Evo, da malo prokomentarisem deo tvog predloga. Reci cu nesto o izlozbama napolju. Kako doci do galeriste ili nekog prostora za izlaganje je jako siroko pitanje. Za pocetak je mozda dobro da se kontaktira neki nas klub u stranoj zemlji. Povoljna okolnost je sto vecina ima svoj WEB site i mogu se kontaktirati. Gotovo svi imaju vecu ili manju prostoriju u kojoj se moze izlagati. Odlaskom u inostranstvo mozes kontaktirati puno ljudi na licu mesta. Neki od njih ti mogu pomoci da prodas, a neki da ponovo izlazes ali na boljim mestima.
Ono o cemu sam hteo da kazem nesto konkretnije je iznosenje slika. To je u slucaju nasih propisa vece umetnicko delo nego samo slikanje. Dakle, ako zelis sa slikama napolje, moras upoznati maltene kompletnu strukturu nasih ministarstava radi izdavanja dozvole za iznosenje slika. Tome zahvaljujuci, a i nasim starim navikama, svakoj sekretarici ponesi neku minijaturu ako zelis da dodjes na red. Ima sekretarica po ministarstvima koje imaju takvu kolekciju minijatura da mogu u svako doba da otvore izlozbu. Desi li ti se da prosvercujes sopstvene slike (sto uopste nije lako) videces muke Sebastijanove da te iste slike posle vratis. Najbolji nacin za prevazilazenje ove muke je pronasao Zdravko Mandic, slikar maglovitih dunavskih pejsaza. On je ovih dana bio u Parizu i Strazburu. Posao je sa rukama u dzepovima. Sve je tamo naslikao. Njegov stil rada je da u jednom danu moze da naslika 20-30 slika. Za par dana u stanju je da napravi dovoljno veliki opus da moze da izabere dovoljno slika za jednu izlozbu. U Parizu je prodao - sve! Odmah je nastavio za Strazbur i videcemo kako je tamo prosao. Verovatno ce se vratiti sa rukama u dzepovima, ali dzepovima punim para. E, kad bi svi mogli da rade kao Zdravko Mandic!
Krajnje je vreme da se u nasoj zemlji pronadje nacin da se zastiti ono sto mora da se stiti od iznosenja, ali i da se slikarima omoguci da bez vecih problema iznesu na svetsko trziste ono sto imaju za prodaju.
