Elektrone jednog atoma privlače protoni jezgra
tog istog atoma elektromagnetnom silom, a polje između njih je elektromagnetno.
Kažeš: to je jedini poznati mehanizam
stvaranja atoma. Iz toga se pogrešno može zaključiti da su
protoni postojali samostalno, i da su elektroni postojali samostalno, pa su se tamo nekad i negde pronašli i okupili jedni oko drugih, mehanizmom privlačenja suprotnih naelektrisanja.
Broj protona i elektrona je isti u jednom atomu, jednog elementa. Natrijum ima 11 protona u jezgru i 11 elektrona u energetskim ljuskama. Nema nikakve logike da jezgro ima težnju za privlačenjem još jednog elektrona iz atoma susednog atoma. Pozitivno naelektrisanje u samom jezgru je stabilizovano negativnim naelektrisanjem u orbitalama. Dakle, jezgro nema nikakvu ulogu u građenju veza sa drugim atomima.
Gvožđe ima 26 protona i 26 elektrona. Olovo: 82 protona i 82 elektrona. Možemo tako nabrojiti sve elemente iz periodnog sistema i odnos protona i elektrona je uvek isti za svaki element pojedinačno.
A, opet, atomi nekih elemenata teže da se udružuju/vezuju (međusobno ili sa atomima drugih elemenata), a neki ne. Elektroni kruže u različitim energetskim nivoima/ljuskama oko jezgra. Tačno se zna broj elektrona u svakom nivou. Dalje, viši nivoi imaju svoje podnivoe, i tačno se zna koliko u svakome može stati elektrona.
E, težnja za vezivanjem je posledica broja elektrona u poslednjim energetskim nivoima atoma. Atomi nekih elemenata imaju potpuno popunjene periferne orbitale elektronima, i nemaju potrebe da se udružuju, jer nemaju ni viška ni manjka elektrona u poslednjoj orbitali. Atomi onih elemenata koji imaju različit broj elektrona u poslednim orbitalama, u odnosu na maksimalni mogući, teže za formiranjem veza, otpuštanjem, primanjem elektrona ili građenjem zajedničkih elektronskih parova. A sve to u cilju postizanja stabilne konfiguracije najbližeg plemenitog gasa u periodnom sistemu.
)
