Biti dobar - ili biti los?

Zdravo svima,hajmo porazgovarati malo o psihologiji ljudi i da vidimo sta je ovde zapravo pogresno i kakav covek treba biti?
Evo dacu dva konkretna primera,pa da krenemo:

tip 1: dobar,dobronameran,pokazuje postovanje,smeje se lako i kad mu se ne smeje,tiho govori,ne zeli zlo,zeli biti dobar sa svima,poslusan,previse tolerantan,spusti glavu kad ga drugi grde i kritikuju iako mozda i nemaju pravo na to,stalno se opravdava,iako mozda nije ni kriv,pokazuje strahopostovanje,nema muda da se pobije niti da se svadja i da se brani,ne sme da protivreci,izbegava rasprave...hoda spustene glave,uspravljeno,nekako ustogljeno i plasljivo,cak i ako ga prosjak na ulici pita za neki dinar,on jadnik mora brzo da smisli nesto da mu odgovori,da se opravda zasto nema,nema srca coveku da ne kaze nista,ne ume biti hladan i nezainteresovan...trudi se da se uklopi sa svakim,da sa svima nadje zajednicki jezik. menja karakter u zavisnosti od okoline,trudi se da se prilagodi uvek,strah ga da ga ljudi ne stvore neku pogresnu sliku od njemu,ne daj boze ruznu!

tip 2: preg,ostar,hladan...ne pokazuje preke znake postovanja niti interesovanja,ima svoj cvrst stav i misljenje,stoji iza njega odlucno,ne moze mu svaka budala pokvariti dan,uvek spreman za raspravu i da se potuce,izgleda nezainteresovano,govori odlucno i glasno,mirno,ne razmislja o onome sto ce reci,pun sebe,ne kontrolise svoje osecaje previse i ne mari za druge ljude oko sebe,prosto ga nista ne moze iznenaditi i ne strahuje niodcega...hoda rasireno i opusteno,kako kod kuce,tako i na ulici,nema razlike. ne menja karakter u zavisnosti od okoline,ima prirodno artikulisane i dobro uvezbane pokrete rukama i telom,kojima pokazuje da je svoj covek i da ne mari za tudja misljenja,da se svuda oseca kao kod kuce. drzi se dostojanstveno,ako ga prosjak pita za koji dinar,bice hladan i samo proci,mozda ce mu i dobaciti koju ruznu rec.

a sad,pisite vase stavove:

kakav treba biti u zivotu,kakvi ste VI?
da li je tip 1 budala?
da li je tip 2 los covek?
ko bolje prodje u zivotu?
ako tip 2 bolje prolazi u zivotu,zasto su nas onda od malena ucili da budemo tip1?
da li je tip 1 dobar covek,ali samo za druge,a nikad za sebe?
da li tip 1 uvek najgore prodje?
da li zene vise vole tip 2?
da li treba naci balansa izmedju ova dva tipa?
ili ostati onakav kakav jesi,pa kome se svidis,prihvatice te,a kome ne,ko ga sisa?

Za sad samo mogu da kazem da je ovo odlicna tema i da si konkretno mene opisao od slova do slova pod tipom broj 1. I mogu samo da kazem da uopste nije dobro biti takav, nisam cak ni siguran da je to model dobrog coveka.
Toliko mogu da kazem za sad jer mi mozak od umora radi na 4% baterije.

ti si opisao lika koji brine sta ce selo reci i psihopatu

da li zene vise vole tip2?

Kliknite za proširenje...

jamacno al za kreshendo ovi prvi su im za prakticnost

Za dobro sam dobar,dajem ako treba i krvi ispod guse,a za lose mogu biti veoma prek,dok sam bio mladji cak i opasan.tako da me ima u obe stavke.

Jednom mi je neko objasnio
da tipova ličnosti ima
tačno onoliko koliko ima ljudi na planeti.


Pošto sam to u praksi proverio
evo sad i ja tebi to iznosim kao aksiom,
a ti proveravaj.
Mlad si, vidim !

pod 2 nije los nego pametan

Ne može koker španijel da bira hoće li biti pudlica ili rotvajler .
Kakav si rođen takav ćeš i da umreš - otprilike .
Nema tu baš puno prostora za biranje .

Oba tipa su katastrofa - prvi je propast za sebe, drugi za okolinu, i zaista ne bih mogla da dam prednost nijednom od njih.

Mada ja nikada ne bih samo na osnovu ovog opisa za prvog rekla da je nužno dobar, a za drugi da je nužno loš čovek. Sasvim je moguće da neko bude dobrica pred ljudima poput ovog prvog, pa se ispostavi da je neki internet manjak, dok sa druge strane neko može da bude bahat i bezobrazan poput ovog drugog, a da prvom prilikom uleti u požar ili skoči u reku da spasi stranca. Zato mi je ovo poređenje više tipa biti mlakonja vs. biti bahat.
Kontam da je generalno gledano jako teško odrediti da li je neko dobar ili loš čovek, bar meni, jer ima jako puno faktora koji na to mogu da utiču.

