Filmska kritika

Evo par zanimljivhi biografskih filmova.

1.Cinderellla Man-Ron Howard(2005)

Neverovatna priča o čuvenom bokseru James Bradocku je pretočena u film pre dvanaest godina.Ron Howard je režirao fantastičan film sa veoma razigranim Russelom Croweom koga spretno prate nikad više tako dobra Renee Zellweger i uvek više nego fantastični Paul Giamatti.Jako lepa priča o vremenu depresije i heroju sa dokova New Yorka.

2.Walk the Line-James Magnold(2005)

Johnny Cash je jedan od mojih ličnih heroja, tako da prema ovom filmu ne mogu da budem objektivan, ali verujem da se mnogima dopao film o čuvenom Country muzičaru i njegovim životnim padovima i usponima.Joaquin Phoenix i Reese Whitherspoon su briljantni a Reese je dobila oskara za svoju izvedbu Johnnyeve najveće ljubavi June Carter Cash.

3.In the Name of the Father-Jim Sherdian(1993)

Priča o sitnom kriminalcu koji biva nepravdno optužen zbog terorizma.Daniel Day Lewis briljira kao Gerry Conlon čovek koji igrom slučaja nađe na krivom mestu u krivo vreme biva optužen na doživetnu robiju.Veoma zanimljiv film o borbi za istinu, vredan gledanja.

4.Ed Wood-Tim Burton(1994)

Edward Wood je bio režiser, ne bilo kakav režiser, bio je najgori režiser na svetu svih vremena, ali volio je film i gajio je neverovatnu strast prema njemu.Film prati njegove razne pokušaje da uspe u svetu filma a na dobar način ga igra Johnny Depp(po meni njegova najbolja uloga), dok je Tim Burton uradio baš ne tipičan film koji nije bio u klasičnom maniru Tima Burtona.

5.The Damned United-Tom Hooper(2009)

Čitava trenerska karijera Briana Clougha je veoma čudna i u isto vreme vrvi od zanimljivosti, komičnih i tragičnih momenata.Ovaj film prati njegovih 39 dana na klupi tada šampiona Engleske Leeds Uniteda.Clough se baš i nije uklopio u atmosferu u klubu što se nije dobro završilo po njega.Michael Sheen večito sporedni glumac ovde je odličan kao glavni glumac a ostatak ekipe ga veoma dobro prati.

Slepi putnik na brodu ludaka(2016)
Režija:Goran Marković
Scenario:Vule Žarić
Uloge:Igor Đorđević,Tihomir Stanić,Jelena Đokić,Maša Dakić,Aleksandar Đurica,Nemanja Oliverić,Radoje Čupić,Adrijana Oliverić,Goran Šušljik,Aleksandar Srećković Kubura,Srđan Timarov,Zinaida Dedakin,Branko Jernić,Branka Šelić,Radovan Miljanić,Miroljub Lešo

Goran Marković je jedan od najboljih naših režisera svih vremena.Uvek je znao da prepozna pravu temu za film a opet može se reći da se nije umiljavao publici nego konstanto menjao svoj stil.Uvek je takođe imao sjajno oko za kasting, bilo da je u pitanju glavna uloga koju mladi Dimitrije Vojinov odigrao u „Tito i ja“ ili mala ali upečatljiva epizoda poput bravure Sergeja Trfunovića u filmu „Turneja“.Takođe je uvek imao hrabrosti da izabere glumce koji nisu na prvi pogled idealan izbor za uloge.Boris Komnenić je sa ne punih 30 igrao čoveka od preko 40 u filmu „Tajvanska kanasta“, tada potpuno zaboravljenog Predraga Lakovića je davne 1980-te angažovao za jednu od glavnih uloga u filmu „Majstori majstori“, dok je večitom negativcu uglavnom Nemcu i Četniku Tanasiji Uzunoviću dao malu komičnu ulogu u filmu „Sabirni centar“, lik nije imao nikakav tekst a Goran je rekao Tanasiju da ga sam smisli i da će on ubaciti sve što mu se dopadne i sve mu se dopalo.

Što se tiče filma „Slepi putnik na brodu ludaka“, u pitanju je biografski film o poslednjim danima čuvenog Petra Kočića(I.Đorđević).Priča je smeštena psihijatrisku bolnicu gde je Kočić smešten,, godina je 1915-ta i prvi svetski rat je u toku.Priča prati odnos Kočića prema ostalim ljudima koji se nalaze u bolnici, upranvikom,doktorima, sestrama i pacijentima a u priči je i njegov stari znanac, Kosta Herman(A.Đurica) na suprotnoj strani.

Lepo je videti da Goran Marković poseduje još uvek kreativni žar u 8-oj deceniji života.Jako dobar scenario Vuleta Žarića sa galerijom veoma zanimljivih likova koji stvoreni za glumačke bravure, Marković pravi jako zanimljivu priču koja je smeštena stešnjen prostor psihijatriske bolnice.Petar Kočić zaslužuje film a „RTS“ je lepo oživeo staro dobro vreme televizijskih filmova kroz ovaj projekat.Markovićeva režija je uvek zanimljava, a veoma je za pohvalu da kroz svaki svoj projekat on menja svoj stil a kroz biografski materijal o veoma zanimljivoj ličnosti, on još jednom pokazuje da nije za staro gvožđe i da neće u penziju, barem ne skoro.Stalni saradnik Gorana Markovića, Zoran Simjanović naš najveći filmski kompozitor takođe pokazuje da još uvek poseduje žicu za stvaranje filmske muzike, dok talentovani direktor fotografije Đorđe Ambrašić dokazuje da je jedan od boljih u svom poslu na ovim prostorima.


Jedan od boljih projekata koji smo imali priliku gledati na "RTS".Goran Marković još uvek nije za staro gvožđe.
Što se tiče glume, imamo priliku da gledamo fantastične glumce u fantastičnim ostvarenjima.Igor Đorđević briljira u glavnoj ulozi.Dramski prvak narodnog pozoriša mi je od prve zvučao kao sjajan izbor za glavnu ulogu(Prvu kolko ja znam).U pitanju odličan glumac ne dovoljno iskorišten na filmu i televiziji dok na daskama koje život znače važi za jednog cenjenijih glumaca današnjice.Ostatak ekipe je sjajan, apsolutno svi od stalnog saradnika Gorana Markovića, Tihomira Stanića, do sve angažovanijeg Aleksandra Đurice pa do fantastičnog večitog epizodiste Radoja Čupića glumca iz sprskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.U pitanju je zbilja 100 minuta kvalitetnog materijala, veoma gledljivog i veoma zanimljivog.Svaki lik je postavljen na svoje mesto, a mi gledamo mučenog Kočića u svojim poslednjim danima, nekada velikog boema i hrabrog čoveka i jako dobrog pisca, čoveka koji je imao hrabrosti da iznese svoje mišljenje bez obzira na posledice.

Nadam se da će „RTS“ nastaviti da snima ovakvku vrstu projekata.Ima na „RTS-u“ svega od popularne ali iz sezone u sezonu sve lošije serije „Vojna akademija“; pa do uzbudljive triler serije „Ubice mog oca“ čiji je najveći problem bio insistiranje da je misterija najbitnija u celoj priči pa novog Šotrinog kostimiranog projekta „Santa Maria della Salute“ romantizirane priče koja je poprilično dosadnjikava ali ima fantastičnog Vojina Ćetkovića koji ima to glumačko umeće da iznese bilo šta.“Slepi putnik na brodu ludaka“ je jedan od boljih projekata koje smo mogli gledati na „RTS“.Jer ima dobar scenario Vuleta Žarića, kao uvek fantastičnu režiju Gorana Markovića i sjajane glumce od kojih većinu ne gledamo baš često u projektima na javnom servisu.

Young Pope(2016)
Režija: Paolo Sorrentino
Scenario: Paolo Sorrentino,Stefano Ruli,Tony Grisoni,Umberto Contarello
Uloge:Jude Law,Silvio Orlando,Diane Keaton,Ludvine Sagnier,Cecile De France,Javier Camara,James Cromwell,Tom Bertorelli,Andre Gregory

Paolo Sorrentino je jedan od najboljih svetskih autora trenutno.Tu nema nikakve dileme.Njegovi filmovi imaju ogromnu kvalitetu, on poseduje ogroman talenat za režiju i scenario i sve se uvek sklopi u fantastičnu celinu.Ima uvek soldnu dozu provokacije bez preteranog umetničkog preseravanja i forisranja dokazivanja režiserske veštine koju bez ikakve sumnje poseduje u ogromnoj količini.Negovi filmovi su i prelepo vizuelno zadovoljstvo za gledanje čemu ogromnu zahvalu duguje svom standardnom saradniku genijalnom direktoru fotografije Luci Bigazziu.Koji je i u njegovom televizijskom debiju zaposlen za kamerom.

Prvi televzijski projekat italijanskog majstora režije je televizijska serija „Young Pope“.Priča prati Lennya Belarda(J.Law) koji postaje najmlađi papa u istoriji te prvi Amerikanac koji postaje poglavar katoličke crkve.Lenny postaje Pius XIII, on ima 47 godina i pred njim su mnoga iskušenja a dobija i mnogo protivnika , jer svi su očekivali poslušnog papu koji će slušati starije a on počinje da radi samo i usključivo po svojim ličnim pravilima.

Jude Law igra ulogu života.Briljantan je Silivo Orlandi.Diane Keaton je sjajan "Sidekick".U pitanju je satira koja pogađa pravo u centar.
Moram priznati da odavno nisam uživao ovako dobro.Praćenje ove serije je za mene bilo jako ugodno.Sorrentino od fiktivne priče o najmlađem papi pravi jako tačnu satiru na temu današnjeg poimanja religije.Na različite načine baca kamen u glavu mnogim čelnicima u verskim institucijama.Nekad na duhovit a nekad na jako direktan način.Scenario je tako oštar a tako lako pratljiv da je to prosto neverovatno.Sorrentino kao režiser i Bigazzi kao direktor fotografije ponovo dokazuju da su verovatno najbolji tandem svetu filmske/televizijske industrije trenutno.Oni nam prikazuje našeg protogonistu na dosta načina, tako da možete da tumačite ovu priču na dosta načina a protagonista ipak ostaje mističan bez obzira na sve.Sorrentino uz veoma čudan i neočekivan izbor muzike uspeva da pogodi u centar.Svakako da većinu numera koje se pojavljuju u ovoj seriji nisam očekivao u ovakvom projektu ali Sorretnino je uspeo da sve to prilagodi, da sve izgleda skoro pa savršeno.

Mane?Pa ima ih svakako.Priča je u nekim aspektima ne realna ali nikako nije banalna što je Sorrentinov plus.Mislim da je Sorrentino bio svestan nekih grešaka u scenariu, kapiram da je upravo hteo da tako bude.Bez obzira na sve Sorrentino je uspeo da održi kvalitet u svih 10 epizoda svoje serije.Glumci koje je izabrao su savršeni.Jude Law igra ulogu života, on je briljantan kao zgodni,harizmatični i šarmantni papa koji svakako nije savšren i ume da bude jako surov ali ume i da bude najnežnija osoba na svetu.Diane Keaton je sjajan „Sidekick“ karakter u celoj priči kao časna sestra koja je odgojila našeg glavnog junaka, ona kostantno balansira u odnosima s njm i uvek pokušava da ga natera da bude dobar, dok italijanski glumac Silvio Orlandi fantastično igra promućudnog kardinala svestan da je imao pogrešnih procena, odlučan da sve ispravi i da otera mladog papu na bilo kakav način .

Da zaključim, Sorrentino je napravioveoma kvalitetnu priču sa dosta asova u rukavu a čini mi se da mu je ostao još koji .“Young Pope“ na duhovit način ismejava dosta stvari u današnjem poimanju vere te na satirčan način priča o današnjem ponašanju ljudi na visokim pozicijama u crkvenim institucijama.Gledati poglavar katoličke crkve koji u večini scena ima pljugu u ustima, iako je u papinoj palati zabranjeno pušenje je veoma zabavan potez Sorrentina koji se podsmeva sa mnogo stvari, a opet mi sve to deluje poprlično realno, kada su u pitanju odnosi u papinoj palati.Nekako sam sklon da verujem Sorrentinu, verujem da dosta ovog ima, naravno da nikad niko neće postati papa sa 47 godina što je glavna ne logičnost serije uz još nekoliko stvari ali opet je sve ispalo više nego dobro i više nego gledljivo.

Sve si lepo opisao,ali obrati paznju na standardni jezik. Zar je moguce da ispises ovoliko informacija,a ne znas da se negacija u domacem jeziku pise: 1. sastavljeno kod imenica,prideva i radnih glagola (nerealan umesto "ne realan",u suprotnom, konstrukt ima drugo smisao,npr.komparacija: "ne realan, nego/vec...itd. ) 2. razdvojeno kod glagola (ne poreci umesto "neporeci", ne mislim da...umesto "nemislim da"itd.) Obrati paznju na ovo, nisu to male stvari, stavise, osnove su za coveka od slova. Interpunkcija isto tako: na chetovima,blogovima, frivolnoj internet-komunikaciji pravila su fleksibilna,moze da nestane poneka zapeta,navodnici i sl. sa izuzetkom tacke, jer to je kraj misli koji mora da se naglasi. Posto si odabrao temu kao neku vrstu vezbe za fanzinsku-blogovski prikaz filmskih ostvarenja, ne verujem da bi ti kakav urednik pisanih izdanja zamerio na ovim stvarima, jer oni imaju lektore koji se time bave, ali bi svakako dobio neki pojam o tvojoj pismenosti,a mozda bi se tako zamislio i nad sadrzajem onoga sto mu predstavljas,ispitujuci dubinu tvog znanja i nacina kojim se bavis pojmova s kojim se hvatas u kostac. I za lak sadrzaj je potrebno poznavanje leksike i sintakse, a kamoli za nesto ozbiljnije. Stoga,pamet u glavu...

Hvala na krtici.Potrudiću se da ispravim greške.

Na mlečnom putu(2016)
Režija:Emir Kusturica
Scenario:Emir Kusturica
Uloge:Monica Belluci,Emir Kusturica,Sloboda Mićalović,Predrag Miki Manojlović,Bajram Sevredžan,Petar Mirčevski,Novak Bilbija,Zoran Cvijanović

Emir Kusturica je naše najveće ime u svetu filma.Jedni ga vole, drugi ga mrze, jedno je sigurno niko nije ravnodušan prema Emiru Kusturici.Moje iskreno mišljenje da je 80-tih Kusturica bio jedan od kvalitetnijih filmskih autora na svetu.“Sjećaš li se Dolly Bel“ i „Otac na službenom putu“ su mi odlični filmovi a „Dom za vješanje“ vrlo dobar.90-te su već bile drugačije za Kusturičin rad.Započeo je deceniju sa veoma čudnim ali svakako kvalitetnim „Arizona Dream“, sledeći film od mnogih jedan od boljih naših filmova „Podzemlje“ nikada nije uspeo da me dovoljno zaintrigira.Svaka čast Dušanu Kovačević na sjajnom scenariu ali nekako mi je taj film previše izveštačen.“Crna mačka, beli mačor“ mi je više delovao ka niz raznih skečeva i nimalo mi nije ličio na film, izuzev briljantnog i veoma zabavnog Srđana Todorovića, sve ostalo mi je bilo čist promašaj, kao i sledeća dva njegova filma „Život je čudo“ i „Zavet“.Kako su mu filmovi bili sa sve manje kvaliteta, Kusturica se posvetio nekim drugim stvarima ali nećemo sad o tome.

Ništa kvaliteniji film od predhodnih Kusturičinih radova iz ovog veka.
“Na mlećnom putu” nije ništa bolji fillm od predhodnih Kusturičnih ostvarenja u ovom veku.Kod njega se i ovaj put vidi ogromna doza preterivanja u pokušaju stilizacije priče.Mnogo stvari smo gledali miliion puta kod Kusturice.Ponovo je tu pokušavanje konstantnog održavanja dinamike kroz neke blesave scene koje pokušavaju da u isto vreme budu romantične i komične.Kusturica osim režije potpisuje i scenario, već je na filmu “Zavet” dokazao da kao samostalni scenarista nema tu moć za kreiranje radnje.Prije je imao sjajne scenariste: Abdulaha Sidrana,Gordana Mihića,Dušana Kovačevića i Ranka Božića a kao sam Kusturica ne poseduje toliki talenat za pisanje kao ovi navedeni scenaristi.Tako da može se reći da scenario nije baš jača strana ovog filma.

Kusturica apsolutno podbacuje i kao glumac, izjavio je da mu je uzor za glumu bio Slavko Štimac, ne vidim razlog zašto Štimac nebi igrao glavnu ulogu, stvarno bi bio savršen za to.Monica Belluci solidno koristi svoju fizičku lepotu i ograničen glumački talent i stvara solidan lik ali ne baš toliko dobar koliko se priča o tome.Sloboda Mićalović je sasvim solidna a Miki Manojlović je dobio toliko loše napisan lik da ni on sa ogrmonim glumačkim talentom nije mogao da se izbori s tim.Na kraju krajeva “Na mlečnom putu” je još jedan u nizu razvikani film Emira Kusturice koji nema neku veliku vrednost ali ipak je to film Emira Kusturice, tako da verujem da će imati dosta ljubitelja.

