Учење руског језика

Ствар укуса. Лично ми италијански пара уши, баш као и француски, који такође важи за 'леп језик' у кругу евоцентричара. У начелу се противим идеји да језик може бити леп или ружан. Матерњи језик је тако кључан аспект идентитета свих нас и за мене је аморално ударати на тако важне темеље.

Како год, хвала на саветима :) У процесу сам учења једног мало тежак и српском несродног језика, па сам мислио да би било лепо да се мало посветим још једном језику, који ће ми ваљда боље ићи.
Samo da nije japanskiz;)
Na prvu loptu izgleda prilicno jednostavno , reci se uglavnom zavrsavaju na slovo a , ali je izgleda to jedan od najkomplikovanijih jezika.
Slazem se s tobom da ne postoje lepi i ruzni jezici. Ruski recimo Nemcima zvuci "tvrdo", a ruski je mekan jezik, za razliku od nemackog koji je zbog
rasporeda konsonanata prilicno tvrd i nije bas melodican.
O maternjem jeziku ne mozemo da prosudjujemo, ali bih se ja usudila da kazem da je i srpski tvrd jezik.Barem ekavica.
 
Одговор на то питање крије се у мом потпису :P

Германци језици јесу помало.. знаш већ. Не бих да од себе правим лажова. Јапански је релативно лак за изговор, а и граматика је прилично једноставна. Зато има изузетно сложен систем писања, а и читање је проблематично јер сваки словни знак има најмање два изговора.
 
Poslednja izmena:
Ствар укуса. Лично ми италијански пара уши, баш као и француски, који такође важи за 'леп језик' у кругу евоцентричара. У начелу се противим идеји да језик може бити леп или ружан. Матерњи језик је тако кључан аспект идентитета свих нас и за мене је аморално ударати на тако важне темеље.

Како год, хвала на саветима :) У процесу сам учења једног мало тежак и српском несродног језика, па сам мислио да би било лепо да се мало посветим још једном језику, који ће ми ваљда боље ићи.

Италијански ти пара уши? Па ти онда имаш проблем са слухом, будући да је изразито мелодичан језик. Могла бих да разумем да ти се из неког разлога не допада, али да ти пара уши... то већ указује на проблем.
 
Италијански ти пара уши? Па ти онда имаш проблем са слухом, будући да је изразито мелодичан језик. Могла бих да разумем да ти се из неког разлога не допада, али да ти пара уши... то већ указује на проблем.

Мелодичан за тебе зато што си одрасла у евроцентричном свету. Ја нисам. То су само предрасуде. За племе Сури усни тањири представљају идеал лепоте. Већини других, њихове лепотице изгледају унакажено. Слично је и са твојом уверењем да је италијански 'мелодичан'. Мени није, али то је ствар укуса.
 
Poslednja izmena:
Ruski je relativno lak za učenje jer je dosta sličan našem, jedino je gramatika malo teška a ima i puno sinonima . Ja sam ga učio kao drugi jezik, i nikad mi u životu nije trebao osim u nekoliko navrata u komunikaciji sa ruskim turistima. Engleski govorim tečno, a od nedano sam izrazio želju da naučim nemački koji je po meni jako težak, ali što se tiče posla mislim da je najbolji u Evropi čak više nego engleski.
 
Опет тврдње о томе како вам "никада није био од користи". Оде човек у Немачку и очекује да му руски буде од користи. Да је бар мало размислио па отишао на исток земље. Почећете још мало да тврдите да вам је и матерњи бескористан.

Све зависи од привредне гране у којој сте ангажовани. Чистачима је довољно пет речи. Ако сте неки пословни човек, Немачка је пуна полтрона баш као и Србија. Можете се сасвим лако споразумети на 'светском језику' који јесте лош енглески.
 
Poslednja izmena:
Svaki jezik je vredan! Ruski je dosta slican srpskom i u samom startu ces razumeti vise od 50% kao i sve slovenske jezike. Sa gledanjem filmova, slusanjem muzike, citanjem knjiga, povecavace se tvoj fond reci koje razumes. Problem ce nastati kad krene izgovor i najbolje bi bilo da pored sebe imas nekoga sa kime mozes aktivno pricati.
 
