Šta trenutno čitate - utisci i preporuke II

Cockney:
Da li ste možda čitali knjige Kormak Makartija i šta mislite o njemu kao piscu. Ja sam pročitao knjigu Krvavi meridijan i mogu vam reći da nije loša, inače knjiga opisuje američku izopačenost tokom perioda Divljeg Zapada tačnije zločine nad Indijancima sredinom 19. veka, kada je trgoovina skalpovima cvetala.
Kliknite za proširenje...

Тренутно читам његов роман No country for old men, и добар је, чак врло добар. Но, мој проблем је што сам прво читао Крвави меридијан, који је класик по сваком основу. Послије тога Сви ти дивни коњи ми је био онако, млак. Пут јесте суров и у његовом стилу, али како сам филм гледао прије књиге (и сјећам се да ме мало који филм оставио са осјећајем неке, потпуне безнадежности) није оставила толико јак утисак. На основу досад прочитаног усудио бих се рећи да ко осим Крвавог меридијана не прочита ништа Мекартијево, није бог зна колико пропустио, али ће пропустити много ако њега не прочита.
 
Ralf Elison - Nevidljivi čovek, pročitao sam tek nekih stotinak strana i baš mi se dopada.

"Jedan od najznačajnijih romana 20. veka! Ralf Elison, jedna od najneobičnijih pojava u američkoj književnosti, budući da se njegovo delo sastoji od jedne jedine knjige koju je kritika visoko ocenila (ovde se ne računaju posthumno objavljeni roman i zbirke eseja). Radi se o romanu Nevidljivi čovek (1952), priči o grotesknim, razočaravajućim iskustvima jednog crnca koji živi pod zemljom, u rupi osvetljenoj ukradenom strujom. U tekst je protkana i snažna rasna tema – metafora o „nevidljivosti" ukazuje na ljude koji, zaslepljeni predrasudama, ne vide čoveka onakvog kakav jeste."
 
Ogromni mikrokosmosi

Analiza ovog dela bi zahtevala obimniju studiju, koju bi neko nazvao beogradski slucaj. Ova knjiga je satkana od poroka, visoke, srednje i nižnje
elite koja gazi u greh bez suocavanja sa posledicama. Gatalica pise pitko i to je njegova prednost u odnosu na druge pisce slicnog kalibra, ali veceg
iskustva u gazenju po mastilu a to je npr Basara, i drugi urbani pisci novije generacije. Glavno pitanje se odnosi na citaoca knjige, a sastoji se u

sledecem: da li zeli da masta o bastionu seksa bez kajanja protkanom osrednjim metaforama, ili zeli da se okrene stranim piscima koji to uspesnije
cine.

Gatalica govori o nekoj vrsti svetonazora koji odgovara odredjenom delu populacije koji je vec dovoljno grozan i uronjen u greh, ali steta je sto
isti retko dodju do njegovog pisanja zabazdareni svojim "zanimljivim zivotima." Ima takvih ljudi i oko vas, uveren sam. Promiskuitetni, inteligentni,
opsednuti svojom urbanom "savescu" da bi zadovoljili tudje zahteve. Naročito mi se, od sva tri ova romana, izdvaja, "Naličja", naročito scena kada
se ljubavnica, koja se vraća kući, mužu, nakon odnosa govori zlatne, ili neke drugačije reči od ovih, a to su kobne po svaku vezu, naročito jednu
ovakvu, patogenu, "prevario si me, znam".

Od svega ovde napisanog, a ima, ccc, oko 400 strana, najviše se ističe "Euripidova Smrt", neka vrsta nelinearne i haotične, ali ne suviše, pripovetke
koja govori o podnošljivosti postojanja i stilski je zgodno udešena, originalno pisana na papiru, i stvar je u tome što Gatalica ovde najviše priziva
svog neimenovanog paganskog boga, čime opravdava sve tri knjige sačinjene u jednoj, ne tako divnoj, bez agende i vrhovnog ideala koji je vodi, ali

koja je svojom
putenošću došla do većine ljubitelja novije srpske kritike i čitalaštva.

