Slikarska tehnologija - KAKO DA SLIKAM

tehnika flamaskih majstora slikanje u 7 slojeva
-----------------------------------------------------------------
ruski slikar Alexei L.Antonov na internet sajtu http://www.1art.com/tips.htm
prikazuje tehniku slikanja flamanskih majstora na jabuci i na ruzi.
( Alexei L. Antonov Flemish 7 LAYER technique )


Pitanja za njegov nacin slikanja:
Zasto se prvo mora sve odslikati u 3 sloja u nijansama sive boje
da bi se kasnije naneo kolorit u sledeca 4 sloja?
Zasto se ne sme odmah slika graditi u slojevima sa koloritom?
Zar nije suvisno sve prvo odslikati u slojevima sa nijansama sive boje
da bi se kasnije nanosio kolorit?

Dimitrije Malesevic Tapi i njegovo slikanje flamanskom tehnikom
---------------------------------------------------------------
Na dva DVD od slikara Dimitrije Malesevic Tapi, on pokazuje slikanje
flamanskom tehnikom odmah sa koloritom. DVD su prilicno dobri za demo tehnike
slikanja, mada mnogo sto ostaje ovde nedoreceno, to su njegovi trikovi.
On govori da slikanje moze biti i u pet koraka sa fazama susenja
(peta ruka kada se slikaju najfiniji detalji ).
Tapi ovde ne pokazuje neke bitne cake slikanja finih detalja kistovima
sa brojevima 00 i koriscenjem lupe ( povecala ).
Tapi ne pokazuje ni kako pravi veoma fine crteze.

bela lesonit podloga za slikanje
------------------------------------------
od jednog slikara iz Beceja ( pre nekoliko godina) cuo sam da on slika
na belom lesonitu ( lesonit sa vec belom podlogom )
jer mu je to mnogo pristupacnije po ceni i moze dobiti vise manjih tabli.
Iz jedne standardne lesonit velik table odprilike 180cm X 270cm moze se
izrezati oko 35 manjih ploca dimenzije 40cm X 33cm i da to sve stoji oko 20 Eura
sa troskovima rezanja.
Na takvu belu podlogu tesko prianjaju uljanje boje sa lanenim uljem.
Boje se moraju nanositi u debelom sloju i to ne daje mogucnost slikanja u
tankom sloju ( kao za flamanske majstore ).

Note:
I na lesonitu sa belom podlogom, jos sam u maju mesecu ove godine naneo
belu boju ( talijanska od titanium oksida ) sa lanenim uljem. Boja se nije mogla
nanositi u lepom tankom sloju.
Posle sedam dana sva bela boja je pozutila. Od tada mi ta ploca tako stoji.
Dodatno sam primetio , kad je vreme vlazno sve postaje zuce, a kad je suvlje
onda zutilo bledi.
To mi se isto desavalo sa slikanjem na platnu.


Slikanje uljanim bojama kao tajne majstora
----------------------------------------------------------
Slikanje uljanim bojama je grozna "papazjanija" u odnosu na slikanje
sa drugim vrstama boja.
Uljane boje i tehnike slikanja se prikazuju kao tajne mistifikacije majstora.

Vecina nas zeli slikati samo iz licnog zadovoljstva.
Mi ne zelimo da se nerviramo zbog problema sa bojama i
da gubimo vreme na pronalezenju tople vode ( trazenje boja koje se nece promeniti ).

Neka slikarske boje i tehnike slikanja budu znanje, a ne zanat sa tajnama.



* * * a propo zanat
--------------------------
Zanat su prakticna znanja koja majstori slucajno kroz praksu steknu
dugo radeci u svojoj oblasti uceci se na svojim greskama.
Sve uvek drze u svojoj glavi kao tajne, da drugi slucajno ne bi naucili.
Ceo zanat su tajne majstora i razne mistifikacije.
Iskustva majstora se samo usmeno prenose.
Majstori najvise mrze pisanje i nisu sistematicni.
Njihove kalfe uce od slucaja do slucaja i to samo kad se sretnu sa problemom ili
kad majstor nesto radi i oni gledaju da ukradu postupke majstora.
Takva iskustva majstori cuvaju za sebe i samo u poverenju usmeno prenose na druge.
Ko god radi u toj oblasti sam sve uvek za sebe treba da pronalazi.


