Glasanje na temu VRELINA
Prikazujem rezultate 1 do 12 od 12

Tema: Glasanje na temu VRELINA

  1. #1
    Legenda Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.345
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4449

    Podrazumevano Glasanje na temu VRELINA

    Očigledno je da još traju ferije, jer su pristigle svega četiri (4) priče.
    Ali nema odmora dok traje obnova!

    Zato krećemo, s nadom da će se konkurs raširiti kao virus .

    Glasaćete po sistemu 3,2, 1 ... do petka, 9.septembra, do 20h.




    Priča br. 1

    SOLARNA TORTA


    „Ja sam sva u goloj vodi“, reče Sunčica Zlatić, poslastičarka u poslastičarnici „Sunce“, specijalistkinja za pečenje tzv. solarne torte.

    Bio je početak leta, temperatura se penjala strelimice, jedva prateći živu u termometru, a kuhinja poslastičarnice „Sunce“ bila je kao usijana, uprkos napornom radu klima uređaja.

    „Za Boga miloga“, poviče Sunčica Zlatić mešajući golemom kutlačom nadjev za rečenu tortu, „pojačajte tu klimu. Muka mi je od vrućine, povratiću pravo u nadjev!“

    „Kao da bi neko primetio razliku“, reče Žilijen Kovačević, učenik ugostiteljske škole na praksi u poslastičarnici "Sunce", iritantan i iritabilan preko svih granica dobre volje.

    Sunčica Zlatić ga dohvati za kravatu i stane u šali gušiti, tog vragolastog dečkića. Jadnik je, takođe u šali, već gotovo bio izdahnuo, ali ga je u zadnji čas iz kobnoga zagrljaja svetski poznate poslastičarke izvukao Ljubiša Šešum, specijalista za doboš i mramor tortu. (Doduše, na kongresima „dobošara“ tvrdio je kako je mramorna torta njegova prava specijalnost, dok je na kongresima „mramorista“ tvrdio obrnuto, ali to je bio njegov šaljivi hir, što ne znači da njegovu stručnost treba dovoditi u pitanje.)

    „Jeste li vi normalni?“, rekao je Ljubiša Šešum. „Hoćete da nam dođe sanitarna? I zašto je ovde tako hladno? Sav sam se naježio.“

    “Ti si se naježio“, reče Sunčica Zlatić, još uvek mešajući svoj čuveni nadjev, „a ja sam sva u goloj vodi. Vruće je za popizditi!“

    Uto u kuhinju uleti šef sale.

    „13 solarnih torti za sto broj 8!“

    „Pa još ni nadjev nije gotov!“, odgovori Sunčica Zlatić. „I otkud 13? Koliko je to ljudi?“

    „Dobro Sunčica pita“, dometne Ranko Vicković, specijalista za šnenokle, slatkiš našeg detinjstva, „Ako se odjednom pojavilo trinaestoro gostiju, treba spojiti stolove!“

    Svi su se ušeprtljali od straha. Spajanje stolova valjda je najrizičnija operacija u svekolikom ugostiteljstvu; i ugledniji su se lokali spotakli o takve slučajeve i morali staviti ključ u bravu, isključiti pećnice i plinska kola, a servisni i otmeni escajg prodati budzašto.

    „Ma kakvo spajanje stolova!“, rekao je šef sale. „Za stolom broj osam zapravo ne sedi niko. 13 solarnih torti naručujem jer mi je tako rekao Boško.“

    Boško je bio gatar koji je honorarčio u poslastičarnici; jednom, ima tome možda i petnaest godina, predvideo je dolazak velike grupe belgijskih turista, kao i njihovu narudžbu od osamdeset i dve kugle sladoleda od marelice. Nakon tog uspelog proročanstva gazda je bezgranično verovao Bošku i bogato honorarisao njegov rad, premda ovaj nije imao uspešno predviđanje od zime 2006. (da će se u wc šolji uhvatiti kamenac).

