Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.647
Postoji jedan, mali pijac...
Lutajuci, slucajno sam naleto na njega. Kapije su bile otvorene, a pored je stojao natpis da radi od 00-24h. Zakoračio sam unutra, bez neke naročite želje da se zadržavam, vec da samo pogledam šta ima i brzo ga napustim. Odem, isto kao što sam i došao. Sasvim mirno i neprimetno, bez da me neko primeti i ponudi nešto više od samog razgledanja.
Ipak, moja znatiželja je bila veca od mene samog. Iako je bila noc, bilo je mnogo posetioca. Vec sam načuo neke tihe razgovore. Istog momenta sam poželeo da se prikljucim, ali me je nešto onemogućavalo u svemu tome. Prisutni posetioci, koje sam zatekao, imali su neograničene mogućnosti korišcenja pijace i pristup svakom kutku.
Meni je to bilo onemogućeno. Koraćajuci, malo pomalo, saznao sam kako da i ja sebi omogućim, neograničeno korišcenje pijace. Posle malo lutanja, postao sam i ja član, koga niko nije primećivao, jer ništa nisam kupovao, ništa nisam pitao. Ipak, koračao sam kroz pijacu. Išao sam od tezge do tezge. Razgledao sam i video da ima svega i svačega.
Svako može, pronaci ono što želi i što mu treba.
Jedna od najvećih tezgi bila je prepuna i na njoj je bilo naviše posetilaca. Vikali su, urlali, svadjali se, muvali, flertovali...ta tezga je bila polazna stanica, svakog posetioca pijace. Na tom istom mestu, mogli ste hvaliti sebe, pljuvati po drugima, reći šta mislite o nekom, šta volite da jedete, slušate, pijete. Da ispričate svoj dan, kažete kako se osećate, igrate gomilu igica koje su bile savršen način za ubijanje vremena na pijaci.
Sledece tezge su trebale da liče na malo razdvajanje i okupljanje istog pola, gde su žene-žene, a muškarci-muškarci. Ipak, bilo je onih koji su išli van toga. Svraćali su na te tezge, ne mareci što ne pripadaju tu. Pristup pijace je bio svima omogućen, kao i njeno razgledanje.
Žene koje su obitavale na pijaci svakodnevno, bile su mnogo složnije, sa više nekog poštovanja izmedju sebe. Držale su se zajedno, prodavajući jedna drugoj sve i svašta. Ne retko su mnogi muški posetioci, znali da zloupotrebe njihovo pijačno čavrljanje, gurajući se izmedju njih.
No, nije to samo bio slučaj sa ženama. Muškarci kao muškarci. Bili su sušta suprotnost žena. Kao da su činili konkurenciju jedni drugima, boreći se da osvoje što više ženskih posetioca pijace. Mnogi su bili željni njihove naklonosti. No, nije to bilo samo pravilo sa
muškarce, već su i mnoge žene bile sklone tome. Pridobijanju muškaraca koje su simpatisale.
Jedna od, takodje, velikih pijačnih tezgi, bila je i najšarenija, gde su posetioci bilo "otvoreni" u razgovoru. No, nikada se na toj tezgi nije mogao naci zajednički jezik. Obično su tamo ljudi hranili svoj ego, svoju sujetu, pricali kako su najbolji i kako su sve
u životu probali i prošli. Ne retko su pljuvali po sebi samima, po drugima. Ta tezga je nekada licila na pokvareno voće i povrće, rasuto na sve strane. Bilo je i onih koju su probali sve i sve su jeli, hraneći se drugima, njihovom neznanju.
Mnogo toga se dešava i ispod samih kulisa pijace, gde se vode privatni razgovori. Njih retko kada možete čuti, ali obično procure i izadju na svetlost. Mnogi posetioci pijace, ni sami ne znaju ko sa kim trguje, deli robu, novac, hranu, ljubav i sex.
Ovo je samo jedan mali deo svakodnevnice, Forumske pijace. Mnogo toga još ne dostaje da bi se u potpunosti shvatio način življenja pijace, ali i ova priča je sasvim dovoljna.
Svaka sličnost sa bilo kojom durgom pijacom je izmišljena.
Dobrodošli na naš pijac Foruma Krstarice.
