Smrt

G

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.081
"Smrt je oslobađanje jer
umreti znači nemati više
potrebu ni za kim. Nesrećni
rob biva oslobođen, silom,
svojih
zadovoljstava,
svojih nedaća, svog života
željenog i večnog. Kralj
biva oslobođen od svojih
poseda, kojih nije želeo da
se odrekne. One koje su se
razbacivale ljubavlju bivaju oslobođene opšteg divljenja koje su
obožavale. Pobednici bivaju oslobođeni svojih pobeda kojima
su posvetili život.
Zato smrt oplemenjuje i odeva u neviđene, raskošne
halje to jadno besmisleno telo. Jer to je sad telo slobodnog
čoveka, bez obzira što on to nije hteo da bude. Jer to više nije
telo roba, iako je taj rob plačući izgubio svoje ropstvo. Kao što
neki kralj čija je najviša slava njegova kraljevska titula može biti
smešan kao čovek ali je veliki po tome što je kralj, tako i mrtvac
može biti izobličen, ali je veliki zato što je slobodan."

Fernando Pesoa

...

ima li svrhe razmišljati o smrti?
određuje li upravo to razmišljanje, taj naš stav o tome - čitav naš život, i to kako ga živimo?

šta mislite...
 
Poslednja izmena:
stvarno misliš da nema svrhe razmišljati o smrti?
ne određuje li upravo to razmišljanje, taj naš stav o tome - čitav naš život, i to kako ga živimo?
nije li zapravo tajna smirenosti upravo u - svesrdnoj saradnji sa neizbežnim?
 
wirdz:
stvarno misliš da nema svrhe razmišljati o smrti?
ne određuje li upravo to razmišljanje, taj naš stav o tome - čitav naš život, i to kako ga živimo?
nije li zapravo tajna smirenosti upravo u - svesrdnoj saradnji sa neizbežnim?
Kliknite za proširenje...

Јебо живот проведен у страху од смрти. Окани се тих глупости.
 
wirdz:
da, ali šta mislite o smrti?
da li je smrt "robijašnica i tamnovanje", ili "oslobađanje", ili... šta?
da li je filozofija "veština umiranja"?
Kliknite za proširenje...

Da budem iskren za mene bi smrt bilo veliko olaksanje. Jedino bi mi bilo zao dece jer bi morali da nastave bez mene, a to bi im otezalo stvari. Nije njima ni sada bog zna kako u odnosu na ostalu decu, ali je barem bolje nego bez mene. A kada bih znao da bi se snasli i bez mene i da im zivot ne bi ni zavisio od moje smrti ne bih se ni brinuo.
 
Ovde se ne misli na organsku smrt,već na smrt svesti,psihe,duhovnu smrt.

Jer je jasno da je organska smrt kolaps svih metabolitičkih i katabolitičkih procesa organizma koji prelazi u
samorazgradnju i raspad pri čemu prvi nestaju elektroimpulsi elektrolitske-transmiterske živosti...
Patološki se sve stanice ,određenim,redom urušavaju ,erodiraju i raspadaju...Neke se počnu raspadati već nakon
nekoliko minuta,neke nakon sat,dva deset,a neke nakon nekoliko dana,pa i nedelja (rožnato tkivo,dlake,koštano
tkivo...)
Ovo su procesi znani patolozima i niz faktora i unutrašnjih i spoljašnjih deluje na njih...

E sad,ovaj drugi,deo:smrt svesti,psihe,duše...:whistling:

Od religija do magije,spiritualizma,antropologije itd...ima više teorija nego slušalaca-čitalaca...:mrgreen:
Zašto?
Jednostavno:racionalan čovek izjednačava smrt organizma sa smrću svesti,psihe,duha,a racionalnih ljudi je ipak,
na sreću svih nas,najviše na planeti(jer bismo se odavno pobili,poklali ,potamanili!) i tek nešto malo iracionalne nade
tinja u "normalnom "umu...Oni iracionalni ili suludi i ludi veruju fanatično u izmišljotine kojima se slabi brane od straha horora smrti...:sad2:
Ybg,nije svako hrabar kao Rambo!:hahaha::eek:
 
Dobra smrt je neuporedivo bolja od lošeg života.

Smrt se povezuje sa enormnom i nezasluženom količinom bola.

Da nije tako ne bi se toliko o smrti raspravljalo.

~~
Nešto kosmički gadno u dubini mraka najdalje dimenzije, gde vladaju singularne sile, hrani se našom boli, strahom, patnjom ...
 
Poslednja izmena:
ZLI-DEMIJURG-Emil-M-Sioran_slika_XL_1433373.jpg



https://www.scribd.com/doc/255819581/Emil-Sioran-Zli-Demijurg
 
Mystic_:
Nešto kosmički gadno u dubini mraka najdalje dimenzije, gde vladaju singularne sile, hrani se našom boli, strahom, patnjom ...
Kliknite za proširenje...

meni je zanimljiva ona misao da u konačnoj analizi postoje samo dve stvari: ljubav i strah...
zato i mislim da je dobro da se diskutuje na ovu temu...

...

"Čemu toliko potpuno jednakih stabala? Toliko promašenih opstanaka i tvrdoglavo ponovno započetih i ponovno promašenih – poput nespretnih napora kukca, koji je pao na leđa? (Ja sam bio jedan od tih napora). To i takvo obilje nije sličilo na darežljivost, naprotiv. (...) Počeh se smijati jer sam se odjednom sjetio golemih proljeća, koja opisuju u knjigama, punih krhanja, pucanja, gorostasnih procvata. Bilo je glupaka koji su počinjali da vam govore o volji za moć i o borbi za život. (...) Ona nisu imala želje da postoje, samo se u tome nisu mogla spriječiti; i to je sve" (Sartr, Mučnina)

da li je priča o negaciji volje, ustvari priča o smrti kao oslobođenju, šta mislite?
 
wirdz:
meni je zanimljiva ona misao da u konačnoj analizi postoje samo dve stvari: ljubav i strah...
zato i mislim da je dobro da se diskutuje na ovu temu...

...

"Čemu toliko potpuno jednakih stabala? Toliko promašenih opstanaka i tvrdoglavo ponovno započetih i ponovno promašenih – poput nespretnih napora kukca, koji je pao na leđa? (Ja sam bio jedan od tih napora). To i takvo obilje nije sličilo na darežljivost, naprotiv. (...) Počeh se smijati jer sam se odjednom sjetio golemih proljeća, koja opisuju u knjigama, punih krhanja, pucanja, gorostasnih procvata. Bilo je glupaka koji su počinjali da vam govore o volji za moć i o borbi za život. (...) Ona nisu imala želje da postoje, samo se u tome nisu mogla spriječiti; i to je sve" (Sartr, Mučnina)

da li je priča o negaciji volje, ustvari priča o smrti kao oslobođenju, šta mislite?
Kliknite za proširenje...

300%...
 
Dragoljub69:
Ovde se ne misli na organsku smrt,već na smrt svesti,psihe,duhovnu smrt.

Jer je jasno da je organska smrt kolaps svih metabolitičkih i katabolitičkih procesa organizma koji prelazi u
samorazgradnju i raspad pri čemu prvi nestaju elektroimpulsi elektrolitske-transmiterske živosti...
Patološki se sve stanice ,određenim,redom urušavaju ,erodiraju i raspadaju...Neke se počnu raspadati već nakon
nekoliko minuta,neke nakon sat,dva deset,a neke nakon nekoliko dana,pa i nedelja (rožnato tkivo,dlake,koštano
tkivo...)
Ovo su procesi znani patolozima i niz faktora i unutrašnjih i spoljašnjih deluje na njih...
Kliknite za proširenje...

Аха. Једини проблем је што је некада постојао тамо неки неки Баркли, Шопенахуер, Кант, Бергсон који су открили да је објективни свет ништа друго до представа, која је корелативно везана за сазнајућу свест тј. не постоји изван исте. То је ето "малецки" проблем за вас заглибљене у реализам и позитивизам. Али пошто у њега гледате бело, заједно са камаром осталих "рационалих", самим тим проблема ни нема. Јер већина је потпуно неспособна да појми открића идеализма дакле, њих ни нема.

E sad,ovaj drugi,deo:smrt svesti,psihe,duše...:whistling:
Od religija do magije,spiritualizma,antropologije itd...ima više teorija nego slušalaca-čitalaca...:mrgreen:
Zašto?
Jednostavno:racionalan čovek izjednačava smrt organizma sa smrću svesti,psihe,duha,a racionalnih ljudi je ipak,
na sreću svih nas,najviše na planeti(jer bismo se odavno pobili,poklali ,potamanili!) i tek nešto malo iracionalne nade
tinja u "normalnom "umu...Oni iracionalni ili suludi i ludi veruju fanatično u izmišljotine kojima se slabi brane od straha horora smrti...:sad2:
Ybg,nije svako hrabar kao Rambo!:hahaha::eek:
Kliknite za proširenje...

Јадни су они kojи под појмом "ЈА" у својој свести налазе једино слику свог тела. И за његову судбину везују своју егзистенцију . То је потпуна заспалост, одвојеност од ткз. интуиције, која нам пружа увид у ствар по себи. У наше метафизичко биће.

Могу да замислим какав је то заправо очај код вас материјалиста пред смрћу . Та бесмислена Епикурова максима је изгледа највећа "утеха" за коју сте способни.
 
oziman:
Аха. Једини проблем је што је некада постојао тамо неки неки Баркли, Шопенахуер, Кант, Бергсон који су открили да је објективни свет ништа друго до представа, која је корелативно везана за сазнајућу свест тј. не постоји изван исте. То је ето "малецки" проблем за вас заглибљене у реализам и позитивизам. Али пошто у њега гледате бело, заједно са камаром осталих "рационалих", самим тим проблема ни нема. Јер већина је потпуно неспособна да појми открића идеализма дакле, њих ни нема.



Јадни су они kojи под појмом "ЈА" у својој свести налазе једино слику свог тела. И за његову судбину везују своју егзистенцију . То је потпуна заспалост, одвојеност од ткз. интуиције, која нам пружа увид у ствар по себи. У наше метафизичко биће.

Могу да замислим какав је то заправо очај код вас материјалиста пред смрћу . Та бесмислена Епикурова максима је изгледа највећа "утеха" за коју сте способни.
Kliknite za proširenje...
To možeš da filozofiraš samo dok si živ!:hahaha:
Šopenhauer više ne filozofira...Intuicija mi kaže da nije živko ni u stvari po sebi! I u predstavi o stvarima po sebi je otabačio!:sad2:;)
 
Stvari po sebi su naše misli o našim mislima-apriorije apriorija...
Kao takve nisu imanentne realnom svetu van našeg uma!
Ono šta su predstave o pojavama u našem umu,miks senzacija i sećanja te uređenje
voljom ili nagonom za opstajanjem,naravno da nije stvarnost ,tek organski pokušaj prilagođavanja
invazionim dejstvima na taj organizam! Za to imamo brojne verifikacije u vidu kognitivnih poklapanja
senzacija sa sećanjima...
Apriorije apriorija nemaju takvu verifikaciju! Spadaju u fantazije-dalje mogućnosti uma da misli haotićno...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

atič ok caragam
Smrt je deo života, a život je deo...
2
Odgovora
26
Pregleda
435
Vilgefortz
Vilgefortz

Back
Top