Pa idealizam se ne kosi sa fenomenologijom. Ne možeš u onome što čitaš da previđaš "sitnice" koje su značajne za suštinu shvatanja, samo zato što se ne uklapa u tvoju sliku sveta.
Ne znam šta misliš da sam promenio u svome shvatanju?
To što govorim o ideji idealizma ne znači da na idealizmu sve počiva i završava. Idealizam nema za cilj odvraćanje ljudi od bavljenja realnošću i materijalnošću (što izgleda Ozi tako doživljava). Ono o čemu ja govorim ne poistovećuj sa Ozijevim konceptom. Ali to ne znači da odbascujem celokupan koncept o kome Ozi govori. Sa Ozijem se slažem sve do završnog dela njegovog koncepta. Nije dobro zbog delova sa kojima se ne slažeš odbacivati ceo koncept, kako Ozijev tako i onih Filozofa koje Ozi uzima kao reference.
Interesantno je koliko je za nešto što je jednostavno po sadržini, moralo da se napiše toliko knjiga i da se bavi toliko filozofa. Ali to nije slučajno. Radi se o idejama i saznanjima koje nisu bliske čovekovom iskustvu i to postaje značajan problem jer zahteva apstraktno razmišljanje u kome pisanje i crtanje teško mogu biti pomoćno sredstvo kao u matematici. Zato je potrebno prilično truda da bi došlo do "klika" u umu i prešla granica prethodnog iskustva. Da bi se došlo do kraja i shvatila suštinska celokupnost, mora se bez straha ući u sferu nepoznatog, makar i uslovno prihvatiti, da kada se dođe do kraja shvati svrsishodnost ideje za shvatanje celokupnosti. Neko opet uspe da razume tu ideju, ali tu zaglavi i ostane.
Prema Huserlovoj zamisli, fenomenologija je filozofski metod koji treba da zasnuje filozofiju kao strogu nauku. Tako shvaćena filozofija poklapa se sa pojmom prve filozofije, koja bi omogućila da se sva područja stvarnosti shvate u njihovom jedinstvu.
Da bi se razumelo, mora se poći od pretpostavke da suština sveta ne može da se percipira. Pa onda ide jedno brdašce knjiga da bi se to razumelo i na kraju došlo do zaključka da svet moramo prihvatiti onako kako percipiramo, ali obogaćeni novim kvalitetom i saznanjem koje realnost stavlja na pravo mesto, a u nekim naukama taj "izlazak iz kutije" omogućava shvatanje, prihvatanje i donošenje teorija koje su van našeg realnog iskustva. Za astro fiziku i fiziku čestica je ovo prilično značajno.
Materijale za fundamentalni opis „samih stvari“ Huser definiše kao
esencije, koje predstavljaju objekte „intuicije“, neperceptualnog „viđenja“, a ne empirijskog israživanja.
Metafizičko (namerno ne kažem metafizika) nije samo zamisao onoga što nismo dosegli. Metafizičko, niti ima, niti će imati potencijal da se bilo kada dosegne i sazna iskustveno. Najdalje što možemo je da govorimo o metafizičkoj pozadini, svesni zbog čega moramo uvažavati i kako shvatiti to metafizičko.
A evo odgovora i na pitanje da li za boga postoji metafizičko. Hrišćanstvo boga i definiše kao metafizičkog. Kada bi bog bio biće (imao svest) onda bi za njega postojalo metafizičko, ali onda ne bi mogao da bude shvaćen kao suština sveta. Pa ni teologija ga ne definiše kao nešto što je biće ili nebiće, već kao nesaznajno (on je nešto). Samim tim ne možeš davati ni atribut kao što je sveznajući (ne možeš davati nikakav atribut sem nesaznajno za svest = metafizičko). E sad, ja bih prihvatio pojam boga kada bi taj pojam bio sinonim za metafizičko. I naravno, odraz metafizičkog je svest, koja evo postaje svesna da je nešto uzrokuje. Ali to što je uzrokuje nisu fenomeni u svesti. A vid sranija, ono što nije fenomen u svesti o tome nemaš saznanje pa je nesaznajno.
Kada filozofija govori o svesti, govori o univerzalnoj kategoriji ne kvalifikujući je kao isključivo ljudsku. E sad, drugo su svojstva svesti kao što je refleksija, za koju se veruje da je svojstvena isključivo ljudima na ovoj planeti.
Da zaključim. Nije u pitanju više materijalizam ili idealizam. Suštinsko shvatanje vodi u jedinstvo jednog i drugog gde svaki od tih pojmova imaju svoje mesto, ali se međusobno ne isključuju.
Da li ti je potrebno da imaš uvid u suštinsku povezanost ovih pojmovnih sfera, sam odgovori.
NAPOMENA:
Moje mišljenje je da Huserl nije dao konačni odgovor, već je postavio osnove i smernice fenomenologije. Mislim da mu je cilj (predviđeni domet) fenomenologije preambiciozan.
Mada, čak i da se ne ode mnogo dalje od te osnove, ona je značajna za formiranje i razgraničenje ideja i njihovih odnosa koji su potrebni za shvatanje celokupnosti sveta.
)
.gif "zelenko3 :zelenko3:")
Ostali mogu samo da pretpostavljaju i eventualno raznim metodama u koje je uključena kauzalnost sa većom verovatnoćom donekle utvrde šta je u njoj. Pošto smo prilično u osnovi slični, pretpostavljamo da možemo da se približimo tvom doživljaju. Ali to ni malo nije lako. Da je lako, ne bismo morali ovde ovoliko da palamudimo.
