Записи савременика о римској „романизацији“ Балкана

Момчило

Ističe se
Poruka
2.025
Деветнаестовековна историја настала на, тадашњим, идеолошким, политичким, религијским, расистичким и колонијалним погледима на свет породила је, по мени, доста митова који су требали да потврде тај владајући друштвени поредак.

По је тако свакој од три највеће језичке групе у Европи додељен по један митолошки, измишљен, догађај који говори о величини, моћи и славној прошлости највећих народа (сродних језичких група).

-Романима (Италцима) је допао мит о романизацији (латинизацији), спроведеној уз војничко ширење (прве европске империје), других народа и порађању данашњих италских језика.

-Германима славни мит о готском „дранг нах остен“- народу Источних Германа и освајању Британије.

-Словенима мит о брзом и славном, ширењу (у свим правцима) и „сеоби“ Јужних Словена на Балкан.

Ти митови нам говоре да је у последљих 2500 година, фантастичних седамдесет, и више, процената (одакативно), Европе прекинуло да говори свој матерњи језик и прешло на неки други, „славнији и бољи“. На памет ми пада покушај да се историја угура у библијски временски оквир.

Подсетио бих да асимилација није само учење другог или трећег језика, различитог од матерњег, него да укључује престанак коришћења и заборављање матерњег језика. Такође бих подсетио да се данашњи механизми и мотиви асимилације не могу пројектовати у прошлост. Данас су мајке запослене далеко од куће, а обданишта, бејбиситерке, обавезне школе, закони, књиге, телевизија, радио, интернет и новине одрађују унификацију језика (једног или више) модерних држава.

Наводни феномен романизације, на Балкану, је парадоксалан:

-Румунски се данас говори на територији коју су Римљани најкраће држали под контролом.

-Албански се говори на територији која је три-четири пута дуже била под римском контролом.

-Ратнички, војно непокорни, Готи у тренутку доласка пред Рим говоре вулгарним латинским, ја бих рекао старорумунским, упркос, наводно за њих преведеног Светог Писма на готски.

Да би смо избегли тумачења по принципу „што је баби мило“, молио бих да се ограничите на записе савременика романизације на Балкану, који описују и објашњавају овај , по мени непостојећи, феномен.

Дакле поставите све записе савременика тих догађаја, од римског искрцавања у данашњој Албанији до седмог века, који говоре о темељној романизацији (прелазак на латински уз заборав матерњег) Балкана и о начину на који је то постигнуто.

Ако грешим,онда очекујем стотине цитата, који ће говорити, о масовном заборављању матерњег језика Балканаца, за време римске доминације, у корист латинског (вулгарног),и који ће потврдити да је феномен романизације постојао и да је посведочен од стране савременика тог процеса.

У супротном, романизација је измишљени мит.
 
Poslednja izmena:
Деветнаестовековна историја настала на, тадашњим, идеолошким, политичким, религијским, расистичким и колонијалним погледима на свет породила је, по мени, доста митова који су требали да потврде тај владајући друштвени поредак.

По је тако свакој од три највеће језичке групе у Европи додељен по један митолошки, измишљен, догађај који говори о величини, моћи и славној прошлости највећих народа (сродних језичких група).

-Романима (Италцима) је допао мит о романизацији (латинизацији), спроведеној уз војничко ширење (прве европске империје), других народа и порађању данашњих италских језика.

-Германима славни мит о готском „дранг нах остен“- народу Источних Германа и освајању Британије.

-Словенима мит о брзом и славном, ширењу (у свим правцима) и „сеоби“ Јужних Словена на Балкан.

Ти митови нам говоре да је у последљих 2500 година, фантастичних седамдесет, и више, процената (одакативно), Европе прекинуло да говори свој матерњи језик и прешло на неки други, „славнији и бољи“. На памет ми пада покушај да се историја угура у библијски временски оквир.

Подсетио бих да асимилација није само учење другог или трећег језика, различитог од матерњег, него да укључује престанак коришћења и заборављање матерњег језика. Такође бих подсетио да се данашњи механизми и мотиви асимилације не могу пројектовати у прошлост. Данас су мајке запослене далеко од куће, а обданишта, бејбиситерке, обавезне школе, закони, књиге, телевизија, радио, интернет и новине одрађују унификацију језика (једног или више) модерних држава.

Наводни феномен романизације, на Балкану, је парадоксалан:

-Румунски се данас говори на територији коју су Римљани најкраће држали под контролом.

-Албански се говори на територији која је три-четири пута дуже била под римском контролом.

-Ратнички, војно непокорни, Готи у тренутку доласка пред Рим говоре вулгарним латинским, ја бих рекао старорумунским, упркос, наводно за њих преведеног Светог Писма на готски.

Да би смо избегли тумачења по принципу „што је баби мило“, молио бих да се ограничите на записе савременика романизације на Балкану, који описују и објашњавају овај , по мени непостојећи, феномен.

Дакле поставите све записе савременика тих догађаја, од римског искрцавања у данашњој Албанији до седмог века, који говоре о темељној романизацији (прелазак на латински уз заборав матерњег) Балкана и о начину на који је то постигнуто.

Ако грешим,онда очекујем стотине цитата, који ће говорити, о масовном заборављању матерњег језика Балканаца, за време римске доминације, у корист латинског (вулгарног),и који ће потврдити да је феномен романизације постојао и да је посведочен од стране савременика тог процеса.

У супротном, романизација је измишљени мит.

Романизација је свакако остала у сећању Ромеја, који мада су говорили грчки, себе су називали Романима а своје царство (данас названом Византијом) Романијом. Такоће романизација је остала у сећању Франака, који мада германског порекла, 800 године су прогласили Карла Великог за римског цара. Романизација је остала у сећању Светог Римског Царства Немачких Народа. Романизација је остала у сећању Аустрошпанског царства Карла петог који је себе, поред других титула, називао царом Рима. Што се тиче говорника романског језика на Балкану, споменути су у шестом веку, у дванаестом веку, у петнаестом веку, па надаље до данас.

Премда су балкански романски језици (цинцарски и румунски пре скорашњег језичког очишћења) прожети словенским речима, карактер ових језика је био и остао романски.

Да се разумемо, ја сам косооки Куман. По мајци предтсављам славну али данас непостојећу Куманију. А са оца -- Атлантиду.
 
Романизација је свакако остала у сећању Ромеја, који мада су говорили грчки, себе су називали Романима а своје царство (данас названом Византијом) Романијом. Такоће романизација је остала у сећању Франака, који мада германског порекла, 800 године су прогласили Карла Великог за римског цара. Романизација је остала у сећању Светог Римског Царства Немачких Народа. Романизација је остала у сећању Аустрошпанског царства Карла петог који је себе, поред других титула, називао царом Рима. Што се тиче говорника романског језика на Балкану, споменути су у шестом веку, у дванаестом веку, у петнаестом веку, па надаље до данас.

Премда су балкански романски језици (цинцарски и румунски пре скорашњег језичког очишћења) прожети словенским речима, карактер ових језика је био и остао романски.

Да се разумемо, ја сам косооки Куман. По мајци предтсављам славну али данас непостојећу Куманију. А са оца -- Атлантиду.

Косооки Кумане, ој!
Добро дошао на моју прву тему.

Пусти сећање.

Неки се присећају краљева, неки ванземаљаца (има на теви - History).

Него, камо ти конкретан опис савременика (масовни прелазак на латински уз масовни заборав матерњег)?
 
Poslednja izmena:
Косооки Кумане, ој!
Добро дошао на моју прву тему.

Пусти сећање.

Неки се присећају краљева, неки ванземаљаца (има на теви - History).

Него, камо ти конкретан опис савременика (масовни прелазак на латински уз масовни заборав матерњег)?

Прелазак на латински и заборав матерњег се највише вршио крстом и мачем. Поп ти је говорио да треба да ословљаваш Бога на латинском, а ако си тврдоглаво оспоравао тог Бога, иза попа је стајао војник спреман да ти покаже мач.
 
Прелазак на латински и заборав матерњег се највише вршио крстом и мачем. Поп ти је говорио да треба да ословљаваш Бога на латинском, а ако си тврдоглаво оспоравао тог Бога, иза попа је стајао војник спреман да ти покаже мач.

На жалост, опет ти недостаје конкретан опис савременика (очевица), који описује масовни феномен заборава матерњег језика, од страха, и масовни прелазак на латински под принудом.

Опет си понудио, ничим подупрту, конструкцију.

Стани мало, латинизација онда, по теби, не постоји пре Константина.

Како онда Румуни проговорише румунски.

По теби би Румуни и даље били "немци", то јест мутави.
 
Poslednja izmena:
На жалост, опет ти недостаје конкретан опис савременика (очевица), који описује масовни феномен заборава матерњег језика, од страха, и масовни прелазак на латински под принудом.

Не знамо за такве записе, али нису нам потребни јер су се слични процеси стално одвијали широм света и широм историје и предисторије. И данас се одвијају. Језичка асимилација није сврха него последица људских збивања.
 
Деветнаестовековна историја настала на, тадашњим, идеолошким, политичким, религијским, расистичким и колонијалним погледима на свет породила је, по мени, доста митова који су требали да потврде тај владајући друштвени поредак.

По је тако свакој од три највеће језичке групе у Европи додељен по један митолошки, измишљен, догађај који говори о величини, моћи и славној прошлости највећих народа (сродних језичких група).

-Романима (Италцима) је допао мит о романизацији (латинизацији), спроведеној уз војничко ширење (прве европске империје), других народа и порађању данашњих италских језика.

-Германима славни мит о готском „дранг нах остен“- народу Источних Германа и освајању Британије.

-Словенима мит о брзом и славном, ширењу (у свим правцима) и „сеоби“ Јужних Словена на Балкан.

Ти митови нам говоре да је у последљих 2500 година, фантастичних седамдесет, и више, процената (одакативно), Европе прекинуло да говори свој матерњи језик и прешло на неки други, „славнији и бољи“. На памет ми пада покушај да се историја угура у библијски временски оквир.

Подсетио бих да асимилација није само учење другог или трећег језика, различитог од матерњег, него да укључује престанак коришћења и заборављање матерњег језика. Такође бих подсетио да се данашњи механизми и мотиви асимилације не могу пројектовати у прошлост. Данас су мајке запослене далеко од куће, а обданишта, бејбиситерке, обавезне школе, закони, књиге, телевизија, радио, интернет и новине одрађују унификацију језика (једног или више) модерних држава.

Наводни феномен романизације, на Балкану, је парадоксалан:

-Румунски се данас говори на територији коју су Римљани најкраће држали под контролом.

-Албански се говори на територији која је три-четири пута дуже била под римском контролом.

-Ратнички, војно непокорни, Готи у тренутку доласка пред Рим говоре вулгарним латинским, ја бих рекао старорумунским, упркос, наводно за њих преведеног Светог Писма на готски.

Да би смо избегли тумачења по принципу „што је баби мило“, молио бих да се ограничите на записе савременика романизације на Балкану, који описују и објашњавају овај , по мени непостојећи, феномен.

Дакле поставите све записе савременика тих догађаја, од римског искрцавања у данашњој Албанији до седмог века, који говоре о темељној романизацији (прелазак на латински уз заборав матерњег) Балкана и о начину на који је то постигнуто.

Ако грешим,онда очекујем стотине цитата, који ће говорити, о масовном заборављању матерњег језика Балканаца, за време римске доминације, у корист латинског (вулгарног),и који ће потврдити да је феномен романизације постојао и да је посведочен од стране савременика тог процеса.

У супротном, романизација је измишљени мит.

Npr. ovako nešto?

theophanes1-1.jpg


theophanes2a-1.jpg


theophanes3a-1.jpg


The Chronicle of Theophanes Confessor, Byzantine and Near Eastern History AD 284-813. Translated with Introduction and Commentary by Cyril Mango and Roger Scott with the assistance of Geoffrey Greatrex, Oxford, 1997, pp. 380-381.
 
Poslednja izmena:
Npr. ovako nešto?

Не овако нешто уопште не описује асимилацију и заборав матерњег у корист латинског.

Осим ако очевидац зна којим је језиком говорила мајка човека, који упозорава гонича мула, овај опис не описује никакав заборав матерњег и учење вулгарног латинског.
Где очевидац описује да је мајка, упозоривача гонича мула, говорила језиком различитим од старорумунског?

Опис говори о томе да Авари воде помоћнике који говоре старорумунски, што је за очекивати, јер долазе из данашње Румуније.
 
Масовни феномени заборава матерњег језика, под принудом и/или од страха, (можда) није било - али је „романизације“ (латинизације) Балкана ипак било.