Lutajuci, slucajno sam naleto na njega. Kapije su bile otvorene, a pored je stojao natpis da radi od 00-24h. Zakoračio sam unutra, bez neke naročite želje da se zadržavam, vec da samo pogledam šta ima i brzo ga napustim. Odem, isto kao što sam i došao. Sasvim mirno i neprimetno, bez da me neko primeti i ponudi nešto više od samog razgledanja.
Ipak, moja znatiželja je bila veca od mene samog. Iako je bila noc, bilo je mnogo posetioca. Vec sam načuo neke tihe razgovore. Istog momenta sam poželeo da se prikljucim, ali me je nešto onemogućavalo u svemu tome. Prisutni posetioci, koje sam zatekao, imali su neograničene mogućnosti korišcenja pijace i pristup svakom kutku.
Meni je to bilo onemogućeno. Koraćajuci, malo pomalo, saznao sam kako da i ja sebi omogućim, neograničeno korišcenje pijace. Posle malo lutanja, postao sam i ja član, koga niko nije primećivao, jer ništa nisam kupovao, ništa nisam pitao. Ipak, koračao sam kroz pijacu. Išao sam od tezge do tezge. Razgledao sam i video da ima svega i svačega.
Svako može, pronaci ono što želi i što mu treba.
Jedna od najvećih tezgi bila je prepuna i na njoj je bilo naviše posetilaca. Vikali su, urlali, svadjali se, muvali, flertovali...ta tezga je bila polazna stanica, svakog posetioca pijace. Na tom istom mestu, mogli ste hvaliti sebe, pljuvati po drugima, reći šta mislite o nekom, šta volite da jedete, slušate, pijete. Da ispričate svoj dan, kažete kako se osećate, igrate gomilu igica koje su bile savršen način za ubijanje vremena na pijaci.
Sledece tezge su trebale da liče na malo razdvajanje i okupljanje istog pola, gde su žene-žene, a muškarci-muškarci. Ipak, bilo je onih koji su išli van toga. Svraćali su na te tezge, ne mareci što ne pripadaju tu. Pristup pijace je bio svima omogućen, kao i njeno razgledanje.
Žene koje su obitavale na pijaci svakodnevno, bile su mnogo složnije, sa više nekog poštovanja izmedju sebe. Držale su se zajedno, prodavajući jedna drugoj sve i svašta. Ne retko su mnogi muški posetioci, znali da zloupotrebe njihovo pijačno čavrljanje, gurajući se izmedju njih.
No, nije to samo bio slučaj sa ženama. Muškarci kao muškarci. Bili su sušta suprotnost žena. Kao da su činili konkurenciju jedni drugima, boreći se da osvoje što više ženskih posetioca pijace. Mnogi su bili željni njihove naklonosti. No, nije to bilo samo pravilo sa
muškarce, već su i mnoge žene bile sklone tome. Pridobijanju muškaraca koje su simpatisale.
Jedna od, takodje, velikih pijačnih tezgi, bila je i najšarenija, gde su posetioci bilo "otvoreni" u razgovoru. No, nikada se na toj tezgi nije mogao naci zajednički jezik. Obično su tamo ljudi hranili svoj ego, svoju sujetu, pricali kako su najbolji i kako su sve
u životu probali i prošli. Ne retko su pljuvali po sebi samima, po drugima. Ta tezga je nekada licila na pokvareno voće i povrće, rasuto na sve strane. Bilo je i onih koju su probali sve i sve su jeli, hraneći se drugima, njihovom neznanju.
Mnogo toga se dešava i ispod samih kulisa pijace, gde se vode privatni razgovori. Njih retko kada možete čuti, ali obično procure i izadju na svetlost. Mnogi posetioci pijace, ni sami ne znaju ko sa kim trguje, deli robu, novac, hranu, ljubav i sex.
Ovo je samo jedan mali deo svakodnevnice, Forumske pijace. Mnogo toga još ne dostaje da bi se u potpunosti shvatio način življenja pijace, ali i ova priča je sasvim dovoljna.
Svaka sličnost sa bilo kojom durgom pijacom je izmišljena.
Dobrodošli na naš pijac Foruma Krstarice.
