Нигдје у Београду нисам пронашао баш добру пицу. Најбоља за коју знам била је у једној малој пицерији у Земуну која је затворена прије добрих 15-так година. Што се наручивања тиче, од свега што сам пробао могу препоручити само Феникс, такође у Земуну, у Цара Душана, на ћошку са улицом Наде Димић (лако је на нету наћи телефон). Унутра ништа посебно, скромно уређена, помало „сеоског” изгледа, али имају зидану пећ на дрва и пристојну пицу коју и достављају.
Занимљиво је питање зашто Београд нема ниједну пицерију са заиста добром пицом. Вјероватно зато што „пролази” све и свашта па људи масовно више и не разликују пицу од пицоликог тијеста посутог којечиме одозго. Слично је и са нпр. сиром и кајмаком на београдским пијацама. У сваком другом граду у Србији би то што се у Београду продаје као сир и кајмак остало непипнуто, али ето, у Београду се продаје. Индистријска Фета из самопослуга боља је од свих београдских пијачних „правих домаћих” сирева.
Успут, на моје велико изненађење, увјерљиво најбољу пицу у Србији сам пробао у Крушевцу, у пицерији која се, чини ми се, звала „Сунце”.