140 godina od kada smo iznova postali nezavisna drzava.
Dok su se druge drzave iz dana u dan, podizuci se, industrijski razvijale.
Dok su Englezi i Francuzi i svi ti ostali civilizovani jebivetri pravili naucne proracune koliko im dana traje crni rob na plantazi. Koliko udaraca bica dnevno ljudsko bice moze da primi pre nego sto mu istekne rok upotrebe.
Dok to pokazuje duboko poznavanje ljudske duse.
A mi... Mi smo prezivljavali. Mozda da smo bili u poziciji ovih velikih "civilizacija" i da smo isilovali i poslednji zlatnik od ostaka sveta, imali bismo svu tu visoku kulturu.
Sta vise, siguran sam u to. Delovali bismo sasvim veselo.
Pre oko 100 godina smo osnovali prvi univerzitet.
U medjuvremenu za tih istih 100 godina smo vodili Prvi pa Drugi balkanski rat, Prvi svetski pa bili okupirani u Drugom,
nove balkanske ratove, istrpeli sankcije i izgubili industriju tokom bombardovanja. Negde usput smo uspeli i da se kulturoloski razvijemo. Pre pada... koji i dalje traje.
Ali nista nije vecno pa ni taj pad.
Kao sto jeste, da, seljaci smo. Potomci smo svinjara i stocara. I? Jel treba da se stidim korena?
I ti stocari su napravili drzavu od skoro pa nicega za sto godina. Ako su mogli oni, onda mozemo i mi. Mi mozemo i moramo biti vise.
Ili ce neki engleski gospodin u buducnosti, in his leisure time, proucavati taj izumrli balkanski dijalekt... Srpski.
A hrvati... Zabole me cose da li su malogradjani ili ne. Koga briga?
Medjutim, ovo koketrianje drzavnih vlasti sa ustastvom? Ustastvo je srebosjek. Za to me vec jeste briga.
Lutalica sa Lidijom Vukićević u glavnoj ulozi