* * * a propo znanje
-----------------------------
Nekome je dosadilo privatizovanje i mistifikovanje majstorskih iskustava,
te se resio sistematizovati i objaviti kao knjige nagomilana prakticna iskustva,
i postavljao ih u neprotivrecan sistem.

Iskustva su detaljno opisana i objavljena u knjigama, koje svako moze da procita
i da ih nauci.
Eksperimenti ( kao bitni elementi znanja ) tako su celovito i detaljno opisani
da ih bilo ko moze da ponovi i da pod istim uslovima dobije iste rezultate.
Znanje je proverljivo ,merljivo i ne zavisi ni od koga na ovoj planeti
( nije subjektivno ).
Nije bitno usmeno prenosenje sa kolena na koleno.
Ne treba da se pronalazi topla voda. Mnogo toga je napisano i objavljeno.


* * * a propo nauka
--------------------------
Nauka je proces pronalazenja novog, proces istrazivanja naucnika,
gde jos rezultati nisu sistematizovani.
To novo, kad se proveri i od strane drugih, mora se nasloniti na sva ranija znanja,
mora biti proverljivo kroz eksperiment i mora biti neprotivrecno sa ranijim znanjima.
Cim su rezultati sistematizovani to prelazi u pisano i objavljeno znanje.
Nauka objasnjava nas svet kroz naucnu metodologiju.

* * * a propo umetnost
------------------------------
Umetnost i umetnicko delo je saznavanje sveta i drustva kroz estetiku.
Na drugi nacin se dolazi do istine nego kod nauke.
Kvalitet umetnickih dela meri se kroz estetska merila.
Steta sto mnogi slikari imaju problema sa trajnoscu boja i njihovih
umetnickih dela. Oni su umetnicki kreativni i steta sto su slikarske boje vezane
u osnovi za razne "papazjanije" koje vremenom propadnu.

tiny_m:

Kad vec govorite o drvetu kao podlozi. Ja sam pocetnik i do sad sam slikala na platnu. Zelela bih da uradim par slika na drvetu pa mi treba vasa pomoc.
Koje drvo je najbolje da koristim? Da li je vazna debljina drveta? Na koji nacin se ono priprema pre slikanja? Ako mi je jos nesto potrebno a nisam napisala molim vas da i to kazete.
Unapred hvala za svaku pomoc.

Kliknite za proširenje...

Stari majstori su koristili razne vrste drveta (lipa,hrast ,orah jablan ,topola ,kesten ,joha)koje mora biti suho i na dobar način izrezano iz debla,kuhali su ga spajali zbog formata ,mazali ga na razne načine ,kazeinima itutkalom .Ne znam što te točno interesira,baš takav stari tradicionalni način na tako obrađenom drvetu ili nešto danas pristupačnije ,šper,lesonit,mediapan,iverica,i sama priprema drvene podloge danas je modificirana na nove moderne premaze na bazi akrila.napiši što te interesira ....

treba mi ulje na drvetu koje ce mi kasnije biti osnova za nesto sto pokusavam da napravim.posto sam tek pocetnik vise me zanima neki pristupacniji i laksi nacin.za prvi put bi bilo dobro i ako postoji nesto gotovo da se kupi-cisto za vezbu.

