Priznanje samom sebi

Hteo bih ovom temom da odam priznanje samom sebi. No, šta se to tako iznenada zbilo da sam najednom odlučio da se zadivim samom sebi? Pa stvar je u tome što sam malopre pročitao svih četristo pedeset i nešto postova koje sam ovde ispisao za neki period od mesec dana ako se ne varam, te sam u jednom trenutku, sve više se diveći svojim rečima, umnim izrazima i konstatacijama naišao na nešto što me je, što bi mladi rekli, oborilo s nogu!
Nikada do sada se nisam složio sa tako nečim što sam napisao. I nikada do sada se nisam divio tako, nečemu što sam napisao.
To je odgovor jednoj osobi na nekom nepoznatom podforumu, u kome, verujem ima toliko istine, da bih sebe predložio kao kandidata za Nobelovu nagradu za najkraću, najumniju, najistinitiju pričicu, savet, odnosno konstataciju (samo pod uslovom da se takva kategorija uvede u šedjul Nobelovog komiteta).
Poruka glasi:

Ти изгледа ниси обавештена да на овом форуму само смеће опстаје на врху. Треба да си поносна кад ти тема оде на дно и када има 0 одговора, то је доказ да си нешто паметно рекла.

Vidite, ovo je pre svega jedna socio-filozofska hipoteza. Pitate se zašto? Pa zato što se njome konstatuje da na forumu (kao svojevrsnoj projekciji sveopšte društvene stvarnosti) ono što vredi, što je duhom, uzvišenim duhom napisano, odnosno rečeno, i što vredi, ne može da opstane. To je zapravo minijatura u kojoj se čita ono činjenično, nepobitno, istinito, a to je da, uzvišeni intelekt se uočava i shvata kao nešto što odstupa od konvencionalnog, i kao takvo biva prognano od mase. A masa, najčešće, pogotovo danas, u ova novija vremena, zaista postoji kao jedan surovi kriterijum vrednovanja.

Zato, jadni su oni, koji vide šire i produbljenije, njima je stvarnost crna, a život poseban besmisao, koji pokušavaju da otrgnu i prognaju iz svesti borbom protiv svemoćne mase. Da, izgleda da ta neprikosnovena želja da se nešto promeni pretstavlja možda jedinu pokretačku snagu, jedini smisao, jedinu čežnju zbog koje vredi živeti.

scharfschuetze:

Hteo bih ovom temom da odam priznanje samom sebi. No, šta se to tako iznenada zbilo da sam najednom odlučio da se zadivim samom sebi? Pa stvar je u tome što sam malopre pročitao svih četristo pedeset i nešto postova koje sam ovde ispisao za neki period od mesec dana ako se ne varam, te sam u jednom trenutku, sve više se diveći svojim rečima, umnim izrazima i konstatacijama naišao na nešto što me je, što bi mladi rekli, oborilo s nogu!
Nikada do sada se nisam složio sa tako nečim što sam napisao. I nikada do sada se nisam divio tako, nečemu što sam napisao.
To je odgovor jednoj osobi na nekom nepoznatom podforumu, u kome, verujem ima toliko istine, da bih sebe predložio kao kandidata za Nobelovu nagradu za najkraću, najumniju, najistinitiju pričicu, savet, odnosno konstataciju (samo pod uslovom da se takva kategorija uvede u šedjul Nobelovog komiteta).
Poruka glasi:

Ти изгледа ниси обавештена да на овом форуму само смеће опстаје на врху. Треба да си поносна кад ти тема оде на дно и када има 0 одговора, то је доказ да си нешто паметно рекла.

Vidite, ovo je pre svega jedna socio-filozofska hipoteza. Pitate se zašto? Pa zato što se njome konstatuje da na forumu (kao svojevrsnoj projekciji sveopšte društvene stvarnosti) ono što vredi, što je duhom, uzvišenim duhom napisano, odnosno rečeno, i što vredi, ne može da opstane. To je zapravo minijatura u kojoj se čita ono činjenično, nepobitno, istinito, a to je da, uzvišeni intelekt se uočava i shvata kao nešto što odstupa od konvencionalnog, i kao takvo biva prognano od mase. A masa, najčešće, pogotovo danas, u ova novija vremena, zaista postoji kao jedan surovi kriterijum vrednovanja.

Zato, jadni su oni, koji vide šire i produbljenije, njima je stvarnost crna, a život poseban besmisao, koji pokušavaju da otrgnu i prognaju iz svesti borbom protiv svemoćne mase. Da, izgleda da ta neprikosnovena želja da se nešto promeni pretstavlja možda jedinu pokretačku snagu, jedini smisao, jedinu čežnju zbog koje vredi živeti.

Kliknite za proširenje...

jest, to je to

eve da nebi pomislijo dat je tema mlogo pametna ostaviću i ja jedan odgovor.greota da vako glupa tema zvrji prazna

gurbet:

eve da nebi pomislijo dat je tema mlogo pametna ostaviću i ja jedan odgovor.greota da vako glupa tema zvrji prazna

Kliknite za proširenje...

Greota je još veća, ako ne i zločin, u glupoj temi učestvovati.

A to da je glupa - slažem se. Čim se na nju daju odgovori i čim opstaje na vrhu.

Vidite, ovo je pre svega jedna socio-filozofska hipoteza. Pitate se zašto? Pa zato što se njome konstatuje da na forumu (kao svojevrsnoj projekciji sveopšte društvene stvarnosti) ono što vredi, što je duhom, uzvišenim duhom napisano, odnosno rečeno, i što vredi, ne može da opstane. To je zapravo minijatura u kojoj se čita ono činjenično, nepobitno, istinito, a to je da, uzvišeni intelekt se uočava i shvata kao nešto što odstupa od konvencionalnog, i kao takvo biva prognano od mase. A masa, najčešće, pogotovo danas, u ova novija vremena, zaista postoji kao jedan surovi kriterijum vrednovanja.

Zato, jadni su oni, koji vide šire i produbljenije, njima je stvarnost crna, a život poseban besmisao, koji pokušavaju da otrgnu i prognaju iz svesti borbom protiv svemoćne mase. Da, izgleda da ta neprikosnovena želja da se nešto promeni pretstavlja možda jedinu pokretačku snagu, jedini smisao, jedinu čežnju zbog koje vredi živeti.[/QUOTE]

Evo jedan aplauz podrshke od mene tvojem autopriznanju.Nemoj shvatiti kao ismevanje...Ja ti zavidim...Ne na rechima, ne na konstatacijama, niti zakljuchcima, vec na dozivljaju ovog vashara ovde, na dozivljaju duha foruma...koji ja ne mogu da osetim...i sada se osecam pomalo jadno, zbog praznine moga uma...da se ne mogu vezati, ni zamrziti, ni zavoljeti ovo mesto, ni otici, ni pripadati...vac samo nemilosrdno troshiti dragoceno vreme u trenutnom begstvu.Zamajavati mozak da ne mislim, da odmorim na koji sat od RL i svega onoga shto chini svakodnevicu(mozda bi mogla sa istim efektom slagati pasijans ili skupljati tabletice s poda)...Kad bi bila pametna, osetila bi se ''prognanom'', ali sa ovih par ganglija mogu shvatiti ljude koji nemaju potrebu za eksponiranjem duhovnosti...koji su mozda umorni od posla, obaveza, problema, pa su im asocijacije i kaladont, dovoljan napor koji mogu sebi priushtiti, ili ljude koji zele da se zabave, pa im je interesantnije da se nasmeju, ako imaju chemu...Pishem ovo, jer ne razumem shta je ''uzvishena duhovnost''. Da li je to trn, kojim trebamo bosti u ochi svoje bliznje, rasipajuci se njome kao kvalitetom ''izabranih''ili je to energija koja ih mami da ti se priblize...Da li ''duhovnost''ima potrebu da pricha i da sudi drugima...da se nametje...i kako funkcionishe napolju pri zivom susretu sa chovekom ''iz mase'', pri pogledu u ochi i rukovanju...Da li postoji , kao ziva energija, u choveku koji nema''peticu iz filozofije velikih misli''velikih mislilaca...Da li uopshte postoji''masa''ili smo svi pojedinci''drugachiji''od drugih...neshvaceni...pa onda smo i slobodni da svoju''drugachijost''ispoljavamo svako na svoj nachin ne smetajuci drugima u ''drugojachisanju''... 8-)

Ne znam, na sva ta pitanja treba teziti dati odgovor za sta ja nisam trenutno, a moguce, i ubduce necu biti sposoban.

Ja sam samo konstatovao, odavsi priznanje samom sebi pri tom. A ono sto je najvaznije shvatiti, ja se u svom obracanju nisam udaljio od mogucnosti da sam i ja upravo deo te mase. Ja svakako imam pravo da dam izjavu koja moze da bude u potpunoj suprotnosti sa masinim duhom (smesan prisvojni pridev, nema sta) kojoj ja isto tako mogu da pripadam (cak i nesvesno).

Moju poruku treba shvatiti kao konstataciju posmatraca, koji je pokusao da se izvuce iz svih sistema.

Gljiva zjalelovka:

Vidite, ovo je pre svega jedna socio-filozofska hipoteza. Pitate se zašto? Pa zato što se njome konstatuje da na forumu (kao svojevrsnoj projekciji sveopšte društvene stvarnosti) ono što vredi, što je duhom, uzvišenim duhom napisano, odnosno rečeno, i što vredi, ne može da opstane. To je zapravo minijatura u kojoj se čita ono činjenično, nepobitno, istinito, a to je da, uzvišeni intelekt se uočava i shvata kao nešto što odstupa od konvencionalnog, i kao takvo biva prognano od mase. A masa, najčešće, pogotovo danas, u ova novija vremena, zaista postoji kao jedan surovi kriterijum vrednovanja.

Zato, jadni su oni, koji vide šire i produbljenije, njima je stvarnost crna, a život poseban besmisao, koji pokušavaju da otrgnu i prognaju iz svesti borbom protiv svemoćne mase. Da, izgleda da ta neprikosnovena želja da se nešto promeni pretstavlja možda jedinu pokretačku snagu, jedini smisao, jedinu čežnju zbog koje vredi živeti.

Kliknite za proširenje...

Evo jedan aplauz podrshke od mene tvojem autopriznanju.Nemoj shvatiti kao ismevanje...Ja ti zavidim...Ne na rechima, ne na konstatacijama, niti zakljuchcima, vec na dozivljaju ovog vashara ovde, na dozivljaju duha foruma...koji ja ne mogu da osetim...i sada se osecam pomalo jadno, zbog praznine moga uma...da se ne mogu vezati, ni zamrziti, ni zavoljeti ovo mesto, ni otici, ni pripadati...vac samo nemilosrdno troshiti dragoceno vreme u trenutnom begstvu.Zamajavati mozak da ne mislim, da odmorim na koji sat od RL i svega onoga shto chini svakodnevicu(mozda bi mogla sa istim efektom slagati pasijans ili skupljati tabletice s poda)...Kad bi bila pametna, osetila bi se ''prognanom'', ali sa ovih par ganglija mogu shvatiti ljude koji nemaju potrebu za eksponiranjem duhovnosti...koji su mozda umorni od posla, obaveza, problema, pa su im asocijacije i kaladont, dovoljan napor koji mogu sebi priushtiti, ili ljude koji zele da se zabave, pa im je interesantnije da se nasmeju, ako imaju chemu...Pishem ovo, jer ne razumem shta je ''uzvishena duhovnost''. Da li je to trn, kojim trebamo bosti u ochi svoje bliznje, rasipajuci se njome kao kvalitetom ''izabranih''ili je to energija koja ih mami da ti se priblize...Da li ''duhovnost''ima potrebu da pricha i da sudi drugima...da se nametje...i kako funkcionishe napolju pri zivom susretu sa chovekom ''iz mase'', pri pogledu u ochi i rukovanju...Da li postoji , kao ziva energija, u choveku koji nema''peticu iz filozofije velikih misli''velikih mislilaca...Da li uopshte postoji''masa''ili smo svi pojedinci''drugachiji''od drugih...neshvaceni...pa onda smo i slobodni da svoju''drugachijost''ispoljavamo svako na svoj nachin ne smetajuci drugima u ''drugojachisanju''... 8-)[/QUOTE]

aplauz:wink: