Момчило
Ističe se
- Poruka
- 2.025
Деветнаестовековна историја настала на, тадашњим, идеолошким, политичким, религијским, расистичким и колонијалним погледима на свет породила је, по мени, доста митова који су требали да потврде тај владајући друштвени поредак.
По је тако свакој од три највеће језичке групе у Европи додељен по један митолошки, измишљен, догађај који говори о величини, моћи и славној прошлости највећих народа (сродних језичких група).
-Романима (Италцима) је допао мит о романизацији (латинизацији), спроведеној уз војничко ширење (прве европске империје), других народа и порађању данашњих италских језика.
-Германима славни мит о готском „дранг нах остен“- народу Источних Германа и освајању Британије.
-Словенима мит о брзом и славном, ширењу (у свим правцима) и „сеоби“ Јужних Словена на Балкан.
Ти митови нам говоре да је у последљих 2500 година, фантастичних седамдесет, и више, процената (одакативно), Европе прекинуло да говори свој матерњи језик и прешло на неки други, „славнији и бољи“. На памет ми пада покушај да се историја угура у библијски временски оквир.
Подсетио бих да асимилација није само учење другог или трећег језика, различитог од матерњег, него да укључује престанак коришћења и заборављање матерњег језика. Такође бих подсетио да се данашњи механизми и мотиви асимилације не могу пројектовати у прошлост. Данас су мајке запослене далеко од куће, а обданишта, бејбиситерке, обавезне школе, закони, књиге, телевизија, радио, интернет и новине одрађују унификацију језика (једног или више) модерних држава.
Наводни феномен романизације, на Балкану, је парадоксалан:
-Румунски се данас говори на територији коју су Римљани најкраће држали под контролом.
-Албански се говори на територији која је три-четири пута дуже била под римском контролом.
-Ратнички, војно непокорни, Готи у тренутку доласка пред Рим говоре вулгарним латинским, ја бих рекао старорумунским, упркос, наводно за њих преведеног Светог Писма на готски.
Да би смо избегли тумачења по принципу „што је баби мило“, молио бих да се ограничите на записе савременика романизације на Балкану, који описују и објашњавају овај , по мени непостојећи, феномен.
Дакле поставите све записе савременика тих догађаја, од римског искрцавања у данашњој Албанији до седмог века, који говоре о темељној романизацији (прелазак на латински уз заборав матерњег) Балкана и о начину на који је то постигнуто.
Ако грешим,онда очекујем стотине цитата, који ће говорити, о масовном заборављању матерњег језика Балканаца, за време римске доминације, у корист латинског (вулгарног),и који ће потврдити да је феномен романизације постојао и да је посведочен од стране савременика тог процеса.
У супротном, романизација је измишљени мит.
По је тако свакој од три највеће језичке групе у Европи додељен по један митолошки, измишљен, догађај који говори о величини, моћи и славној прошлости највећих народа (сродних језичких група).
-Романима (Италцима) је допао мит о романизацији (латинизацији), спроведеној уз војничко ширење (прве европске империје), других народа и порађању данашњих италских језика.
-Германима славни мит о готском „дранг нах остен“- народу Источних Германа и освајању Британије.
-Словенима мит о брзом и славном, ширењу (у свим правцима) и „сеоби“ Јужних Словена на Балкан.
Ти митови нам говоре да је у последљих 2500 година, фантастичних седамдесет, и више, процената (одакативно), Европе прекинуло да говори свој матерњи језик и прешло на неки други, „славнији и бољи“. На памет ми пада покушај да се историја угура у библијски временски оквир.
Подсетио бих да асимилација није само учење другог или трећег језика, различитог од матерњег, него да укључује престанак коришћења и заборављање матерњег језика. Такође бих подсетио да се данашњи механизми и мотиви асимилације не могу пројектовати у прошлост. Данас су мајке запослене далеко од куће, а обданишта, бејбиситерке, обавезне школе, закони, књиге, телевизија, радио, интернет и новине одрађују унификацију језика (једног или више) модерних држава.
Наводни феномен романизације, на Балкану, је парадоксалан:
-Румунски се данас говори на територији коју су Римљани најкраће држали под контролом.
-Албански се говори на територији која је три-четири пута дуже била под римском контролом.
-Ратнички, војно непокорни, Готи у тренутку доласка пред Рим говоре вулгарним латинским, ја бих рекао старорумунским, упркос, наводно за њих преведеног Светог Писма на готски.
Да би смо избегли тумачења по принципу „што је баби мило“, молио бих да се ограничите на записе савременика романизације на Балкану, који описују и објашњавају овај , по мени непостојећи, феномен.
Дакле поставите све записе савременика тих догађаја, од римског искрцавања у данашњој Албанији до седмог века, који говоре о темељној романизацији (прелазак на латински уз заборав матерњег) Балкана и о начину на који је то постигнуто.
Ако грешим,онда очекујем стотине цитата, који ће говорити, о масовном заборављању матерњег језика Балканаца, за време римске доминације, у корист латинског (вулгарног),и који ће потврдити да је феномен романизације постојао и да је посведочен од стране савременика тог процеса.
У супротном, романизација је измишљени мит.
Poslednja izmena: