gost 386592
Aktivan član
- Poruka
- 1.723
Kako možeš odbaciti Svesnost?
Čak i da postigneš takvo stanje meditacijom, registruješ ga Svesnošću.
Smrt
- Začetnik teme gost 88651
- Datum pokretanja
Kako možeš odbaciti Svesnost?
Čak i da postigneš takvo stanje meditacijom, registruješ ga Svesnošću.
JA KOJI JESAM
Poznat
- Poruka
- 7.780
Imati povjerenja u bilo šta znači imati znanje o principima po kojima to nešto funkcioniše.
Imati povjerenje u Boga je znati Sebe-apsolut. U tom apsolutnom znanju jesu i znanja o principima po kojima se kreira i manifestuje kreirajuća realnost. Bog uvijek omogućava da se moja realnost manifestuje po istim znanim principima. Nikad se ti principi ne mijenjaju. Nikad. Ja imam apsolutno povjerenje u Boga a to apsolutno povjerenje dolazi upravo iz apsolutnih znanja o sebi.
Imati povjerenje u Boga je znati Sebe-apsolut. U tom apsolutnom znanju jesu i znanja o principima po kojima se kreira i manifestuje kreirajuća realnost. Bog uvijek omogućava da se moja realnost manifestuje po istim znanim principima. Nikad se ti principi ne mijenjaju. Nikad. Ja imam apsolutno povjerenje u Boga a to apsolutno povjerenje dolazi upravo iz apsolutnih znanja o sebi.
Poslednja izmena:
JA KOJI JESAM
Poznat
- Poruka
- 7.780
Meditacija je stanje Svjesnosti... Meditiraš unutar mediuma, Uma. Meditacijom ne možeš odbaciti Svjesnost. Svjesnost se odbacuje potpunom predajom volje i pažnje Sebi-Bogu. Projekcija uma mora da nestane. Tad ti jedino ostaje da volju i pažnju usmjetiš u ono što je od svega ostalo; u Sebe-apsolut, postojanje.
- - - - - - - - - -
Meditacijom možeš da se otvaraš prema dimenzijama izvan ove ili pak da svoju pažnju usmjeriš u prazninu bez objekata, bez misli, bez kretanja, u sam Um, kad se ostvaruje stanje potpunog mira, tišine, takozvana Nirvana.
gost 386592
Aktivan član
- Poruka
- 1.723
Čime da je usmerim?
JA KOJI JESAM
Poznat
- Poruka
- 7.780
Voljom koja je jedan stepen iznad tvoje individualne volje.
To opet govori da mora da se desi priprema. Moraš se naučiti da postoje nivoi volje i da ih prepoznaješ i upošljavaš. U drugim riječima volja, pažnja i Biće su nerazdvojivi, bez obzira u kojoj su dimenziji ili pak ako su u samom Bogu. Ja sam počeo s predavanjem svoje individualne volje toj nekoj Višoj, korak po korak. Prvi korak je očito najteži jer nemaš prediskustvo s kojim možeš da ga porediš. Ja sam počeo s povjerenjem da postoji to nešto što ima Viši svjesnosni nivo od nivoa mene-čovjeka. Tad sam to jednostavno sebi objašnjavao i davao tom nečemu ime Svijest i ne znajući skoro ništa o istini tog pojma (ne govorim o Svijesti kao pojmu koji se koristi u filozofiji, filozofiju nisam uzimao kao osnovu istine).
gost 386592
Aktivan član
- Poruka
- 1.723
Pročitala sam već taj tekst.
Beže hakime, koliko si puta, i čime, posmatrao svoje misli... u tom osvešćenom, probuđenom stanju?
Šta te probudilo? Nagon, potreba... udarac, ili je to došlo tek tako, kao posledica razmišljanja?
gost 386592
Aktivan član
- Poruka
- 1.723
Dakle, jednom voljom deluješ na drugu volju?
Kako god, volja je posledica razmišljanja. Ne možeš ovakvu radnju izvršiti ako isključiš razmišljanje.
JA KOJI JESAM
Poznat
- Poruka
- 7.780
gost 386592
Aktivan član
- Poruka
- 1.723
Dobro, voljom stižeš i do ne-razmišljanja. Ipak, pre nego što rešiš da zaustaviš taj misaoni proces, moraš da promisliš o tome. Ne upadaš u meditaciju slučajno, bez prethodnog razmišljanja o meditaciji.
Međutim, da se vratim na ovo:
Kad stigneš do Nirvane, nema misli. Možda postoji i neki način da shvatiš kako nema misli, a da pri tome ne misliš o tome kako nema misli.... Ali, šta tu ima dalje?
Šta ima dalje od Uma do kog stižeš u Nirvani? (Kako uopšte znaš da si u Nirvani?)
I zar opet ne trebaš uključiti volju da bi išao korak dalje, ako ima još nečega? Šta pokreće volju?
Poslednja izmena:
Dragoljub69
Buduća legenda
- Poruka
- 26.825
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.338
JA KOJI JESAM ima svoju terminologiju nespretno izbranu pa je teško razumljiv. Skoro svi njegovi ključni pojmovi nama znače ono što inače većini znače. Kod njega znače nešto drugo. Istina, on ih je definisao ali nas je time još više zbunio.
Evo kako sam ga ja shvatio.
Čovek kao živo biće nije samo ono što obično većina pod tim podrazumeva. Dakle čovek nije samo biće koje se radja, živi, ostavlja potomstvo i umire. Čovek je više od toga. Svaki čovek je Bog! I sve što treba čovek da uradi je da postane svestan toga!
JA KOJI JESAM je objasnio kako se to postiže - bezuslovnim davanjem sebe: odreći se svog ega i svoje volje. U stvari to izdići na viši nivo - na nivo Apsoluta. Kad se to postigne onda se znanja ne postižu kognitivnim sposobnostima nego se uranja u um Apsoluta gde su već sva znanja.
To isto je i Tesla tvrdio.
Evo kako sam ga ja shvatio.
Čovek kao živo biće nije samo ono što obično većina pod tim podrazumeva. Dakle čovek nije samo biće koje se radja, živi, ostavlja potomstvo i umire. Čovek je više od toga. Svaki čovek je Bog! I sve što treba čovek da uradi je da postane svestan toga!
JA KOJI JESAM je objasnio kako se to postiže - bezuslovnim davanjem sebe: odreći se svog ega i svoje volje. U stvari to izdići na viši nivo - na nivo Apsoluta. Kad se to postigne onda se znanja ne postižu kognitivnim sposobnostima nego se uranja u um Apsoluta gde su već sva znanja.
To isto je i Tesla tvrdio.
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.477
Ne postoji covek koji ne veruje. Verovanje je prirodno ljudsko stanje.
Ne nuzno u boga. Verovanje da ce lov biti uspesan, da ce kisa oploditi zemlju, da ce posluziti i zdravlje i san.
Covek je verujuce bice.
Cak je i bog, stvarajuci svet, poceo od verovanja u sebe. "U pocetku bese rec", tako pocinje i svaka covekova delatnost. Covek je mislece bice i kao takav ne radi nagonski, stihijski.
Planira, stvara sliku, poveruje, i tek se onda usudi da radi.
Verovanje je razlicita aktivnost od pripadanja nekoj stranci ili crkvi. Verovanje je unutra, u coveku, a pripadnost je napolju, u grupi.
Ne mozemo verovati u nesto sto nam nije blisko. Covek je mali i nesposoban da utice na svoje verovanje. Verovanje se desi ili ne desi. Ne moze se odabrati vera ili nevera.
Verovanje u novac jeste verovanje. Novac je nepostojeca i virtuelna kategorija, sareni papiric od jednog centa, kome samo slepa vera povecava vrednost do astronomskih vrednosti, nekih velikih brojeva ispisanih na papiriću.
Kada nadjes jos nekoga ko veruje da taj papiric vredi hiljade sati rada, onda taj bezvredni papiric od jednog centa dobija trzisnu vrednost i moguce je naplatiti ga onoliko koliko se vernici dogovore.
Isto je sa svakom drugom verom.
Ne nuzno u boga. Verovanje da ce lov biti uspesan, da ce kisa oploditi zemlju, da ce posluziti i zdravlje i san.
Covek je verujuce bice.
Cak je i bog, stvarajuci svet, poceo od verovanja u sebe. "U pocetku bese rec", tako pocinje i svaka covekova delatnost. Covek je mislece bice i kao takav ne radi nagonski, stihijski.
Planira, stvara sliku, poveruje, i tek se onda usudi da radi.
Verovanje je razlicita aktivnost od pripadanja nekoj stranci ili crkvi. Verovanje je unutra, u coveku, a pripadnost je napolju, u grupi.
Ne mozemo verovati u nesto sto nam nije blisko. Covek je mali i nesposoban da utice na svoje verovanje. Verovanje se desi ili ne desi. Ne moze se odabrati vera ili nevera.
Verovanje u novac jeste verovanje. Novac je nepostojeca i virtuelna kategorija, sareni papiric od jednog centa, kome samo slepa vera povecava vrednost do astronomskih vrednosti, nekih velikih brojeva ispisanih na papiriću.
Kada nadjes jos nekoga ko veruje da taj papiric vredi hiljade sati rada, onda taj bezvredni papiric od jednog centa dobija trzisnu vrednost i moguce je naplatiti ga onoliko koliko se vernici dogovore.
Isto je sa svakom drugom verom.
Poslednja izmena:
Ljubo2
Domaćin
- Poruka
- 4.512
DRAGOLJUB:
Bog Otac i Bog Sin... u čemu je razlika? Pogotovo kad Bog Otac svo svoje znanje i mudrost prenese (prekopira) na Boga Sina! Poenta je Znanje i Mudrost. Ko to dostigne i sam je postao Bog. Znanje i mudrost je nešto što se večito kopiranjem prenosi sa generacije na generaciju. Koka prenese znanje o sebi na jaje, da bi iz jajeta nastala ista takva koka, koja iza sebe ostavlja novo jaje, da bi iz njega nastala nova koka. I tako beskonačno. Ja sam sada u ovoj inkarnaciji od Boga primio Božansko znanje i pomoću njega i sam postao Bog. To je isto ono Božansko znanje koje sam ja Bogu predao u ranijoj mojoj inkarnaciji kada sam ja bio Bog Otac, a ovaj sadašnji Bog bio moj Bog Sin. Sada u ovoj inkarnaciji su se uloge promenile, pa sam ja postao njegov Bog Sin. I On mi je sada samo vratio to Znanje koje sam mu ja prilikom moje ranije inkarnacije predao. To je suština Božanske trojednosti - Boga Oca, Boga Sina i Svetoga Duha. Amin!!!!!!!!!!!
Bog Otac i Bog Sin... u čemu je razlika? Pogotovo kad Bog Otac svo svoje znanje i mudrost prenese (prekopira) na Boga Sina! Poenta je Znanje i Mudrost. Ko to dostigne i sam je postao Bog. Znanje i mudrost je nešto što se večito kopiranjem prenosi sa generacije na generaciju. Koka prenese znanje o sebi na jaje, da bi iz jajeta nastala ista takva koka, koja iza sebe ostavlja novo jaje, da bi iz njega nastala nova koka. I tako beskonačno. Ja sam sada u ovoj inkarnaciji od Boga primio Božansko znanje i pomoću njega i sam postao Bog. To je isto ono Božansko znanje koje sam ja Bogu predao u ranijoj mojoj inkarnaciji kada sam ja bio Bog Otac, a ovaj sadašnji Bog bio moj Bog Sin. Sada u ovoj inkarnaciji su se uloge promenile, pa sam ja postao njegov Bog Sin. I On mi je sada samo vratio to Znanje koje sam mu ja prilikom moje ranije inkarnacije predao. To je suština Božanske trojednosti - Boga Oca, Boga Sina i Svetoga Duha. Amin!!!!!!!!!!!
Poslednja izmena:
Ljubo2
Domaćin
- Poruka
- 4.512
OZIMAN:
Ti nikako da shvatiš da ni tebi, niti bilo kome, ne treba nikakav autoritet, diktator, vođa, ni Bog, već Božansko Znanje. "Znanje je sila, Znanje je moć". Ko to znanje ima i sam je Bog. Ideje, tj. Znanje vlada svetom, a ne ljudi ili bogovi. Ti si to Božansko znanje dobio, ja sam ti ga dao i stalno iz posta u post na ovom forumu ti ga po malo, na kašičicu, dajem. Ali kakva vajda od toga kad nisi zreo za njega. Kad još uvek pišaš u pelene.
Ti nikako da shvatiš da ni tebi, niti bilo kome, ne treba nikakav autoritet, diktator, vođa, ni Bog, već Božansko Znanje. "Znanje je sila, Znanje je moć". Ko to znanje ima i sam je Bog. Ideje, tj. Znanje vlada svetom, a ne ljudi ili bogovi. Ti si to Božansko znanje dobio, ja sam ti ga dao i stalno iz posta u post na ovom forumu ti ga po malo, na kašičicu, dajem. Ali kakva vajda od toga kad nisi zreo za njega. Kad još uvek pišaš u pelene.
Sve sam ti objasnio. Ne tebaju nam ni bogovi, ni vanzemaljci, već njihovo znanje i mudrost. Naravno, ako smo zreli i spremni da takvo znanje primimo i razumemo, da bi mogli po njemu da delujemo. Jer ako nismo zreli sve je uzalud. Kakva korist od toga da vanzemaljci slete sa svojim letećim tanjirima pred krdo ovaca i ponude im svoje znanje? Nikakva. A koliklo ste vi spremni da primite i razumete takvo znanje, pokazujete svakodnevno na ovom forumu. Ti, na primer, nisi sposoban ni korak dalje da učiniš od one nebuloze "svet je moja predstava", iako pojma nemaš šta je suština ni tebe, ni sveta, ni tvoje predstave o svetu. I kao, sad bi tebi pomoglo da to razumeš kad bi vanzemaljci pred tobom održali konferenciju za štampu? Malo sutra!
Poslednja izmena:
Ljubo2
Domaćin
- Poruka
- 4.512
BREINE:
Dostignuti Božansku, visoku svesnost, je prosto da prostije ne može da bude. Treba samo da počneš da zagovaraš i aktivno da radiš na realizaciji ideje jedinstva sveta, mira i reda i na uspostavljanju jedinstvenog svetskog društvenog i ekonomskog poretka, sa pravednom podelom rada i rezultata rada. Da počneš da radiš na realizaciji ideje sveta bez političkih, verskih, kasnih i nacionalnih podela i to je sve. I čim se za to opredeliš i počneš aktivno to da radiš, automatski si postala visoko svesna i postala si Bog. Ni bogovi ništa više od toga niti znaju, niti rade. A u vezi "svetlosnih bića" i "prosvetljavanja" je nebitno i to možeš slobodno da zaboraviš. To će da dođa kasnije, samo po sebi, čim aktivno počneš da zagovaraš i radiš na realizaciji ideje sveta bez političkih, verski, nacionalnih i klasnih podela.
Dostignuti Božansku, visoku svesnost, je prosto da prostije ne može da bude. Treba samo da počneš da zagovaraš i aktivno da radiš na realizaciji ideje jedinstva sveta, mira i reda i na uspostavljanju jedinstvenog svetskog društvenog i ekonomskog poretka, sa pravednom podelom rada i rezultata rada. Da počneš da radiš na realizaciji ideje sveta bez političkih, verskih, kasnih i nacionalnih podela i to je sve. I čim se za to opredeliš i počneš aktivno to da radiš, automatski si postala visoko svesna i postala si Bog. Ni bogovi ništa više od toga niti znaju, niti rade. A u vezi "svetlosnih bića" i "prosvetljavanja" je nebitno i to možeš slobodno da zaboraviš. To će da dođa kasnije, samo po sebi, čim aktivno počneš da zagovaraš i radiš na realizaciji ideje sveta bez političkih, verski, nacionalnih i klasnih podela.
Ljubo2
Domaćin
- Poruka
- 4.512
BREINE:
Ako si prirodnjak, evo da ja pokušam da di objasnim šta su "dimenzije".
Prvo treba da znaš da sem elektromagnetnih polja, velikih i malih, koja vibriraju na različitim talasnim dužimama, ničeg drugog nema i da sem toga nikakvih drugih "dimenzija" nema. To su različiti materijalni, živi i svesni svetovi koji bez ometanja egzistiraju na istom mestu. Oni prolaze jedni kroz druge a da se uopšte ne primećuju. Prelazak iz jedne dimenzije u drugu se dešava automatski sa menjanjem talasne dužine. Ovaj naš materijalni svet je takođe samo jedno posebno i specifično vibraciono područje, koje bi iz ove dimenzije moglo da nestane i pojavi se u nekoj drugoj dimenziji istog trenutka čim bi promenilo svoju talasnu dužinu. Pogledaj pažljivo onaj snimak "svetlosnog bića" koje se za trenutak pojavilo, zasvetlilo i nestalo. Tu se nije desilo ništa drugo do to da je "svetlosno biće" podesilo frekvenciju svg elektromagnetnog polja na naš ovozemaljski vibracioni nivo i u ovoj našoj dimenziji se materijalizovalo, tj. postalo vidljivo, a ubrzo zatim se vratilo na svoju prirodnu frekvenciju i nestalo iz naše dimenzije. Prostor oko nas je pun takvih svetova i dimenzija, ali ga mi ne vidimo, sve dok ne podesimo talasnu dužinu našeg vibracionog nivoa i naše svesti na njihov. Svi naši informatički sistemi, radio, televizija, mobini telefoni, rade na tom principu. Eter oko nas je krcat najrazličitijim informacijama, koje su svetovi i dimenzije za sebe, koje mi ne vidimo i ne znamo da postoje, a naše TV entene i aparati ih "vide" i hvataju kad ih uskladimo na njihovu talasnu dužinu i pomažu nam da i za naše oko ti svetovi informacija budu vidljivi. Ljudsko telo i mozak je takođe sposobnos da menja svoju talasnu dužinu i nikakvo čudo nije kad se čoveku desi da odjednom i iznenada prestane da bude svestan ovog našeg zemaljskog sveta, a počne da vidi nešto sasvim drugo i drugačije što drugi ljudi ne mogu da vide i čega u našem zemaljskom svetu i dimenziji nema. Problem je samo što ljudi, kad im se tako nešto desi, pojma nemaju šta im se desilo, pa onda takve osobe proglašavamo ludim i trpamo ih u ludare. Kad čovek umre i raspadne se, ono svesno elektromagnetno poljje koje vrši ulogu čovekove svesti u telu, odvaja se od tela i nastavlja da živi i bude svesno i bez tela. Ono tada promeni svoju talasnu dužinu i iz ove zemaljske dimenzije i zemaljskog sveta nestane i automatski se pojavi u drugoj dimenziji i dugom svetu, koji je takođe materijalan kao i ovaj naš, tj. opipljiv i vidljiv, ali ipak malo drugačiji, sa dugačijim karakteristikama i mogućnostima življenja nego što su mogućnosti u zemaljskom svetu sa zemaljskim materijalnim telom. O mogućnosti menjanja talasne dužine vlastite svesti i prebacivanje čovekove svesnosti iz jedne dimenzije u drugu, mnogo je pisao u svetu poznati američki antropšolog Karlos Kastaneda , koji se mnogo time bavio i to istraživao i njegova dela, koga to zanima, treba da se pročitaju.
Ako si prirodnjak, evo da ja pokušam da di objasnim šta su "dimenzije".
