Hmmmm...Bog ima jednu istinu,a đavo nebrojeno laži...Bog jedno dobro,đavo
nebrojeno zla...Bog jednu ljubav,đavo bezbroj mržnji...
Nije li božiji zadatak daleko jednostavniji i manje zahtevan od đavolskog...
Skoro da se čovek sažali na tog jadnička koliko ima na grbači...
Šta mislite,ko mora biti pametniji?
.gif "zelenko3 :zelenko3:")
Da bi se debatovalo o nečemu kao što je sve ovo što si naveo, neophodno je da nešto od toga postoji. S obzirom da nije dokazano postojanje ni jednog, ni drugog, postaje apsurd debatovati o tome. Ali, kao i svaku teoriju, pretpostavimo da postoje bog i đavo. Hajde da redom analiziram sve što si napisao.
Bog ima jednu istinu. - Koja je to jedna istina? Postoji više sem jedne istine, ako bog ima jednu, onda on ne zna sve istine.
Đavo nebrojeno laži. - Laž je antonim istini, znači dualnost, polariteti. Ako je jedna istina, jedna je i laž. Ili je neko lep ili je neko ružan. Ne može biti oba istovremeno.
Bog jedno dobro. - Koje je to jedno dobro? Šta je dobro u suštini? Kako znati šta je dobro? Je li dobro to što je bog spalio sodomu i gomoru? Je li dobro ubiti apsolutno zlo? Da li je dobro delo pucati u čoveka koji je hteo da ubije na milijarde ljudi, a nije postojao način osim da ga ubiješ? Šta odlučuje da je nešto dobro?
Đavo nebrojeno zla. - Opet zlo antonim dobru. Ako je jedno samo dobro, onda je jedno i zlo. Prema moralnim načelima društva, dobro je ne ukrasti, a loše je biti lopov. Nema tu između.
Bog jedna ljubav. - Ljubav je oduvek bila i biće samo jedna. Ljubav nije nešto što se može racionalisati pa reći ovoga više volim, ovoga manje. To nije ljubav, to je racionalizacija koju izvršava ego na osnovu prošlosti koja je sama po sebi mrtva i ne postojeća. Ljubav je osećanja sada i ovde, koje je neopisivo.
Đavo bezbroj mržnji. - Mržnja nije antonim ljubavi. To je česta greška. Mrzeti znači intenzivno osećati netrpeljivost prema nekome ili nečemu. A suprotno tome je intenzivno osećati pozitivna osećanja, ali ne moraju bit ljubav.
Nije li božiji zadatak daleko jednostavniji i manje zahtevan od đavolskog? - Bog postavlja zahteve, đavo ih ne postavlja. Prema bibliji, đavo je bio najbolji od svih arhanđela koji je zavideo bogu, pa je proteran iz raja zbog čega je povukao za sobom pola anđela koji su postali demoni. Zapravo, sam pojam pakla i đavola je zastrašivanje. Poštuj Boga ili pakao, poštuj zapovesti ili pakao. Zar neko ko istinski voli ljude, zar bi on dozvolio postojanje pakla? Zar bi stvorio čoveka tako nesavršenog?
Skoro da se čovek sažali na tog jadnička koliko ima na grbači. - Fridrih niče je rekao jednu vrlo interesantnu misao: "Ko će biti pravi vernik i moliti se za đavola koji je najveći grešnik od svih?"
Šta mislite,ko mora biti pametniji? - Pamet podrazumeva znanje. Što više znaš, pametniji si u smislu da raspolažeš velikom količinom informacija, ali to te ne čini inteligentnim. I glupak može da ima dobro pamćenje i da se kaže da je pametan. Ali on nije inteligentan. Inteligencija je kada je neko sposoban da od informacija kojima raspolaže u mislima konstruiše nešto inovativno, da spozna nešto što neko nije mogao da ukapira do tada. Ako je bog sveznajući, najpametniji, najinteligentniji, kreator svega, kako to da je toliko grešaka napravio. Samo pogledaj oko sebe. Koliko nesavršenosti vidiš? Foka siluje pingvine. Je li to tvorevina vrhovnog bića?
Na kraju, jedna moje opservacija: Smatram da sveto pismo ne treba uzimati kao nešto istinito, već više kao dobra i poučna priča. Ljudi prečesto veruju da bog kažnjava nevernike. Ne, nije stvar u verovanju ili ne verovanju, stvar je u tome kakav je neko čovek. Ako je neko uistinu dobar čovek, nema grešnik misli ni dela, on je u miru, njegova duša je u miru i kada umre, ako postoji duša, to je stanje raja, tako je i po budističkom verovanju. Ali ako je grešnik,a ljudi imaju savest, onda je duša u stanju nemira i kada umre, ne može da miruje, patiće, to je ono što je pakao, večni pakao. Nije bog taj koji te kažnjava, mi sami sebe kažnjavamo svojim delima. Postojanje boga kao figure koji brine o nama je nastala iz ljudske nesposobnosti da prihvati odgovornost za svoja dela. Neko kaže: Takva je sudbina. To je totalno glupo reći jer se prkosi onome da nam je bog dao apsolutnu slobodu. Ako postoji sudbina, onda je sve predodređeno, a samim tim i naša dela vode ka našoj sudbini i time see mi ništa ne pitamo. Nema slobodne volje.