U opravdanju ovakvih pisarija novije srpske knjizevne scene, možemo reći da retko ko čita bilo šta, pa makar to bilo i Sveto Pismo, koje ima većina

kuća u Srbiji, ili poneki petparački roman, kojih je pun raf svih trafika, odmah uz Zagora i Bleka Stenu, što je sramota, kao i činjenica da su dobre

knjige dostupne samo za probran broj ljudi koji zapravo čitaju sa razumevanjem, za razliku od onih koji žele knjigu samo kao ukras, da je prelistaju i
bace. Pozitivno je što ova knjiga navodi na čitanje nekih drugih, ali i govori o tome koliko smo daleko od starih Grka koji nisu poznati samo po

izrekama, već i po delima koja i dalje oblikuju naše ne samo državno uređenje, koje je demokratija, već i odnos ljudi, kroz empiričke oglede
i testiranje svojih ideja na teorijskim, a ponekad i praktičnim primerima.
<
Ipak Gatalica, iako bez humora, zadovoljava citalaske potrebe vecine kao onih koji se pale na nagradjivane pisce, kao i na one koji su na njega
slucajno nabasali kao ja.
 
Nedavno sam pročitao dvije knjige Dragana Velikića, Ruski prozor i Islednik.

Stilski identične knjige, likovi maltene karakterno isti, vrijeme i mjesto radnje vrlo slični...

Ponekad su ove dvije knjige pomalo teške za čitanje, mada nije strašno. OK su, ali ništa posebno.

Citiraću nečiji komentar sa Goodreads koji u velikoj mjeri oslikava moje poimanje ovih romana i pisca generalno:

Nikad ne bih mogla reći da je Velikić loš pisac. Netalentovan. Onaj koji mi ne prija. Jer nije tačno.
Fini je gospodin uživo, asocijativno je vešt, prija mi način raslojavanja misli koji zastupa u pisanju, ali ono što mi smeta je tematska monotonija.
Vazda gotovo OKP viđanje sveta, nasleđeno od majke, vazda podsećanje na majku. Valjda je ovde loše to prigovoriti jer majčina smrt i pokreće priču, dovodi do tog ISLEĐIVANJA. Ali, već smo sve to znalu u, recimo, "Ruskom prozoru", već smo se upoznali i sa manjkom i njenim poimanjem sveta, njenim manirom življenja. Čemu opet to? Ili, ako razumemo čemu, zašto to na isti način?

Dakle, Velikić nije loš pisac. Nije netalentovan. Ali nije onaj koji je napredovao. A kad stagniraš u ma kom segmentu sebe, to je istovetno survavanju u samo dno. Dakle, to je loše.

Čitaocima: Jedna je knjiga Velikićeva dovoljna. Sami birajte koju, ali posle nje, računajte da ste ga apsolvirali.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Bettencourt:
Тренутно читам његов роман No country for old men, и добар је, чак врло добар. Но, мој проблем је што сам прво читао Крвави меридијан, који је класик по сваком основу. Послије тога Сви ти дивни коњи ми је био онако, млак. Пут јесте суров и у његовом стилу, али како сам филм гледао прије књиге (и сјећам се да ме мало који филм оставио са осјећајем неке, потпуне безнадежности) није оставила толико јак утисак. На основу досад прочитаног усудио бих се рећи да ко осим Крвавог меридијана не прочита ништа Мекартијево, није бог зна колико пропустио, али ће пропустити много ако њега не прочита.
Kliknite za proširenje...
ideja savrsena, realizacija besprekorna, gluma vrhunska...ali celoj naraciji iako ima odlican pocetak i kraj fali mesa unutarnje dinamike a ne suvog pracenja radnje koja je tipicna kaubojshtina.... tipican americki film dobre produkcije koji je mogao da bude mnogo vise od onoga sta je...i dan danas svi kopiraju kopolin koncept kolazne dramaturgije iz apokalipse sto je vise nego tragicno i govori o kolapsu i panici koji vlada u americkoj filmskoj industriji.... o tome su nasiroko drvili ne samo kusturica vec i mnogi evropski ugledni reditelji. zali boze ulizenih para i uzivanja u xavierovoj glumi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Atomic™
Позивам Вас да читате књиге!
Odgovora
18
Pregleda
378
Živorad Drugi
Živorad Drugi
Nina
Slavica Maksić - Daj šta daš
Odgovora
0
Pregleda
126
Nina
Nina
Nina
Franc Kafka i njegova dela
Odgovora
4
Pregleda
172
Nina
Nina

Back
Top