Prvo treba da znaš da sem elektromagnetnih polja, velikih i malih, koja vibriraju na različitim talasnim dužimama, ničeg drugog nema i da sem toga nikakvih drugih "dimenzija" nema. To su različiti materijalni, živi i svesni svetovi koji bez ometanja egzistiraju na istom mestu. Oni prolaze jedni kroz druge a da se uopšte ne primećuju. Prelazak iz jedne dimenzije u drugu se dešava automatski sa menjanjem talasne dužine. Ovaj naš materijalni svet je takođe samo jedno posebno i specifično vibraciono područje, koje bi iz ove dimenzije moglo da nestane i pojavi se u nekoj drugoj dimenziji istog trenutka čim bi promenilo svoju talasnu dužinu. Pogledaj pažljivo onaj snimak "svetlosnog bića" koje se za trenutak pojavilo, zasvetlilo i nestalo. Tu se nije desilo ništa drugo do to da je "svetlosno biće" podesilo frekvenciju svg elektromagnetnog polja na naš ovozemaljski vibracioni nivo i u ovoj našoj dimenziji se materijalizovalo, tj. postalo vidljivo, a ubrzo zatim se vratilo na svoju prirodnu frekvenciju i nestalo iz naše dimenzije. Prostor oko nas je pun takvih svetova i dimenzija, ali ga mi ne vidimo, sve dok ne podesimo talasnu dužinu našeg vibracionog nivoa i naše svesti na njihov. Svi naši informatički sistemi, radio, televizija, mobini telefoni, rade na tom principu. Eter oko nas je krcat najrazličitijim informacijama, koje su svetovi i dimenzije za sebe, koje mi ne vidimo i ne znamo da postoje, a naše TV entene i aparati ih "vide" i hvataju kad ih uskladimo na njihovu talasnu dužinu i pomažu nam da i za naše oko ti svetovi informacija budu vidljivi. Ljudsko telo i mozak je takođe sposobnos da menja svoju talasnu dužinu i nikakvo čudo nije kad se čoveku desi da odjednom i iznenada prestane da bude svestan ovog našeg zemaljskog sveta, a počne da vidi nešto sasvim drugo i drugačije što drugi ljudi ne mogu da vide i čega u našem zemaljskom svetu i dimenziji nema. Problem je samo što ljudi, kad im se tako nešto desi, pojma nemaju šta im se desilo, pa onda takve osobe proglašavamo ludim i trpamo ih u ludare. Kad čovek umre i raspadne se, ono svesno elektromagnetno poljje koje vrši ulogu čovekove svesti u telu, odvaja se od tela i nastavlja da živi i bude svesno i bez tela. Ono tada promeni svoju talasnu dužinu i iz ove zemaljske dimenzije i zemaljskog sveta nestane i automatski se pojavi u drugoj dimenziji i dugom svetu, koji je takođe materijalan kao i ovaj naš, tj. opipljiv i vidljiv, ali ipak malo drugačiji, sa dugačijim karakteristikama i mogućnostima življenja nego što su mogućnosti u zemaljskom svetu sa zemaljskim materijalnim telom. O mogućnosti menjanja talasne dužine vlastite svesti i prebacivanje čovekove svesnosti iz jedne dimenzije u drugu, mnogo je pisao u svetu poznati američki antropšolog Karlos Kastaneda , koji se mnogo time bavio i to istraživao i njegova dela, koga to zanima, treba da se pročitaju.
Ljubo2
Domaćin
- Poruka
- 4.512
BREINE:
Izgovori glasno reč "JA". I upravo to što je u tvom telu upotrebilo tvoje telo i pomoću svojih "7" ga nateralo da izgovori reč "JA", je to što ima značenje "Boga u tebi".
Dakle, Bog u tebi je "Ja + 7". Sve što postoji za sebe i u sebi je Bog, tj. "JA + 7". Sem "JA + 7" tj. sem Boga, ničega dugog u beskrajnom nebeskom prostoru, nema.
Izgovori glasno reč "JA". I upravo to što je u tvom telu upotrebilo tvoje telo i pomoću svojih "7" ga nateralo da izgovori reč "JA", je to što ima značenje "Boga u tebi".
Dakle, Bog u tebi je "Ja + 7". Sve što postoji za sebe i u sebi je Bog, tj. "JA + 7". Sem "JA + 7" tj. sem Boga, ničega dugog u beskrajnom nebeskom prostoru, nema.
Ljubo2
Domaćin
- Poruka
- 4.512
BREINE:
Ne veruj nikome na reč. Veruj samo ono što uz pomoć svojih "7", lično možeš da proveriš i razumeš. Mada, na svetu nema mnogo čega što može lično da se proveri i razume. Zapravo, postoji samo nešto JEDNO što do kraja može da se proveri i razume, a to je "JA + 7". Kad to do kraja uspeš da proveriš i razumeš, auromatski si sve proverila i razumela, jer sem "JA + 7" ničeg drugog nema. Sve što postoji, od najmanjeg do najvećeg, od najbožanskijeg do najđavolskijeg, za sebe i u sebi je "JA+7". Ono koje raspolaže sa "7", tj. ono koje je sposobnos da se napreže, kreće, opaža, oseća, pamti, misli i razume, to i postoji. Ono koje tim sposobnostima ne raspolaže, toga i nema.
Ne veruj nikome na reč. Veruj samo ono što uz pomoć svojih "7", lično možeš da proveriš i razumeš. Mada, na svetu nema mnogo čega što može lično da se proveri i razume. Zapravo, postoji samo nešto JEDNO što do kraja može da se proveri i razume, a to je "JA + 7". Kad to do kraja uspeš da proveriš i razumeš, auromatski si sve proverila i razumela, jer sem "JA + 7" ničeg drugog nema. Sve što postoji, od najmanjeg do najvećeg, od najbožanskijeg do najđavolskijeg, za sebe i u sebi je "JA+7". Ono koje raspolaže sa "7", tj. ono koje je sposobnos da se napreže, kreće, opaža, oseća, pamti, misli i razume, to i postoji. Ono koje tim sposobnostima ne raspolaže, toga i nema.
Ljubo2
Domaćin
- Poruka
- 4.512
BREINE:
Zbog neznanja. Svako od nas je Bog, ali to još nismo shvatili. Svi traže Boga izvan sebe. U hrišćanstvu odavno postoji mudrost koja kaže: "Boga možemo spoznati samo u sebi", ali još uvek niko ne zna šta to znači. Svi u sebi traže nekakvog drugog i drugačijeg Boga od sebe samoga i niko ne shvata da u sebi ne može spoznati ništa drugo do sebe. I dok god do kraja ne uspemo da spoznamo sebe kao Boga, nećemo znati da je i sve dugo što postoji, takođe, Bog. Sve što postoji je Bog - kamen, ptica, riba, vazduh, mrav, trava, voda, pa čak i pasje ghovno pored puta je Bog, jer i ono raspolaže sa svih onih "Božanskih 7".
Zbog neznanja. Svako od nas je Bog, ali to još nismo shvatili. Svi traže Boga izvan sebe. U hrišćanstvu odavno postoji mudrost koja kaže: "Boga možemo spoznati samo u sebi", ali još uvek niko ne zna šta to znači. Svi u sebi traže nekakvog drugog i drugačijeg Boga od sebe samoga i niko ne shvata da u sebi ne može spoznati ništa drugo do sebe. I dok god do kraja ne uspemo da spoznamo sebe kao Boga, nećemo znati da je i sve dugo što postoji, takođe, Bog. Sve što postoji je Bog - kamen, ptica, riba, vazduh, mrav, trava, voda, pa čak i pasje ghovno pored puta je Bog, jer i ono raspolaže sa svih onih "Božanskih 7".
