Ковница речи

Започињем ову тому у нади да ће нам послужити као простор за размену знања о неким старим и заборављеним кованицама, међу којима свакако има и оних које ваља отргнути од заборава, као и за представљање предлога самих форумаша.

▸ Осећам потребу да нагласим да ово није покушај промовисања нездравог језичког чистунства. Између екстремног пуризма и приступа који од језика прави сливник постоји доста маневарског простора за разумно деловање. Циљ свакако није да се по сваку цену пронађе замена за сваку туђицу.
▸ Првенствено имам у виду словенске речи, али можемо говорити и о речима другог порекла под условом да се с тим не претерује, јер би то обесмислило целу тему.
▸ Нису све словенске речи једнаке. Ако говоримо о старим кованицама, оне које се могу довести у везу са Србима свакако имају предност над страним речима из других словенских језика.
▸ Напомињем да су све кованице, укључујући и бројне стране позајмљенице у нашем језику, у истој мери обичне и провидне колико и наше. Једини разлог што се не осећају таквима јесте чињеница да стране језика из којих потичу не доживљавамо на исти начин као наш матерњи. Подсмевање је најчешће неоправдано.
▸ Молим оне који имају аверзију према свему што се може довести у везу са језичким пуризмом да не саботирају тему покретањем непотребних дискусија које излазе изван зацртаних оквира. Ако вам се тема не допада, игноришите је.

Ред је и да започнем дискусију.

- Предлог речи: колоток.

Реч ми је пала на памет пре пар година. Није баш нешто претерано оригинална (створена је по узору на 'водоток', што је и више него очигледно), али лепо звучи. Помало је штета да се употреби као синоним за аутомобилски саобраћај, али то је најлогичнија примена.

Скоро сам наишао на докторску дисертацију 'Језикословна терминологија код Срба у 19. веку': https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12137/bdef:Content/download
У њој се помиње доста занимљивих речи попут 'љубословље', 'језикоиспитатељ', 'језикопоправитељ', 'језикочиститељ', 'језикоградитељ', за лингвистику и лингвисте. Затим, 'пригласило' и 'гласоударење' за акценат. Уосталом, заинтересовани ће видети и сами.

haeul:

. Ако вам се тема не допада, игноришите је.

Kliknite za proširenje...

A jel postoji u srpskom neka rec za ovo ignore?
Ja ignorisanje koristim stvarno samo ako i kada se zayebavam.

Rayela:

A jel postoji u srpskom neka rec za ovo ignore?
Ja ignorisanje koristim stvarno samo ako i kada se zayebavam.

Kliknite za proširenje...

Занемарити.

'Занемарити' јесте синоним речи 'игнорисати', али не може је наменити у свим значењима. Ево листе синонима:



Као што видиш, само неке од тих речи могу се употребити уместо речи игнорисати у конструкцијама попут 'стално ме нешто залиткује а ја га игноришем'. У таквим случајевима речи игнорисати одговарају не обраћати пажњу, затворити очи/уши и претварати се да не постоји. Занемарити и већина других наведених синонима ту не одговарају.

Bastiani:

Занемарити.

Kliknite za proširenje...

Još, ne obazirati se.

Mrkalj:

Još, ne obazirati se.

Kliknite za proširenje...

U gore navedenom slucaju najbolje bi bilo zaobići , satrovacki preskociti.

Одлична тема! Надам се да неће много скренути са уводом зацртаног правца.

За почетак, поменућу једну сјајну кованицу др Милана Младеновића. Пошто се често у расправама о потреби стварања својих ријечи мјесто туђица (или туђишта, како их називају они који их баш „не миришу”) помиње како то не значи да се морају преводити ријечи као нпр. музика, драма, атом... Младеновић је управо за атом дао изванредну замјену – недеок. На страну потреба да се уопће преводи атом (на страну такође и недјељивост нечега што су модерни физичари издијелили на стотине дјелића), али Милан га скова за медаљу! Ијекавски парњак би био недиок (недјељак „вуче” на недјељу).

Затим, проф. Кошутић је понудио замјену за центрипеталну и центрифугалну и силу – средотежна и средобежна сила. Откуцаћу коју више о томе, сам’ да прво турим џезвенце на ринглу.

Е, тако...

Замислимо неку основну школу у којој се ученици упознају са појмовима центрипеталне и центрифугалне силе. Сви ученици (велика већина) запамтиће да су то силе које се тичу кружног кретања, да су супротне, да једна „вуче” ка средишту, а друга од средишта, али која је која, то дјеца често мијешају. Ријечи су стране, туђе, звуче слично (а саме ништа не говоре српским ученицима) и онда се то најчешће „буба” док се добро не „набуба”. Кад би се те силе назвале средотежном и средоб(ј)ежном силом, никада их дјеца не би могла помијешати. Средотежна би, наравно, била она која ТЕЖИ ка средишту, а средоб(ј)ежна, наравно, она која Б(Ј)ЕЖИ од средишта.