Ако сте неки пословни човек, Немачка је пуна полтрона баш као и Србија. Можете се сасвим лако споразумети на 'светском језику' који јесте лош енглески.

Pročitah par puta, ali i dalje ne razumem šta je pisac hteo da kaže - kakve veze imaju nekakvi poltroni sa Nemačkom, poslovnim ljudima i (lošim) engleskim? :dontunderstand:
 
Мелодичан за тебе зато што си одрасла у евроцентричном свету. Ја нисам. То су само предрасуде. За племе Сури усни тањири представљају идеал лепоте. Већини других, њихове лепотице изгледају унакажено. Слично је и са твојом уверењем да је италијански 'мелодичан'. Мени није, али то је ствар укуса.


Postoji i neka nauka koja se bavi vokalima i konsonantima , a koja kaze da je italijanski savrsena kombinacija zvucnih konsonanata i prijatno
otvorenih vokala tako da je taj jezik kao poezija i muzika. Cak i ti Suri ako se eventualno bave muzikom morace da koriste italijanski kao sto
to rade i Kinezi, Japanciz;)
Nema drugih izraza za muziku.
Samo: piano, alegro, presto, forte, crescendo, andante
Italijanski je i jezik pozorista pa je ceo svet preuzeo i primadonu, maestra, intermezzo.
I tako, bravo i bravissimoz;)

- - - - - - - - - -

Ruski je relativno lak za učenje jer je dosta sličan našem, jedino je gramatika malo teška a ima i puno sinonima . Ja sam ga učio kao drugi jezik, i nikad mi u životu nije trebao osim u nekoliko navrata u komunikaciji sa ruskim turistima. Engleski govorim tečno, a od nedano sam izrazio želju da naučim nemački koji je po meni jako težak, ali što se tiče posla mislim da je najbolji u Evropi čak više nego engleski.

Prepoznajem i raspoznajem i ja ruske reci, tekstove, ali mislim da bas to prepoznavanje i otezava ozbiljno ucenje jezika.
Nemacki ti je kao i francuski, ucis ga celog zivota , a nikad ne naucisz:lol:
 
Да, наука за коју је свет даље од Урала још увек тера инкогнита. А то за музику ти је крајња глупост. Као прво, повезујеш етимологију музичких термина са тврдњом да је језик из кога потичу милозвучан, што може али не мора бити. А као друго, бављење музиком није ограничено на савремену музичку теорију. Људи су певали и свирали миленијума пре него што некоме пао на памет израз 'крешендо'.

Pročitah par puta, ali i dalje ne razumem šta je pisac hteo da kaže - kakve veze imaju nekakvi poltroni sa Nemačkom, poslovnim ljudima i (lošim) engleskim?
Људи који немају поштовање за свој језик и спремни су да прихвате наметнуто стање за мене су бескичмењаци. У Немачкој, земљи која је заиста доста допринела развоју хемије, низ најпрестижнијих научних часописа из тог поља излази искључиво на енглеском. За мене је то запрепашћујуће.

Svaki jezik je vredan! Ruski je dosta slican srpskom i u samom startu ces razumeti vise od 50% kao i sve slovenske jezike. Sa gledanjem filmova, slusanjem muzike, citanjem knjiga, povecavace se tvoj fond reci koje razumes. Problem ce nastati kad krene izgovor i najbolje bi bilo da pored sebe imas nekoga sa kime mozes aktivno pricati.
Управо. Сваки језик је вредан. Слажем се да као српски говорници имамо одређену предност у учењу руског језика, али донекле нас српдност нашег матерњег и језика који учимо и спутава.
 
Poslednja izmena:
Италијански ти пара уши? Па ти онда имаш проблем са слухом, будући да је изразито мелодичан језик. Могла бих да разумем да ти се из неког разлога не допада, али да ти пара уши... то већ указује на проблем.

Не знам зашто, али неки језици који су ми раније били лепи сада више нису. Нпр. италијански ми личи на мљацкање и жвакање, а француски на мумлање.
Ово важи само за обичан разговор. Не рачунам музику, она ми је и даље прелепа.
 
Људи који немају поштовање за свој језик и спремни су да прихвате наметнуто стање за мене су бескичмењаци. У Немачкој, земљи која је заиста доста допринела развоју хемије, низ најпрестижнијих научних часописа из тог поља излази искључиво на енглеском. За мене је то запрепашћујуће.

To nema veze ni sa Nemačkom, ni sa hemijom ni sa nekakvim "poltronstvom" - sviđalo se to nekome ili ne, engleski jezik je de facto lingua franca u modernom svetu, i de facto (a bogami i de jure) zvanični jezik za naučne publikacije, posebno u oblastima matematike, inženjerstva, informatike i prirodnih nauka.

Od (otprilike) 16. pa do početka 20. veka, lingua franca je bio, naravno, upravo lingua franca, odnosno francuski. Nije to bilo "nametnuto" per se, već sama činjenica da većina koristi određeni jezik (kao prvi ili drugi jezik) uslovljava da i svi ostali koriste taj jezik. Danas, lingua franca nije više francuski, već engleski, kako u naučnim publikacijama, tako i u običnom životu. Ova činjenica se ne sviđa preterano ni Nemcima, ni Francuzima ni ostalima kojima maternji nije engleski, ali, ipak, ostaje činjenica.

Šta je alternativa - iz nekakvog "nepoltronstva" i kvazipatriotizma (da ne kažem, zadrtog antiamerikanizma ;) ), pisati i objavljivati naučne radove na Bhojpuri, Nzemaa ili Navajo jeziku?

Ili, da ne karikiram previše, na ruskom, nemačkom, švedskom ili kineskom? Sigurno da može, ali je to pucanje sebi u nogu, iliti najbrži put u marginalizaciju i ćorskokak sopstvene (naučne) karijere. Ima uvek marginalnih primera gde je to (još) moguće (pogotovo u društvenim naukama), ali čak i tada, ako naučni rad treba da bude razumljiv nekome van matične države, u 99.999999999% slučajeva biće preveden i objavljen na - engleskom.
 
Poslednja izmena:
Нема везе искључиво са Немачком, хемијом и полтронством, али свакако има везе и са Немачком, и са хемијом, и са полтронством. Навео сам Немачку као пример зато што смо је већ поменули, а хемију, из личних разлога.

Постоји разлика између тога да се нешто објави и на енглеском, и тога да се објави искључиво на енглеском. Пола онога објављеном на енглеском од стране оних којима тај језик није матерњи, преведено је или написано тако лоше да је сасвим безвредно. Захваљујући томе што је неко одлучио да прихвати "чињенице", поједини сасвим пристојни научни часописи претворени су у ругло. Чему то служи? Шта је са људима који не говоре енглески? Имају ли они право на приступ информацији објављеној у њиховој земљи? На једној другој теми сам поменуо натписе који упозоравају пролазнике да је под клизав. Усред Србије, а упозорење на - пази сад - енглеском! То није у реду. Такође, варају се они који мисле да ће цео свет похрлити да прочита њихове чланке, само зато што су објављени на енглеском. Ако ишта, прелазом са матерњег на енглески, већина научних чланака ће изгубити на броју читалаца.

Ситуација није наметнута плански, али свеједно је наметнута. Шта преостаје матерњем језику, ако неки страни језик постане језик забаве, науке, књижевности, комуникације са остатком света? Ћаскање? Ја сматрам да имамо одговорност да се бринемо за своје достојанство и достојанство свог матерњег језика. Доживљавам као полтроне они који то не чине, који безусловно прихватају "чињеницама" и окрећу се како ветар дувне.

Шта је алтернатива? Здрав разум. За почетак, није неопходно да све буде разумљиво читавом свету, нити је то уопште могуће. Оно што треба да буде разумљиво и ван неке земље може се превести и на неки други језик. Ето, рецимо енглеским. Енглески свакако нема водећу улогу у свим пољима, али има истакнуту улогу у пољима која наводиш. И ако се нешто већ преводи, нека се преведе како ваља, јер лош превод - посебно у одсуству верзије на матерњем језику - јесте безвредан. Кад је реч о мањим земљама попут наше, неопходно је да се у то умеша и држава. Један од начина да се подржи домаћа наука јесте да се покрију трошкови квалитетног превода и издања енглеске верзије истакнутијих научних часописа. Енглеске уз српски, никако уместо српске.

Претерујеш. Нису свуда завладали полтрони којима је нормално да један научни часопис нема верзију на језику земље у којој се објављује. А то што ово доживљаваш као "задрти антиамериканизам" је твоја ствар и свакако више говори о теби.
 
Poslednja izmena:
Желим да научим руски језик. Већ имам пар граматика, уџбеник и фреквенцијски речних руског језика на енглеском. Разне се да би било лакше савладати руски језик посредством сродног му српског него енглеског, па вас молим да ми предложите уџбенике, приручнике, веб-сајтове и слично, првенствено на нашем језику, али и све остало је добродошло. Послужиће некоме другом ако не мени.

Хвала!

što brate?
da nećeš u Rusiju po mladu?
nisi ni ti lud...:)))
 
Постоји разлика између тога да се нешто објави и на енглеском, и тога да се објави искључиво на енглеском. Пола онога објављеном на енглеском од стране оних којима тај језик није матерњи, преведено је или написано тако лоше да је сасвим безвредно. Захваљујући томе што је неко одлучио да прихвати "чињенице", поједини сасвим пристојни научни часописи претворени су у ругло.

Ima, naravno, primera lošeg engleskog u naučnim publikacijama, to je van svake diskusije - prilozi sa Dalekog Istoka su posebno loši, i to sistematski. Opet, to ne menja činjenicu da se u naučnim radovima boduje naučni sadržaj, dok je lepota izražavanja ipak, tek možda na dalekom osamnaestom mestu po važnosti, osim za lingvističke i literarno orijentisane nauke.


Шта је са људима који не говоре енглески? Имају ли они право на приступ информацији објављеној у њиховој земљи?

Zapravo, nemaju pravo. To bi značilo da, čim neko objavi časopis, knjigu ili drugu publikaciju na jeziku koji nije srpski, ja imam nekakvo pravo da zahtevam (od koga?) da to prevede na srpski. Ko će to da radi, ko će to da plati, i zašto?

Zamisli da studenti medicine u Srbiji odbiju da uče i čitaju iz, recimo, Anatomije, ili da studenti biologije odbiju da čitaju bilo koji svoj udžbenik, zato što su sve ove knjige pune reči, izraza i čitavih rečenica na latinskom, a sve to bez prevoda na srpski? I da onda zahtevaju da im se sve prevede isključivo na srpski, jer - imaju pravo na to z:shock:

Da li su svi lekari, biolozi, i studenti medicine i biologije poltroni, zato što su prihvatili nametnuti im latinski? :think:

Vidiš, činjenica je da je latinski sastavni, nezaobilazni deo medicine ili biologije, i svih knjiga, publikacija, udžbenika i članaka iz ovih i drugih nauka, svuda, pa i u Srbiji. I to bez prevoda na srpski (oh užasa!). Misliš li da će se to ikada promeniti? :think:

Pravo na nešto i mogućnost da se nešto dobije su vrlo, vrlo različiti pojmovi.


Такође, варају се они који мисле да ће цео свет похрлити да прочита њихове чланке, само зато што су објављени на енглеском. Ако ишта, прелазом са матерњег на енглески, већина научних чланака ће изгубити на броју читалаца.

Naprotiv. U ne-društvenim naukama, objavljivanje članaka na maternjem jeziku, a posebno na "malim" jezicima, će marginalizovati takav članak, a samim tim i naučnu karijeru svakog ko to pokuša. A naučnici se, verovao ili ne, brinu pre svega o svom istraživanju i svojoj naučnoj karijeri, čiji je apsolutno krucijalan deo upravo objavljivanje naučnih radova u relevantnim naučnim publikacijama i na konferencijama.

A i broj čitalaca na maternjem jeziku će, zapravo, biti minimalan, jer male zemlje i lokalni naučni časopisi na srpskom, rumunskom ili navaho jeziku nemaju ni približno broj čitalaca kao renomirane naučne publikacije (koje su skoro isključivo na engleskom!), a o značaju takvih naučnih časopisa na jezicima Moldavije, Kirgistana, Srbije, Švedske ili Gane da i ne pričam (jednaka je nuli, naravno).


Ја сматрам да имамо одговорност да се бринемо за своје достојанство и достојанство свог матерњег језика. Доживљавам као полтроне они који то не чине, који безусловно прихватају "чињеницама" и окрећу се како ветар дувне.

Maternji jezik se ne brani zatvaranjem očiju i vikanjem LALALA pred apsolutnim činjenicama da su (a) praktično sve naučne publikacije vredne pomena i vremena na engleskom jeziku (ima i par francuskih, ali to se svodi na isto - nije srpski), posebno u nedruštvenim naukama, (b) karijere naučnika direktno zavise od objavljivanja naučnih publikacija u relevantnim časopisima - a koje su to publikacije relevantne, videti pod (a).

NIjedan jedini naučnik u inženjerskim, informatičkim i prirodnim naukama (uključujući medicinu) neće insistirati na objavljivanju njegove/njene naučne publikacije na jeziku koji nije prihvaćen od relevantne naučne publikacije/konferencije, jer bi, inače, njegova publikacija bila, jednostavno, ignorisana. Ignorisana publikacija znači da ti nisi naučnik, nego hobista.

Pogotovo, niko od njih, ni u jednoj jedinoj državi sveta, ne očekuje i čeka (godinama? decenijama?) da država angažuje nekoga da prevede njegov rad (i) na engleski - Centralni Komitet Za Prevod Naučnih Radova Sa i Na Engleski A I Druge Jezike ;) Smešno, a i komunizam, gde se očekuje da država sve za tebe obezbedi, je poodavno mrtav.

Vrlo jednostavno - ako si naučnik, moraš da objavljuješ u relevantnim publikacijama, i moraš da posećuješ relevantne konferencije. Za nedruštvene nauke, ovo znači da moraš da objaviš svoj naučni rad (i) na engleskom, inače ne moraš ni da ga šalješ, neće biti prihvaćen.


Inače, niko naučnike ne sprečava da svoj rad objave i na maternjem jeziku. Opet, praktično niko od njih to ne radi (bez obzira na nacionalnost), a i zašto bi ulagao trud da prevode svoj rad i na neki manje ili više opskurni jezik, kada to praktično niko neće pročitati, a za karijeru je irelevantno? Pošto niko to ne radi, onda je i jasno šta naučnici misle o nekakvoj "odbrani maternjeg jezika" preko njihovih leđa.


Шта је алтернатива? Здрав разум. За почетак, није неопходно да све буде разумљиво читавом свету, нити је то уопште могуће. Оно што треба да буде разумљиво и ван неке земље може се превести и на неки други језик. Ето, рецимо енглеским. Енглески свакако нема водећу улогу у свим пољима, али има истакнуту улогу у пољима која наводиш. И ако се нешто већ преводи, нека се преведе како ваља, јер лош превод - посебно у одсуству верзије на матерњем језику - јесте безвредан.

Za naučne publikacije kažeš da "nije neophodno da sve bude razumljivo čitavom svetu"? Smešno. Nauka i naučni metod ne treba i sme da poznaje granice država i jezika, i zatvaranje nečega u kutijicu jer tobože "nije neophodno" nije naučni metod, niti je nauka.


Кад је реч о мањим земљама попут наше, неопходно је да се у то умеша и држава. Један од начина да се подржи домаћа наука јесте да се покрију трошкови квалитетног превода и издања енглеске верзије истакнутијих научних часописа. Енглеске уз српски, никако уместо српске.

Država ne treba da drži za ruku nikoga, a i da se prevode (što samo po sebi nije loše i ja to podržavam iz sveg srca, što više nauke se može približiti stanovništvu, to bolje, pogotovo kad se vidi broj Srba koji ne veruje u sletanje na Mesec, ne veruje u gravitaciju ali zato veruje u ravnu Zemlju i slično), kakve to veze ima sa celom pričom?

Na kraju, kada neko od naučnika bude hteo da objavi svoj rad, opet mora da ga podnese upravo tom renomiranom časopisu, i to upravo na engleskom. Treba li on da čeka na državu (!) da mu prevede rad na engleski pre nego što ga pošalje? Ne verujem ni da će jedan jedini naučnik (uključujući srpske) nešto tako očekivati, a tek dočekati.

Sa druge strane, ako postoji izdanje naučnog časopisa na srpskom, njegov rad će biti preveden na srpski zajedno sa ostatkom časopisa. Naravno, bolje je da on to sam uradi - i uradiće, ako interes postoji - a da li postoji, to tek treba da se pokaže.

Do sada, komercijalni interes za prevođenje naučnih časopisa 1:1 na srpski nije postojao, što znači da je procenjena čitalačka publika minimalna. Za široku publiku, naučne publikacije uglavnom nisu interesantne, zato postoje drugi tipovi publikacija.

Recimo, u moje vreme je postajao časopis Galaksija, koji sam "proždirao" i kao klinac i kasnije. On je bio (samo) na srpskom, i to je savršeno u redu - približavao je nauku širokom krugu stanovništva, a činjenica da je bio na srpskom je bitna, pogotovo za mlađu publiku (i sve ostale koji ne govore strane jezike).

Sve je to ok i niko ne spori da je srpski tu mnogo bolji. I to je činjenica, kao što je i činjenica da su naučne publikacije i konferencije pretežno do isključivo na engleskom i kao što je činjenica da je latinski sastavni deo medicine ili biologije, sviđalo se to nekome ili ne.



Претерујеш. Нису свуда завладали полтрони којима је нормално да један научни часопис нема верзију на језику земље у којој се објављује.

Ko je ikada govorio o tome da ne treba da postoje prevedene verzije naučnih časopisa ako se objavljuju Srbiji? To ja svakako nisam nigde izjavio, to si ti bogami sam izmislio, ne bi li nekako podupreo svoje teze nepostojećim argumentima. Naprotiv, ja smatram da prevođenje naučnih publikacija (bilo koje vrste) na srpski treba pozdraviti, ali to ne menja ni najmanje činjenicu da, ne bi li uopšte objavio bilo šta u bilo kom od tih časopisa, moraš da napišeš (prevedeš, kako god) svoj naučni rad na zahtevani jezik, u ovom slučaju, engleski.


А то што ово доживљаваш као "задрти антиамериканизам" је твоја ствар и свакако више говори о теби.

Naprotiv, ne doživljavam ja, već ti. Ja mislim da tebi veoma smeta činjenica da je lingua franca, jezik nauke (i zabave, kulture, opšte komunikacije itd) u ovom razdoblju istorije - upravo engleski, (slučajno upravo jezik neprijatelja, mrskih nam sila mraka i bezumlja ;) ) Da je, recimo, u pitanju ruski ili kineski ili barem neki "neutralni", kladim se da bi ti to mnogo, mnogo lakše podneo z:mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Извини, али заиста немам времена да читам тако дуг одговор, још мање да на њега одговорим. Ако ти је нешто спорно у ономе што сам рекао, прихватимо једноставно да се нећемо сложити. Мој став јесте да свој језик морамо штитити и развијати, да не можемо прихватити да га у било којој сфери замени неки страни, да је сулудо неки рад објављивати искључиво на лошем енглеском (није ки то логично?), и да нема оправдања за једнојезичне часописе на страном језику. Нисам против употребе енглеског или неког другог језика напоредо са српским, тамо где за то има разумног повода. Поздрав.
 