    „Opet taj Boško!“, reče Sunčica Zlatić, i dalje mešajući nadjev sada već zrelo žute boje. „Krajnje je vreme da ga se gazda reši. Prekjuče sam zbog njega morala ubrizgati propolis u 72 medenjaka, koji su na kraju bačeni. A to uopšte nije moja specijalnost!“

    „U čemu je problem?“, upita gazda koji se nenadano pojavio u kuhinji.

    Retko je silazio u kuhinju, ali nešto češće se uspinjao - u podrumu lokala imao je biblioteku s mini-barom koju je posećivala najprobranija intelektualna elita glavnoga grada.

    „U čemu je, dakle, problem?“, ponovi gazda, dok je kompletno osoblje ćutalo jer se nikome nije dalo kačiti s tim kretenom.

    Sunčica Zlatić ipak ne izdrži, nego reče:

    „Problem je u tome što je ovde paklena vrućina. Ja sam sva u goloj vodi!“

    “Ali meni nije vruće!“, odgovori Ljubiša Šešum. „Ja sam se sav naježio.“

    Gazda bez reči priđe loncu Sunčice Zlatić i kažiprstom zahvati nadjev.

    “Mmmmmmm, sjajno! Mislim da mu ipak fali sunca. Sunčice, budi dobra i iznesi to još malo na terasu“, reče pa napusti kuhinju.

    Personal je ćutao tumačeći svako u sebi poslednji gazdin potez.

    „Koji ignorant!“, reče konačno Sunčica Zlatić. „On misli da se solarna torta još uvek 'osunčava'! Davno je dokazano da umjetno osvetljenje daje daleko jači retrogust. Slažeš se, Ljubiša?“

    „Hmmm“, reče Ljubiša, pa rastreseno počne dobovati po mramor torti.

    - - - - - - - - - -

    Priča br.2

    KOŽA

    Na vrelinu se navikao još kao dečak u očevoj kovačnici. Iako je vatra sastavni deo njegovog posla, uglavnom mu je trebala samo povremeno. Da bi obradio kožu, uglavnom je koristio specijalne alatke, a vatru ređe. U poslednje vreme, vatra je bila njegov najbliži saradnik.

    Nekad je bio umetnik, ljudi iz cele zemlje bi dolazili da kupe njegove opasače, čizme, sedla i mnoge druge proizvode napravljene od kože. Čak je i Divlji Bil Hikok nosio Džejmsove opasače. Radionica je odzvanjala od veselih glasova trojice šerta, koji su žedno upijali znanje, koje im je Džejms iskreno prenosio. Bio je suviše ponosan na njih, da bi bio sujetan.

    Međutim, poslednje dve godine, rat je sve promenio. Posla je bilo manje, a i to što je radio, uglavnom j ebilo za vojsku, koja se baš i ne može pohvaliti da izmiruje svoje obaveze. Jedan šegrt je poginuo, drugi je negde sa vojskom, treći je pobegao na Sever.

    Džejms je razmišljao da se možda skloni u mirnije krajeve, ali sa malom decom i bolesnom ženom, ne bi daleko stigao.

    Reputacija najboljeg kožara u celoj državi donela mu je posao, koje u mirna vremena ne bi ni pomislio da primi.

    Međutim, strah od gladi njegove dece, bio je jači od urođenog ponosa.

    Žigosanje stoke.

    Bogati veleposednici su želili da stoka nosi žig, koji će biti malo, živo umetničko delo. I nisu žalili dobro da plate.

    Nikad nije volato žigosanja, pogtovo kada je koža ovako tanka i tamna.

    Džejms je čak morao da napravi posebne instrumente da bi sve uradio kako treba.

    Pre svega morao je da žig zagreje na pravu temperaturu crvenog usijanja. Zatim bi ga prislonio na kožu, držao ga ni predugo ni prekratko, sve vreme osluškujući cvrčanje. Ako bi ispoštovao svoja pravila, na kraju bi dobio savršeni otisak, a samim tim i izdašnu platu.

    Njavažnije od svega je bilo držati čvrsto stoku, inače bi slika ostala razmrljana i nejasna. Džejms je osmilio čak i specijalne drve udlage, koje bi stoku držale mirnom.

