Не, значи да се Тесла заебао.
Тврдио је да је општа теорија релативитета нетачна, иако се практично почела примењивати у катодним цевима још за његовог живота...
То да се теорија релативитета користи у катодним цевима није доказ њене исправности.
Ево наука веруе да наше око има рецепторе за црвену , плаву и гелену. Иако нетачно ми ипак гледамо телевизију. Истина је да ми имамо рецепторе за црвену жуту и плаву боју с тим да наши рецептори реагују на недостатак одређене боје светла а не на саму светлост. Наше око не види светлост него рецептори онавештавају наш ум о томе да одређене боје светлости нема. Онда наш ум то тумачи и ми видимо слике у боји.
Игра светлости и таме
Са научног становишта наше око сем рецептора за дневни вид који разликују црвену, зелену и плаву боју имамо и ноћни вид , такозвани црно бели вид. Док са религијског становишта имамо информацију да је Бог светлост и да Бога нико никад није видео. Што ће рећи да је светлост невидљива. А да ми као духовна бића реагујемо само на недостатак светлости, тј. На таму.
Пошто из Библије имамо вест да је материјални свет створен по угледу на духовни, то се намеће закључак да наше око не види светлост, већ осећа њен недостатак.
То ме је навело да мало испробавам у Windows-ovom програму за цртање paint-u, јер у њему може да се испроба како се мешају светлосне боје. Јер светлосне боје немају исту шему као материјалне боје.У материјалним бојама су три основне боје; жута, црвена и плава, па се њиховим мешањем добијају; зелена,наранџаста,љубичаста и браон. И то је CMYK шема боја, под условом да се штампа на белом папиру, иначе нема ништа од беле боје. Док код светлосних боја основне боје су; зелена, плава и црвена; па се њиховим мешањем добијају остале боје. Притом нико не помиње да се мора играти мало и са јачином светлости да би се добиле све боје, као и да кад је угашен извор светлости то је црна боја, као што код материјалних боја бели папир представља основу. И ово се зове RBG red,blue,green шема боја.
Дакле ако узмемо здраво за готово да наше око види светлост и да разликује три боје светлосног спектра, као и да се њиховим мешањем могу добити остале боје спектра. Па у paint-u помешамо зелену и црвену светлост, добићемо жуту светлост. То је ок, наш ум кад рецептори осете зелену и зуту светлост то тумачи и ми тај извор видимо као извор жуте светлости иако немамо рецепторе за жуту светлост. Бар тако испада са научног становишта. Међутим већ код мешања зелене и плаве светлости ми имамо проблем. Наш ум не реагује тако што ће да нам да нову боју већ ми извор видимо као извор светло плаве светлости. А тек са смањењем јачине светлости ми добијамо тамно зелени извор, као кад би смо ставили плави и зелени филтер један преко другог па кроз њих пропустили светлост.
Исти случај се дешава и ако помешамо црвену и плаву светлост, уместо нове боје, која се добија кад помешамо материјалне боје, ми добијамо розе извор светлости, Та розе боја се као што знамо добија избељивањем црвене боје. Љубичаста боја се појављује тек са смањењем јачине светлости на пола као и у случају мешања зелене и плаве боје светлости.
Посматрајући лед диоде примећујемо да у зависности од тога које је боје пластика на лед диоди зависи и коју боју светлости ћемо да видимо па зелена диода емитује зелену светлост црвена црвену жута жуту и тако даље. Схватио сам да је светлост увек бела а да ми филтрирањем од ње добијамо боје светлости. Па ако желимо да добијемо жуту боју ми морамо да упалимо зелену и црвену диоду, што значи да морамо да имамо два извора а да ако бисмо ставили црвени и зелени филтер један преко другог добили бисмо тамно жут извор светлости , као кад би жутој материјалмој боји додали црну боју.
Са друге стране ако прихватимо религијску вест, да наше око не види светлост већ њен недостатак долазимо до следећег.
Светлост падне на неку површину па у зависности од тога каква је површина она ће или упити сву светлост или неке боје светлости упити а неке одбити, или пропустити светлост кроз себе као стакло. Ако површина одбије све боје светлости, којих има три жута плава и црвена, тада ми ту површину доживљавамо као белу. То је мала игра uма, јер ми немамо рецепторе за белу светлост, већ тако наш ум тумачи кад су рецептори задовољни и не шаљу никакву вест мозгу. Када светлост падне на лист, па он упије жуту и плаву боју светлости, а у наше око дође црвена , тада рецептори за жуту и плаву боју шаљу вест мозгу да нема плаве и жуте светлости, наш ум то тумачи и ми тај лист доживљавамо као зелен. Да се није умешао наш ум мозак би то тумачио као да недостају жута и плава боја светлости, али пошто је се умешао наш ум, онда ми лист доживљавамо зеленим. Дакле зелена боја је производ нашег ума. Ако би светлост пала на површину која упија сву светлост, наше око би мозгу послало вест да са те површине не долази светлост, и наш ум би то протумачио као да је та површина црна.
Е сад треба да видимо како све ово ради кад је у питању РБГ шема боја коју користе и телевизори.
Кад су у питању материјалне боје долази до одузимања светлости, па ако помешамо жуту и плаву боју добићемо материју која ће да упије жуту и плаву боју светлости па ће наш ум тај материјал видети као зелен, док код телевизора долази до сабирања боја, па кад један пиксел обасјамо плавом диодом, плаво филтрираном светлошћу, и тај исти пиксел обасјамо и црвеном диодом, тј. црвено филтрираном светлошћу, дакле један пиксел обасјавамо са два извора светлости. То је као да бели зид обасјамо са две сијалице, једном обојеном у плаво да филтрира плаву боју а другом црвеном да филтрира црвену боју. Кроз плави филтер ће проћи,жута + црвена боја светлости, а кроз црвени филтер ће проћи жута + плава боја светлости. Дакле на зид ће пасти, или у наше око нема везе, жута + црвена из једног извора и жута + плава из другог извора, и ми ћемо зид или пиксел видети као розе, избељено црвени. Овде имамо проблем ! Зашто не видимо пиксел белим кад из њега долазе све три боје светлости. Изгледа да плави филтер задржава и мало црвене светлости па зато пиксел/зид бивају обојени у розе. Али зато ако на један извор светлости ставимо црвени и плави филтер пиксел/зид ће бити љубичаст, и то је једна од ствари које дефинитивно доказују да наше око не види светлост већ њен недостатак.
Да погледамо шта се дешава кад зид обасјамо са два извора ако на један извор ставимо плави, а на други зелени филтер. Зелени филтер ће упити жуту и плаву боју светлости а пропустити црвену, док ће плави филтер задржати плаву а пропустити црвену и жуту светлост. Дакле Пиксел/зид ће бити обасјан црвеном+црвеном +жутом бојим светлости и ми ћемо тај Пиксел/зид видети као светло плав. Као кад плавој материјалној боји додамо белу боју. И овде имамо проблем као код розе боје. Наиме и овом случају пиксел/зид нису обасјани плавом светлошћу и ми би требали да га видимо плавог , али не ми га видимо светло плавог.Међутим посматрањем жуте боје светлости примећујемо да се она понаша као осиромашена бела светлост, као да у њој има и мало плаве и мало црвене светлости. Ако погледамо и Сунце видимо мало жућкасто. Изгледа да или хелијум којим је сунце омотано мало задржава и осиромашује светлост или светлост на проласку кроз атмосверу буде додатно осиромашена за плаву боју светлости, па ми кад погледамо горе видимо небеско плаветнило које је последица баш тог осиромашења светлости на проласку кроз атмосверу.
Ово са сабирањем светлоси нам може пружити још један занимљив увид. Хајде да сабирамо светлост имајући у виду да се светлост и код РБГ шеме боја филтрира.
По званичној науци црвени филтер зауставља плаву и зелену светлост а пропушта црвену а плави филтер зауставља зелену и црвену а пропушта плаву боју светлости. По логици ствари ако би смо ставили ова два филтера један преко другога светлост неби могла да прође кроз такав филтер јер би била сва заустављена . међутим зид који је обасјан светлошћу која пролази кроз такав филтер бива љубичаст. Што ће рећи да званична наука има проблем са схватањем како функционише светлост. Док у случају да наше око види недостатак светлости, црвени филтер пропушта плаву и жуту светлост, а плави, црвену и жуту. И кад се саставе проћи ће жута боја светлости а црвена и плава ће бити заробљене у филтеру, рецептори у нашем оку ће јавити мозгу да нема црвене и плаве и наш ум ће рећи, зид је љубичаст. На овај начин ми експериментално доказујемо да наше око не види светлост већ реагује на њен недостатак.
Ево још једног примера да наше око не види светлост: Када уђемо у Земљину сенку ми видимо мрак, иако знамо да је мрак само недостатак светлости. Значи видимо оно чега нема. А када погледамо у извор светлости ми не видимо ништа, јер нас светлост заслепљује. Дакле ми видимо тумачење свога ума који нам каже да ту нема светлости и ми то видимо као мрак. Тако ум тумачи недостатак светлости. Тако су и остале боје које не припадају трима основном бојама само тумачења нашег ума. Па он недостатак жуте и плаве тумачи и показује нам то као зелено, То је само још један доказ да наше око није способно да види светлост.