Sleeples(2016)
Režija: Baran De Obar
Scenario: Andrea Berloff
Uloge: Jaime Foxx,Michelle Monagahan,Scoot McNairy,Dermot Mullorney,David Harbour,Gabrielle Union,Octavius Johnson,T.I.

Kad ste talentovan režiser sa par dobrih filmova iza sebe, nije čudno kada američki producenti žele da vas angažuju za svoje projekte.Baran De Obar je baš to, talentovani režiser, Švajcarac sa nemačkom adresom je nakon dva filma sa poprilično uspešnim festivalskim životom, te jako solidnom ocenom kritike.Baran De Obar je nakon uspeha u evropi, odlučio da snimi svoj prvi film u Americi.U pitanju je rimjek francususkog filma „Sleeples Night“.Krimi priča sa primesama akcije u kojoj vidimo dosta zavrzalama i sličnih dešavanja.

Prva pohvala za Barana De Obar ide za kasting.Izabrao je stvarno dobre glumce za svoj američki prvenac.Što se tiče režije, ona je veoma problematična, pogotovo kada su u pitanju scene tuče ili pucnjave.Scene u kojoj se Jaime Foxx i Michelle Monagahan biju deluje poput neke parodične scene u kojoj se režiser podsmeva sa sličnim tučama u filmovima iz devedesetih.Andrea Berloff kao scenarsita ima kreativnih ideja ali ipak dosta katastrofalnih scenarističkih odluka.Film poprilično varira iz minute u minut, taman kada pomislim da ide ka boljem, scenario me poprilično neugdno iznenadi.Izbor Mihaila Malmaira kao direktora fotografije mi je delovao kao dobar potez ali Mihail Maltmair ne uspeva da doprinese filmu nijednim svojim potezom.U pitanju je talentovan čovek, u poslednje vreme veoma angažovan kako u Evropi tako i u Americi ali nažalost ovaj put ne uspeva da doprinese kvaliteti.

Dinamičan ali nimalo kreativan film.
Baran De Obar se jednostavno ne snalazi, šteta jer u pitanju je kvalitetan autor koji je ovaj put uradio klasičan štancerski film koji čak nije uspeo ni da uspe u bioskopima.Kraj filma ostavlja prostora za nastavak ali ne verujem da će do toga doći.Treba svakako pohvaliti glumce koji su solidni onoliko koliko im klimav scenario dozvoljava.“Sleeples“ je poprilično dinamičan film, pun žive akcije ali ta živa akcija ne ostavlja nikakav pozitivan utisak na mene.Dosta toga je više puta viđeno, te deluje nimalo kreativno.Verovatno bi ovakva vrsta filma devedesetih bila pravi bioskopski hit ali danas su se stvari malo promenile.Ja sam ga želio pogledati najviše zbog jedne od mojih najdražih glumica Michelle Monagahan a nekako sam slutio da me film neće oduševiti i bio sam upravu.

Lazar(2015)
Režija:Svetozar Ristovski
Scenario:Svetozar Ristovski,Grace Lea Troje
Uloge:Vedran Živolić,Nataša Petrović,Goran Navojec,Dejan Lilić,Aleksander Sano,Krassimia Kuzmanova,Violeta Spakovska,Vlado Jovanovski,Toni Mihajlovski,Ivo Zhelev

„Lazar“ je definitivno jedan od najkvalitetnijih filmova snimljenih na ovim prostorima u poslednjih par godina.U pitanju je makedonski film.Bavi se škakljivom temom a autor Svetozar Ristovski ne pokušava nijednom da izigrava gracioznog umetnika niti da statičnim kadrovima imitra neke stare filmove koji se smatraju za „Art“ dela.Priča je jednostavna, Lazar(V.Živolić) je mlad čovek u dvadesetim godinama, bavi se krijumčarenjem migranata ilegalno preko granice.Od samog početka može da se vidi da nema uredan socijalan život, da mu se sve svodi na opijanje i povremeni seks u kolima.Upoznaje Katerine(N.Petrović) mlade živahne devojke koja unosi promenu u njegov život, stvari se počinju menjati kod njega, što može da se odrazi na posao, a survom gazdi(G.Navojec) to neće odgovarati.

Svetozar Ristovski je definitvno jedan od najboljih režisera na balkanu, „Mirage“ je fantastičan film, posle je pokušao da se progura u Americi ali se ipak posle neuspeha vratio u svoj rodnu zemlju.“Lazar“ ima jako pratljiv tempo.Ristovski sve postavlja na svoje mesto, istom merom i kao režiser i kao scenarista.“Lazar“ne pokušava da bude još jedna tužna pričica, „Lazar“ je film koji ima atmosferu kao neki skandinavski filmovi ali nije kopija.Ristovski je odlično postavio priču, u kojoj je glavni lik postavljen kao anti heroj koji je na životnoj prekretnici.Što se tiče glavnog ženskog lika, ona je razlog te prekretnice ali Ristovski nije napisao lik tipski, dao joj mnogo više prostora nego mnoge njegove kolege koje su pravile slične priče.Možda priča na prvi pogled nije baš originalna ali svakako pleni pažnju svakog sekunda trajanja.

Jedan od kvalitetnijih filmova na ovim prostorima u poslednjih par godina.Vedran Živolić i Nataša Petrović su ostvarili fantastičnu hemiju.
Što se tiče glume, ona je prosto perfektna.Mladi hrvatski glumac Vedran Živolić je fantastičan kao Lazar.Odlično miksa bes, neodlučnost i želju za promenom.Nataša Petrović odlično deluje kao živahna i vesela devojak koja želi da promeni glavnog lika.Izgleda da je u pitanju jako talentovana glumica, voleo bih da je vidim u još nekom filmu.Treba pomenuti da su Vedran Živolić i Nataša Petrović ostvarili fantastičnu hemiju, fantastično ih je gledati u zajedničkim scenama.Goran Navojec je takođe sjajan, isto važi i za Dejana Lilića.Ostatak epizodista također odlično radi posao.“Lazar“ je film za svaku preporuku, sjajna mešavina krimića i ljubavne priče koja se spaja u fantastičnu celinu.U pitanju je jedan od najboljih filmova snimljenih na ovim prostorima u poslednjih par godina.

Valja li šta Kusturicin film sa Monikom Beluci? Neko gledao?

Meseceve Mene:

Valja li šta Kusturicin film sa Monikom Beluci? Neko gledao?

Kliknite za proširenje...

Čovek napisao recenziju, na ovoj strani je #81

Afterparti(2017)
Režija:Luka Bursać
Scenario:Luka Bursać
Uloge:Rade Ćosić,Nikola Šurbanović,Jana Milosavljević,Lidija Vukićević,Slobodan Beštić,Vlčadimir Gvojić,Dragan Jovanović,Teodora Bjelica,Milica Majstorović,

„Afterparti“ je film koji će se verovatno jako brzo zaboraviti.Moram tako da počnem, jer ovaj film na prvi pogled toliko deluje jednostavno a ipak je toliko zapetljan od raznih pod radnji koje jednostavno ili nisu bitne za priču ili su nedovršene.Priča prati Mareta(R.Ćosić) šankera u klubu „Line“.Film prati Maretove odnose sa bivšom devojkom Tićom(J.Milosavljević), roditeljima(L.Vukićević i S.Beštić), ortacima(N.Šurbanović i V.Gvojić) i gazdom kluba Gagiem(D.Jovanović)i ono što je verovatno najbitnije prati njegovu ambicju da postane glumac.Film ima dosta zapleta ali nijedan zaplet nije otpetljan, a i pored toliko radnji u fimu, opet mi se čini da film nema konkretnu radnju.Ima tu svega a opet većina toga nije preterano bitna a ono što je bitno nije baš najbolje kreirano.Noćni život, lude žurke, prvod, opijanje, gudra, sve je to ok, lepo je da je neko pokušao da napravi film o tome ali sve to nije uspelo da se uklopi u celinu, ustvari celina i ne postoji, jer mi „Afterparti“ deluje kao niz skečeva ukalupljen u film.


"Afterparti" nije čak ni kontroverzan film, iako su ga mediji kao takvog najavili.Priča ima previše rupa.Glumci nisu baš najbolje prošli
Vidi se ambicija režisera Luke Bursaća da prikaže Novo Beogradsko sivilo i svu tu atmosferu ali on ostaje nedorečen.Vizuelno je film jako dobro urađen ali kreativna strana priče je na jako lošem nivou.Ni glumci nisu baš najbolje prošli.Rade Ćosić ne poseduje ni zrno harizme, tako da ispada samo antipatičan tip, a mislim da bi takv lik kao Mare morao da ima neku harizmu, a Ćosić to ne poseduje.Osatak mladih glumaca prolaze nešto bolje od Ćosića ali likovi su im jako loše napisni tako da nemaju prostora da se iskažu.Starija ekipa ima sličan problem.Kasting starijih glumaca je sasvim ok, Dragan Jovanović je ekstra glumac a opet je na filmu uglavnom igrao neke karikature, a i sada ne prolazi ništa bolje, ni njegov prepoznatljivi humor ne uspeva da ga izvuče.Slobodan Beštića ne gledamo često ni na filmu ni na televiziji, tako da angažovanje takvog glumca je moralo bolje da se uradi, a Beštić ovde deluje poput nekog statiste.Povratak Lidije Vukićević na film nakon dve decenije pauze, takođe nema nikakav efekat, a Lidija ne uspeva da se snađe sa svojim likom.


„Afterparti“ je film koji pati od mnoštva nedostataka.Priča ima previše rupa.Likovi su nedorečeni, u filmu postoje scene koje su nepotrebne, odnosi likova nisu baš najbolje razrađeni a ima tu i dosta humora na silu, koji na kraju krajeva i nije humor.Noćni život u Beogradu zaslužuje svoj film ali „Afterparti“ nije film koji noćni život u Beogradu zaslužuje.“Afterparti“ nije čak ni kontroverzan film iako su ga mnogi u medijima tako predstavljali.Verujem da je autor to želeo da postigne ali ja tu ne vidim ništa kontroverzno.“Afterparti“ je pomalo dosadnjikav film koji usim lepog vizeulnog izgleda nema ništa drugo da ponudi gledaocu.

Evo par zanimljivih filmova sa ženskim glavnim likovima.

1.Gloria-John Cassavetes(1980)

„Gloria“ je jedan od najboljih filmova koje sam pogledao u životu.John Cassavetes je napravio sjajan film o ženi, koja silom prilika odlučuje da u jednom danu iz korena promeni svoj život, spasi život dečaku koji je igrom slučaja završio kod nje.Gena Rownalds je glumački kreirala jedan od najboljih ženskih likova u istoriji filma.

2.Dangerous Minds-John N Smith(1995)

„Dangerous Mind“ je lepa priča o ženi koja pokušava da vaspita jednu potpuno sjebanu generaciju.Reč je o priči o prijateljstvu i značaju životnih odluka.Michelle Pffeifer u jednoj od svojih boljih izvedbi kreira veoma zanimljiv lik, upornu ženu koja uprkos svim ličnim problemima želi da pomogne drugima.

3.Girlfight-Karyn Kusama(2000)

„Girlfight“ nije previše poznat film.Michelle Rodriguez u svoj debitantskoj ulozi dokazuje da ima veoma solidan glumački talenat koji nažalost danas troši u bezvrednim akcijadama.Ovde je ona mlada devojka, brutalno iskrena ali pravi životni borac koja nikad neda na sebe, uporna u želji da ostvari boksersku karijeru.Veoma zanimljiv film koji nažalost nikad nije dobio veliku pažnju.

4.Trucker-James Mottern(2008)

„Trucker“ je priča o ženi koja se pored svoje spoljašnje lepote ipak ponaša kao muškarac.Ona vozi kamion, uživa u ogrmonim količinama alkohola i praktikuje seks za jednu noć.Kada joj se život menja iz korena, ona je svesna da je njenom prošlom životu došao kraj.Ona mora da prihvati činjenicu da mora da bude odgovorna majka.Michelle Monagahan prosto briljira kao žena koja živi svoj samotni život i nije spremna da tek tako sve promeni kod sebe.

5.Wild-Jean Marc Valee(2014)

„Wild“ je jedan od onih filmova zbog kojih zavolite nekog glumca, u ovom slučaju glumicu.Ja nikad nisam bio preterani fan Reese Witherspoon, naravno „Walk the Line“ i „Election“ su izuzetak, ali posle ovog filma sam ponovo pogledao neke njene filmove i skapirao da je u pitanju fantastična glumica.U ovom filmu je briljantna kao žena koja želi da se iskupi za sve svoje greške u životu.“Wild“ je veoma zanimljiv film koji se svakako treba pogledati.

Evo par pesama koje bi mogle da budu sjajni filmovi.

1.Lana Del Rey-Carmen

Muzika Lane Del Rey je veoma filmična.“Carmen“ je pesma o naizgled sretnoj sedamnaestogišnjakinji koja se gubi u čestim opijanjima a opet svi u nju gledaju sa divljenjem.Zvuči kao nešto što bi neka mlada talentovana glumica poput Elle Fanning ili Hailee Steinfeld fantastično odigrala.Recimo da bi režija Sofie Coppole na ovakvu temu bila fantastična.

2.Eminem feat Dido-Stan

Reperi su najbolji story-teleri, a „Stan“ je jako čudna priča o opsednutom fanu koji nema neku životnu budućnost a njegovi odnosi sa devojkom nisu baš fantastični.Andrew Garfield i Sarah Gadon bi bili sjajni u glavnim ulogama, dok bi režija sjajno sela Bradu Andersonu(Machinist,Happy Acidents).

3.Elthon John-All the Young Girls Loves Alice

Mlada devojka u koju su svi zaljubljeni a seksualno je iskorištavaju starije udate žene, što naslovnu devojku Alice čini jako nesretnom.Nova zvezda franšize „Star Wars“ Daisy Raidley bii bi bila fantastična za glavnu ulogu, a za režiju bi bili sjajni Todd Haynes ili Gus Van Sant.

4.The Beatles-Yestreday

Možda zvuči čudno, jer nije u pitanju klasična story telling pesma, ali bilo bi sjajno videti ovako nešto na filmu.Priču o melanholičnom ostavljenom čoveku koji nikako da se iščupa iz svojih nevolja.Glumac poput Jamesa McAvoya bio sjajno odigrao čoveka koji se bori sam sa sobom, a recim da bi Samu Mendesu sjajno legla režija.

5.Red Hot Chili Pepers-Dani California

Bilo bi to zbilja dobra filmska priča.Dani se kao lik pojavljuje u nekoliko RHCP-ovih pesama.Veoma zanimljiva žena, puna problema, ličnih frustracija koja nikako da uspori svoj brzi život.Brie Larson bi bila idealna za glavnu ulogu a režija bi lepo sela mladom reditelju Destinu Danielu Crettonu(Short Term 12).

Ustav Republike Hrvatske(2016)
Režija:Rajko Grlić
Scenario:Rajko Grlić,Ante Tomić
Uloge:Nebojša Glogovac,Ksenija Marinković,Dejan Aćimović,Božidar Smiljanić,Robert Ugrina,Mladen Hren,Zdenko Jelčić,Željko Konigskencht,Jelena Jovanova,Matija Čigir,Luka Dragić,Daria Lorenci,Željko Duvnjak

Rajko Grlić u Hrvatskoj važi za kontroverznog autora, mnogi ga nazivaju Jugoslovenom, Srbinom i izdajnikom nacionalnih interesa.Početkom devedesetih je morao da napusti zemlju jer tu nije bio poželjan, i dan danas živi u New Yorku i predaje na jednom prestižnom univerizitetu gde su predavili mnogi priznati umetnici kao što su Spike Lee,Alan Parker, Mahershalla Ali(Ovogodišnji dobitnik oskara) i mnogi drugi.Grlić je nekako uvek bio označen kao i izdajnik i u Jugoslaviji i u predratnom periodu i u Hrvatskoj devedesetih, pa i danas.Prvo su ga optuživali da je elitista, izdajnik vrednosti zastupljenih u komunizmu, zatim su ga ti isti koji su brzo prešli na nacionalističku stranu optužili da zastupa komunističke, jugoslovenske, pa čak i četničke vrednosti.Grlić je uvek bio veoma kreativan autor, njegove teme su uvek nekako bile zagrebačke i Zagreb je uvek delovao prelepo u njegovim filmovima a on se uvek izjašnjavao kao Zagrepčanin i ništa više, iako ga je novopečena (kvazi)elita odmah odbacila čim je dobila moć.

Slična je stvar i sa piscem i novinarom Antom Tomićem.Koji je preživao i drugačije gadosti.Pre par godina su ga u rodnom Splitu polili fekalijama a pre dve godine je pretučen.Tomić takođe prolazi i kroz medijsku golgotu, gde ga razni nacionalisti pljuju i klevetaju na sve strane.Grlić i Tomić sarađuju više od deceniju, prvo su napravili film „Karaula“ po Tomićevom romanu „Ništa nas nesme iznenaditi“ film o vojnicima jugoslovenske narodne armije koji su pod terorom svog nadređenog koji je dobio sifilis pa dok se ne izleči, vojnike drži pod ogromnom strahom od napada komšijskih Albanaca, a zatim je usledio film „Neka ostane među nama“ urbana priča o cenjenoj zagrebačkoj familiji,o dva brata, njihovim ženama i deci, u toj familiji se ne zna ko je kome otac i ko je sa kim imao odnose.
Sada smo dobili „Ustav Republike Hrvatske“, priču o uglednom profesoru Vjekoslavu Kralju(N.Glogovac) koji je teški nacionalista i ima ustaške korijene te mrzi druge nacije a naročito Srbe ali noću se oblači kao žena i šeta ulicama Zagreba.Njegov prvi komšija je Ante(D.Aćimović) Srbin koji je promenio ime da bi ostao u Zagrebu sa svojom ženom Majom(K.Marinković).Ante i Maja su pošteni i časni ljudi koji žive u malenom skromnom stanu.Oni uživaju u mali stvarima i maštaju kako jednog da usvoje dete a Vjekoslav koji živi tik do njih u ogromnom četverosobnom stanu je nesretan čovek pun mržnje prema drugima a i sam je drugačiji.Tu je i njegov otac Hrvoje(B.Smiljanić) koji je prikovan za krevet, iako ne može da govori jasno je da pokazuje ogromnu mržnju prema seksualnom opredeljanju svog sina.

Grlić i Tomić nam jasno postavljaju priču.Ovo je ljubavni film o mržnji.Likovi su veoma složeni.Vjekoslav je iz bogatog staleža ima novac i konekcije u policiji i politici a opet je manjina jer je druge seksualne opredeljenosti.On je tužan čovek koji iako gaji ogromnu dozu mržnje je prema drugima ipak ima ljudska osećanja.S druge strane Ante je omiljen među svojim prijateljima policajcima, njegova žena ga obožava, oni imaju divan odnos, ali opet on od mnogih mora da krije svoje pravo poreklo.Odnosi u filmu su veoma složeni, a Tomić i Grlić to sjajno rade.Oni ne žele da mi mrzimo ni jednog lika u priči, žele da ih razumijemo.Ovaj film nije komedija ali mami osmeh u dosta scena, na jedan divan i spontan način.Odlično su napisani likovi, Vjekoslav i Ante su u stalnom sukobu a Maja je između njih.Ante celo vreme ima dobre namere iako nema neko prilično dobro mišljenje o homoseksualcima dok je Vjekoslav ipak dosta žešći u svojim razmišljanjima iako Maja na sve moguće načine pokušava da ga omekša.Hrvoje je čovek na umrlu koji nikad nije mogao da shvati svog sina, što Vjekoslav koristi da bi ga ponizio sada na smrtnoj postelji.

"Ustav Republike Hrvatske" je fantastična metafora današnjeg vremena.
Što se tiče Grlićeve režije, Grlić je uvek bio jako precizan režiser.To pokazuje i sada.Na veoma precizan način u svakoj sceni, Grlić kao režiser pogađa u centar.Scena u kojoj se Vjekoslav i Ante obračunavaju rečima, to jest scena u kojoj im obojici padaju „maske“ je fantastična.Što se tiče glume.Tu zbilja nema greške.Nebojša Glogovac je još u filmu „Hadersfild“ dokazao da je glumac koji može da iznese najkompleksnije moguće likove.Ovaj put Glogovac briljira kao i većini svojih uloga.On nam donosi jednog teškog nacionalistu i izuzetno isfrustriranog čoveka koji se krije pod maskom galantnog i uglednog muškarca.Ksenija Marinković je takođe briljantna.Ona već godinama važi za jednu od najboljih hrvatskih glumica, ovde to i dokazuje.Dejan Aćimović je glumac kojeg uglavnom gledamo u ulogama nekih naslinih ili negativnih likova, ovde ga Grilić menja za 360 stepeni.Aćimović fantastićno koristi tu promenu i ne greši.Ovo je sigurno njegova uloga života, nisam mogao ni da zamislim da on može sa takvom lakoćom da iznese ovakvu vrstu karaktera.Božidar Smiljanić je takođe fantastičan kao čovek prikovan za krevet, zanimljivo da s u Smiljaniću pre par godina odstanjene obe noge, tako da je on u filmu veoma autentičan.

Moram da priznam da je „Ustav Republike Hrvatske“ fantastičan film o ljudskim odnosima, mržnji ali najpre o ljubavi.Odnosi u filmu su veoma zanimljivi ali pre svega veoma autentični.Ta autentičnost je metafora današnjeg društva, punog lažnih ljudi koji se pretveraju i lažu ljude kako žive, koga vole, koga mrze i šta žele.“Ustav Republike Hrvatske“ je film vredan gledanja a pogotovo ga trebaju pogledati ljudi koji živi u Ex-Yu državama, jer ovo je jedan topao u pravim momentima i duhovit film ali pre svega ovo je film koji poručuje da treba biti dobar prema ljudima iz svoje okoline, jer sa njima deliš svoj život.

Evo nekoliko zanimljivih filmova koji ćemo imati priliku da gledamo ove godine.

1.Dunkrik-Cristopher Nolan

Cristopher Nolan je kralj blok bastera.Čovek zna šta publika želi a opet uvek provuče svoj kreativni pečat kroz celu priču.“Dunkrik“ je njegov prvi ratni film, čuvena bitka kod Dunkrika je prenesena na veliko platno.Tom Hardy,Mark Rylance,Kenneth Branagh i Cilian Murphy su na čelu glumačke ekipe koja će verovatno biti deo ako ništa drugo najvećeg uspeha na bioskopskim blagajnama ove godine, ali verujem i u više od toga.

2.The Beguiled-Sofia Coppola

Ja obožavam Sofiu Coppolu.Obožovam način na koji radi filmove, kreira priče, reč je o izuzetno talentovanom umetniku.“The Beguiled“ je priča o vojniku građanskog rata koji igrom slučaja ranjen završava u ženskoj školi u kojoj su pored malih devojčica i upravnica škole, učiteljica i služavka.Sve tri se zaljubljuju u njega a on pokušava sve de ih iskoristi, što može biti kobno po njega.Glumačku ekipu predvode Colin Farrel,Nicole Kidman,Kirsten Dunst,Elle Fanning, te devojčice Angerieu Rice(The Nice Guys) i Oona Laurence(Sothphaw).

3.Racer and the Jailbrid-Michael Roksam

Reč je o filmu smeštenom u kriminalni milje Brisela a priča prati iskusnog gangstera nižeg staleža koji je dosta vremena svog života proveo u zatvoru i mladu vozačicu automobilskih trka koji se zaljubljuju jedno u drugo.Ovo je treći film Michaela Roksama, dok glavne uloge u ovom filmu igraju Mathias Schoeneaerts i Adele Exarchopoulos.

4.Detroit-Kathryn Bigelow

Kathryn Bigelow se vraća u prepoznatljivom maniru.Priča bazirana na istinitim događajima koja zadire duboku srž teme.Reč je o policijskoj raciji koja sedamdesetih uzdrmala Detroit.Već znamo da Bigelow u saradnji sa Markom Boalom uvek na jako detaljan način zadire u temu svojih filmova, tako da očekujmo i sada sličnu stvar.Za film nije izabrala poznate glumce što je veoma zanimljivo.

5.Unititled Paul Thomas Anderson/Daniel Day Lewis Project-Paul Thomas Anderson

Film o kome ne znamo puno, čak još nema ni ime.Znamo samo da je ovo ponovna saradnja Paula Thomasa Andersona i Daniela Day Lewisa , nakon deset dugih godina i veoma uspešnog „There Will Be Blood“.O njihovoj novoj saradnji se zna jako malo osim da je film smešten u modni svet Londona pedesetih godina prošlog veka, iako ćemo iskreno kada čujemo Anderson/Day Lewis možemo samo da očekujemo vrhunsko delo.

Ljubisa23:

Unititled Paul Thomas Anderson/Daniel Day Lewis Project-Paul Thomas Anderson
Pogledajte prilog 437650
Film o kome ne znamo puno, čak još nema ni ime.Znamo samo da je ovo ponovna saradnja Paula Thomasa Andersona i Daniela Day Lewisa , nakon deset dugih godina i veoma uspešnog „There Will Be Blood“.O njihovoj novoj saradnji se zna jako malo osim da je film smešten u modni svet Londona pedesetih godina prošlog veka, iako ćemo iskreno kada čujemo Anderson/Day Lewis možemo samo da očekujemo vrhunsko delo.

Kliknite za proširenje...