    Nekad bi mu se činilo da stoka zapravo govori, iako mu je bilo jasno da je to samo skup nepovezanih i nerazumljivih glasova. Mada su se krici povremeno doimali skoro kao ljudski.

    Jedino što je stoku povezivalo sa ljudima, bile su oči, koji su odražavale patnju i bol. Nakon nekog vremena, presato je da ih gleda u oči, tako je bil olakše.

    Srećom, žigosanja nije imao češće od jednom nedeljno i nekako je uspevao da održi duševnu i mentalnu ravnotežu.

    Povremeno se nadao da će Sever pobediti i da više neće uvoziti beskorisnu dvonožnu stoku iz Afirke. To bi označilo njegov povratak svom starom poslu. Ali, za sada su to samo pusti snovi, pomislio je Džejms i gurnuo metalni žig u vatru da obeleži sledećeg grlo.
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.



  2. #2
    Legenda Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.345
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4449

    Podrazumevano Glasanje na temu VRELINA

    Priča br.3

    TRI MALA ĐAVOLA NA ORMANU

    Osmogodišnja devojčica ležala je u krevetu. Bolesna je bila već danima. Majka je sedela uz nju u neuspešnom nastojanju da joj obori temperaturu. Ušuškana u postelji, devojčica je očarano posmatrala grozničavo previruće prizore koji su joj se pred očima rasplinjavali i rastvarali u polja tačkastih svetalaca, postajali mutni i teški, zaglibljeni i opterećeni sopstvenom gustinom ili prozirno laki i lelujavi poput letnjih fatamorgana nad vrelim asfaltom. Na trenutak bi se sve vratilo svom normalnom obliku i poretku, da bi se odmah zatim promenilo.
    Prošlo je već skoro šest meseci otkad joj je baka čitala tu čudnu bajku u stihovima o Lorelaj. Nije dobro razumela, a ni zapamtila šta je ona bila. Sirena? Vodeni duh? Vila? Zapamtila je jedino da je češljajući dugu zlatnu kosu sedela visoko na steni i pesmom zavodila neoprezne u smrt. Lorelaj je ostavila izvanredno snažan utisak na dete i zaokupila joj je većinu pažnje i misli u vremenu koje je sledilo. Činilo joj se da je ceo svet bio izatkan od zlatnih niti viline svuda rasprostrte kose i da čarobna pesma odzvanja u ušima svega postojećeg u samom korenu stvarnosti. Sve je mirisalo, imalo ukus, privid i trag prisutnosti Lorelaj. Osećala je njenu umešanost u postojanju tolikog broja raskošnih boja , osluškivala joj je glas u rečima ljudi, lajanju pasa, mjaukanju mačaka, pesmi ptica, naslućivala njene plesne korake u dobovanju kiše, zavijanju vetra i šumu lišća. Došla je do zaključka da su svi ljudi omamljeni Lorelajinom pesmom i da lutaju izgubljeni u svetu privida i nestvarnih pejzaža. Sam život je neprestano davljenje u talasima prepletene kose.
    U svojoj dečijoj naivnosti osetila je potrebu da upozori roditelje, rođake i njihove prijatelje na nevidljivu opasnost u kojoj se nalaze. Kao odgovor dobila bi mio osmeh i glađenje po temenu, zatim blago odbijanje i na kraju, grub prekor i naređenje da prekine sa tom besmislenom fantazijom. Tada je naučila da ćuti. Umesto da zaboravi Lorelaj, prinudna tišina u kojoj ju je čuvala, omogućila joj je da mnogostruko poveća uvid u značaj svog otkrića. Svako ko se koprcao uhvaćen u Lorelajinoj mreži bio je podložan njenim zakonima koji su bili malobrojni i lako razumljivi. Ljudske sudbine je sagledavala sa lakoćom kojom se već pređeni put vidi sa vrha planine, unapred podjednako dobro kao i unazad.
    Neminovno je bilo da malo dete oseti teret krivice za toliko znanje koje ne može da podeli ni sa kim. Kao nemi posmatrač bez mogućnosti da pomogne, osećala se Lorelajinom saučesnicom. Saznala je da znati mnogo nije blagodet, već mnogo više kazna. Zašto je ona bila jedina koja primećuje Lorelaj? Da li ju je sama Lorelaj učinila takvom? Da li joj je bilo potrebno da je neko vidi i zna koliko je moćna? Možda postoji neki veći bog koji upravlja i njome? Nije znala ko je kriv za sve što joj se događalo, ali je zamrzela Lorelaj. Doživljavala ju je kao svog mučioca, opaku čarobnicu koja joj svakim danom pokazuje koliko je bespomoćna i mala, koliko je svaka ljudska sudbina besmislena i svaki napor unapred osuđen na propast. Ni ostalim ljudima nije bilo bolje, ali oni bar nisu znali da su samo lutke u Lorelajinom malom pozorištu. Da li su onda ljudi veoma mudri kad se prave glupima, žive samo da bi uživali dok mogu i silno se trude da baš ništa ne znaju?
    Ali ona više nije mogla da pobegne od onoga što je već znala i videla svaki dan. Još gore, baš zato što je znala, nije mogla više ni da se druži sa ljudima, ni da se igra sa decom, ni da se zalaže u školi, ni da se nada svetloj budućnosti. Ophrvana teškom tugom svoje usamljenosti, jačala je svakodnevno i rasla u odlučnosti. Šta je Lorelaj bila za nju? - Najgori protivnik koga je morala da pobedi, da nekako pronikne u njenu tajnu i onda pokuša da oslobodi sve ljude. Samo ta pobeda, ako bi ikako i mogla da se postigne, bila bi gorka i nevesela. Odreći se Lorelaj značilo bi odbaciti sve što voliš i što ti je ikada bilo drago na ovom svetu. Koji čovek može da voli svet, a da je imun na magiju boja, oblika, zvukova, mirisa, ukusa... A Lorelaj je bila sve to. U svom malom umu odgonetala je mogućnosti voljenja života bez robovanja njegovim užitcima.
    Prenuvši se na čas iz bunovnog razmišljanja, ugledala je tri crna đavolčića kako razdragano igraju na ormanu. Mahali su veselo crvenim trozubcima. Devojčica se nasmejala i na majčin upitan pogled pokazala je prstom i viknula:
    - Mama, vidi, tri mala đavola igraju na ormanu! Zar nisu smešni?
    Nikada nije zaboravila izraz izbezumljenosti od straha na licu svoje majke pre nego što je otrčala da pozove oca. Htela je da vikne za njom da i ona zna da je to od vreline vatre koja ju je rastapala i da nema veze da li vidi njih ili bilo šta drugo... U čemu je razlika, mama? Sve je to samo Lorelaj..

    - - - - - - - - - -

    Priča br.4

    ***

    Vrelina. Ležim na krevetu, na leđima, žmurim. Kap znoja žuri niz vrat i golica me. Golicljiv kakav sam, kikoćem se u očekivanju sledeće. Razmišljam o Indiji, vrelom vazduhu i toploti u nozdrvama. Nisam nikada bio u toj zemlji sunca koje prži, ali mora da je tako, mislim. Prisećam se slika iz autobusa, od pre par sati. Oznojena lica i izmučeni pogledi traže otvore na prozorima i odmak od tela pored sebe. Izgužvana, vlažna odela i tašne vraćaju se kući. Zatvaram kapke i upijam toplotu koja me obavija. Mmmm mumlam u sebi i zadovoljno se smešim. Dobro je, samo da nije hladno, razmišljam. Sećam se zime, bolesti i hladnih nogu. Četiri para debelih čarapa, dve trenerke, dva jorgana i cvokot. Ledeni prsti gladni brze krvi trljaju se mahnito, bezuspešno. Mmmm mumlam glasno i meškoljim se na dušeku. Dobro je ovo, osećam. Kap klizi niz čelo. Kikoćem se.

    - - - - - - - - - -

    ***

    Izvolite, možete glasati.
    Poslednji put ažurirao/la Borac za prava zivotinja : 06.09.2016. u 11:03
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  3. #3
    Primećen član shonery (avatar)
    Učlanjen
    06.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    881
    Tekstova u blogu
    47
    Reputaciona moć
    73

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu VRELINA

    Pa, da počenemo i ovu sezonu...

    Priča 1 - 3

    Priča 3 - 2

    Priča 4 - 1
    Put večno ide, nikada ne prestaje.....

    carpe diem, uvek i sada

  4. #4
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    26.471
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu VRELINA

    3-3
    4-2
    1-1

  5. #5
    Drevna Kornjača sanja* (avatar)
    Učlanjen
    25.03.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.601
    Tekstova u blogu
    171
    Reputaciona moć
    179

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu VRELINA

    4 - 3 poena. Kratko i upečatljivo, a nepretenciozno. Pitko.
    2 - 2 poena. Dobila bi tri, ali sam se saplitala o prekobrojne zareze, jbg, a to mi baš smeta. Stilski mi nije legla, previše redundanse, previše školski pisano, ali je ideja sjajna, otud bodovi.
    Sad da vidimo kojoj ću poslednji poen.
    U principu su sve četiri dobre priče.
    Dobra mi je ideja s ovom devojčicom koju mori vrućica, a dobra mi je i vrelina ove nadrealne kuhinje u kojoj Sunčica peče solarne torte. Hajd za Sunčicu treći poen.
    Dakle:
    1 - 1 poen.
    Čim neko pokuša da mi se uvuče u dupe, ja pomislim da ima neke zadnje namere...

  6. #6
    Aktivan član
    Učlanjen
    27.01.2016.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.341
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu VRELINA

    Priča broj 4 - 3 poena
    Priča broj 2 - 2 poena
    Priča broj 1 - 1 poen

    Drago mi je da se konkurs nastavlja...

    Pozdrav svima!!!

  7. #7
    Moderator Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    20.891
    Reputaciona moć
    1464

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu VRELINA

    Priča br.3 - 3
    Priča br.4 - 2
    Priča br.2 - 1

  8. #8
    Aktivan član
    Učlanjen
    28.08.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Svijet ideja
    Poruke
    1.363
    Reputaciona moć
    211

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu VRELINA

    Mogu li ja samo komentirati da batalite svi zajedno zanat?

  9. #9
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    26.471
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu VRELINA

    Citat Original postavio AristotelSRB Pogledaj poruku
    Mogu li ja samo komentirati da batalite svi zajedno zanat?
    Smiri se šefe-jeste bilo boljih priča ovde,ali i na bolje teme...
    Pisci ljubavničkih priča su zatajili...A di nema seksa-ybš ostalo!

  10. #10
    Primećen član shonery (avatar)
    Učlanjen
    06.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    881
    Tekstova u blogu
    47
    Reputaciona moć
    73

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu VRELINA

    i ja sam očekivao neku polu pornjavu, ali nič, istrošili se ljubavnički pisci na moretu...
    Put večno ide, nikada ne prestaje.....

    carpe diem, uvek i sada

  11. #11
    Aktivan član Napast (avatar)
    Učlanjen
    13.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.328
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu VRELINA

    Priča br. 1 - 3 poena
    Priča broj 3 -2 poena
    Priča broj 2 - 1 poen

    Pozdrav svima
    Praštanje je osnov ljubavi a ljubav osnov života.

  12. #12
    Primećen član
    Učlanjen
    03.06.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.000
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu VRELINA

    Priča broj 2 - 3 poena
    Priča broj 3 - 2 poena
    Priča broj 4 - 1 poen

Slične teme

  1. GLASANJE na temu TABLETOP
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 80
    Poslednja poruka: 01.11.2012., 11:37
  2. GLASANJE na temu HRANA
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 21.10.2012., 07:53
  3. GLASANJE na temu DRVO
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 144
    Poslednja poruka: 07.10.2012., 11:59
  4. GLASANJE na temu Sitnicarenje
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 58
    Poslednja poruka: 14.09.2012., 00:45
  5. GLASANJE na temu....PLES SENKI
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 62
    Poslednja poruka: 12.08.2012., 09:52

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •