Majka koja je pljunula na današnji način vaspitanja dece: Ja sam tebe rodila, ne ti m

drdoktor

Elita
Banovan
Poruka
23.062
Majka koja je pljunula na današnji način vaspitanja dece: Ja sam tebe rodila, ne ti mene! - Stil magazin
http://stil.kurir.rs/vase-dete-vi/m...ce-ja-sam-tebe-rodila-ne-ti-mene-clanak-51780
Sent from Maxthon Cloud Browser

Majka koja je pljunula na današnji način vaspitanja dece: Ja sam tebe rodila, ne ti mene!
Posmatram mlade roditelje po parkovima. I bude mi ih žao. Vidim da se batrgaju, isfrustrirani su, ne mogu da savladaju rođeno dete od četiri godine. Jure za njima sa šerpicama po parku i hrane ih u trku, jer "on samo tako hoće da jede". Trče za njima da im spreče pad. Pusti ga da padne bre, piše izričita mama

Da li se sećate vremena kada su stariji bili autoritet? Ja se sećam vrlo dobro. Volela sam te čvrsto utemeljene granice.

Bio je dovoljan ćaletov prekorni pogled za stolom da mi bude odmah jasno da se supa ne srče i da se ne priča punih usta. Nastavnici su se poštovali ustajanjem kad uđu u učionicu, gromkim: Dobar dan, urađenim domaćim i urednom školskom keceljom.

Roditelji su bili red i zakon. Babe i dede smo slušali jer se to od nas očekivalo i to nikome nije predstavljalo problem. Ako nisi dobar u školi, prosto si nagrabusio, nema tu šta dalje da se priča. Nema napolje, nema bicikl, nema džeparac, srećan ako ne dobiješ papučom po guzi odmah posle roditeljskog. Reč roditelja je poslednja.

Ako posle izgovoriš makar: Dobro, sledi upozorenje: Ako li te ja opandrčim ima da zujiš tri dana, jes’ čuo? Moja je zadnja. I ti onda samo klimneš glavom, ne isplati ti se da rizikuješ da fasuješ kaznu, ide vikend. Najgore što može da ti se desi je da ceo vikend trebiš sa babom pirinač. Mnogo pirinča. Ili da čistiš klice sa dvesta kila proklijalih krompira u podrumu.

Znao se red u vezi svega, i mi smo ga odrastajući prihvatali kao čvrsto postavljenu granicu koja se ne prelazi. Ne voliš boraniju za ručak? Ješćeš je za večeru. Nećeš ni za večeru? Čeka te ta ista boranija za doručak. Onda skapiraš koliko je to ogavno, pa je pojedeš za ručak kad ti je posluže.

Šta ima slatko? Ima jabuke. Nešto slađe? Ima jaje sa šećerom ili narendaj jabuke sa šećerom, jedi šećer, ne znam…Ima još pet dana do penzije, tada će biti sladoleda. Nagrade za odličan uspeh u školi i opšte dobro vladanje su bile vrlo skromne i mi smo im se beskrajno radovali. Za odličan uspeh od ćaleta i keve sam dobijala nešto posebno. Pamtim prvi vokmen. I učila sam za taj vokmen dan i noć, pisala referate, popravljala ocene samo da u hodu mogu da slušam Blondie i Depeche Mode u zelenim starkama koje sam dobila prošle godine za odličan uspeh.

Starke su bile najbolje što si mogao u to vreme da poseduješ od obuće, ako ti ih neko donese iz Amerike, u suprotnom dobiješ neke patike na čičak iz Borovo prodavnice i vozi, dok se ne pocepaju to ti je što ti je.

Ne mogu da skapiram šta se u međuvremenu promenilo u vezi vaspitavanja dece i sistema nagrađivanja. Deca danas imaju mnogo toga, i ničemu se posebno ne raduju. Lenjost i obesnost se tretiraju kao "pa takav je šta ću mu ja". Šta se desilo sa igrama ledeni čika, žmurke, lastiš, care, care gospodare? Internet se desio.

Parkove i dvorišta su zamenile socijalne mreže. Preko noći. Podmuklo. Mi smo to prihvatili. Pozdravili. Pridružili se tom vidu druženja za koje je potreban samo računar i struja. Deca se druže online. Unutra.

Kao roditelj, sledila sam starinski recept mojih roditelja kako da ti deca ne pojedu mozak ili kako da ostaneš normalan, autoritativan i da imaš neograničenu slobodu kretanja.

Kao da je postao trend da granice ne postoje ili roditelji ne umeju da ih postave i održe stabilnim. U suštini se promenilo to što se deca tretiraju kao da su od morske pene. Ponekad tako stanem i posmatram mlade roditelje po parkovima. I bude mi ih žao. Vidim da se batrgaju, isfrustrirani su, ne mogu da savladaju rođeno dete od četiri godine. Jure za njima sa šerpicama po parku i hrane ih u trku, jer "on samo tako hoće da jede". Trče za njima da im spreče pad. Pusti ga da padne bre, kako će da razvije motoriku sopstvenih ruku i nogu ako ne zna da postoji i ta mogućnost…da padne.

Moj ne jede spanać, moj ne jede meso, samo krompir hoće, ovaj moj ne spava do ponoći... Šta bre ne spava, pa lepo piše u knjizi dr Spoka: Stavite ga u krevet nahranjenog, presvučenog i ugasite svetlo. U devet u krevet bre. Plači, baš me briga, i ja sam živ stvor. Gde je mojih pet minuta?

Ja sam njih rodila, ne oni mene. Postoji vreme i mesto za jelo, spavanje, igru i tu nema kompromisa. To je prosto tako. Nije svrha roditeljstva da mu budeš rob, već da napraviš od njega čestito ljudsko biće sa stečenim zdravim navikama. Da sa detetom izgradiš zdrav, razuman odnos gde se zna da je međusobno poštovanje najbitnije, kao i doslednost svakog izgovorenog pravila.

Najvažnija lekcija za vaše dete: Status ove majke podelilo 700 hiljada ljudi! (FOTO)

-Izvinite, reče mi jedna mlada žena, dete vam jede zemlju.

-Znam, neka jede ako mu se sviđa. To je mala životinja, ako mu ne bude po volji, pljunuće je.

Nisam stekla mnogo istomišljenika u tim spontano, zajedničkim okupljanjima po parkovima. Mnogima sam delovala čudno i klonili su me se. I to sam razumela. Nisam pričala, dok mi se ne postavi pitanje. Tvoje dete, tvoja briga.

Žao mi je da te slušam koliko silno grešiš, mlada ženo. Grešiš jer si ga pustila da se baca po betonu i da te šutira jer nije dobio dvadeset petu lizalicu, grešiš jer si neispavana zato što on ne spava do jedan noću. Grešiš što mu plaćaš lizalicama da bude dobar prema tebi i drugima. Grešiš jer mu stalno brišeš ruke vlažnim maramicama.

Grešiš jer ga učiš da će ga svaki pas ujesti i svaka mačka ogrebati. Grešiš što je gojazan, u pelenama sa cuclom, a ima četiri i po godine i zubi su mu crni od karijesa. Grešiš što mu ne daš da ide u pesak da se ne bi isprljao, i na tobogan da ti ne bi morala da ga hvataš, jer će mu se guza pregrubo prizemljiti za tvoj kriterijum. Onda će plakati…a ti si ostala bez slatkiša u toj tvojoj torbi sa dezenom pačića. Žao mi te je, ženo. Žao mi te je, jer znam u šta ćeš da se pretvoriš. U ono što nikome ne prija. Čak ni tom detetu.

(Izvor: detinjarije.com / Sandra Todorović)

....................

Hm, ova moze da fasuje zatvor. :think:

Sent from my SM-T815 using Tapatalk
 
Majke su jos i dobre, ali kada ocevi pocnu da se trte sa ovim, to je smejurija, i to zasluzuje samo jednu roditeljsku kasnije kada dete dovoljno fizicki ojaca.

Ja mislim da svaki otac koji je koristio fizicku silu u vaspitavanju dece, zasluzuje makar 5 puta toliko kada dete krene da vaspitava njega, u kasnijim godinama zivota.
 
Poslednja izmena:
Majke su jos i dobre, ali kada ocevi pocnu da se trte sa ovim, to je smejurija, i to zasluzuje samo jednu roditeljsku kasnije kada dete dovoljno fizicki ojaca.

Ja mislim da svaki otac koji je koristio fizicku silu u vaspitavanju dece, zasluzuje makar 5 puta toliko kada dete krene da vaspitava njega, u kasnijim godinama zivota.

Ima situacija kada to treba raditi nazalost, ali tu je manje-vise kasno.
 
Ima situacija kada to treba raditi nazalost, ali tu je manje-vise kasno.

Autoritet se ne stice silom ili statusom, vec znanjem.

Na zalost ovih koji se kriju iza nekih tehnickih i fizickih stvari da im tako bude lakse u zivotu, od najblizih osoba ne mozes da se sakrijes, u odnosu sa njima moras da budes fenomenalan, sustinski. To posebno vazi za decu.

A inace, nema neke velike razlike u decijem dozivljaju i 'ucenju' kada ga lupas po dupetu, ili kada mu pesnicom rabijes glavu.

Glavna lekcija koju moze dete da nauci iz toga je da si frustriran, i da treba da sam sa sobom lecis te svoje frustracije.
 
Autoritet se ne stice silom ili statusom, vec znanjem.

Na zalost ovih koji se kriju iza nekih tehnickih i fizickih stvari da im tako bude lakse u zivotu, od najblizih osoba ne mozes da se sakrijes, u odnosu sa njima moras da budes fenomenalan, sustinski. To posebno vazi za decu.

A inace, nema neke velike razlike u decijem dozivljaju i 'ucenju' kada ga lupas po dupetu, ili kada mu pesnicom rabijes glavu.

Glavna lekcija koju moze dete da nauci iz toga je da si frustriran, i da treba da sam sa sobom lecis te svoje frustracije.

Šta zna dete šta je avion.
 
Roditelji su bili red i zakon. Babe i dede smo slušali jer se to od nas očekivalo i to nikome nije predstavljalo problem. Ako nisi dobar u školi, prosto si nagrabusio, nema tu šta dalje da se priča. Nema napolje, nema bicikl, nema džeparac, srećan ako ne dobiješ papučom po guzi odmah posle roditeljskog. Reč roditelja je poslednja.

Ako posle izgovoriš makar: Dobro, sledi upozorenje: Ako li te ja opandrčim ima da zujiš tri dana, jes’ čuo?

S druge strane, baš tako su stvorene generacije poltrona kojima i danas idu bale na usta kad vide analni otvor ili poster Vođe

- - - - - - - - - -

Sredina je majka. A ona valjda tek sledi.
Prvo je bio tiranski sistem "vaspitavanja", danas ovaj egoistično-razmazivački, valjda posle svega sledi i neka zdrava sredina ( da se granice znaju, uči obavezama ali i da dete ima pravo na svoj stav i izbor)
 
S druge strane, baš tako su stvorene generacije poltrona kojima i danas idu bale na usta kad vide analni otvor ili poster Vođe

To je logicno.

Starije generacije su ucene na taj nacin da ne preispituju autoritete, i da uvek slusaju onog ko je formalno iznad njih. Posto se, sto je drustvo neslobodnije, autoritet vise stice kroz formu.

Logicno je da ce biti puno poltrona medju takvim generacijama.
 
S druge strane, baš tako su stvorene generacije poltrona kojima i danas idu bale na usta kad vide analni otvor ili poster Vođe

- - - - - - - - - -

Sredina je majka. A ona valjda tek sledi.
Prvo je bio tiranski sistem "vaspitavanja", danas ovaj egoistično-razmazivački, valjda posle svega sledi i neka zdrava sredina ( da se granice znaju, uči obavezama ali i da dete ima pravo na svoj stav i izbor)

Dok mi ubodemo gde je sredina više nas neće ni biti.
 
Jeste, a koje batine su trpele pre zene od strane svojih muzeva, to nije vazno uopste? Balkanski mentalitet je duboko prodreo u sva pora drustva i potrebne su deceniju u Srbiji da se izluftira taj namcorski sistem u kome cim zena pogleda mrko muza i nesto kaze dobije samar.

Selendre su posebna prica, jer je tu narod duboko zatucan i neobrazovan. I tradicija je da se zena i deca ubiju od batina !!!
Moja majka je kao devojka od 18 godina zakasnila samo 5 min i dobila je od mog dede takve batine da nije mogla da ustane 3 dana iz kreveta...naravno to vreme policija je to smatrala porodicnim vaspitanjem! Eto koliko smo zatucani !!!
 
Poslednja izmena:
Majka koja je pljunula na današnji način vaspitanja dece: Ja sam tebe rodila, ne ti mene! - Stil magazin
http://stil.kurir.rs/vase-dete-vi/m...ce-ja-sam-tebe-rodila-ne-ti-mene-clanak-51780
Sent from Maxthon Cloud Browser

Majka koja je pljunula na današnji način vaspitanja dece: Ja sam tebe rodila, ne ti mene!
Posmatram mlade roditelje po parkovima. I bude mi ih žao. Vidim da se batrgaju, isfrustrirani su, ne mogu da savladaju rođeno dete od četiri godine. Jure za njima sa šerpicama po parku i hrane ih u trku, jer "on samo tako hoće da jede". Trče za njima da im spreče pad. Pusti ga da padne bre, piše izričita mama

Da li se sećate vremena kada su stariji bili autoritet? Ja se sećam vrlo dobro. Volela sam te čvrsto utemeljene granice.

Bio je dovoljan ćaletov prekorni pogled za stolom da mi bude odmah jasno da se supa ne srče i da se ne priča punih usta. Nastavnici su se poštovali ustajanjem kad uđu u učionicu, gromkim: Dobar dan, urađenim domaćim i urednom školskom keceljom.

Roditelji su bili red i zakon. Babe i dede smo slušali jer se to od nas očekivalo i to nikome nije predstavljalo problem. Ako nisi dobar u školi, prosto si nagrabusio, nema tu šta dalje da se priča. Nema napolje, nema bicikl, nema džeparac, srećan ako ne dobiješ papučom po guzi odmah posle roditeljskog. Reč roditelja je poslednja.

Ako posle izgovoriš makar: Dobro, sledi upozorenje: Ako li te ja opandrčim ima da zujiš tri dana, jes’ čuo? Moja je zadnja. I ti onda samo klimneš glavom, ne isplati ti se da rizikuješ da fasuješ kaznu, ide vikend. Najgore što može da ti se desi je da ceo vikend trebiš sa babom pirinač. Mnogo pirinča. Ili da čistiš klice sa dvesta kila proklijalih krompira u podrumu.

Znao se red u vezi svega, i mi smo ga odrastajući prihvatali kao čvrsto postavljenu granicu koja se ne prelazi. Ne voliš boraniju za ručak? Ješćeš je za večeru. Nećeš ni za večeru? Čeka te ta ista boranija za doručak. Onda skapiraš koliko je to ogavno, pa je pojedeš za ručak kad ti je posluže.

Šta ima slatko? Ima jabuke. Nešto slađe? Ima jaje sa šećerom ili narendaj jabuke sa šećerom, jedi šećer, ne znam…Ima još pet dana do penzije, tada će biti sladoleda. Nagrade za odličan uspeh u školi i opšte dobro vladanje su bile vrlo skromne i mi smo im se beskrajno radovali. Za odličan uspeh od ćaleta i keve sam dobijala nešto posebno. Pamtim prvi vokmen. I učila sam za taj vokmen dan i noć, pisala referate, popravljala ocene samo da u hodu mogu da slušam Blondie i Depeche Mode u zelenim starkama koje sam dobila prošle godine za odličan uspeh.

Starke su bile najbolje što si mogao u to vreme da poseduješ od obuće, ako ti ih neko donese iz Amerike, u suprotnom dobiješ neke patike na čičak iz Borovo prodavnice i vozi, dok se ne pocepaju to ti je što ti je.

Ne mogu da skapiram šta se u međuvremenu promenilo u vezi vaspitavanja dece i sistema nagrađivanja. Deca danas imaju mnogo toga, i ničemu se posebno ne raduju. Lenjost i obesnost se tretiraju kao "pa takav je šta ću mu ja". Šta se desilo sa igrama ledeni čika, žmurke, lastiš, care, care gospodare? Internet se desio.

Parkove i dvorišta su zamenile socijalne mreže. Preko noći. Podmuklo. Mi smo to prihvatili. Pozdravili. Pridružili se tom vidu druženja za koje je potreban samo računar i struja. Deca se druže online. Unutra.

Kao roditelj, sledila sam starinski recept mojih roditelja kako da ti deca ne pojedu mozak ili kako da ostaneš normalan, autoritativan i da imaš neograničenu slobodu kretanja.

Kao da je postao trend da granice ne postoje ili roditelji ne umeju da ih postave i održe stabilnim. U suštini se promenilo to što se deca tretiraju kao da su od morske pene. Ponekad tako stanem i posmatram mlade roditelje po parkovima. I bude mi ih žao. Vidim da se batrgaju, isfrustrirani su, ne mogu da savladaju rođeno dete od četiri godine. Jure za njima sa šerpicama po parku i hrane ih u trku, jer "on samo tako hoće da jede". Trče za njima da im spreče pad. Pusti ga da padne bre, kako će da razvije motoriku sopstvenih ruku i nogu ako ne zna da postoji i ta mogućnost…da padne.

Moj ne jede spanać, moj ne jede meso, samo krompir hoće, ovaj moj ne spava do ponoći... Šta bre ne spava, pa lepo piše u knjizi dr Spoka: Stavite ga u krevet nahranjenog, presvučenog i ugasite svetlo. U devet u krevet bre. Plači, baš me briga, i ja sam živ stvor. Gde je mojih pet minuta?

Ja sam njih rodila, ne oni mene. Postoji vreme i mesto za jelo, spavanje, igru i tu nema kompromisa. To je prosto tako. Nije svrha roditeljstva da mu budeš rob, već da napraviš od njega čestito ljudsko biće sa stečenim zdravim navikama. Da sa detetom izgradiš zdrav, razuman odnos gde se zna da je međusobno poštovanje najbitnije, kao i doslednost svakog izgovorenog pravila.

Najvažnija lekcija za vaše dete: Status ove majke podelilo 700 hiljada ljudi! (FOTO)

-Izvinite, reče mi jedna mlada žena, dete vam jede zemlju.

-Znam, neka jede ako mu se sviđa. To je mala životinja, ako mu ne bude po volji, pljunuće je.

Nisam stekla mnogo istomišljenika u tim spontano, zajedničkim okupljanjima po parkovima. Mnogima sam delovala čudno i klonili su me se. I to sam razumela. Nisam pričala, dok mi se ne postavi pitanje. Tvoje dete, tvoja briga.

Žao mi je da te slušam koliko silno grešiš, mlada ženo. Grešiš jer si ga pustila da se baca po betonu i da te šutira jer nije dobio dvadeset petu lizalicu, grešiš jer si neispavana zato što on ne spava do jedan noću. Grešiš što mu plaćaš lizalicama da bude dobar prema tebi i drugima. Grešiš jer mu stalno brišeš ruke vlažnim maramicama.

Grešiš jer ga učiš da će ga svaki pas ujesti i svaka mačka ogrebati. Grešiš što je gojazan, u pelenama sa cuclom, a ima četiri i po godine i zubi su mu crni od karijesa. Grešiš što mu ne daš da ide u pesak da se ne bi isprljao, i na tobogan da ti ne bi morala da ga hvataš, jer će mu se guza pregrubo prizemljiti za tvoj kriterijum. Onda će plakati…a ti si ostala bez slatkiša u toj tvojoj torbi sa dezenom pačića. Žao mi te je, ženo. Žao mi te je, jer znam u šta ćeš da se pretvoriš. U ono što nikome ne prija. Čak ni tom detetu.

(Izvor: detinjarije.com / Sandra Todorović)

....................

Hm, ova moze da fasuje zatvor. :think:

Sent from my SM-T815 using Tapatalk
Svaka joj je na mestu. Neke shvate ali vrlo kasno da su bukvalno robovi svojoj deci, a vade se na veliku ljubav, na neka nova pravila u vaspitavanju. Sve u svemu bude mi zao kad vidim kako neka deca bukvalno terorisu roditelje, a ovi bez reci pristaju na to. Neka im onda, nek trpe.
 
kad god krene prica o danasnjim i nekadasnjim roditeljima, meni uvek odzvanja u glavi recenica koju sam cula kad sam bila mala:
- tako je divan posao nasla, odlicna plata a ne mora nista da radi!-
toliko o tim nekadasnjim autoritetima...

Kakve sad to ima veze sa vaspitavanjem dece i ne dozvoljavanju da ti se popnu na glavu? Da oni odredjuju kad ce u krevet, da histerisu kad god im se ne da ono sto oni bas TAD hoce i da ne nabrajam, predugacko bi bilo.
Nekog reda mora biti, mora se znati ko kome sta moze da kaze i kako. Krace, kao sto i u textu stoji, ko je koga rodio.
 
Kakve sad to ima veze sa vaspitavanjem dece i ne dozvoljavanju da ti se popnu na glavu? Da oni odredjuju kad ce u krevet, da histerisu kad god im se ne da ono sto oni bas TAD hoce i da ne nabrajam, predugacko bi bilo.
Nekog reda mora biti, mora se znati ko kome sta moze da kaze i kako. Krace, kao sto i u textu stoji, ko je koga rodio.

pa ima veze. to su ti isti roditelji. isti autoritet isti moral...
meni je mnogo vaznije da deca znaju da se u zivotu nista ne dobija za dz. nego da mora pojesti boraniju.
ps
ako postoji roditelj koji je odmoran dok su mu deca bas mala, taj ili ima debelu pomoc ili sa njim nesto nije u redu.
 
.. možda je povezano s tim što je manje vremena za djecu pa da ugode njima i sebi ublaže krivicu, možda je do toga što opet nemaju vremena .. već da sebi olakšaju zakidaju djetetov prirodni put ka osamostaljivanju, možda je previše knjiga o tome kako odgajati ..pa zbunjeni informacijama od sviju (strucnih i nestrucnih) ..izmisle nešto svoje, možda je do sve većeg broja djece s potrebama .. i manjka potpore pa su naslonjeni sami na sebe..

svašta tu ima, al da su današnji roditelji marionete svoje djece- jesu. Ne svi.
 
pa ima veze. to su ti isti roditelji. isti autoritet isti moral...
meni je mnogo vaznije da deca znaju da se u zivotu nista ne dobija za dz. nego da mora pojesti boraniju.
ps
ako postoji roditelj koji je odmoran dok su mu deca bas mala, taj ili ima debelu pomoc ili sa njim nesto nije u redu.
Moja su znala da se mora pojesti ono sto je u tanjiru. Da se mora srediti svoja soba,,da se na spabanje ide u 20h, bez diskusije. Da se crtani ne gleda od zore do mraka, imale smo vreme za igru, odmor, druzenje.
Meni nije normalno ni to stalno kukanje o umoru kad su deca mala. Najlakse mi je bilo kad su bile bas male. I sad ovu malenu je najlakse paziti, milina. Sa vecom se vec i umorim, ali ako je zaintetesujem za nesto, pa pise, boji, potraje to pa se opet moze odmoriti.
Ustvari sve je stvar organizacije, bar iz mog iskustva.
 

Back
Top