Mislim da je kljuc u tome kako se reaguje na razlicite situacije. Zivot je 5% sta se desi i 95% kako odreagujes na to sto se desilo. Na desavanja se nema uticaj, ali je reakcija na desavanje od presudnog znacaja po nas. Svako ima neku slabu tacku, tj svako je u necemu tip 1. Isto tako, svako ima neku jaku stranu, pa je svako u necemu tip 2. Svaki tip ima prednosti i mane. Ljudi vole namirisati slabost i po njoj udariti. Ovo znaci da svako trpi udarce u nekom obliku, bio on tip 1 ili tip 2. Mozda ne iste udarce, ali se neki udarci svakome desavaju. E bas ta sposobnost da se istrpi zadati udarac je ono sto pravi razliku medju ljudima. Dakle, nije toliko bitno da li si tip 1 ili tip 2, vec je bitno koliko mozes da istrpis i da nastavis dalje. Da ti drugi ne mogu nista, da te udarac znacajno ne promeni. Stalone je to srocio tako da nije bitno koliko jako udaras, vec koliko jako mozes biti udaren i da nastavis dalje. Ovde se ne misli bukvalno na fizicki udarac, vec na raznorazne udarce koji se desavaju u zivotu. Svako u zivotu postigne onoliko koliko je psihicki jak. Ima tu i srece, nasledstva, veza itd.. Ali je psihicka snaga ono sto pravi realnu razliku.

realistic:

Mislim da je kljuc u tome kako se reaguje na razlicite situacije. Zivot je 5% sta se desi i 95% kako odreagujes na to sto se desilo. Na desavanja se nema uticaj, ali je reakcija na desavanje od presudnog znacaja po nas. Svako ima neku slabu tacku, tj svako je u necemu tip 1. Isto tako, svako ima neku jaku stranu, pa je svako u necemu tip 2. Svaki tip ima prednosti i mane. Ljudi vole namirisati slabost i po njoj udariti. Ovo znaci da svako trpi udarce u nekom obliku, bio on tip 1 ili tip 2. Mozda ne iste udarce, ali se neki udarci svakome desavaju. E bas ta sposobnost da se istrpi zadati udarac je ono sto pravi razliku medju ljudima. Dakle, nije toliko bitno da li si tip 1 ili tip 2, vec je bitno koliko mozes da istrpis i da nastavis dalje. Da ti drugi ne mogu nista, da te udarac znacajno ne promeni. Stalone je to srocio tako da nije bitno koliko jako udaras, vec koliko jako mozes biti udaren i da nastavis dalje. Ovde se ne misli bukvalno na fizicki udarac, vec na raznorazne udarce koji se desavaju u zivotu. Svako u zivotu postigne onoliko koliko je psihicki jak. Ima tu i srece, nasledstva, veza itd.. Ali je psihicka snaga ono sto pravi realnu razliku.

Kliknite za proširenje...

Fora je samo u tome što ovaj prvi tip prima i najbanalnije moguće udarce, svako ga vredja i nipodaštava kako hoće i kako nalazi za shodno, on trpi i te udarce vrlo lako prosto jer je tako programiran od detinjstva ili mu je prosto takva genetika, dok naprotiv drugi tip trpi samo neke apstraktne sudbinske udarce (gubljenje posla recimo) za koje i nije potrebna neka posebna mentalna snaga jer su sastavni deo svačijeg života, ali uvrede i slične stvari ne samo da ne trpi, nego mu se zbog stava i snage ličnosti uopšte i ne dešavaju, jer onaj ko vredja i provocira zna šta će ga snaći ako samo i pokuša takvo nešto. Nego je svet danas tako skrojen da se ova Staloneova rečenica uzima zdravo za gotovo, pa se bez preispitivanja i nekritički usvaja stav da svako ko želi da uspe u životu i bude poštovan mora da pojede kofu govana na putu do svog cilja i da se savija svakoj budali, i trpi sve i svašta. To je tačno za ljude bez stava i samopoštovanja, za ove druge ne bih baš rekao. Drugi tip ljudi ako i nije mega uspešan ima svoj ponos i ne dopušta da neko gazi preko njega, spreman je i da se potuče pa i da žestoko povredi zbog udara na svoju ličnost, obično je snažan, nezavisan, ne zavisi od mišljenja okoline. To je prava psihička snaga, a ne količina sposobnosti da se istrpe svi mogući udarci. Neša Slina, aktuelni ministar policije je takav tip, on trpi svačiji udarac, spreman je da poliže nečije cipele ako mu neko to zatraži i ako će time da mu baci koju mrvu moći na tanjir, ali on nije zaista moćna ličnost, bez obzira na funkciju. Ma koliko neko mislio da je tako nešto vredno te funkcije vara se, čovek je submisivni rob sa teškim psihičkim ožiljcima i naučenim ponašanjem ljudske pudlice. On bez obzira na spoljna obeležja zna da nije moćan, prosto njegova priroda nije takva, čak i obični ljudi u odnosu na njega nemaju taj feedback kada ga vide. Ali on je specifičan primer jer je ipak tim trpljenjem svakog mogućeg udarca i gutanjem svakog govneta bačenog pred njega uspeo da nekako dogmiže do nekakve političke funkcije, medjutim uzmimo za primer one neuporedivo brojnije sa kojima to uopšte nije slučaj, koji gutaju svakojako djubre svakog dana (kao što se u naslovnom postu navodi pod primerom broj jedan), a koji nisu čak ni uspešni, ni po spoljnim obeležjima moćni, već su jednostavno takvi ili tako naučeni. Ja poznajem masu takvih ljudi, i ne bih rekao da je njihova gotovo mazohistička sposobnost trpljenja udaraca dokaz unutarnje snage, baš naprotiv, dokaz je slabosti i poniznosti koja naprosto isijava iz njih takvih.

Evo recimo jednog primera broja dva u ovom tekstu, gde se jasno dokazuje šta je to moć ličnosti ćak i u primitivnim sredinama, i šta zaista znači biti nadmoćan, ne dati na sebe, doduše na primitivan način, ali opet. Ovo je upravo ono o čemu Niče govori, o tome da viši snažniji tipovi svoj bes iskazuju u momentu, u eksploziji besa, za razliku od slabih koji svoj bes drže dugo potisnut u sebi, akumuliraju ga takoreći, iz čega se dalje radja resantiman i pasivno-agresivno ponašanje. Za razliku od toga, zaista snažne i dominante ličnosti su eksplozivno agresivne, one svoju agresiju izražavaju u momentu bez straha, istresu se kad osete da ih neko udara ili nipodaštava i to je to. Normalno ovaj primer je dosta primitivan jer se radi o učesnici jednog rijaliti šoua, zloglasnoj folk pevačici Zorici Marković, ali se jasno uvidja ta psihološka dinamika i njena otvorena intimidacija nekoga ko se samo usudio da je uvredi i spusti.


Ovo je primer broja dva u naslovnom postu, tu nema pasivne agresije, suprotno sveopštem mišljenju u pitanju je zapravo zdrava ličnost koja svoj bes i agresiju ne potiskuje i akumulira nego ih procesuira u spoljašnosti, kako njoj to odgovara. Psihička bolest se javlja kad čovek potiskuje, sakuplja, taloži gnev i poniženja, pa oboli kao rezultat toga.

Black Baron:

Fora je samo u tome što ovaj prvi tip prima i najbanalnije moguće udarce, svako ga vredja i nipodaštava kako hoće i kako nalazi za shodno, on trpi i te udarce vrlo lako prosto jer je tako programiran od detinjstva ili mu je prosto takva genetika, dok naprotiv drugi tip trpi samo neke apstraktne sudbinske udarce (gubljenje posla recimo) za koje i nije potrebna neka posebna mentalna snaga jer su sastavni deo svačijeg života, ali uvrede i slične stvari ne samo da ne trpi, nego mu se zbog stava i snage ličnosti uopšte i ne dešavaju, jer onaj ko vredja i provocira zna šta će ga snaći ako samo i pokuša takvo nešto. Nego je svet danas tako skrojen da se ova Staloneova rečenica uzima zdravo za gotovo, pa se bez preispitivanja i nekritički usvaja stav da svako ko želi da uspe u životu i bude poštovan mora da pojede kofu govana na putu do svog cilja i da se savija svakoj budali, i trpi sve i svašta. To je tačno za ljude bez stava i samopoštovanja, za ove druge ne bih baš rekao. Drugi tip ljudi ako i nije mega uspešan ima svoj ponos i ne dopušta da neko gazi preko njega, spreman je i da se potuče pa i da žestoko povredi zbog udara na svoju ličnost, obično je snažan, nezavisan, ne zavisi od mišljenja okoline. To je prava psihička snaga, a ne količina sposobnosti da se istrpe svi mogući udarci.

Kliknite za proširenje...

Dva losa ubise Milosa. Koliko god da je neko fizicki jak, brojnost to nadjaca dok si reko keks. Stvari se komplikuju ako imas mnogo da izgubis. Deca, zena, devojka, auto, posao, novac... Kad te grupa sikanira, sta onda? Oces sam celu grupu prebiti? Oces rizikovati da unistis ceo svoj zivot, sve ono sto si postigao, ili zivot svog deteta ako ti odes u zatvor? Sto je covek kvalitetniji, sto ostvari vise, dozivljava vise odbijanja, maltretiranja, napadanja, neshvatanja... I sve manje koristi fizicku silu kao vid odbrane. Kad se omatori, zivot postaje borba "Sam protiv svih", a sam fizicki ne mozes mnogo toga da uradis.

realistic:

Dva losa ubise Milosa. Koliko god da je neko fizicki jak, brojnost to nadjaca dok si reko keks. Stvari se komplikuju ako imas mnogo da izgubis. Deca, zena, devojka, auto, posao, novac... Kad te grupa sikanira, sta onda? Oces sam celu grupu prebiti? Oces rizikovati da unistis ceo svoj zivot, sve ono sto si postigao, ili zivot svog deteta ako ti odes u zatvor? Sto je covek kvalitetniji, sto ostvari vise, dozivljava vise odbijanja, maltretiranja, napadanja, neshvatanja... I sve manje koristi fizicku silu kao vid odbrane. Kad se omatori, zivot postaje borba "Sam protiv svih", a sam fizicki ne mozes mnogo toga da uradis.

Kliknite za proširenje...

Ne slažem se sa tim, uzmi za primer recimo Teodora Ruzvelta ili Donalda Trampa. Tramp nikom nije ostao dužan, nikad nije dozvolio da ga neko vredja i gazi preko njega, uvek je svima uzvratio javno i to najgorim uvredama, pa je opet uspešan. Teodor Ruzvelt isto tako, on nije bio tip osobe koja toleriše bilo šta i trpi bilo čija sranja. Ovu dvojicu sam dao kao primer jer su mi prvi pali na pamet.

Tvoj problem je što mnogo pojednostavljuješ stvari, šikaniranje od strane grupe nekih djilkoša na ulici je redak slučaj, tu jednostavno produžiš i briga te, ovo o čemu ja pričam je kad neko proba da ostvari dominaciju nad tobom tako što će da te spusti, uvredi, podjebava. To se mnogim ljudima dešava i po reakciji se dele u dve grupe: 1) One koji pasivno trpe sve to i smeškajući se talože bes u sebi i 2) One koji uzvrate uvredama i, ako treba, pesnicama, ne dajući na sebe. Ovi drugi su zdraviji tip ličnosti od ovih prvih.

Isto tako bih rekao da mnogo preuveličavaš stvari i konflikte, ne kapiram što bih išao u zatvor ako nekom uzvratim uvredama ili opalim šamar zbog bezobrazluka, pa i da se pobijem, šta sa tim? Ako me i grupa ljudi vredja ili nešto udario bih na jednog u toj grupi i po cenu izdržanih batina, čisto da stavim do znanja da neću to da trpim. Poenta je da takvim ljudima koji su spremni na eksplozivnu i naglu reakciju retko ko pravi probleme, dok su oni koji moraju da trpe uvek oni koji se plaše konflikta, plaše da uzvrate, plaše da odbrane svoju ličnost. To je zapravo pravilo školskog dvorišta, ako te školski siledžija napadne i vidi da nećeš da uzvratiš, namirisaće slabost i udariće što jače. Isto je i u svetu odraslih, ako te neko šikanira, vredja, spušta, pa makar ti bio član porodice imaš pravo da odbraniš svoju ličnost i uzvratiš. Ljudi su bezobrazni i moraš da budeš spreman na sve.

Ja lično bih rizikovao i posao i sve te stvari koje si nabrojao, da odbranim ponos i obraz, prosto ne dozvoljavam da neko gazi po meni. Ali naravno da situacije koje zahtevaju reakciju najčešće nisu tako krupne da zbog njih gubiš poslove i šta ja znam. Niti bi te neko prijavljivao zbog opaljenog šamara ili ako se pobiješ sa njim jer te je vredjao, to se retko dešava.

Black Baron:

Ne slažem se sa tim, uzmi za primer recimo Teodora Ruzvelta ili Donalda Trampa. Tramp nikom nije ostao dužan, nikad nije dozvolio da ga neko vredja i gazi preko njega, uvek je svima uzvratio javno i to najgorim uvredama, pa je opet uspešan. Teodor Ruzvelt isto tako, on nije bio tip osobe koja toleriše bilo šta i trpi bilo čija sranja. Ovu dvojicu sam dao kao primer jer su mi prvi pali na pamet.

Tvoj problem je što mnogo pojednostavljuješ stvari, šikaniranje od strane grupe nekih djilkoša na ulici je redak slučaj, tu jednostavno produžiš i briga te, ovo o čemu ja pričam je kad neko proba da ostvari dominaciju nad tobom tako što će da te spusti, uvredi, podjebava. To se mnogim ljudima dešava i po reakciji se dele u dve grupe: 1) One koji pasivno trpe sve to i smeškajući se talože bes u sebi i 2) One koji uzvrate uvredama i, ako treba, pesnicama, ne dajući na sebe. Ovi drugi su zdraviji tip ličnosti od ovih prvih.

Isto tako bih rekao da mnogo preuveličavaš stvari i konflikte, ne kapiram što bih išao u zatvor ako nekom uzvratim uvredama ili opalim šamar zbog bezobrazluka, pa i da se pobijem, šta sa tim? Ako me i grupa ljudi vredja ili nešto udario bih na jednog u toj grupi i po cenu izdržanih batina, čisto da stavim do znanja da neću to da trpim. Poenta je da takvim ljudima koji su spremni na eksplozivnu i naglu reakciju retko ko pravi probleme, dok su oni koji moraju da trpe uvek oni koji se plaše konflikta, plaše da uzvrate, plaše da odbrane svoju ličnost. To je zapravo pravilo školskog dvorišta, ako te školski siledžija napadne i vidi da nećeš da uzvratiš, namirisaće slabost i udariće što jače. Isto je i u svetu odraslih, ako te neko šikanira, vredja, spušta, pa makar ti bio član porodice imaš pravo da odbraniš svoju ličnost i uzvratiš. Ljudi su bezobrazni i moraš da budeš spreman na sve.

Ja lično bih rizikovao i posao i sve te stvari koje si nabrojao, da odbranim ponos i obraz, prosto ne dozvoljavam da neko gazi po meni. Ali naravno da situacije koje zahtevaju reakciju najčešće nisu tako krupne da zbog njih gubiš poslove i šta ja znam. Niti bi te neko prijavljivao zbog opaljenog šamara ili ako se pobiješ sa njim jer te je vredjao, to se retko dešava.

Kliknite za proširenje...

Politika je jedno, zivot je drugo. Ali OK, imas svoj stav na tu temu i ja to postujem iako mislim da nisi u pravu.

realistic:

Politika je jedno, zivot je drugo. Ali OK, imas svoj stav na tu temu i ja to postujem iako mislim da nisi u pravu.

Kliknite za proširenje...

Pa ne znam u kom svetu se krećeš, primeri koje sam dao na makroplanu politike se upravo odnose i na mikroplan života. Njih sam naveo samo zarad bolje preglednosti i lakšeg razumevanja, ja lično poznajem ljude koji ne daju na sebe, kojima niko ništa ne prigovara niti ih vredja na taj način, a opet su uspešni. Nemam pojma kako si došao do zaključka da svi koji su iole uspešni moraju stisnutih zuba i pesnica da trpe sve i svašta. To jednostavno nije istina.

Black Baron:

Pa ne znam u kom svetu se krećeš, primeri koje sam dao na makroplanu politike se upravo odnose i na mikroplan života. Njih sam naveo samo zarad bolje preglednosti i lakšeg razumevanja, ja lično poznajem ljude koji ne daju na sebe, kojima niko ništa ne prigovara niti ih vredja na taj način, a opet su uspešni. Nemam pojma kako si došao do zaključka da svi koji su iole uspešni moraju stisnutih zuba i pesnica da trpe sve i svašta. To jednostavno nije istina.

Kliknite za proširenje...

Svi oni koji se krecu gore na lestvici uspeha u bilo kom smislu, moraju da istrpe sve i svasta da bi tamo stigli. A onda jos vise moraju da istrpe da bi tamo ostali. Lakse je stici nego ostati. Mozda ce doci trenutak kad ces se setiti ovoga sto ti pisem. U tom trenutku bi trebao imati dijametralno suprotno misljenje od gomile koja te okruzuje, samo ne daj da to gomila prva shvati.

Opisao si dva ekstrema ovde, ali ja sam broj 1, i broj 1 prolazi relativno gore u zivotu, ne jer je "dobar" nego jer nema kicmu. Najbolje je biti mesavina prvog i drugog, postvati druge i izbegavati verbalni sukob, ali kada ti neko stane na prste, ne da cutis i trpis nego kazes sta ti smeta i sta hoces. Sad za to treba petlje, jer mozda pokvaris odnos sa tim nekim, u najgorem slucaju mozda dodje i do fizickog obracuna.

Ja sam primetio da su me ljudi uzimali zdravo za gotovo, a onda kada sam malo pokazao zube i da necu da trpim njihov bezobrazluk poceli su da se menjaju. I dalje sam broj 1 da se razumemo, ali jbg, nekada izbegavanje verbalnog konflikta nije resenje. Sad zavisi i sve od okolnosti, i ne mozes svakom da obrusis, jer ima nekom kome ce da pukne film i mozda ce probati da se fizicki obracuna. Ko ima volje i moze da se nosi sa time super, ja nemam i tu se povlacim.

Znaci kicma, smeta mi to i to, zbog toga i toga, to sto neko trpi niko ne ceni i niko nece reci "jao on je dobar, trpi". Ljidu si okrutni, ljudi gaze, iskoriscavaju ako im dozvolis. I mi iskoristimo onoga ko nam dozvoli i ko ne ume da kaze ne. Samo eto, ko pokaze ledja mora da ima i pokrica i da bude spreman na rizik, mozda da donekle osteti odnos sa tom osobom. Mozda ce neko misliti da si sebican, mozda ti mislis da ce oni misliti da si sebican, ovakav, onakav, ali na kraju nije bitno.

Lollol:

Opisao si dva ekstrema ovde, ali ja sam broj 1, i broj 1 prolazi relativno gore u zivotu, ne jer je "dobar" nego jer nema kicmu. Najbolje je biti mesavina prvog i drugog, postvati druge i izbegavati verbalni sukob, ali kada ti neko stane na prste, ne da cutis i trpis nego kazes sta ti smeta i sta hoces. Sad za to treba petlje, jer mozda pokvaris odnos sa tim nekim, u najgorem slucaju mozda dodje i do fizickog obracuna.

Ja sam primetio da su me ljudi uzimali zdravo za gotovo, a onda kada sam malo pokazao zube i da necu da trpim njihov bezobrazluk poceli su da se menjaju. I dalje sam broj 1 da se razumemo, ali jbg, nekada izbegavanje verbalnog konflikta nije resenje. Sad zavisi i sve od okolnosti, i ne mozes svakom da obrusis, jer ima nekom kome ce da pukne film i mozda ce probati da se fizicki obracuna. Ko ima volje i moze da se nosi sa time super, ja nemam i tu se povlacim.

Znaci kicma, smeta mi to i to, zbog toga i toga, to sto neko trpi niko ne ceni i niko nece reci "jao on je dobar, trpi". Ljidu si okrutni, ljudi gaze, iskoriscavaju ako im dozvolis. I mi iskoristimo onoga ko nam dozvoli i ko ne ume da kaze ne. Samo eto, ko pokaze ledja mora da ima i pokrica i da bude spreman na rizik, mozda da donekle osteti odnos sa tom osobom. Mozda ce neko misliti da si sebican, mozda ti mislis da ce oni misliti da si sebican, ovakav, onakav, ali na kraju nije bitno.

Kliknite za proširenje...

Mislim da nisi bas za sve ti kriv, dosta toga je i do tipa licnosti sa kojom si rodjen. Neke manje promene su moguce ali kako je Sarvas ranije naveo: Kakav si rođen takav ćeš i da umreš, nema tu puno prostora za biranje.

Ja sam rodjen kao tip 1,a sve bih dao da sam tip 2. Nazalost,ovo ne mozes menjati. Mozes na silu jedino,da ides protiv sebe. Da se na silu ponasas kao tip 2,ali u mozgu si i dalje tip 1 do kraja. Pa ce te jos zuljati i savest peci,jer na silu pokusavas da budes nesto sto nisi.

To više zavisi od vaspitanja nego od toga kakav si rodjen. Postoji mnogo roditelja koji su idioti i debili pa od deteta naprave vreću za udaranje, a sve jer ih je neko naučio da deca treba da im budu uvek vaspitana i dobra, da ne budu nikad nasilna, da budu "mudra" i uvek prećute ako im neko pravi probleme, pod parolom "bolje da ćutiš nego da te neko povredi". Takvi kad odu u realan svet ne znaju šta ih je snašlo, pa se ili promene i počnu da drže do sebe ili odu u depresiju i suicid.

Ko dete vaspitava da bude asertivno i agresivno, da ne da na sebe, da ima visoko samopoštovanje, taj takvo dete i dobije. Suprotno mišljenju kakvo iznosi ovaj realistic takvi vrlo često dobro prodju u životu, prosto ostvaruju dominaciju nad drugima, zdraviji su tip ličnosti itd. Čak i ako postanu kriminalci to je opet bolja (po meni) opcija nego da završe kao neki mild-mannered likovi koji ćute pred ženom i decom samo da se ne posvadjaju i koje svako gazi i iskorišćava kako hoće. Ono što Ameri pogrdno zovu Caspar Milquetoast, po istoimenom liku iz istoimenog stripa koji savršeno opisuje ovaj tip ličnosti.

Mimo toga, tip 1 se veoma često radja kad je majka dominantna u kući nad ocem, kad je on bespogovorno sluša i ćuti šta god ona da kaže ili uradi, kad ona nosi pantalone, a on suknju. Isto tako, u kućama sa samohranim majkama, koje su veoma često agresivne, bezdušno tvrdoglave, dominiraju nad muškim detetom i leče nad njim komplekse i mržnju prema muškarcima, čime dete postaje zamena za mušku figuru. Iz ovoga gotovo bez izuzetka izlaze takve ličnosti.