Hah, DD Luis će sad da nauči da kreira i šije odeću, a možda i da hoda kao manekenka Jedva čekam : )

Ljubisa23:

Film o kome ne znamo puno, čak još nema ni ime.Znamo samo da je ovo ponovna saradnja Paula Thomasa Andersona i Daniela Day Lewisa , nakon deset dugih godina i veoma uspešnog „There Will Be Blood“.O njihovoj novoj saradnji se zna jako malo osim da je film smešten u modni svet Londona pedesetih godina prošlog veka, iako ćemo iskreno kada čujemo Anderson/Day Lewis možemo samo da očekujemo vrhunsko delo.

Kliknite za proširenje...

10 godina je prošlo od There Will Be Blood.

******* hell...

Da, stvarno Nisam obratila pažnju na taj podatak... išla u bioskop sa drugaricom, kao da je juče bilo.

Ministarstvo ljubavi(2016)
Režija: Pavao Marinković
Scenario: Pavao Marinković
Uloge:Stjepan Perić,Dražen Kuhn,Milan Štrljić,Ecija Ojdanić,Olga Pakalović,Ksenija Marinković,Stipe Radoja,Alma Prica,Oleg Tomac,Bojan Navojec,Bruna Bebić Tudor,Milivoj Beader,Slobodan Milovanović,Hristina Popović,Dijana Vidušin,Maja Posavec,Janko Popović Volarić,Edita Karađole,Goran Navojec,Daria Lorenci,Snježana Sinovčić,Ivan Brkić,Robert Kurbaša,Matija Prskalo,Žarko Potočnjak,Robert Ugrina,Samir Vujčić

Veoma zanimljiva tema.Priča prati čoveka u ranim tridesetim, njegovo ime je Krešo(S.Perić), on je po profesiji biolog ali ne može da se snađe u svom životu, pa mu tast(M.Štrljić) nalaze razne poslove.Tu je i njegova prezaposlena žena(O.Pakalović) koja nikako nije zadovoljna sa tim kako se njen suprug odnosi prema životu.Jednog dana dobija posao inspektora za otkrivanje vanbračnih zajednica udovica ljudi koji su poginuli u ratu.Naime njegov zadatak je da otkrije udovice koje žive u vanbračnim zajednicama kako bi im se ukinula penzija njihovih supruga.On u timu sa svojim smotanim partnerom(D.Kuhn) kreće u čudnu potragu,a poseban otisak će na njega ostaviti jedna malo starija ali itekako privlačna udovica(E.Ojdanić).

Reč je o jednoj od zanimljvijih temi što se tiče kinematografije na ovim prostorima.Film je itekako gledljiv ali nikako nešto posebno.Fali mu humora.Za film koji je po žanru komedija nema ga dovoljno.U filmu ima svega, pa u nekim momentima Pavao Marinković kao režiser i scenarista gubi kontrolu.Likova ima dosta , dva inspektora su ipak u centru priče i deluju dobro, ostali su ipak nedorečeni uključujući i lik zanosne udovice koju na dobar način igra Ecija Ojdanić, ali Marinković je taj lik previše zapostavio da to ipak ispada jalovo.Većina glumaca je na visini zadatka, uključujući i našu Hristinu Popović u nešto drugačijoj ulozi od onog što smo gledali do sada
.
Nije vredan apsolutne preporuke ali nije šteta ako ga pogledate.
Glumci rade dobar posao, Marinković kao scenarista i režiser ima dosta rupa ali opet nije katastofralan, može se reći da je uradio posao za prolaznu ocenu, kamera Simona Tanšeka daje na kvaliteti filma.Sve u svemu Marinkovićev najveći problem je što je u istu ruku preopširan i nedorečen ali opet „Ministarsvo ljubavi“ ima svoje kvalitete i da se pogledati, u nekim momentima deluje kao pokušaj kopije Vinka Brešana ali ipak Marinković je uradio film koji možda nije vredan apsolutne preporuke ali nije šteta ako ga pogledate.

Kozje uši(2017)
Režija:Marko Kostić
Sceanario:Vladislava Vojnović
Uloge:Gorica Popović,Milica Spasojević,Nikola Kojo,Pavle Marković,Slobodan Ćustić,Nenad Maričić,Nataša Marković,Nebojša Ilić,Bojan Dimitrijević ,Monika Romić,Goran Radaković,Anđelka Prpić,Sergej Trifunović,Bane Trifunović,Toma Trifunović,Liljana Lašić,Voja Brajović,Ivan Mihailović

Ovo je priča o Stojanki(G.Popović) babi koja živi u nekom srpskom selu na granici sa Rumunijom.Ona odgaja svoje dvoje unuka petnaestogodišnju Sofiju(M.Spasojević) i devetogodišnjeg Stevana(P.Marković).Stojanka se baš i ne slaže sa ostatkom sela, ona je prosto drugačija.Pre je živela i studirala u gradu, učesnica je čuvenih studenskih demonstracija 68-e, ali sticajem okolnosti se vratila na selu.Njen sin živi u Austriji a ona čuva njegovu decu, dok je ćerka u Americi, te je izubila svaki kontakt s njom.Stojanku pratimo u raznim avanturama koje joj znače, ona mora da popravi krov, u tome joj pomaže i seoski pop(N.Kojo), mora da kupi nove patike unuci, biciklo unuku a i struju nije platila.Mnogo toga se dešava Stojanki a ona pokušava sve da istrpi uz česte razgovore sa svojom kozom(Glas joj pozajmljuje takođe Gorica Popović).

Od prve minute ovo je veoma gledljiv film.Veoma solidno napisan, ima nedostataka naravno, ali ovaj film ima neki šarm koji pomaže gledanju.Moram priznati da je film morao da bude efektiniji u završnici, u momentu kada Stojanka otkriva sve tajne iz prošlosti, to je svakako najveća mana filma.Komični momenti u ovom filmu dosta bolje funkcionišu od dramskih.Koza koja govori je veoma zanimljiv atribut ovog filma.Dok u onim momentima kada ovaj film pokušava da poentira, to ide dosta kilavije od komičnih momenata.Kostić kao režiser ima par zanimljivh poteza, recimo Stojankin san da pliva u reci u okruženju svoje porodice je veoma solidno izveden.Što se tiče scenaria, dijalozi su veoma zanimljivi, čak su i asocijacije na političku situaciju jako dobre ali mislim da bi bilo bolje da smo malo više videli tog čuvenog Zorana(V.Brajović) koji je Stojankina najveća ljubav iz mladosti.Ipak u pitanju je lep film, bez obzira na sve mane, ovaj film ima veću kvalitetu od većine domaćih filmova.

Gorica Popović briljira kao nekada, ostali je jako dobro prate.Ovaj film ima dušu ali ima i nedostataka.
Gluma je bitan segment ovog filma.Gorica Popović nakon raznih kreveljenja u bezsmislenm serijama na televiziji „Pink“, konačno igra sa istim onim žarom kao nekada kad je briljira u filmovima: „Nacionalna klasa“,“Pad Italije“,“Početni udarac“.Ovo je zbilja najbolje njeno izdanje u protkelih dvadeset godina.Odlično je prati Milica Spasojević, klinka koja je pre par godina briljirala u prvom Kostićevom filmu „Princ od papira“, ovaj put nekoliko godina starija Milica je i ovaj put odlična kao nesnađena tinejdžerka u večnom sukobu sa svojom babom.Nikola Kojo je takođe jako dobar, ostali glumci su takođe poprilično dobri u svojim manjim ulogama.Na kraju preporučujem „Kozje uši“ u pitanju je topao, duhovit i lep film koji ima nedostataka i nije vrhunski film, ali ima dušu, gledaš ga sa blagim osmehom a na kraju filma svakako sledi pitanje da li možemo da budemo bolji u porodičnim odnosima.Svakako da možemo.

Evo nešto o jako dragoj glumici.


Gena Rowlands je rođena kao Virgina Cathryn Rownalds 1930-e godine u Madison Visconsinu.Otac joj je bio bankar koji je imao političke ambicije dok je majka bila domaćica koja je uporno pokušavala da postane glumica.Nakon završene srednje škole upisala je u New Yorku akademiju dramskih umetnosti, tako je krenula u ostvarenje snova koje njena majka nije mogla da ostvari.Na akademiji je upoznala čoveka koji je će joj promeniti život kako profesionalni tako i privatni, u pitanju je naravno John Cassavetes karakterni glumac i veliki režiser, otac američkog nezavisnog filma.Odmah nakon akademije oni će se venčati i srećno živeti više od trideset godina.