Можда је још бољи примјер са сличним (такође појмови из физике) паром ријечи за које чак и не треба ништа измишљати, пријеводи одавно постоје, али их ми у образовању дјеце не користимо – рефлексија и рефракција свјетлости. Пуким превођењем тих непотребних страних ријечи престаје потреба за било каквом дефиницијом. Нпр, дефиниција рефракције коју ученици уче гласи отприлике овако: „Рефракција свјетлости је појава преламања правца кретања свјетлости при преласку из једне средине у другу.” Када бисмо само замијенили туђу ријеч нашом и појаву назвали преламањем свјетлости, од „дефиниције” не би остало ништа. Па шта би могло бити преламање свјетлости него појава када се свјетлост прелама? Шта би могло бити одбијање свјетлости (рефлексија) него појава када се свјетлост одбија?

Ови примјери су важни јер јасно показују колико би нам дјеца више, брже, боље и лакше учила када их не бисмо силили да (у овим примјерима умјесто физике) заправо уче туђе ријечи рвући се са њима непрепознатљивим коријенима.

То је све одавно јасно. У разговорима о језику се управо о непотребности пуког преузимања страних речи и говори. Проблем је што се оне форсирају, на рачун већ постојећих наших израза. У академским круговима се ниво стручности процењује пре свега по начину изражавања - што више страних речи, то веће уважавање. И то не од јуче.
Оно што се тренутно ради је систематичније уништавање српског језика заглупљивањем простачким лошим енглеским - пре неког времена прочитах да уредници лиценцираних страних часописа не дозвољавају лекторима да из текстова избацују те енглеске небулозе, а ових дана чух да неки фондови који улажу новац у издаваштво као ултиматум постављају да те књиге у које би евентуално уложили новац не смеју бити штампане на ћирилици.
Е, у томе је проблем.

Пилипенда:

Можда је још бољи примјер са сличним (такође појмови из физике) паром ријечи за које чак и не треба ништа измишљати, пријеводи одавно постоје, али их ми у образовању дјеце не користимо – рефлексија и рефракција свјетлости. Пуким превођењем тих непотребних страних ријечи престаје потреба за било каквом дефиницијом. Нпр, дефиниција рефракције коју ученици уче гласи отприлике овако: „Рефракција свјетлости је појава преламања правца кретања свјетлости при преласку из једне средине у другу.” Када бисмо само замијенили туђу ријеч нашом и појаву назвали преламањем свјетлости, од „дефиниције” не би остало ништа. Па шта би могло бити преламање свјетлости него појава када се свјетлост прелама? Шта би могло бити одбијање свјетлости (рефлексија) него појава када се свјетлост одбија?

Ови примјери су важни јер јасно показују колико би нам дјеца више, брже, боље и лакше учила када их не бисмо силили да (у овим примјерима умјесто физике) заправо уче туђе ријечи рвући се са њима непрепознатљивим коријенима.

Kliknite za proširenje...

Kada sam ja bio gimnazijalac, u mojim udžbenicima fizike je upravo tako i stajalo - prelamanje i odbijanje svetlosti, a tek ponegde, retko, i refleksija i refrakcija. i to u zagradi. Slično je bilo i sa drugim terminima vezanim za fiziku, prevashodno su korišćene srpske reči. Istinu govoreći, to su bili specijalni udžbenici legendarne N. Čaluković, samo za Matematičku Gimnaziju, ali opet - eto primera gde je ispravno urađeno

MidHealer:

Kada sam ja bio gimnazijalac, u mojim udžbenicima fizike je upravo tako i stajalo - prelamanje i odbijanje svetlosti, a tek ponegde, retko, i refleksija i refrakcija. i to u zagradi. Slično je bilo i sa drugim terminima vezanim za fiziku, prevashodno su korišćene srpske reči. Istinu govoreći, to su bili specijalni udžbenici legendarne N. Čaluković, samo za Matematičku Gimnaziju, ali opet - eto primera gde je ispravno urađeno

Kliknite za proširenje...

То је био лијеп изузетак од ружне свакодневице, а управо тако бисмо морали имати у свим уџбеницима – првенствено српски, а у загради и интернационални термин јер и то треба знати.
Знаш ли случајно како сада тамо стоје ствари?

MidHealer:

Kada sam ja bio gimnazijalac, u mojim udžbenicima fizike je upravo tako i stajalo - prelamanje i odbijanje svetlosti, a tek ponegde, retko, i refleksija i refrakcija. i to u zagradi. Slično je bilo i sa drugim terminima vezanim za fiziku, prevashodno su korišćene srpske reči. Istinu govoreći, to su bili specijalni udžbenici legendarne N. Čaluković, samo za Matematičku Gimnaziju, ali opet - eto primera gde je ispravno urađeno

Kliknite za proširenje...

Ja sam mnogo kasnije i cula za ove refleksije, valjda je i u moje vreme bilo samo po sebi razumljivo da se svetlost prelama i(ili) odbija.
Nego ja sam imala goljami problemi sa fizikom i matematikom pa sam gledala da brzebolje sve to zaboravim. Doduse, da budem
iskrena nisam bas mnogo ni morala da negujem i zalivam plavi cvetak nezaboravak, ali su mi ta dva predmeta bila ( i ostala)
nocna mora.

Пилипенда:

То је био лијеп изузетак од ружне свакодневице, а управо тако бисмо морали имати у свим уџбеницима – првенствено српски, а у загради и интернационални термин јер и то треба знати.
Знаш ли случајно како сада тамо стоје ствари?

Kliknite za proširenje...

Уопштено говорећи, то је донекле повезано и са употребом писма. Добар део оних који и данас инсистирају на употреби латинице, неретко пате од илузије да су интернационализми 'учтивији' и на неки начин 'бољи' од домаћих речи. Разуме се, неки користе интернационализме једноставно зато што су речи најзаступљеније у употреби.

Медицински уџбеници ми посебно боду очи. За почетак, ниједан није на ћирилици, као да латиница има нека лековита својства. О терминологији да и не говорим.

Математика је такође ту негде. С другим природним наукама је мало боље. Добар део стручних уџбеника штампа се на ћирилици. С друштвеним наукама је стање боље. Од лингвистике до историје, психологије и филозофије; рекао бих да ћирилична издања чак и преовладавају.

Размишљао сам да започнем тему са питањем: 'Које језике говорите?', али нисам сигуран да ли би таква тема била у складу с правилима форума.. чисто би било занимљиво знати које језике познају други чланови форума.

Српски и енглески су ми у рангу матерњег и свакодневног језика. Тренутно учим корејски, руски, као и кинеске карактере. Својевремено сам на краће време учио и шпански, јапански и арапски, као и коптски, али свакако их нисам и научио. Успут сам покупио по пар речи и из других језика, али то је све било више успут.

haeul:

Размишљао сам да започнем тему са питањем: 'Које језике говорите?', али нисам сигуран да ли би таква тема била у складу с правилима форума.. чисто би било занимљиво знати које језике познају други чланови форума.

Српски и енглески су ми у рангу матерњег и свакодневног језика. Тренутно учим корејски, руски, као и кинеске карактере. Својевремено сам на краће време учио и шпански, јапански и арапски, као и коптски, али свакако их нисам и научио. Успут сам покупио по пар речи и из других језика, али то је све било више успут.

Kliknite za proširenje...

Ma otvori slobodno, eto ja na primer znam latinski

Rayela:

Ma otvori slobodno, eto ja na primer znam latinski

Kliknite za proširenje...

Не могу да се определим за наслов.. "Које језике говорите?" је очигледно неадекватно. Ја могу да читам неке језике и разумем више од пола написаног, али кад дође до говора - ни да бекнем. С друге стране, било би занимљиво знати и које језике су људи учили, а можда нису и научили.

Rayela:

Ja sam mnogo kasnije i cula za ove refleksije, valjda je i u moje vreme bilo samo po sebi razumljivo da se svetlost prelama i(ili) odbija.
Nego ja sam imala goljami problemi sa fizikom i matematikom pa sam gledala da brzebolje sve to zaboravim. Doduse, da budem
iskrena nisam bas mnogo ni morala da negujem i zalivam plavi cvetak nezaboravak, ali su mi ta dva predmeta bila ( i ostala)
nocna mora.

Kliknite za proširenje...

Kad već pomenu, celu seriju crtaća Fifi Nezaboravak, kod nas su pogrešno preveli kao Fifi ne zaboravi me... Čak i lik, koji je cvet, nezaboravak, zovu "Fifi ne zaboravi me"



- - - - - - - - - -

Plavi cvet ( e sad dal je ovaj nezaboravak ili razlicak, pitanje je sad) centralni je simbol Romantizma ( pravca u knjizevnosti i umetnosti uopste,
koji se javlja u Nemackoj krajem osamnasteog veka). Taj plavi cvet ( cenim da je ovaj razlicak glavni plavi cvet ) simbol je ceznje za slobodom, daljinom,
na neki nacin i za metafizicko stremljenje ka besmrtnosti, vecnoscu.

Plava boja koju ima razlicak najlepse je plavetnilo jer i najdragoceniji safir onaj koji ima tu plavu boju, ali ima i ljudi koji imaju najlepse plave oci,
a to su ochi boje razlicka.
Ja ne volim plave oci, ali ove safire vec da, a i cvece plave boje

Повезница уместо линка. (Реч није нова, али хвала Пилипенди што ме је подсетио на њу)

Местозив у значењу топоним. Хаха можда не баш најбољи али свакако симпатична предлог

То -зив има доста потенцијала.

haeul:

Повезница уместо линка. (Реч није нова, али хвала Пилипенди што ме је подсетио на њу)

Местозив у значењу топоним Хаха можда не баш најбољи али свакако симпатична предлог

То -зив има доста потенцијала.

Kliknite za proširenje...

Кад угледах повезницу овдје, прво сам помислио да сам помијешао теме.

Треба имати слободу у стварању нових ријечи и њихових нових облика, вријеме све то некако просије па нешто опстане, а нешто прогута заборав... Нпр. Лаза Костић је увео пар ријечи: омладина и остарина – једна се примила и данас је сасвим уобичајена, а другу је прогутао заборав... Слично је и са оженити се и омужити се итд.

Тисућу пута сам се захваљивао Хрватима што нам обогаћују и наш и њихов српски и искрено сам им захвалан за сваку лијепо смишљену ријеч, а „омакне” им се и таква поред којекаквих зракомлата тј. вртолета.
Хм... сад мало протурјечим самом себи, тешко да ће поменуте зракомлате и вртолете прогутати заборав јер су изузетно добри за спрдњу.

Приметио сам да су у нашим црквеним круговима знатно слободни у овом погледу и неретко смишљају нове речи у циљу појашњивања термина из грчког или црквенословенског. Те новокованице најчешће не замењују стране термине, али свеједно су попут дашка свежег ваздуха и одришу животом.

Морам признати да завидим Хрватима, без обзира што они у томе помало и претерују.

haeul:

Приметио сам да су у нашим црквеним круговима знатно слободни у овом погледу и неретко смишљају нове речи у циљу појашњивања термина из грчког или црквенословенског. Те новокованице најчешће не замењују стране термине, али свеједно су попут дашка свежег ваздуха и одришу животом.

Морам признати да завидим Хрватима, без обзира што они у томе помало и претерују.

Kliknite za proširenje...

Дуга прича... али ево у најкраћем. Лично, ја бих тражећи замјену за туђу ријеч прво тражио да ли се може наћи прикладна постојећа или треба смишљати потпуно нову, а у тражењу постојећих бих ишао поступно и то овим редом:
па ако ништа од овога не изњедри погодну ријеч, онда треба сачинити нову.

Успут, жестоко сам против тезе да су стране ријечи неопходне оних наших лингвиста који ми као примјер наведу како ми можемо за меморију рећи памћење, сјећање и сл, али би било глупо да нам рачунар има памћење, а не меморију. А зашто би било глупо? Само зато што су они спавали у својим лингвистичким фотељама док је меморија стизала са развојем рачунарства преко јавних гласила. Енглезима је memory и једно и друго, па нешто не видим да је икоме од њих то глупо.
Али, сад већ долазимо до жабе која радо подиже ногу да је поткују...

Није баш везано за тему, али сјетих се нечег у ове ускршње дане... Честитаћемо и примати ускршње честитке ових дана на многе начине.
Најрјеђе ће се чути савремени стандард: „Христ(ос) ускрсну! Уистину ускрсну!”
Знам, рећи ће многи ударајући се у срБске груди, како је такво честитање равно богохуљењу и како је то примјер шта нам је све онај ћопавац направио од језика...
Нећу сад ширити ту тему, али рећи ћу само да ми је много, али МНОГО пријатније чути и такав „богохулни” стандард него много шта што ће наше новооправослављене Феме истртљати „ваистину воскресавајући” нашу тужну језичку стварност...

Ја бих то окарактерисао као примитивизам који проистиче из полтронства и комплекса ниже вредности оних који своју културу виде као мање вредну, а Запад још увек доживљавају као неки узор који треба безусловно следити. Реч је о људима које, и поред високог образовања, карактеришу суженост погледа, одсуство креативног духа и евроцентричност најгоре врсте, каква је била карактеристична за 19. век.

Све нове речи, укључујући и бројне стране позајмљенице у нашем језику, испрва звуче чудно. Тим пре ако се ради о сложеницама чији саставни елементи су нам разумљиви, а то је углавном случај код домаћих речи. И стране кованице су у једнако обичне и провидне колико и било која домаћа, али та чињеница остаје скривена онима који не знају језике из којих потичу.

Зато су сви изговори типа, 'смешно звучи', 'не може тако', 'ма, глупо је' - најобичније глупости.