Postoje i oni koji se pobune naravno, ali takvi opet ne mogu da nadju mir nego odu u drogu, kriminal, alkohol itd. Lično znam ovakve slučajeve.

I ne bih se složio sa tim da se neko radja ovakvav ili onakav, nije to univezalan odgovor. Sećam se autobiografske knjige repera i biznismena 50 Cent-a, koji je kao što znamo izrastao u dominantnu i veoma agresivnu i uspešnu ličnost. On u toj knjizi upravo opisuje kondicioniranje u detinjstvu i odrastanje kakvo proizvodi ono što postavljač teme naziva tipom broj 2. Naime, njegova majka Sabrina je, iako samohrana majka, bila diler droge i odrasla na ulici, i kao takva je veoma dobro znala šta je život i kako treba odgajati muško dete. 50 Cent opisuje jedan dogadjaj iz svog detinjstva, kada su ga neki dečaci pretukli i on se plačući vratio kući. Majka ga je pitala zašto plače, na šta je on kroz suze objasnio šta se desilo i da su ga pretukli. Ona je tu pobesnela, zapretila mu da nikad ne sme da plače i povlači se kada ga neko napadne, i potom ga na silu poslala nazad da tom dečaku koji ga je prebio ciglom razbije glavu, time ga učeći da bude čvrst, da se nikad ne povlači pred nevoljama i ne pravi žrtvu od sebe. Kasnije je ubijena (u njegovoj devetoj godini), ali su lekcije iz detinjstva ostale. 50 Cent je kasnije i sam postao diler, zatim narko-bos, a kasnije je preživeo atentant u kom je ranjen devet puta i postao rep star, poznati glumac, producent, multimilioner i veoma uspešan investitor i biznismen. Ovim primerom hoću da pokažem koliko toga zavisi od samih roditelja, a ne samo od toga kakav je neko rodjen.

aleksandarhakler1992:

Zdravo svima,hajmo porazgovarati malo o psihologiji ljudi i da vidimo sta je ovde zapravo pogresno i kakav covek treba biti?
Evo dacu dva konkretna primera,pa da krenemo:

tip 1: dobar,dobronameran,pokazuje postovanje,smeje se lako i kad mu se ne smeje,tiho govori,ne zeli zlo,zeli biti dobar sa svima,poslusan,previse tolerantan,spusti glavu kad ga drugi grde i kritikuju iako mozda i nemaju pravo na to,stalno se opravdava,iako mozda nije ni kriv,pokazuje strahopostovanje,nema muda da se pobije niti da se svadja i da se brani,ne sme da protivreci,izbegava rasprave...hoda spustene glave,uspravljeno,nekako ustogljeno i plasljivo,cak i ako ga prosjak na ulici pita za neki dinar,on jadnik mora brzo da smisli nesto da mu odgovori,da se opravda zasto nema,nema srca coveku da ne kaze nista,ne ume biti hladan i nezainteresovan...trudi se da se uklopi sa svakim,da sa svima nadje zajednicki jezik. menja karakter u zavisnosti od okoline,trudi se da se prilagodi uvek,strah ga da ga ljudi ne stvore neku pogresnu sliku od njemu,ne daj boze ruznu!

tip 2: preg,ostar,hladan...ne pokazuje preke znake postovanja niti interesovanja,ima svoj cvrst stav i misljenje,stoji iza njega odlucno,ne moze mu svaka budala pokvariti dan,uvek spreman za raspravu i da se potuce,izgleda nezainteresovano,govori odlucno i glasno,mirno,ne razmislja o onome sto ce reci,pun sebe,ne kontrolise svoje osecaje previse i ne mari za druge ljude oko sebe,prosto ga nista ne moze iznenaditi i ne strahuje niodcega...hoda rasireno i opusteno,kako kod kuce,tako i na ulici,nema razlike. ne menja karakter u zavisnosti od okoline,ima prirodno artikulisane i dobro uvezbane pokrete rukama i telom,kojima pokazuje da je svoj covek i da ne mari za tudja misljenja,da se svuda oseca kao kod kuce. drzi se dostojanstveno,ako ga prosjak pita za koji dinar,bice hladan i samo proci,mozda ce mu i dobaciti koju ruznu rec.

a sad,pisite vase stavove:

kakav treba biti u zivotu,kakvi ste VI?
da li je tip 1 budala?
da li je tip 2 los covek?
ko bolje prodje u zivotu?
ako tip 2 bolje prolazi u zivotu,zasto su nas onda od malena ucili da budemo tip1?
da li je tip 1 dobar covek,ali samo za druge,a nikad za sebe?
da li tip 1 uvek najgore prodje?
da li zene vise vole tip 2?
da li treba naci balansa izmedju ova dva tipa?
ili ostati onakav kakav jesi,pa kome se svidis,prihvatice te,a kome ne,ko ga sisa?

Kliknite za proširenje...

treba sebe pogledati u ogledalo i dovesti do toga da bez razmisljanja kazes "e jesi covek, svaka ti cast...ma sta covek...ljudina!"
za svakog od nas je to nesto drugo...nema tacnih i netacnih odgovora...
mozda je neko koga ja smatram nizim bicem, fekalijom od coveka , zlim...ili kakvim god...u stvari za sebe ljudina...
a samo to se racuna...sta si samom sebi...
sta zene vole vise?! zavisi koja zena...kad bi ti ja pricala sta volim, a sta biram u svom zivotu...ne bi verovao ...imaju izmisljenu dijagnozu samo za mene
tako da i zene su individue...ko bi rekao

Procitao sam da to za dominantne majke ima uticaj na musku decu i kasnije na njihov nacin ophodjenja prema suprotnom polu negde, i mislim da ima istine u tome. Normalno, ne sve dominantne majke, ali ima primera.
Ne slazem se da neko bolje bude kriminalac i pritajeni sociopata da ga neko ne bi gazio, jer od jaceg uvek ima jaci.

Mislim da se broj jedan moze pomalo korigovati u broj 2, ali beta da postane alfa...ne, tesko. Ako ti nesto smeta, neces nesto, kazes. Mozda te niko ne saslusa, mozda te otpisu, mozda ti se smeju u lice, a mozda te i saslusaju. Zavisi opet i sa kime ulazis u diskusiju, ako je neka grdosija od 150kg, namrgodjene face sa dosijeom...pa ne bih se zezao. Ko moze da se nosi sa takvima...svaka mu cast. Ne kazem da sada svi treba iz broja 1 u 2, ali kada mozemo, kada osetimo da nam nas neko gazi, onda mora da da stanemo iza sebe, pa makar prekinuli neko poznanstvo ili makar neko mislio da smo kreteni, ovakvi ili onakvi.

I tip 1 i tip 2 zensko moze da sjebe u korenu. Evo ga lik iz Simpsonovih koji je bio odlican student sa svetlom buducnosti, ali ga je devojka dovela do toga da je postao totalni alkos.

https://en.wikipedia.org/wiki/Barney_Gumble

realistic:

I tip 1 i tip 2 zensko moze da sjebe u korenu. Evo ga lik iz Simpsonovih koji je bio odlican student sa svetlom buducnosti, ali ga je devojka dovela do toga da je postao totalni alkos.

https://en.wikipedia.org/wiki/Barney_Gumble

Kliknite za proširenje...

Drugi tip je bolji sa ženama jer se igra sa njima i ne uzima ih za ozbiljno, ovaj Barni više deluje kao tip 1, odličan student, ozbiljan, svetla budućnost, a onda naidje neka žena, on se zaljubi do ušiju i ona ga uništi. Ja sam vremenom skapirao da kod žena najbolje prolaze oni što ih ne poštuju i ne daju pet para za njih, tj. uvek im daju pažnju al na kašičicu. Ko ozbiljno shvati žene i krene da im udovoljava taj je najebo, prvo će da im dosadi, a onda će da ga zgaze.

Između ova dva tipa nema dobro i loše. Kod oba tipa kako su opisani, radi se o poremećaju.
Ne vidim svrhu raspravljati o tome šta je bolje od ova dva.

Svaka emocija i reakcija kod čoveka imaju svoju prirodnu svrhu i sve je u funkciji adaptacije (kako unutrašnje, tako i spoljašnje).
Međutim, ni adaptacija nije uvek dobar kriterijum procene. Jer, ako je neko dobro adaptiran na bolesno društvo, pitanje je njegovih ljudskih i humanih vrednosti.

Emocije i reakcije treba da budu u odgovarajućem balansu, tako da ničega nije ni previše ni premalo. To je ideal, ali u realnosti je drugačije.
Ne može se uvek i u svakoj situaciji imati odgovarajuća reakcija. Ako znamo da je ljudska priroda u tom pogledu nesavršena, onda sa jedne strane treba da postoji tolerancija, a sa druge izvinjenja (kao manifestacija), kajanje (kao emocija)... Drugim rečima, niti čovek treba druge previše da osuđuje, niti sebe. Dakle, treba da postoji razumevanje, bez obzira da li nekoga prihvatamo ili ne. To ne znači da ne treba menjati ono što je "loše". A sad se postavlja pitanje šta je "loše", a šta ne, što u velikoj meri zavisi od kulture sredine?