1) Testimony of Priscus:




2) Testimony of Lydos: According to Lydos the language of the Balkan lands was "Italian". As a result, the various peoples and ethnic groups of the Balkans were/became "Italian-speakers" OR "Proto-Vlachophones".

Notes:
- The Romans made remarkably little attempt to impose Latin on the empire.
- The many other languages in the Roman empire tend to be submerged in our evidence because they were unwritten, or non-literary --- but must always have been there.

https://books.google.ca/books?id=0a...page&q=multilingualism latin scythian&f=false
 
Масовни феномени заборава матерњег језика, под принудом и/или од страха, (можда) није било - али је „романизације“ (латинизације) Балкана ипак било.

1) Testimony of Priscus:




2) Testimony of Lydos: According to Lydos the language of the Balkan lands was "Italian". As a result, the various peoples and ethnic groups of the Balkans were/became "Italian-speakers" OR "Proto-Vlachophones".

Notes:
- The Romans made remarkably little attempt to impose Latin on the empire.
- The many other languages in the Roman empire tend to be submerged in our evidence because they were unwritten, or non-literary --- but must always have been there.

https://books.google.ca/books?id=0a...page&q=multilingualism latin scythian&f=false

Приск описује латински као лингва франку између (сад обрати пажњу) foreign races.
Средином петог столећа на Балкану као основна лингва франка јесте латински, било би чудо да није.
Приск не описује никакав престанак комуникације, страних народа, на свом матерњем језику.
Да немају свој матерњи језик, другачији од латинског, не би их Приск звао foreign races.

Када Lydos сведочи о језику Балкана?

Ако под романизацијом Балкана подразумеваш да један део популације научи и говори латински, као други или трећи језик, при том не заборављајући матерњи, онда се слажемо.
 
Poslednja izmena:
Пре годину-две на овом форуму поставио сам тему "Зашто има око 150 милиона Руса а само око 12 милиона Срба?" Нажалост тема је била избрисана, али сврха ми је била да покажем да без призвања механизма асимилације не постоји објашњење за разлике у величини разних народа.
 
Не знамо за такве записе, али нису нам потребни јер су се слични процеси стално одвијали широм света и широм историје и предисторије. И данас се одвијају. Језичка асимилација није сврха него последица људских збивања.

Ако нам нису потребни онда, слободно можемо, и сећање на древне ванземаљце прикључити у корпус "научне" деветнаестовековне историје.
 
Приск описује латински као лингва франку између (сад обрати пажњу) foreign races.
Средином петог столећа на Балкану као основна лингва франка јесте латински, било би чудо да није.
Приск не описује никакав престанак комуникације, страних народа, на свом матерњем језику.
Да немају свој матерњи језик, другачији од латинског, не би их Приск звао foreign races.

Када Lydos сведочи о језику Балкана?

Ако под романизацијом Балкана подразумеваш да један део популације научи и говори латински, као други или трећи језик, при том не заборављајући матерњи, онда се слажемо.

Слажем се. То је био процес романизације.

Што се тиче Lydos-а:

The use of Latin language in government and army dominated until the early 6th century A.C. According to Ioannis Lydos (6th century), a Roman officer, the language of public officials and citizens (including Greece) was Latin. Lydos states:

'καιπερ ελληνας εκ του πλειστου οντας, τη των Ιταλων φθεγγεσθαι φωνη..." IΩΑΝΝΗΣ ΛΥΔΟΣ, 6ος α. ----> 'although most of the people are Greek in origin, they use the Italian speech, especially the state people' IOANNIS LYDOS, 6th century,
 
Пре годину-две на овом форуму поставио сам тему "Зашто има око 150 милиона Руса а само око 12 милиона Срба?" Нажалост тема је била избрисана, али сврха ми је била да покажем да без призвања механизма асимилације не постоји објашњење за разлике у величини разних народа.

Руси су правили империју (државу) у новом веку, а Срби не.
Гутенбергова преса, идеје просветитељства и најважније, већ су били велика држава када се појавила мода државних унификација и стандардизација језика (асимилација).
Другим речима имали су над ким да изведу унификацију и стандардизацију језика, а Срби нису (имали су кратку империју у погрешно време).
 
Poslednja izmena:
Међу данашњим Власима Србије често се дешава да баба слабо говори српски, родитељи међусобно говоре или влашки или српски, а деци само српски, тако да се унуци слабо споразумевају са бабом.
 
Не овако нешто уопште не описује асимилацију и заборав матерњег у корист латинског.

Осим ако очевидац зна којим је језиком говорила мајка човека, који упозорава гонича мула, овај опис не описује никакав заборав матерњег и учење вулгарног латинског.
Где очевидац описује да је мајка, упозоривача гонича мула, говорила језиком различитим од старорумунског?

Опис говори о томе да Авари воде помоћнике који говоре старорумунски, што је за очекивати, јер долазе из данашње Румуније.

A šta ti zapravo pitaš? Ti tražiš istorijski tekst koji obrazlaže jedan fenomen, a koji je višestoljetni fenomen na koji savremenici pažnju ne obraćaju, već mora biti sagledavan u znatno poznija vremena - ali da pišu o tome savremenici? To ti je besmislica ad absurdum.

Da parafraziram, ti tražiš knjigu koja se bavi pitanjem pojave džeza u njegove subkulture ali u vremenu kada je on nastajao. Ako niko ne pokaže to, dakle sve knjige o istoriji džeza u naknadni falsifikati, a džez zapravo nikada nije nastao, već je odvajkada bio prisutan tu.

I šta sada sa tim? Tražiš knjigu koja objašnjava arhitekturske promjene između perioda Starog i Novog carstva u drevnom Egiptu, ali koja je savrmena. Ukoliko nikakvog takvog primjera nema, to može biti samo dokaz da...su postojale piramide u Srednjem i Novom carstvu (možda i u Ptolemejskom Egiptu?) ali ostataka nema jer su bili uništeni?

Uzgred, pomoćnik koji govori starorumunski? Jesi li ti dobro pročitao taj članak? Nije riječ o čovjeku sa današnje Rumunije uopšte...
 
Poslednja izmena:
https://www.scribd.com/doc/57083905/The-History-of-Theophylact-Simocatta

The History of Theophylact Simocatta

Theophylact Simocatta was an early seventh-century Byzantine historiographer, arguably ranking as the last historian of Late Antiquity, writing in the time of Heraclius (c 630) about the late Emperor Maurice (582-602). It is likely that he was writing around 630:

The Romans drew near to the Getae (for this is the older name for the barbarians), but did not dare to come to grips, since they were afraid of the javelins which the barbarians were sending from the barricade against their horses. Then their captain, whose name was Alexander, commanded the Romans in the ancestral Roman language* to dismount from their horses and grasp the enemy danger at close quarter.

[* - Latin was still the language of army commands.]
 
A šta ti zapravo pitaš? Ti tražiš istorijski tekst koji obrazlaže jedan fenomen, a koji je višestoljetni fenomen na koji savremenici pažnju ne obraćaju, već mora biti sagledavan u znatno poznija vremena - ali da pišu o tome savremenici? To ti je besmislica ad absurdum.

Da parafraziram, ti tražiš knjigu koja se bavi pitanjem pojave džeza u njegove subkulture ali u vremenu kada je on nastajao. Ako niko ne pokaže to, dakle sve knjige o istoriji džeza u naknadni falsifikati, a džez zapravo nikada nije nastao, već je odvajkada bio prisutan tu.

I šta sada sa tim? Tražiš knjigu koja objašnjava arhitekturske promjene između perioda Starog i Novog carstva u drevnom Egiptu, ali koja je savrmena. Ukoliko nikakvog takvog primjera nema, to može biti samo dokaz da...su postojale piramide u Srednjem i Novom carstvu (možda i u Ptolemejskom Egiptu?) ali ostataka nema jer su bili uništeni?

Uzgred, pomoćnik koji govori starorumunski? Jesi li ti dobro pročitao taj članak? Nije riječ o čovjeku sa današnje Rumunije uopšte...

Možda traži dnevne izveštaje o zaboravljanju maternjeg jezika izraženo u brojkama ili procentima , nešto slično kao današnji dnevni izveštaji o vodostanju. No sumljam da bi ga i tako nešto zadovoljilo.
 
Poslednja izmena:
Povlačenje, braćoooo!

Torna, Torna, fratre! (Tόρνα, τόρνα, φράτρε) (ili Retornos, Retornos!) jeste opomena koju je izgovorio jedan vojnik "na maternjem jeziku" tokom kampanje vizantijske vojske protiv Avara, u blizini Stare planine godine 587.


Postoje dve priče o ovoj epizodi. Teofilakt Simokata (570-640) prepričava u svojoj "Historiji" da je tokom noćnog marša vizantijske vojske, sa Comentiolusom na čelu, jedan od vojnika primetio torbu sa namirnicama koja je ispala sa mule. U želji da ga upozori njegov drug uzvikivao je "na maternjem jeziku" Torna, Torna! (tj. da vrati torbu na mulu). Ovo su drugi vojnici protumačili kao znak i počeli su da ponavljaju naglas vičući. Od toga se uplašila i vizantijska i avarska vojska te su se razbežale u suprotnim pravcima.

Dva veka kasnije, u svom delu "Cronographia" Teophan Spovednicul (752-817) govori istu priču na malo drugačiji način. Naime, vojnik je video kako teret pada sa mule i rekao je "na maternjem" Torna, Torna, fratre! (tj. da se vrati po torbu).

Mišljenja i tumačenja

Istoričar K. Jireček smatra da je povik vojna komanda i da je zato izraz na latinskom. Drugi istoričari smatraju ove reči prvim pomenom protorumunskog jezika.

Istoričar G. Bratianu pretpostavlja da reči "predstavljaju izraz rumunskom jeziku, koji se u to vreme formirao u balkanskom i dunavskom regionu"; "Verovatno pripadaju najvažnijoj podlozi na kojoj je naš jezik [rumunski] izgrađen." Istovremeno, ona odbacuje teoriju vojnog naređenja, jer bi bilo nemoguće da se vojsci obraćaju toliko familijarno pojmom "brata".

- - - - - - - - - -


  • M. Manea, A. Pascu, B. Teodorescu, Istoria românilor din cele mai vechi timpuri până la revoluția din 1821, Ed. Didactică și Pedagogică, București, 1997.
  • Gheorghe I. Brătianu, Marea Neagră de la origini până la cucerirea otomană, ediția a II-a rev., Ed. Polirom, Iași, 1999, p. 182, 193.
  • Nicolae Saramandu, „Torna, torna, fratre”, Fonetică și dialectologie, Editura Academiei Române, XX-XXI/2001-2002, pp. 233-252 (online)
 
Poslednja izmena:
Možda traži dnevne izveštaje o zaboravljanju maternjeg jezika izraženo u brojkama ili procentima , nešto slično kao današnji dnevni izveštaji o vodostanju. No sumljam da bi ga i tako nešto zadovoljilo.

Romanizacija je složen i spor proces koji uključuje daleko više od zaboravi čovjek jezik matere i prozbori tuđim. To uključuje naseljavanje vojnih lica, kolonizaciju, društveno-ekonomske komponente, itd.

Naravno da je najteže doprti do zabačene selendre po vrh planine; za tako nešto je potrebno izuzetno dugo vremena. Pa opet, potpuna romanizacija nije bila izvršena ne samo na Balkanskom poluostrvu, nego ni u Britaniji, niti Galiji, ni Iberiji, niti Africi ili mediteranskom ostrvlju...
 
A šta ti zapravo pitaš? Ti tražiš istorijski tekst koji obrazlaže jedan fenomen, a koji je višestoljetni fenomen na koji savremenici pažnju ne obraćaju, već mora biti sagledavan u znatno poznija vremena - ali da pišu o tome savremenici? To ti je besmislica ad absurdum.

Da parafraziram, ti tražiš knjigu koja se bavi pitanjem pojave džeza u njegove subkulture ali u vremenu kada je on nastajao. Ako niko ne pokaže to, dakle sve knjige o istoriji džeza u naknadni falsifikati, a džez zapravo nikada nije nastao, već je odvajkada bio prisutan tu.

I šta sada sa tim? Tražiš knjigu koja objašnjava arhitekturske promjene između perioda Starog i Novog carstva u drevnom Egiptu, ali koja je savrmena. Ukoliko nikakvog takvog primjera nema, to može biti samo dokaz da...su postojale piramide u Srednjem i Novom carstvu (možda i u Ptolemejskom Egiptu?) ali ostataka nema jer su bili uništeni?


Феномен асимилације је и те како видљив. Косооки Куман га је као очевидац управо описао, а он није суперсензибилни екстрасеанс који примећује нешто што нико други не види. Косооки Куман је очевидац и сагледава га (процес асимилације). То није бесмислица, ад абсурдум, осим ако мислиш да Косооки Куман описује бесмислицу коју само он примећује.

Међу данашњим Власима Србије често се дешава да баба слабо говори српски, родитељи међусобно говоре или влашки или српски, а деци само српски, тако да се унуци слабо споразумевају са бабом.


Не тражим књигу али претпостављам да има сасвим довољно сведочења очевидаца латинске асимилације подређених, да попуни бар неколико листова. Јер како би се онда деветнаестовековна историјска „наука“ одвојила од шарлатана који измишљотине протурају као посведочене чињенице (древне ванземаљце на пример).

Може и посредно сведочење, које је претпоставио Косооки Куман, које описује методе асимилације.

Прелазак на латински и заборав матерњег се највише вршио крстом и мачем. Поп ти је говорио да треба да ословљаваш Бога на латинском, а ако си тврдоглаво оспоравао тог Бога, иза попа је стајао војник спреман да ти покаже мач.

У обзир долазе и извештаји о забрана другог језика до латинског и слични.

Uzgred, pomoćnik koji govori starorumunski? Jesi li ti dobro pročitao taj članak? Nije riječ o čovjeku sa današnje Rumunije uopšte...

Да добро сам прочитао чланак.
Није конкретно описано из чијег је табора узбуњивач.
Претпоставио сам да није из римског, јер што би онда бежали и Авари.
Где се то у тексту говори да човек није из данашње Румуније?
Узбуњивача сам сместио на аварску страну, а Авари долазе преко Дунава и са собом воде прото Румуне..
Можда постоји превод који је мање двосмислен.

Уосталом небитно је из чијег је табора несрећни узбуњивач, јер ово није сведочење које потврђује масовну асимилацију уз заборав матерњег и прелазак на латински, био он вулгарни или не.
 
Poslednja izmena:
Možda traži dnevne izveštaje o zaboravljanju maternjeg jezika izraženo u brojkama ili procentima , nešto slično kao današnji dnevni izveštaji o vodostanju. No sumljam da bi ga i tako nešto zadovoljilo.

Може ли један извештај, о масовној асимилацији, на сваких сто година.
Извештај је свакако потребан јер би требало да потврди, колосално, масовну асимилацију.
Латински се говорио само на малој територији данашње Италије.
Осим наравно ако деветнаестовековну „научну“ историју не изједначаваш са записаним текстом који је диктирао сам Свевишњи.
 
Феномен асимилације је и те како видљив. Косооки Куман га је као очевидац управо описао, а он није суперсензибилни екстрасеанс који примећује нешто што нико други не види. Косооки Куман је очевидац и сагледава га (процес асимилације). То није бесмислица, ад абсурдум, осим ако мислиш да Косооки Куман описује бесмислицу коју само он примећује.
Пријатељу, узми у обзир општи оскудни ниво писмености у ранијим временима те мотивацију малобројних тадашњих коментатора од којих нам је нешто остало.

Хајде да ти испричам виц: у пола ноћи на некој тамној градској улици са калдрмом и ретким светлима враћују се кући муж и жена. Испред врата куће, у тами, мужу падне кључ из руке. Он одмах пређе на другу страну улице и на коленима и рукама почиње да тражи кључ. Жена му виче: "Зашто тражиш кључ на ону страну улице кад си га изгубио овде, пред вратима?" А муж одговара: "У праву си, као и увек, љубави, али ја не видим у тами а сијалица се налази на овој страни улице."
 
Пријатељу, узми у обзир општи оскудни ниво писмености у ранијим временима те мотивацију малобројних тадашњих коментатора од којих нам је нешто остало.

Хвала на вицу.

Узео сам у обзир оскудни ниво писмености али масовна асимилација никако није могла остати непримећена, ако је постојала.

Фрапантна диспропорција између простирања романских (италских) језика (од Дњестра до Атлантика) данас и постојања мале популације говорника латинског пре 2500 година може се објаснити кудикамо боље од библијског, старозаветног, модела (Адам=латински) који јесте, ад абсурдум, а копира га деветнаестовековна "научна" историја и то, по свему судећи, без икаквих потврђених сведочења савременика.

Свет је вишеструко старији од 7-8 хиљада година, како тврди библија.
 
Poslednja izmena:

Back
Top