Poslednja izmena:
Желим да научим руски језик. Већ имам пар граматика, уџбеник и фреквенцијски речних руског језика на енглеском. Разне се да би било лакше савладати руски језик посредством сродног му српског него енглеског, па вас молим да ми предложите уџбенике, приручнике, веб-сајтове и слично, првенствено на нашем језику, али и све остало је добродошло. Послужиће некоме другом ако не мени.

Хвала!

Ја бих ти предложила обични ју-тјуб, сваке вечери по један руски филм, наравно уз литературу коју већ користиш. Тренутно је ју-тјуб препун руских филова са српским титлом и има заиста добрих. Ја сам цело лето гледала јер на викендици могу само преко мобилног телефона да будем на нету и стварно су неки одлични (ако прескочиш оне о прогонствима у Сибир) пре свега забавни. Верујем да ће то убрзати учење .
 
Желим да научим руски језик. Већ имам пар граматика, уџбеник и фреквенцијски речних руског језика на енглеском. Разне се да би било лакше савладати руски језик посредством сродног му српског него енглеског, па вас молим да ми предложите уџбенике, приручнике, веб-сајтове и слично, првенствено на нашем језику, али и све остало је добродошло. Послужиће некоме другом ако не мени.

Хвала!

Препоручујем гледање филмова (прво с преводом, а после без), слушање аудио књига. Језик се најбоље учи слушањем, тако "улази" у свест (и подсвест), а граматику би требало оставити за касније (знатно касније). Добро је и читати лакше текстове за почетак, новине, приче, па и бајке.

На ова два јутјуб канала има доста филмова и серија с кратким описом радње, са српским титловима, али има и других канала:
https://www.youtube.com/user/drayzy
https://www.youtube.com/channel/UC_609NZi7dqp_tzUaOsZXig

Предлажем ти и да отовриш профил на највећој руској друштвеноj мрежи: ВКонтакте (vk.com), која има у изборнику и српски језик. Има и месенџер, а има и страница и група о руском језику, као и аудио књига које могу да се слушају, а не мораш да их скидаш, већ да их сачуваш на профилу у снимцима и да их слушаш кад желиш.

Такође, постоје сајтови с руским тв каналима које можеш да пратиш онлајн, као и неке серије попут "Кухиње" која се емитовала код нас донедавно.

Срећно!
 
Хвала вам Славане и Сребрана! Послушаћу ваше савете. Лакше је приступити озбиљнијем учењу ако већ имаш одређену подлогу. Доста се може успут научити кроз так импровизовани имерзивни приступ.
 
padezi u ruskom jeziku:

Sedeli ste i danima učili padežne nastavke, osnovna padežna značenja, pitanja za padežne oblike. Na kraju – ocena uvek ista, ne možete da se pomerite od dvojke! „Bubanje“ padežnih nastavaka samo vas dodatno opterećuje, a rezultat je uvek isti: Pasivno znanje jezika, pojava komunikativnih barijera i gubitak motivacije za učenje ruskog jezika.

Postavlja se pitanje da li postoji neki metod za kreativniju obradu padeža? Da, postoji. Moramo imati u vidu da postoje različite grupe učenika-početnika: početnici u osnovnoj školi, početnici u srednjoj školi, početnici na fakultetima, početnici na kursevima ruskog jezika. Svim ovim učenicima-početnicima jedno je zajedničko: da u što kraćem vremenskom roku usvoje padeže, osnovne nastavke, osnovna značenja, kako bi se pravilno izražavali u govoru. Na nastavniku je da motiviše učenike čak i kad je udžbenik loše koncipiran.

Mi kao nastavnici prenosimo učenicima znanje i usađujemo im ljubav prema ruskom jeziku. Ukoliko učenik nije dovoljno motivisan, onda ubrzo gubi interesovanje za naš predmet i to dovodi do otvorene netrpeljivosti prema svemu ruskom. U današnje vreme kada se ruski polako potiskuje u školama moramo se truditi da širimo uticaj ruskog jezika. Stoga ću predložiti neke metode obrade padeža na kreativniji način koje pomažu formiranju navika i umenja upotrebe padeža.

1. MAPE UMA – na času obrade, npr. akuzativa imenica ženskog roda u ruskom, učenicima možemo dati mapu uma na kojoj je predstavljen akuzativ u osnovnom značenju – pravog objekta. Naučno je dokazano da jezičke pojave prikazane na ovakav način ostaju trajno u sećanju učenika. Na sledećem času učenicima možemo dati istu mapu samo na srpskom jeziku da prevedu na ruski. Na ovaj način učenici ponavljaju akuzativ u ruskom i srpskom jeziku a da toga u početku nisu ni svesni.

2. SKICE – Skice služe kao neka vrsta rezimea onoga što je učenik naučio na času. Gramatički materijal je prikazan u vidu raznih šema, grafika, tabela, nastavci i izuzeci su podebljani ili uokvireni, a sve to doprinosi lakšem uočavanju i boljem pamćenju.

3. OPISIVANJE SLIKE (РАБОТА ПО КАРТИНКАМ) – pred učenicima je sličica ili crtež i oni moraju da reše zadatak prema ponuđenom obrascu. Primera radi, na slici je prikazano razno voće i povrće koje je baka donela sa pijace. Učenici opisuju datu sliku koristeći akuzativ imenica i to po sledećem obrascu: «Baka je kupila na pijaci…» Na ovaj način učenici povezuju akuzativ imenica u ruskom i srpskom jeziku i ponavljaju usvojenu leksiku.

Kao što se vidi iz priloženog, učenje gramatike ne mora biti zamorno. Kreativnost je nešto što svako biće poseduje. Škola stranih jezika MOGI nudi vam poseban program za lako i produktivno ovladavanje gramatičkim sistemom ruskog jezika. Gramatika se obrađuje na veoma kreativan način. Poznavanje gramatike nije preduslov za elementarnu komunikaciju na ruskom jeziku, ali jeste za pravilno izražavanje i slobodu u komunikaciji! Posetitite nas i saznajte kako da na veoma lak i zabavan način savladate gramatiku ruskog jezika i naučite ruski jezik – jedan od najlepših svetskih, slovenskih, jezika.
 
Mape uma su izvandredno "sredstvo" za ucenje stranih jezika, jos zajedno u kombinaciji sa tehnikama pamcenje cudo moze da se napravi. Ostala sam zapanjena koliko to jednostavno moze da bude. Kroz ova dva "sredstva" mozak dobija sve sto mu je potrebno, sliku, boje, zvuk i lakse se pamti. Sve pohvale za skolu stranih jezika MOGI, ako je to uvela u svoju edukaciju.
 
Како се на руском каже мореуз, упамтићемо одмах:eek:

..отворен је нови кафић Митје Борисова, познатог московског ресторатера. Локал је у самом центру Москве на Никитском булевару бр. 12.
17191186_1576752529020124_4995835308286444639_n.jpg

http://ruskarec.ru/arts/2017/03/07/u-moskvi-se_svechano-otvara-kafitsh-proliv_715418
 
Како се на руском каже мореуз, упамтићемо одмах:eek:

..отворен је нови кафић Митје Борисова, познатог московског ресторатера. Локал је у самом центру Москве на Никитском булевару бр. 12.
17191186_1576752529020124_4995835308286444639_n.jpg

http://ruskarec.ru/arts/2017/03/07/u-moskvi-se_svechano-otvara-kafitsh-proliv_715418
Тако и ми, руси, упамтићемо одмах српску реч "понос" (на руском – "гордость"), jер руска реч "понос" баш значи 'пролив'. То je jедан од познатих лажних приjатеља преводилаца.
 

Back
Top