Ljubo2
Domaćin
- Poruka
- 4.512
BREINE:
Bogovi se uvek dele na "Bogove Očeve" i "Bogove Sinove". Kad je reč o "poverenju u Boga", to uvek znači da Bog Sinj uvek treba da ima poverenja u Boga Oca. Kad je reč o ljudima na Zemlji oni su još uvek Bogovi Sinovi, a njihovi Bogovi Očevi su "Svetlosna bića". Ona su mudrija od ljudi i ona svoja znanja i mudrosti prenose na ljude. To je tvrdio i Tesla. I on je znao i javno priznao da je svu svoju mudrost crpeo iz nebeskog energetskog i svesnog izvora znanja i mudrosti.
Bogovi se uvek dele na "Bogove Očeve" i "Bogove Sinove". Kad je reč o "poverenju u Boga", to uvek znači da Bog Sinj uvek treba da ima poverenja u Boga Oca. Kad je reč o ljudima na Zemlji oni su još uvek Bogovi Sinovi, a njihovi Bogovi Očevi su "Svetlosna bića". Ona su mudrija od ljudi i ona svoja znanja i mudrosti prenose na ljude. To je tvrdio i Tesla. I on je znao i javno priznao da je svu svoju mudrost crpeo iz nebeskog energetskog i svesnog izvora znanja i mudrosti.
Ljubo2
Domaćin
- Poruka
- 4.512
BREINE:
Tako je Breine. Svesnost se uvek postiže uz pomoć "7", pa čak i onda kada meditaciojom uspemo iz jedne dimenzije da se prebacimo u drugu i iz jednog oblika svesnosti se prebacimo u drugi. Jer svesnost je nešto što može da bude beskonačno raznoliko, što zavisi od oblika životnog iskustva kojim neko raspolaže. Manje životno iskustvo uvek znači i manju svesnost i obratno, veće životno iskustvo, veća svesnost. Onaj ko putem meditacije uspe talasnu dužinu svoje svesti da izjednači sa talasnom dužinom neke druge svesti koja raspolaže većim životnim iskustvom i višim oblikom svesnosti, taj se automatski telepatski sjedinjuje sa tom višom svesnošću i posaje svesniji nego što je do tog trenutka bio. I uvek osnovni alat koji je potreban da bi bilo kakvog oblika svesnosti moglo da bude su onih univerzalnih božanskih "7".
Tako je Breine. Svesnost se uvek postiže uz pomoć "7", pa čak i onda kada meditaciojom uspemo iz jedne dimenzije da se prebacimo u drugu i iz jednog oblika svesnosti se prebacimo u drugi. Jer svesnost je nešto što može da bude beskonačno raznoliko, što zavisi od oblika životnog iskustva kojim neko raspolaže. Manje životno iskustvo uvek znači i manju svesnost i obratno, veće životno iskustvo, veća svesnost. Onaj ko putem meditacije uspe talasnu dužinu svoje svesti da izjednači sa talasnom dužinom neke druge svesti koja raspolaže većim životnim iskustvom i višim oblikom svesnosti, taj se automatski telepatski sjedinjuje sa tom višom svesnošću i posaje svesniji nego što je do tog trenutka bio. I uvek osnovni alat koji je potreban da bi bilo kakvog oblika svesnosti moglo da bude su onih univerzalnih božanskih "7".
Ljubo2
Domaćin
- Poruka
- 4.512
BREINE:
Mislim da si ti, Breine, najveći filozof od svih ovde koji su redovni posetioci ovog foruma. Sudim po tome što su tvoja pitanja uvek prava i najmudruja. Ako se ima u vidu da bez pravog pitanja ne može da bude ni pravog odgovora. Što važi i za ovo tvoje pitanje: "Šta te probudilo? Nagon, potreba... udarac, ...." A pravi odgovor na ovo tvoje pitanje su, naravno, kao i uvek, onih univerzalnih i božanskih "7". Bez njih nema ni nagona, ni potrebe, ni udarca. Pomoću njih sve činimo - sve i opažamo i osećamo i pamtimo i znamo i mislimo i razumemo i sebe osvešćujemo.
Ima onaj vic sa malim Pericom koji od oca traži da mu za rođendan kupi "tampone". Pa ga otac pita "šta će mu tamponi", a Perica odgovara: "Kad imaš tampone tada možeš sve - i da voziš bicikl i igraš košarku, tenis, možeš da plivaš i sve ostalo što poželiš. Isto tako je i sa onih božanskih i univerzalnih "7". Ko njima raspolaže, taj je Bog i može sve. Ko njih nema, taj ne samo da ništa ne može, već ga čak i nema. Sve što u svemiru postoji i što se dešava, dešava se i postoji uz pomoć "7". Tih "7" su ZAKON svakog postojanja i svakog dešavanja.
Mislim da si ti, Breine, najveći filozof od svih ovde koji su redovni posetioci ovog foruma. Sudim po tome što su tvoja pitanja uvek prava i najmudruja. Ako se ima u vidu da bez pravog pitanja ne može da bude ni pravog odgovora. Što važi i za ovo tvoje pitanje: "Šta te probudilo? Nagon, potreba... udarac, ...." A pravi odgovor na ovo tvoje pitanje su, naravno, kao i uvek, onih univerzalnih i božanskih "7". Bez njih nema ni nagona, ni potrebe, ni udarca. Pomoću njih sve činimo - sve i opažamo i osećamo i pamtimo i znamo i mislimo i razumemo i sebe osvešćujemo.
Ima onaj vic sa malim Pericom koji od oca traži da mu za rođendan kupi "tampone". Pa ga otac pita "šta će mu tamponi", a Perica odgovara: "Kad imaš tampone tada možeš sve - i da voziš bicikl i igraš košarku, tenis, možeš da plivaš i sve ostalo što poželiš. Isto tako je i sa onih božanskih i univerzalnih "7". Ko njima raspolaže, taj je Bog i može sve. Ko njih nema, taj ne samo da ništa ne može, već ga čak i nema. Sve što u svemiru postoji i što se dešava, dešava se i postoji uz pomoć "7". Tih "7" su ZAKON svakog postojanja i svakog dešavanja.
Poslednja izmena:
JA KOJI JESAM
Poznat
- Poruka
- 7.780
Zahvaljujem se na ispomoći ristob, što pokazuje da ipak bar čitaš ono što pišem sa namjerom da to i razumiješ. No, iako čitaš sa namjerom da razumiješ nisi me sasvim dobro shvatio. Bivajući kakav jesam neću te ostaviti u neznanju o tome šta primjećujem da nije shvaćeno. 