Debituje upravo kod Cassavetesa 1959-e godine u filmu „Shadows“.To je bio prvi Cassavetesov film, a ona se pojavila u jednoj jako maloj ulozi.Iste godine izašao je i film „The High Cost of Loving“ tu igra glavnu ulogu, a film je nastao po istoj pozorišnoj predstavi.U međuvremenu obilno se pojavljivala u različitim televizijskim serijama a prvu veliku filmsku šansu dobija 1962-e u filmu „Brave“ u režiji Davida Milera po scenariju Daltona Trumba, glavnu mušku ulogu je igrao tada već filmska ikona Kirk Douglas dok se Gena pojavila u glavnoj ženskoj ulozi.Iako je film solidno prošao, Gena je nastavila da igra epizodne uloge u raznim serijama.1967-e godine je igrala sa Frankom Sinatrom u filmu „Tony Rome“.Dok je 1968-e godine zaigrala u fantastičnom filmu „Faces“ koji je režirao njen suprug John Cassavetes.Film je osvojio dve nagrade na festivalu u Veneciji a nomivan je za tri oskara.Mnogi su isticali da je Gena Rownalds briljanto iznela svoj lik u tom filmu.

Posle filma “Faces” bilo je jasno, John Cassavetes je jedan od vodećih američkih režisera, a Gena Rowlands je glumica izuzetnog talenta i velike harizme.Iako je film dobio ogromne pozitivne kritike, Gena je u narednih nekoliko godina ponovo igrala u televizijskim serijama sa izuzetkom nekog filma kao što su “Machine Gun MacCain” ne baš uspešna akcijada, zatim “ Minnie and Moskowitz” sledeći film Johna Cassavetesa koji nije dobio ogromnu pozoronst kao njegov predhodnik, a 1974-e Gena Rowlands postaje prava zvezda, sve oči su uprte u nju zahvaljući genijalnom filmu upravo Johna Cassavetesa “A Woman Under the Influence”. Gena perfektno tumači ženu koja doživljava živčani slom, Gena je nagrađena zlatnim globusom, a nominovana je i za oskara ali ipak ga nije dobila.

1976-e je igrala u filmu “Two Minute Warning” ne baš uspešnom trileru Larrya Pearca u kojem pored nje igraju Charles Heston,Martin Balsam i John Cassavetes.1977-e dolazi do nove saradnje sada već veoma uspešnog režisera Johna Cassavetesa i jedne od najcenjenijih glumica Gene Rowlands.U pitanju je film “Opening Night” gde Gena igra glumicu koja pokušava da se izbori sa ličnim demonima a opet uspešno odigra novu predstavu.Gena je za ulogu nominovana za zlatni globus a dobila je nagradu za najbolju glumicu na prestižnom festivalu u Berlinu.Godinu posle je igrala u filmu Williama Friedklina “The Brinks Job” a zatim je 1979 imala tu čast da igra sa svojim glumačkim uzorom Bette Davis u hvaljenoj televizijskoj drami “Strangers: “The Story of the Mother and Daughter”, gde joj legendarna Bette Davis igra majku.

1980-a godina je takođe bila dobra Genu Rowlands.Njen muž je napravio još jedno remek delo, a ona je u njemu igrala naslovnu ulogu.U pitanju je film “Gloria” gde Gena igra ženu koja pokušava da spasi dete svojih komšija koje je u životnoj opasnosti.Ona se sukobljava sa mafijom s kojom je do skora sarađivala i po prvi put oseti ljubav u svom životu.Gena Rowlands je za ovu ulogu nominovana za oskara i zlatni globus, dok je film uzeo nagradu zlatni lav na festivalu u Veneciji.Usledile su dve godine pauze a zatim je 1982-e godine u tandemu sa svojim mužem Johnom Cassavetesom igrala u filmu Paula Mazarskog “Tempest”.Nakon tog filma opet je napravila dve godine pauze a onda ponovo zaigrala u tandemu sa Johnom Cassavetesom, ovaj put pod njegovom režiserskom palicom u filmu “Love Streams”. Gde igraju brata i sestru, dvoje veoma autodestruktivnih osoba.Film je dobio nagradu zlatni medved na festivalu u Berlinu.

1987-.e je igrala u filmu “Light of Day” i televizijskoj drami “The Betty Ford Story” za koju je osvojila zlatni globus.Godinu posle je igrala kod Woodya Allena u filmu “Another Woman”, društvo u filmu su joj bili Mia Farrow,Gene Hackman,Sandy Dennis i Ian Holm.1989-e godine umire njen suprug John Cassavetes.Ona ga jednom prilikom opisuje kao kao perfekcionistu koji je potpisao ugovor sa slobodom.Svi su ih smatrali kao najsavršeniji poznati par koji je kroz sve prilike i ne prilike išao zajedno.John Cassavetes je nažalost otišao na onaj svet u svojoj šezdesetoj godini.

1991-e godina Gena Rowlands se vraća na veliko platno u velikom stilu.Prvo je izašao film “Once Araund” Lassea Hallstroma, zatim genijalni film Jima Jarmusha “Night on Earth” gde joj je glavna partnerka Winona Ryder, te godine izašao je i ne baš uspeli film “Ted & Venus”, te televizijski film “Face of Stranger” za koji nagrađena nagradom “Emmy” za glavnu glumicu. Godinu kasnije je nominovana za zlati globus za televizijski film “Crazy in Love”.U narednih nekoliko godina je igrala u filmovima : “Slient Cries”,”Parallel Lives”,”The Neon Bibble”,”Something to Talk About”, a zatim je 1996-e godina zaigrala u”Unhook the Stars” debitantskom filmu svog sina Nicka Cassavetesa, godinu kasnije igrala u još jednom njegovom filmu “She So Lovelly”.

Iako je već bila znatno u godinama, i dalje je bila jako angažovana usledili su filmovi: “ Paulie”;”The Mighty”,”Hope Floats”,”Playing by Heart”,”The Weekend”.Što se tiče rada u 21-om veku treba izdvojiti televizijski film “Hysterical Blindlles” za koji je nominovana za zlatni globus, tu su joj partnerke bile Uma Thurman i Juliette Lewis.2004-te igra u filmu “Taking Lives”, gde glavne uloge igraju Ethan Hawke i Angelina Jolie.Te godine je igrala i u filmu “The Notebook” koji je režirao njen sin Nick Cassavetes.2007-e je igrala u filmu “Broken English” koji je režirala njena ćerka Zoe Cassavetes.Još jednom je igrala kod svog sina u filmu “Yellow” 2012-te godine.2014-te se poslednji put pojavila na velikom platnu u filmovima “Parts Per Billion” i “Six Dances Lessons in Six Weeks”.

2015-te godina Gena Rowlands je dobila počasnog oskara za sve što je uradila na filmu.Mnogi filmski analtičari je opisuju kao prirodno talentovanu glumicu sposobnu da iznese da najteže emocije na veliko platno, tu je neizbežna etiketa kraljice nezavisnog filma.Bilo kako bilo Gena Rowlands svakako spada u sam vrh glumica svih vremena.

Reservior Dogs (1992)
Režija: Quentin Tarantino
Scenario: Quentin Tarantino
Uloge: Harvey Keitel,Tim Roth,Michael Madsen,Steve Buscemi,Chris Penn,Lawrence Tierney,Quentin Tarantino,Edward Bunker,Randy Brooks,Krik Baltz


Prošlo je 25 godina od premijere kultnog filma Quentina Tarantina.Posle ovog filma mnoge stvari su se promenile u životima aktera ovog filma.Harvey Keitel je oživeo svoju karijeru, Tim Roth je postao jedan uvaženijih karakternih glumaca, Steve Buscemi jedan od najboljih „Sidekick“ glumaca, dok je stil Quentina Tarantina postao prepoznatljiv širom sveta.Mnogi su počeli da se ugledaju na njega, a brutalno nasilje na filmu je tada tih devedesetih postalo itekako korišćeno na velikom platnu.Ipak Tarantino je drugačiji od svih, Joel i Ethan Coen su mu na neki način slični, sam Tarantino je rekao da su mu oni i njihov prvenac „Blood Simple“ bili jedna od glavnih inspirancija za „Reservior Dogs“, ali ipak ima razlike između njih, Tarantino je svakao brutalniji i direktniji, kod braće Coen se čini da humor dolazi da bi rasteretio napetu ili brutalnu situaciju, dok je kod Tarantina sve nekako spontano.


U „Reservior Dogs“ za aktere imamo opasne momke, gangstere koji se međusbno ne poznaju a moraju zajedno da opljačkaju draguljarnicu.Oni svi imaju kodna imena, Mr. White(H.Keitel), Mr.Orange(T.Roth), Mr.Pink(S.Buscemi), Mr.Blondie(M.Madsen), Mr.Blue(E.Bunker), Mr.Brown(Q.Tarantino).Njih je uposlio šef mafije Joe Cabot(L.Tierney) a operacijom pored njega upravlja i njegov sin Eddie „Nice Guy“ Cabot(C.Penn).Situacija se gadno zaoštrava zbog nasilnog i nepredvidljivog Mr. Blondia a ekipa pokušava da se izvuče na sve moguće načine.Mr.White je iskusan kriminalac koji pokušava da ostane pribran a opet da pomogne Mr.Orangeu koji je teško ranjen, njih dvojica su na neki način postali prijatelji, dok je Mr.Pink potupuno objektivan tip koji iako ima morala ipak najviše brine o ličnoj sigurnosti.Mnogo toga se menja iz sekunde u sekundu u njihovim životima, dok u nekom skloništu čekaju direktivu svojih šefova.


Taranitno je u već u svom prvom filmu pokazao koliko vredi.Na prvi mah veoma jednostavna priča o nekoliko pljačkaša se kroz nekoliko fleš bekova pretvara u napeti i nasilni triler a glavni junaci svaki na svoj način u isto vreme pokušavaju da se izvuku iz nevolja ali i kopaju sami sebi grob.Tarantinov scenario isključuje samo pljačku, što je na prvi pogled veoma čudan potez ali na kraju je ispalo kao sjajan potez.On se sjajno fokusirao na svoje likove.Sva četiri lika koja imaju najviše prostora su veoma kompleksi.Mr.White je iskusan tip, čovek koji prošo sito i rešeto.Čovek koji gotovo čitav svoj život radi sa one strane zakona.Momenat kada je Mr.Orange ranjen u njemu budi mnoge moralne dileme.On želi na sve načine da pomogne tom momku, a ostatak ekipe nije baš za tu soluciju.On se toliko veže za njega da je spreman da ubije zbog njega.S druge strane Mr.Orange živi dvostruki život, iako je većinu filma leži u lokvi krvi, kroz fleš bekove upoznajemo njega i njegovu narav.Dvostruki život on prekriva dobrom glumom u ekipi iskusnih krimosa.Mr.Blondie je psihopata, veoma nasilan tip, koji je duboko iskomleksiran zbog toga što nije napredovo u hijerarhiji u mafijaškoj porodici, iako je žrtvovo par godina svog života, robijajući za njih.Mr.Pink je nekako najmisteriozniji, ne znamo puno o njemu, ali znamo da je veoma snalažljiv i da je na sve spreman da spasi sebe a drugi nisu neophodni ali ako može on će da pomogne.


Tarantino sa dobro napisanim likovima dobro postavlja priču.Ona je veoma zanimljiva, vrvi od neizvesnosti.Odnosi likova su sjajno napisani, njihovi dijalozi su fantastiči, kako oni veoma bitni za radnju, tako i oni klasični Tarantinovi i dijalozi o nebitnim stvarima ili popularnoj kulturi.Njegova režija temelji se uglavnom na filmovima koje je gledao, ima tu posveta azijskoj kinematografiji, Sergiu Leoneu i već pomenutoj braći Coen.To je nešto što Tarantino koristi i dan danas, on ima uvek dosta posveta nekim ranijim filmovima, i mnogi ga baš zbog toga jako vole.Ipak treba promenuti scenu u kojoj Mr.Blondie muči policajaca, to je ipak klasičan Tarantinov rukopis, baš kao i scena zajedničkog ručka, gde Tarantino vodi glavnu reč u priči o Madoninoj pesmi „Like a Virgin“.Što se tiče glume, svi glumci su na visokom nivou.Keitel briljira kao vremešni i iskusni krimos koji pokazuje svoju nežniju stranu, Buscemi ga sjajno prati kao pričljivi i snalažljivi krimos koji želi da se izvuče iz situacije.Madsen je sjajno iskoristio svoju robusnu građu za lik sadističkog krimosa, a scena u kojoj on sa britvom u ruci pleše oko policajaca, dok se sprema da mu odseče uvo je svakako klasik.Možda Madsen nije uspeo da napravi veliku karijeru ali iza sebe ima barem jednu scenu o kojoj svi pričaju.Tim Roth je imao jako težak posao jer većinu filma leži na lokvi krvi ali on je jedan vrhunski glumac koji je to sa lakoćom izneo.Chris Penn i Lawrence Tierney su takođe odlični.


Prošlo je 25 godina a ovaj film je još uvek živ i tako će i ostati.Tarantino je sa prva dva filma postao besmrtan autor.Režiser koji će uvek biti vredan pomena bez obzira na njegov daljni rad.Kad malo bolje pogledamo posle „Reservior Dogs“ i „Pulp Fiction“ Tarantino je imao veoma promenjivu karijeru.Prvo solidni „Jackie Brown“, pa u najmanju ruku interesantni „Kill Bill“ i „Kill Bill 2“, zatim totalni promšaj „Death Proof“, onda veoma dobri „Inglerius Bastards“; zatim solidni „Django Unchained“, te tek zadovoljavajući „Hatefull Eight“.Ipak prva dva filma su čisti klasici, barem kada pričamo o filmovima iz devedestih ali ja bih rekao i šire.“Reservior Dogs“ je film koji nasilje uveo kao moderan čin na velikom platnu , ali niko nema taku strast prema nasilju kao Quentin Tarantino, a moramo priznati da kolko god njegovi likovi bili nasilni, Tarantino uvek vodi računa o tome da zadovolji pravdu, jer kod njega loši momci stvarno završavaju loše.

Prvo ne znam zašto se Tarantino odrekao filma True romance. To bi bilo isto kada bi se Oliver Stoun odrekao Scarface-a, ili Kopola filma Paton. U jednu ruku mi je drago što je Toni Skot režirao True romance, jer bi ga Tarantino ispresecao onim njegovim copyright flashback-ovima. Drugo, Death proof mi je sjajan film, ma šta god Tarantino pričao da mu je on najslabiji... jednostavno film sam gledao uz pivo i čips, i uživao u vožnji... i sećam se da sam se cerekao kao lud. Ali slažem se da su mu Petparačke priče & Ulični psi, uz 4-tu sobu iz Four rooms, najbolji filmovi...

Da, da dodam... lik Samjela L. Džeksona iz filma Django Unchained gde glumi house nigga, mi je ubedljivo najbolji Tarantinov lik ikada

Exaybachay1:

Prvo ne znam zašto se Tarantino odrekao filma True romance. To bi bilo isto kada bi se Oliver Stoun odrekao Scarface-a, ili Kopola filma Paton. U jednu ruku mi je drago što je Toni Skot režirao True romance, jer bi ga Tarantino ispresecao onim njegovim copyright flashback-ovima. Drugo, Death proof mi je sjajan film, ma šta god Tarantino pričao da mu je on najslabiji... jednostavno film sam gledao uz pivo i čips, i uživao u vožnji... i sećam se da sam se cerekao kao lud. Ali slažem se da su mu Petparačke priče & Ulični psi, uz 4-tu sobu iz Four rooms, najbolji filmovi...

Da, da dodam... lik Samjela L. Džeksona iz filma Django Unchained gde glumi house nigga, mi je ubedljivo najbolji Tarantinov lik ikada

Kliknite za proširenje...

Što se tiče "True Romance" Scott je promenio kraj, u Tarantinovom kraju glavni likovi ginu, Tarantinu je zbog toga bilo jako krivo, jer misli da s tim krajem cela priča nema smisla.Meni "True Romance" jako dobar film.Scena sa Hooperom i Walkenom mi je jedna od najboljih ikada što sam video na filmu.Meni "Death Proof" nikako nije seo, možda je do mene.Što se tiče Jacksona, da stvarno je fantastičan, ali meni je najdraži Tarantinov lik Mr.Wolf iz "Pulp Fiction".Šteta to ga nema više, fantastični Harvey Keitel je premoćan.

Ljubisa23:

Što se tiče "True Romance" Scott je promenio kraj, u Tarantinovom kraju glavni likovi ginu, Tarantinu je zbog toga bilo jako krivo, jer misli da s tim krajem cela priča nema smisla.Meni "True Romance" jako dobar film.Scena sa Hooperom i Walkenom mi je jedna od najboljih ikada što sam video na filmu.Meni "Death Proof" nikako nije seo, možda je do mene.Što se tiče Jacksona, da stvarno je fantastičan, ali meni je najdraži Tarantinov lik Mr.Wolf iz "Pulp Fiction".Šteta to ga nema više, fantastični Harvey Keitel je premoćan.

Kliknite za proširenje...

Ali to su njegovi likovi, njegovi dijalozi, sam ih je stvorio i olako ih se odrekao. Inače u starom Holivudu su scenarista i reditelj navođeni zajedno kao autori filma, ali dobro, to se promenilo ne znam koje godine, verovatno mid sixties...

edit. Da ubacim malo analogije iz arhitekture... to bi bilo isto kao kada bi se arhitekta odrekao mosta Kralja Aleksandra -



Zato što su trebali da budu dodati Meštrovićevi konjanici da nije bilo II svetskog rata -