Dragi Neznalica98,

a propo žućenja bele: za tanke slojeve kojima slikaš koristi Zvezdinu cinkovu belu koju možeš kupiti u tubi, preko puta riblje pijace u farbari (razumeo sam da si iz NS). Ako će slojevi biti deblji pomešaj titanijum belu sa trećinom cinkove i rešio si se žućenja.

lesonit mi je oduvek bio nekako plastičan materijal pa ga koristim samo kada kaširam platna, no može se lepo slikati na njemu. jedino si zaboravio da je potrebno i onu glatku površinu preparirati. O preparaturama je pisao kreatori i na nekoj od prethodnih strana je naveo odličan postupak. u nastavku sledi "recept" za preparaturu drveta koja je dobra i za lesonit.

tajne zanata i nisu neke tajne ako se malo pročešlja literatura. problem je u lenjosti i nestrpljivosti mnogih koji odmah zgrabe uljane boje, pa uče na vlastitim greškama. inventivnost je odlika umetnika, a takvi su i umetnici svog zanata.
akril je daleko jednostavniji za početak, što ne znači da njime rade samo početnici. mnogi koji se danas busaju da rade kao flamanski majstori podslikavaju akrilima, a onda samo malo dorade uljem, koje su pogodnije za prelivanja.
estetika je često samo nepremostiva margina po kojoj mnoštvo tabana. umetnost je iza te margine gde se spoznaja dešava van čula koja se napajaju estetikom.

tiny_m, najjednostavnije je da slikaš na šperu. kod nas na tržištu ima bukovog i topolovog. bukov skuplji, topolov jeftiniji, tebi nebitne razlike u kvalitetu. debljina je bitna u zavisnosti od formata. za manje može i onaj najtanji, a za veće formate je korisnije koristiti deblji, recimo čak i do 8 milimetara.
preparatura je jednostavna. finom šmirglom se obradi površina špera sa one strane sa koje se slika. nakon toga se nanese ili kupovna preparatura za drvo ili blago razblažen lepak za drvo u par slojeva. Za završni sloj ili dva se lepak za drvo pomeša sa bir kredom u odnosu 4:1 ili (pošto je pitanje da li možeš naći bir kredu) sa najobičnijim nerazvodnjenom poludisperzivnom bojom za unutrašnje bojenje zidova. nakon toga se to sve lepo osuši, isšmirgla i eventualno još jednim slojem popravi do stanja i glatkoće koja je zadovoljavajuća za umetnika. u slučaju da se šper krivi, potrebno ga je poduprti sa letvicama koje se zalepe sa zadnje strane formata.

korisna literatura: Ivo Fressl - Slikarska tehnologija i
Živojin Turinski - Slikarska tehnologija

Lipa je takodje dobro drvo za slikanje, sigurnija je od topole jer manje "radi" vremenom.Bukva je dosta tesko drvo,mora da prodje odredjene procese da bi bila koliko -toliko sigurna za rad...
@chicko
Dobro dosao, vrlo je korisno ovo sto nam pises, samo nemoj biti tako ostar i kritikovati nas i nazivati snobovima.Svako ovde daje savet iz vlastitog iskustva, nekome je Zvezda super, neko je opet pa imao losa iskustva sa njom.A i necije iskustvo je duze, necije krace...U svakom slucaju pozdrav, nadam se da shvatas da svi ovde pisemo iz najboljih namera! Ocekujemo jos tvojih pisanija!

Draga Goscica,

hvala na dobrodošlici.
Hm, koliko se sećam, a teško da mi je to u prirodi, da sam ikoga nazvao snobom, no rekoh da je snobovski raspravljati o bojama sa aspekta gde su proizvedene. Što će reći da je merilo kvaliteta nešto drugo, a ne mesto proizvodnje.
Ne, zaista ne znam ko ima problem sa Zvezdinim bojama, i ovo nije kritika, već naputak da takav može imati tek problem u postupku (medijumima) njihovog korišćenja. A niti me Zvezda plaća niti imam neki drugi interes da ih hvalim, osim da uputim i one koji slabije stoje sa parama da su i jeftine boje upotrebljive. Naime, vrednost neke boje se sastoji u tome u kojoj je količini zastupljen pigment u njenom sastavu, naravno da se podrazumeva da su u pitanju standardni pigmenti.
Evo, sad ćeš me opet etiketirati kao kritizera, Kreatori slika i koristi takozvane studijske boje, a naziv studijska boja se u slikarskoj tehnologiji koristi za boje koje se rade sa standardnim pigmentima, ali sa kalcitnim puniocima i takve se smatraju za jedne od najmanje kvalitetnih boja. Zato se, valjda, i zovu studijske, da se sa njima napravi studija, a tek onda pristupi slikanju dela. Boje, čije je pravljenje ovde negde opisano, sačinjene od čistih pigmenata, lanenog ulja i voska, prevazilaze mnoge fabričke. Od toga NEMA bolje.
Uostalom, ovaj forum je toliko dobar, a pogotovo koristan da je to teško izreći i opisati.
Kamo sreće da je postojalo nešto slično kada sam i sam ulazio u moleraj. Uštedeo bih sebi poprilično vremena, a trud da ne pominjem. Šta reći kada se na ovim stranama mogu pronaći odlična uputstva za skoro sve što je vezano za slikarsku tehnologiju.
Moram reći da sam se iznenadio, ali i obradovao kada sam video razna uputstva o postupcima slikanja koja mnogi "etablirani" slikari ljubomorno i sujetno drže kao ključ svoje slikarske tehnologije.
Posebno me raduje što ove stranice posećuju ljudi koji imaju potrebu da nešto iznedre, pa pitaju kako da to materijalizuju. To su pravi umetnici. Samo da ih snabdemo sa jasnim i jednostavnim zanatskim naputcima. Kada se postave isravni putokazi, tada je i putnicima lakše da pronađu svoje staze.
I na kraju, ovaj forum smatram jednim od najboljih načina da se slikanje i likovna umetnost demistifikuju. Ako nešto smatram snobovskim to je upravo mistifikacija umetnosti i njeno elitiziranje. Umetnik se ne može u to iškolovati, on čuči u svakom od nas i mora ga se podstaći da bi se iskazao, prikazao.
Svoj doprinos ovim stranama vidim samo kao onog ko je spreman da ukaže na besmisao misterija slikarske tehnologije i prikaže ono što je u svojoj molersko farbarskoj praksi utvrdio.
Neko je na nekoj od ovih strana rekao kako se ovde piše udžbenik slikarske tehnologije. U pravu je, ovo postaje pravi slikarski praktikum.

Ne mogu da odolim ,a da ne ubacim i ja koju recenicu.
Htela bih da se nadovezem na odabir drveta zaslikanje.Naravno da se oslikavanje moze obavljati na razlicitim daskama,ali ja jako bitno na koji nacin su te daske spajane i sechene.
Zato ljudi kada kupujete daske za ikone,ljubim vas ,gledaj te godove sa strane.
Takodje je mnogo bino na koji nacen je suseno drvo za dasku.
U tehnoloshkom smislu drvo je po sastavu 40%celuloza,30%lignin,25%hemiceluloza,i josh neki sastojci kao shto su smole,ulja,vosak,shkrob,i neki anorganski sastojci.
Za drveni nosioc je najbolje da se daske seku od debla,a ne od grana,makoliko bile debele,i to iz dele koji je najmenje 50cm iznad zemlje i 50 cm ispod granja,a najbolje je ono 130 cm iznad zemlje i 130 iznad granja.Najbilji deo debla je onaj koji se reze iz sredine,dok su sve loshiji oni delovi koji idu pri krajevima oblice

Poznajemo vishe secenja daski iz debla,a to su :transverzalni,radijalni,i tangentni.

Daske trensverzalnog reza pogotovu od krushke su dobre za duborez
Za nosioc ikone su veoma dobre daske radijalnog reza(i ako sam i dalje pri mishljenju da ne moze svako da radi ikone),jer im se godovi najjednakomernije krecu,tako da je i krivljenje najmanje.

Tangentni rez se najceshce srece jer je najkomercijalniji,i od njega se dobija najvise tabli.

Krivljenje daske vremenom ide suprotno od godova,odnosno godovi imaju tendenciju da se isprave,zato se prilikom ikonopisanja slika na onoj strani daske koja se krivljenjem ispupcava,odnosno na onom delu koji je blizi srzi drveta.


Puno srece u radu!

" Kreatori slika i koristi takozvane studijske boje, a naziv studijska boja se u slikarskoj tehnologiji koristi za boje koje se rade sa standardnim pigmentima, ali sa kalcitnim puniocima i takve se smatraju za jedne od najmanje kvalitetnih boja. Zato se, valjda, i zovu studijske, da se sa njima napravi studija, a tek onda pristupi slikanju dela.
Chicko.Nismo se razumjeli,ja u principu koristim talensove uljane boje,"rembrant"i "amsterdam"normalno usput rabim i neke druge mada izbjegavam miješati firme,jer unatoč svemu tehnologija proizvodnje boje se razlikuje od firme do firme,spomenuo sam ruske boje nabavio sam svojevremeno nešto nnjihovih boja i smatram ih jako dobrim "pune su"uz talens koristim neke lak boje od "Goye."bijelu u principu talensovu" rembrant"baš zbog "žučenja"oni u svoj pigment za bijelu ne stavljaju stavljaju laneno ulje već neko drugo čovjek gdje sam kupovao mi je objašnjavao i što ali nikako nisam mogao skontati uglavnom uljeneke biljke, cvijeta ..ali.. ne lan..momentalno nemam njihove bijele očekujem je uskoro pa sad koristim Winton.Imam dosta boje marke "louvre"to nam ovdje redovno dijele po kolonijama ponekad je koristim ali nije mi se lagano prebaciti s boje na boju ,ne želim ispasti presenzibilan ali navikao sam na jednu vrstu i to zna biti i problem,ja volim i dosta koristimlazur tako da volim provjerene efekte..evo slika nekih boja