Počnimo od ovog naglašenog. Terminologija koju sam izabrao nije slučajna. Naime, za razliku od mnogih koji su prihvatili terminologiju prethodnika i ja sam tu terminologiju prihvatio ali sam onda odlučio da se posvetim više od drugih upravo tim korištenim terminima. Imajući neposredno iskustvo nečega znači imati i uvid šta je šta. Postavljajući postojeće termine na ono-što-jeste, kakvo jeste, biva kao postavljanje isječaka cjeline u cjelinu slagalice. Dakle, ako je slagalica jedna slika, recimo slika trougla sa jednakim stranicama, onda svaki dio te slagalice jeste samo isječak iz te cjeline. Da bi se ponovo došlo do cjelovite slike svaki dio slagalice mora da sjedne u svoje mjesto. Ako se to ne ostvari nemoguće je doći do cjelovite slike 'trougla sa tri jednake stranice'.
Vidiš, to je isto i sa postojećom terminologijom koju koristimo u svakodnevnom životu, kao i u filozofiji, u religijama i drugdje. Ako zamislimo da čovjek pokušava stvoriti cjelovitu sliku 'Sebe', onda možemo zamisliti da 'čovjek' uistinu pokušava da se sjeti svoje originalne postavke, svoje 'prirode'. Koji to čovjek pokušava da se sjeti svoje originalne postavke? To čini čovjek koji je prevazišao svoju životinjsku prirodu. Šta takav čovjek čini? Takav čovjek shvata da postoji nekakav ideal, nekakva cjelina u kojoj je on samo jedan mali dio, jedan isječak slagalice. Takav čovjek počinje da slaže i druge isječke (posmatrajući i spoznajući 'svijet') u nadi da će kroz 'slagalicu svijeta' stvoriti kompletnu sliku o sebi. Eh, vidiš to se nikada neće desiti. NIKADA.
Da se vratimo na terminologiju: Kada čovjek slaže dijelove slagalice on ne vidi cjelovitu sliku niti zna šta je to što će cjelovita slika postati. Međutim, na svakom isječku slagalice postoji jedan znak, postoji jedna crtica, boja, iscrtani oblik i taj oblik će, kad se postavi na svoje pravo mjesto u slagalici, doprinijeti sobom da se ostvari cjelovita slika koju traži. Ali bivajući nesvjestan slike koju traži čovjek tumara i često postavlja dijelove slagalice na pogrešna mjesta, dajući tako cjelini sasvim drugi izgled, sasvim drugo značenje. Takvim slaganjem čovjek ne može stići do slike trougla sa jednakim stranicama.
Vidiš (vratimo se sad direktno na terminologiju): Svaki isječak slagalice, kako rekoh, na sebi ima specifičnu crticu koja će, kad se postavi na svoje istinsko mjesto, doprinijeti stvaranju prvobitne cjelovite slike trougla sa jednakim stranicama. Upravo te crtice i obojenja na svakom pojedinačnom isječku slagalice i jesu termini koji će svojim sklopom dati definiciju trougla u cjelovitoj slici.
Ko je taj 'čovjek' onda koji tačno zna koji isječak slagalice da postavi na svoje mjesto kako bi stvorio i definisao istinsku sliku koju traži?
To je onaj čovjek koji ima predstavu o cjelini koju traži, dakle onaj koji zna da je slika koju treba da sastavi uistinu slika Trougla sa jednakim stranicama.
Vidiš, ja znam cjelinu ali za razliku od mojih prethodnika (koji su takođe znali istu cjelinu) ja sam odlučio da pretresem terminologiju koju koristimo da bi tu cjelinu predstavili riječima, pojmovima. Posvetio sam vrijeme da postavim svaki termin na ispit, da ga postavim u cjelinu i da vidim da li objašnjava ono što treba da objasni ili je pak nasumice postavljen isječak slagalice na pogrešnom mjestu.
Odatle dolazi (po tvom shvatanju) moja 'nespretno izabrana terminologija'.
U drugim riječima, ono što je tokom generacija terminološki iskrivljeno, instituisanjem, naučavanjem, predanjem i čitanjem tih tako iskrivljenih termina je bilo i prihvaćeno kao 'bogom dato'. Vidiš, NIJE. Moja uloga je jednostavna, da vratim terminologiju u njenu istinsku poziciju, u njeno istinsko značenje.
Ne može se govoriti o kokoški a pokazivati na jaje. Jeste, jaje je svakako terminološki povezano sa terminom 'kokoška' ali termin 'jaje' sobom ne ukazuje na kokošku. Termin 'jaje' sobom ukazuje na ono što jaje jeste, na izvor tog termina. Tako je i sa 'apsolutom', Sviješću', 'Svjesnošću i mnogim drugim terminima koji sobom i te kako ukazuju na ono što jeste. U neodgovornosti prema onome-što-jeste iskrivili smo i terminologiju i prihvatili iskrivljenja kao jevanđelja. Čovjek se stoga neće moći složiti sa drugim čovjekom dok i jedan i drugi ne budu tačno znali na šta se odnose termini kojima se koriste. Većina ljudi, većina vas koji ste na forumu, niste imali neposredno iskustvo sebe-apsoluta, stoga kada pokušavate da sklopite sliku cjeline koja 'apsolut' jeste vi uistinu tumatrate naslijepo, nemate predstavu šta je to što slagalica treba da predstavi. To je problem.
Odatle, (čitajući moja obrazloženja) bit' ćete još više zbunjeni jer ne polazite iz znanja već iz ne znanja, stoga, zbunjenost dolazi iz ne znanja onoga-što-jeste te se prihvaćena terminologija ne slaže sa onom koju sam prvo za sebe a s tim i za vas ispravio.
Primjer: Zamisli da su termini uistinu riječi ispisane na naljepnicama. Uzmimo primjer termina 'jaje'. Dakle, uzmi kokošku i na nju zalijepi naljepnicu sa terminom 'jaje' i pusti je da se šeće po ulici. Da li misliš da će iko ko zna šta je jaje a šta kokoška zista povjerovati u riječ napisanu na naljepnici te je prihvatiti kao realnost i istinu iznad realnosti i istine koju znaju?
Međutim, znajući definiciju o kokoški i jajetu a nemajući iskustvo sretanja sa kokoškom i jajetom, niti kao onim-što-oni-jesu niti pak videći fotografiju ii crtež istih, taj neko bi se ipak zapitao: Otkud jajetu noge, krila, glava, perje itd??? To bi bio početak sumjnje i početak preispitivanja upotrebe terminologije, etiketiranja. Terminologija je stoga davanje imena nečemu postojećem a njenom pogrešnom upotrebom ukazujemo i na pogrešan pravac. Na taj način ne dolazimo do istine već se od nje još više udaljavamo.
Čovjek NIJE nikakvo 'živo biće'. Ne postoji živo i mrtvo biće. Postoji samo jedno jedino Biće koje iz sebe i za sebe stvara sopstvene izraze u kojima se voljom i pažnjom centrira. Biće je Život (apsolut, postojanje) i u jednom i u drugom svom izrazu, obliku.
Ono što to Biće stvara jesu stvorenja.
Postoje aktivna i pasivna stvorenja. U aktivnim stvorenjima Biće ima sposobnost da kroz izbor aktivnosti inicira promjene, dok pasivna stvorenja imaju sposobnost da kroz izbor pasivnog ispoiljavanja Biće u njima kretaču omogućavaju doživljaj kretanja, stoga promjene. Međutim, i u jednim i u drugim mora da postoji prisutna volja istog Bića (apsoluta-postojanja) inače se niti jedno niti drugo ne bi moglo ispoljiti, doživjeti postojećim. Aktivna stvorenja se stoga smatraju 'živim' (pokretnim) dok se pasivna smatraju 'mrtvim' , nepokretnim. 'Termin 'ispoljavanje' je veoma adekvatan. Taj termin kaže da nešto što je unutra postaje vidljivo samom sebi samo onda kad unutrašnji sadržaj projektuje 'ispred' sebe, dakle u ogledalu.
Čovjek je stoga pokretno stvorenje. Kad se svi pokreti i funkcije tijela zaustave to tijelo više nije čovjek već 'mrtva' nepokretna materija, nepokretno-pasivno stvorenje.
Čovjek i tijelo čovjeka nisu isto. Tijelo čovjeka je samo dio cjeline koju nazivamo 'čovjek'. Ta cjelina je sastavljena od duše, razuma i tijela. Duh te cjeline (Svjesnost-o-postajućem-sebi), koji je odraz ove cjeline u svakom jednom trenu dok je ta cjelina postojeća, jeste 'Čovjek'. Dakle, 'čovjek' je jedinstvo duše, razuma i tijela odraženo u njihovom duhu. Izostavimo li je jednu od tih komponenti cjeline i duh se mijenja, čovjek više nije.
Niti jedan čovjek nije Bog.
Ja (u svakom čovjeku) jesam (jeste) Bog.
JA jesam (jeste) i čovjek i Bog.
JA i 'čovjek' nismo isto. Ja i Bog nismo isto. JA jesam (jeste) Bog samo onda kad JA sebe znam (zna) kao apsolut.
Kada JA (apsolut) otkrijem (otkrije) sebe JA tad bivam (biva) Bog.
Kad JA otkrijem sebe (svoj cjeloviti sadršaj, Jastvo) 'u čovjeku', Svjesnost sebe-čovjeka nestaje iz pažnje Bića koje jesam, a na njeno mjesto se javlja Svijest-o-sebi-apsolutu. Biće biva Bog.
'Čovjek' nikada nije bio niti će ikada postati Bog.
Bog nikada nije bio niti će postati čovjek.
Biće (apsolut) jeste Bog i postaje čovjekom.
JA jesam Bog. JA stvaram 'čovjeka' kao sopstveni manifestujući izraz kroz individualizaciju moje volje.
JA koji jesam, sve jesam.
JA koje jest, Sve jest.
Ako izuzmemo um apsoluta iz gore navedene rečice, sve kao što si rekao.
Dakle ovako:
JA KOJI JESAM je objasnio kako se to postiže - bezuslovnim davanjem sebe: odreći se svog ega i svoje volje. U stvari to izdići na viši nivo - na nivo Apsoluta. Kad se to postigne onda se znanja ne postižu kognitivnim sposobnostima nego se uranja u Apsolut gde su već sva znanja.
Počnimo od ovog naglašenog. Terminologija koju sam izabrao nije slučajna. Naime, za razliku od mnogih koji su prihvatili terminologiju prethodnika i ja sam tu terminologiju prihvatio ali sam onda odlučio da se posvetim više od drugih upravo tim korištenim terminima. Imajući neposredno iskustvo nečega znači imati i uvid šta je šta. Postavljajući postojeće termine na ono-što-jeste, kakvo jeste, biva kao postavljanje isječaka cjeline u cjelinu slagalice. Dakle, ako je slagalica jedna slika, recimo slika trougla sa jednakim stranicama, onda svaki dio te slagalice jeste samo isječak iz te cjeline. Da bi se ponovo došlo do cjelovite slike svaki dio slagalice mora da sjedne u svoje mjesto. Ako se to ne ostvari nemoguće je doći do cjelovite slike 'trougla sa tri jednake stranice'.
Vidiš, to je isto i sa postojećom terminologijom koju koristimo u svakodnevnom životu, kao i u filozofiji, u religijama i drugdje. Ako zamislimo da čovjek pokušava stvoriti cjelovitu sliku 'Sebe', onda možemo zamisliti da 'čovjek' uistinu pokušava da se sjeti svoje originalne postavke, svoje 'prirode'. Koji to čovjek pokušava da se sjeti svoje originalne postavke? To čini čovjek koji je prevazišao svoju životinjsku prirodu. Šta takav čovjek čini? Takav čovjek shvata da postoji nekakav ideal, nekakva cjelina u kojoj je on samo jedan mali dio, jedan isječak slagalice. Takav čovjek počinje da slaže i druge isječke (posmatrajući i spoznajući 'svijet') u nadi da će kroz 'slagalicu svijeta' stvoriti kompletnu sliku o sebi. Eh, vidiš to se nikada neće desiti. NIKADA.
Da se vratimo na terminologiju: Kada čovjek slaže dijelove slagalice on ne vidi cjelovitu sliku niti zna šta je to što će cjelovita slika postati. Međutim, na svakom isječku slagalice postoji jedan znak, postoji jedna crtica, boja, iscrtani oblik i taj oblik će, kad se postavi na svoje pravo mjesto u slagalici, doprinijeti sobom da se ostvari cjelovita slika koju traži. Ali bivajući nesvjestan slike koju traži čovjek tumara i često postavlja dijelove slagalice na pogrešna mjesta, dajući tako cjelini sasvim drugi izgled, sasvim drugo značenje. Takvim slaganjem čovjek ne može stići do slike trougla sa jednakim stranicama.
Vidiš (vratimo se sad direktno na terminologiju): Svaki isječak slagalice, kako rekoh, na sebi ima specifičnu crticu koja će, kad se postavi na svoje istinsko mjesto, doprinijeti stvaranju prvobitne cjelovite slike trougla sa jednakim stranicama. Upravo te crtice i obojenja na svakom pojedinačnom isječku slagalice i jesu termini koji će svojim sklopom dati definiciju trougla u cjelovitoj slici.
Ko je taj 'čovjek' onda koji tačno zna koji isječak slagalice da postavi na svoje mjesto kako bi stvorio i definisao istinsku sliku koju traži?
To je onaj čovjek koji ima predstavu o cjelini koju traži, dakle onaj koji zna da je slika koju treba da sastavi uistinu slika Trougla sa jednakim stranicama.
Vidiš, ja znam cjelinu ali za razliku od mojih prethodnika (koji su takođe znali istu cjelinu) ja sam odlučio da pretresem terminologiju koju koristimo da bi tu cjelinu predstavili riječima, pojmovima. Posvetio sam vrijeme da postavim svaki termin na ispit, da ga postavim u cjelinu i da vidim da li objašnjava ono što treba da objasni ili je pak nasumice postavljen isječak slagalice na pogrešnom mjestu.
Odatle dolazi (po tvom shvatanju) moja 'nespretno izabrana terminologija'.
U drugim riječima, ono što je tokom generacija terminološki iskrivljeno, instituisanjem, naučavanjem, predanjem i čitanjem tih tako iskrivljenih termina je bilo i prihvaćeno kao 'bogom dato'. Vidiš, NIJE. Moja uloga je jednostavna, da vratim terminologiju u njenu istinsku poziciju, u njeno istinsko značenje.
Ne može se govoriti o kokoški a pokazivati na jaje. Jeste, jaje je svakako terminološki povezano sa terminom 'kokoška' ali termin 'jaje' sobom ne ukazuje na kokošku. Termin 'jaje' sobom ukazuje na ono što jaje jeste, na izvor tog termina. Tako je i sa 'apsolutom', Sviješću', 'Svjesnošću i mnogim drugim terminima koji sobom i te kako ukazuju na ono što jeste. U neodgovornosti prema onome-što-jeste iskrivili smo i terminologiju i prihvatili iskrivljenja kao jevanđelja. Čovjek se stoga neće moći složiti sa drugim čovjekom dok i jedan i drugi ne budu tačno znali na šta se odnose termini kojima se koriste. Većina ljudi, većina vas koji ste na forumu, niste imali neposredno iskustvo sebe-apsoluta, stoga kada pokušavate da sklopite sliku cjeline koja 'apsolut' jeste vi uistinu tumatrate naslijepo, nemate predstavu šta je to što slagalica treba da predstavi. To je problem.
Odatle, (čitajući moja obrazloženja) bit' ćete još više zbunjeni jer ne polazite iz znanja već iz ne znanja, stoga, zbunjenost dolazi iz ne znanja onoga-što-jeste te se prihvaćena terminologija ne slaže sa onom koju sam prvo za sebe a s tim i za vas ispravio.
Primjer: Zamisli da su termini uistinu riječi ispisane na naljepnicama. Uzmimo primjer termina 'jaje'. Dakle, uzmi kokošku i na nju zalijepi naljepnicu sa terminom 'jaje' i pusti je da se šeće po ulici. Da li misliš da će iko ko zna šta je jaje a šta kokoška zista povjerovati u riječ napisanu na naljepnici te je prihvatiti kao realnost i istinu iznad realnosti i istine koju znaju?
Međutim, znajući definiciju o kokoški i jajetu a nemajući iskustvo sretanja sa kokoškom i jajetom, niti kao onim-što-oni-jesu niti pak videći fotografiju ii crtež istih, taj neko bi se ipak zapitao: Otkud jajetu noge, krila, glava, perje itd??? To bi bio početak sumjnje i početak preispitivanja upotrebe terminologije, etiketiranja. Terminologija je stoga davanje imena nečemu postojećem a njenom pogrešnom upotrebom ukazujemo i na pogrešan pravac. Na taj način ne dolazimo do istine već se od nje još više udaljavamo.
Čovjek NIJE nikakvo 'živo biće'. Ne postoji živo i mrtvo biće. Postoji samo jedno jedino Biće koje iz sebe i za sebe stvara sopstvene izraze u kojima se voljom i pažnjom centrira. Biće je Život (apsolut, postojanje) i u jednom i u drugom svom izrazu, obliku.
Ono što to Biće stvara jesu stvorenja.
Postoje aktivna i pasivna stvorenja. U aktivnim stvorenjima Biće ima sposobnost da kroz izbor aktivnosti inicira promjene, dok pasivna stvorenja imaju sposobnost da kroz izbor pasivnog ispoiljavanja Biće u njima kretaču omogućavaju doživljaj kretanja, stoga promjene. Međutim, i u jednim i u drugim mora da postoji prisutna volja istog Bića (apsoluta-postojanja) inače se niti jedno niti drugo ne bi moglo ispoljiti, doživjeti postojećim. Aktivna stvorenja se stoga smatraju 'živim' (pokretnim) dok se pasivna smatraju 'mrtvim' , nepokretnim. 'Termin 'ispoljavanje' je veoma adekvatan. Taj termin kaže da nešto što je unutra postaje vidljivo samom sebi samo onda kad unutrašnji sadržaj projektuje 'ispred' sebe, dakle u ogledalu.
Čovjek je stoga pokretno stvorenje. Kad se svi pokreti i funkcije tijela zaustave to tijelo više nije čovjek već 'mrtva' nepokretna materija, nepokretno-pasivno stvorenje.
Čovjek i tijelo čovjeka nisu isto. Tijelo čovjeka je samo dio cjeline koju nazivamo 'čovjek'. Ta cjelina je sastavljena od duše, razuma i tijela. Duh te cjeline (Svjesnost-o-postajućem-sebi), koji je odraz ove cjeline u svakom jednom trenu dok je ta cjelina postojeća, jeste 'Čovjek'. Dakle, 'čovjek' je jedinstvo duše, razuma i tijela odraženo u njihovom duhu. Izostavimo li je jednu od tih komponenti cjeline i duh se mijenja, čovjek više nije.
Niti jedan čovjek nije Bog.
Ja (u svakom čovjeku) jesam (jeste) Bog.
JA jesam (jeste) i čovjek i Bog.
JA i 'čovjek' nismo isto. Ja i Bog nismo isto. JA jesam (jeste) Bog samo onda kad JA sebe znam (zna) kao apsolut.
Kada JA (apsolut) otkrijem (otkrije) sebe JA tad bivam (biva) Bog.
Kad JA otkrijem sebe (svoj cjeloviti sadršaj, Jastvo) 'u čovjeku', Svjesnost sebe-čovjeka nestaje iz pažnje Bića koje jesam, a na njeno mjesto se javlja Svijest-o-sebi-apsolutu. Biće biva Bog.
'Čovjek' nikada nije bio niti će ikada postati Bog.
Bog nikada nije bio niti će postati čovjek.
Biće (apsolut) jeste Bog i postaje čovjekom.
JA jesam Bog. JA stvaram 'čovjeka' kao sopstveni manifestujući izraz kroz individualizaciju moje volje.
JA koji jesam, sve jesam.
JA koje jest, Sve jest.
Ako izuzmemo um apsoluta iz gore navedene rečice, sve kao što si rekao.
Dakle ovako:
JA KOJI JESAM je objasnio kako se to postiže - bezuslovnim davanjem sebe: odreći se svog ega i svoje volje. U stvari to izdići na viši nivo - na nivo Apsoluta. Kad se to postigne onda se znanja ne postižu kognitivnim sposobnostima nego se uranja u Apsolut gde su već sva znanja.
Poslednja izmena:
