подручја северно од аварског царства остала посве словенска. О Словенима и Аварима опет се нешто чује тек крајем 8. века, када су моравске и нитријске кнежевине нападале Аваре, које су коначно победили Франци под Карлом Великим 799. или 802/803. године, након чега су Авари нестали са светске позорнице.
Главни извор писаних података о Саму и његову краљевству је франачки документ Фредегарова хроника. Написао га је један аутор (који се можда звао Фредегар) око 660. или три аутора у првој половини 7. века. Други дио летописа наводи историју Франака између 584. и 642/643. године, па се користи као један од главних извора за франачку историју. То је једини савременик који је писао о Саму. Сви други извори вуку порекло из тог летописа и дошли су много касније. То су, на примјер, Gesta Dagoberti I, regnis Francorum из прве трећине 9. века и Покрштавање Бавараца и Карантанаца настало 871-872. Ово друго дело је врло пристрано, што не значи нужно да је погрешно.
Оно тврди да је Само био трговац из Карантаније
Овај савез поражава 3 пута Франке и Дагоберта и одбија све налете Авара и шири територије на рачун аварског каганата прави тампон дискомуникацију између Франака и Рима.
Срби су пришли савезу око 630 гонина и касније мало вероватна да се пређе преко паноније односно аварског каганата јер се тада већ полако обнавља.
Врло вероватно пре тога па испада и пре него што су пришли Самовој држави.Држава постаје независна све до 659. те дале надживела је Дагоберта и Ираклија тојест њихову владавину. Територија земље је плодна има довољно вода и шума , обрадивих површина и планина. Територија захвата део Паноније , данашњу Словенију и избија на границе "Панонске Хрватске" дакле граничи се са каганатом близу његовог самог језгра.
Успешно су вођени ратови и против Дагобета и против Авара , напљачкали су се Франака , њиховог оружија па и сам само је био трговац оружијем можда родом из Карантаније.
Не видим никакве економске , војне нити било какве узроке оваквој сеоби , нити је Дагобет имао моћи да расели било кога одатле а не знам чиме Ираклије да их приволи или да им да.Сасвим је могуће да су преко Словеније , Јадрана и Босне могли продрти у Илирик још тада а да Ираклије прихвати де факто ситуациу и да је потврди одређеним споразумом. Исти сучај је Сервија плодно и прикладно тле нигде економслких разлога за одлазак одатле.
Можда је Само проширио утицај и на племена Словена која су продрла на Илирик и тако Словени у то доба можда пре Ираклија већ фоке ушли дубоко у територију царства.
Можда је проширио утицај на Словене који се ту налазе од раније као и остаке Гота и Авара и тд.
Ову ситуацију је тешко политички и економски објаснити сем после Самове смрти тек 660.те и после.
Pogledajte prilog 428436