Dragi Kreaatori, razumeli smo se, jer na tržištu nema onih studijskih boja o kojima sam govorio, te ih niti možeš rabiti, ali se u slikarskoj tehnologiji pod studijskim bojama podrazumeva ono što sam napisao. Pa zar su Aero studio boje loše, ako ništa drugo nisu napunjene kalcitom i mnogim mojim poznanicima su omiljene.
Da, lazure su baš nezahvalne i tu treba biti jako oprezan sa izborom boja i medijuma. Ulja koja onaj mudri trgovac spominje teško da postoje, jer je jedino laneno ulje dovoljno emulgativno i koagulativno da bi se koristilo u izradi uljanih boja, doduše, delimično makovo i eventualno lavandino ulje, pa čak i sojino mogu biti upotrebljene u uljanom slikarstvu, ali se takve slike suuuuuuše dugo, predugo. Mislim da je poenta u toj talensovoj "rembrant" dobar firnajs ili varniš sa dosta cinkove. Pokušaj da te lazure uradiš sa čistom cinkovom bojom, on oksidiše belim i onda bi trebalo da izbegneš žućenje. Eto, eksperimentiši. Ja cink kupujem na kile, kao na pijaci, ali nikad ne radim sa čistim jer su mi namazi uvek podebeli. Volim Kad slika ima mesa i slaninice.
Uf, nemoj me samo navoditi da ti slikam i šaljem svoje kolekcije boja. Zaboli me glava od toga kakav sam hrčak i kolekcionar, pogotovo kada se nakanim praviti reda po ateljeu i skladištu boja. A najgluplje od svega je što mi je najdraže, pa to najčešće i radim, da zasučem rukave, sednem uz kamen i onako ritualno istrljam sebi boje pre no što se dohvatim kičice. Još bi neki zlonamernik rekao da sam škrtac i štedim na skupim fabričkim bojama. A da su skupe, jesu u poređenju sa onim koliko me košta pigment, ulje i ono malo dodataka što idu u boju. Red veličine tubica od 60 ml u odnosu na barem kilogram boje, u zavisnosti od pigmenta.
Ruskih boja je bilo kod nas da se kupe, ali su sada nešto ređe. Nisu ušle u modu, nepravedno, kao i ruski slikari.
Draga Virginija, ti si rudnik tehnoloških znanja i umeća. A najbitnije je da te ne mrzi da to sve i otkuckaš na ovim stranama.
I sam gledam kakve se sve daske prodaju za slikanje i ježim se, posebno što se za dlaku bolje razumem u drvo od prosečnih. Naći na kvalitetno sklepanu dasku od pravilno sečenih lamela... to je premija. A tek naići na pravu pravcatu ikonu... to su tek rariteti. Gledam one slike svetaca što bi trebalo da budu ikone, pa čak ima tu jedna radnja u kojoj gospođa sedi kao u ajzlogu i slika ona lepo svece i to prodaje pod ikone. A šta narod zna šta je ikona i čemu ona služi. S toga, apsolutno te podržavam u tome da ikone ne može svako da slika, za razliku od slika svetaca ili kopije ikona koje mogu imati estetsku komponentu, ali duhovnu teško.
I opet smo na terenu zanata i umetnosti. Ako nešto traži apsolutni umetnički izraz, onda je to ikonopis, jer se umetničko delo može gledati očima i videti zanatski domet, ali se umetnost ponajpre prepoznaje onim delom naših bića koje nam najčešće zbori suprotno od onog što dobijamo fizičkim čulima. Tada i ona fikcija, iluzija koja tvori materijalnu sliku dodiruje istu žicu koja je titrala u onom pećinku što je načinio prvu sliku na svodu svog doma. I to je esencija slikanja i slikarske tehnologije.
Kaže Heseov Zlatousti da je umetnost spoj očinskog i materinskog, a ja dodajem da samo majka koja ima s kim da se splodi može i da rodi, pa makar od poroda odnegovala Narcisa.

Pozdrav Chicko ..neki dan mi je stigla pošiljka materijala među ostalim i bijela cink i titan i to baš one o kojoj sam pisao na bazi ulja koje se u prevodu zove ulje od šafranike (Zinc white and Titanium white both based on linseed oil (for painting grounds) and based on non-yellowing safflower oil)i cink i titan su polupokrivni.I ja uzimam nešto pigmenta ali u svrhu preparacije platna uzimam od firme ?????(da ne reklamiram) oni imaju i dobro kožno tutkalo njihov pigment cink i titan su oko 10€ po kg koliko je kod vas?Ovo oko reda u ateljeu svuda ista pričaali izlika je "kreativni nered"u taj nered spakujem i ono što bih zaista trebao pospremat.....

Dragi Kreatori, ne, doista se ne mogu setiti da sam nekad čuo da se ulje od šafranike koristi za uljane boje!? Čovek se uči dok je živ. Sad si mi zadao strašan izazov i ima da ispitam to ulje i tehnologiju kojom se prave boje sa šafranikom. Šafran je omiljen i izuzetno skup začin u kulinarstvu, ali ulje...hm...
Što se cena pigmenata tiče, kod nas ih ima po raznim cenama. ZnO možeš nabaviti od 4 pa do preko 10 eurića po kg. Naravno, ako se pigmenti kupuju u specijalizovanim radnjama slikarskog materijala, cene su enormne jer ih prodaju na kašićicu, ali ako si malo veštiji i promućurniji, onda se pigmenti nabavljaju po daleko nižoj ceni.
Ma, nije problem kreativni nered, jer imam ko mi ga uređuje, no je problem kada se dosetim da mi iz tog uređenog nešto zatreba. Tada me spopadnu muke i jadi te fizičko iscrpljivanje dok iz tog uređenog brda nađem baš ono što sam nekada onako, znajući da će mi jednom zatrebati, spremio. A najgore je što toga baš tada nema u prodaji. A ako ima, onda mi u atelje ulazi još jedno smetalo više koje mi je trebalo jednom i ko zna kada će još.
Najgore je što nikako da se odviknem od ulaska u prodavnice sa slikarskim priborom i farbare. Najčešće se nešto i pazari, uglavnom reda radi da prodavac ne kaže da sam smetalo koje ništa ne kupuje.
Uf, gde su ona rasterećena vremena kad sam imao samo par četkica, jednu špatulu, pakovanje boja, bočicu medijuma i terpentina te jednu paletu.

chiko,drago mi je kad mogu da pomognem.Mislim da je nama umetnicima mnogo bitno da medjusobno saradjujemo i razmenjujemo svoje znanje i iskustva.Barem meni mnogo znaci kad cujem tudje misljenje,povodom neke svoje nedoumice.Tako da ako nekome mogu da pomognem,ili ima neko pitanje,stojim na raspolaganju.
Sto se kvaliteta daski tice bas sam sad skoro imala veliki problem,jer u radionici u kojoj radimo ,nemarnoscu narucioca,stigao je veliki broj loshe napravljenih daski.U roku od nedelju dana koliko smo mi slikali na njima,vidno su pocele da "rade",dok nije doslo do potpunog pucanja,sa sve preperaturom,....ali hej!nedelju dana!,...poludela sam.

Hehehe...drvo, daske, pucanja....ma mogla bih knjigu o tome da napisem.Ali to na savest stolarima koji ga suse i obradjuju...A tesko nama kad pocnemo da slikamo na takvoj dasci.:?

Sto se toga tice, mozda bi bilo bolje slikati na dasci koja je iz jednog komada, a ne lepljena. Posto stolari ne brinu mnogo oko nacina slepljivanja dascica preparatura pre ili kasnije ispuca uzduzno na mestu gde se dve daske dodiruju.

Nedavno jedan stolar nije imao vremena da mi lepi dask iz komada, nego je napravio od jedne daske i ubacio kusake od nazad. Daska je super, nema sanse da nesto pukne na njoj. Sta mislite o tome?

Xmmm,...Zavisi od kojeg je drveta.Vidjala sam po Manastirima ikone koje su radjene na daskama iz jednog komada,a pritom su veoma stare,i velikih formata i nisu pokazale znake krivljenja(cak i nemaju kusake!!zamislite!).I ako se o jednom komadu radi,isto tako je bitno iz kog dela drveta je uzeto parche.

Imaš dosta starih ikona koje su velike, nemaju kusake i nisu iskrivljene. Najbolji primer ti je Bogorodica Trojeručica, ona na poledjini ima naslikanog Sv Nikolu (ona poznata ikona Sv Nikole), dakle nema kušake. Fazon je u tome što su se daske za takve mega projekte pripremale jako dugo vremena, a ne na brzaka...

Kazu da je bolje da je daska iz vise komada i da pre pukne ako je iz jednog dela - verovali ili ne...

Mozda bi trebalo slikati na kruskinom drvetu. To drvo se ne krivi. Svi oni stari drveni lenjiri i drvene precizne sprave su pravljene od kruske bas zbog te njene osobine... Naravno, ovo spada u teoretisanje... mislim, ko ce jos naci kruskino drvo...

A medijapan? On je malo osetljiv na vlagu ali bar ne puca... Ima svojih prednosti i mana.

Razmisljao sam o jos nekim materijalima koji bi mogli da posluze kao nosilac, ali ako to pomenem o cemu se radi, tradicionalisti ce me lincovati!

Krushka? hm,....interesantno.Znam da je dobra za duborez.Ne znam kako se ponasha kao nosioc za ikonu.
Polako ali sigurno medijapan postaje i moj faforit .Ali u vidu dashchica manjih formata,ne bih bash imala herca da radim na velikoj povrshini,i one imaju tendenciju da se izvitopere.Mojoj prijateljici se to bash skoro desilo ,i josh je radila ikonostas za neku Crkvu.Poludela je!
@vazon,otkri nam ,ubi me radoznalost!

Razmisljao sam o nekim plasticnim tablama sa par slojeva platna, pa preparatura preko toga... Sintetika na prvu loptu svima deluje odbojno, ali ako bi to bilo izdrzljivo, lepo upakovano, bez deformacija ja ne bih imao nista protiv...Da su slikari iz 14. veka imali danasnje materijale verovatno bi ih rado koristili, ako bi bili dobri.

E sad, zavisi cime slikas. Za akril je najednostavnije naci dobar nosilac. Akril je siroma vrlo skroman, prohtevi su mu minimalni i dobro se ponasa na vecini nosilaca i podloga. Za ostale tehnike (jajcana temp. npr) je vec malo teze...

hm,....interesting.Sta bi stavio kako preparaturu?
Ne slazem se da su savremeni materijali bolji od tradicionalnih.Vec nije proshao toliki vremenski period da bi se videlo kako oni zapravo reaguju.Ovo shto mi znamo su samo nagadjanja,ipak vreme je to koje chini svoje.
Ali ja sam uvek za to da treba probati,shto da ne.Ali probati,ne i zadrzati se.

nešto o tim problemima je pisao Nemanja Brkić u "tehnologija slikarstva vajarstva i ikonografija",zaključujem po nekim postupcima da se može zadržati tradicija i ukloniti problem pucanja tj razdvajanja drveta,možda armiranjem platnom ili gazom.,o tome nešto piše Brkić ako te interesira mogu skenirat taj dio pa ti poslati ....

Ok,shto da ne.
Armiranje platnom i gazom se svakako radi,ali ono ne moze saustaviti pucanje drveta,jedino shto moze doprineti ublazavanju uticaja oshtecenja na bojani sloj.

Drvo je zahtevno u pogledu sušenja i zadržavanja tog suvog stanja.
Daske isušim, najčešće se radi o onim građevinskim fosnama, ali i o daskama koje sasvim natopljene izvučem iz Dunava, u sobnim uslovima gde je vlažnost vrlo niska, a temperatura se kreće od +24 do +34 C. Bitno je da ih postavim tako da se ne iskrive, bilo da ih opteretim ili fiksiram stegama. Sušenje traje nekoliko meseci, makar daske izgledaju suve i posle par nedelja. Razlog je što je potrebno da se unutrašnja, preostala vlaga drveta pravilno rasporedi po njegovoj strukturi. U slučaju da je ona svedena samo na one najdublje slojeve, koji se zadnji isušuju, dolazi do krivljenja.

Posle oslikavanja, najbitnije je dasku zaštititi od dodira sa vlagom, jer je ona uzrok krivljenja. Postoji niz savremenih impregnatura (sintetičkih), a tradicionalistima su vosak ili parafin draži. Zagrejanim voskom se drvo premaže i po hlađenju ga se krpom dobro utrlja.
Lepljenje, lameliranje dasaka za slikanje je najefikasnije uraditi sa epoxidnim smolama, umesto drvofiksom i sličnim lepkovima za drvo.
Do sada sam obradio popriličan broj dasaka koje su oslikane i sve su u istom stanju u kojem su bile za vreme slikanja. Dakle, bez krivljenja i pucanja, mada su mnoge od ovih slika izložene poprilično negostoljubivim uslovima.
Medijapan je vrlo sličan lepenki, a lepenki ima raznih debljina, pa i onih pogodnih za slikanje. I za ove materijale važi da ih je potrebno zaštiti od vlage, jer čim se napiju - krive se.

A hoce li pomoci ako nalicje i bokove daske premazem tutkalom? Predstavlja li to neku vrstu zastite?