Kako izaci na kraj sa 2-godisnjakom?

dr.med.:
Molim iskusne mame da mi daju savjet, kako da izadjem na kraj sa svojim 2.5 godisnjakom!? Naime, njegovo ponasanje me izludjuje. Do svoje otprilike druge godine, bio je "podnosljivo" dijete, imao je tu i tamo nekih bubica, ali sve se dalo rijesiti bez nekog stresa. Otkad je napunio 2. godine nastaje haos. Ukratko, ne moze se nijedna radnja uraditi, a da to nije praceno njegovim urlanjem.i negodovanjem. Spavanje-vriska, pranje zuba-vriska, shopping-vriska, plivanje, kupanje, jedenje, setanje, igranje...i tako dalje, u svemu on nadje neki razlog da negoduje, da nam pravi stres. To nam je vec poceli kontrolirati zivot, ne mozemo vise ni otici negdje sa njim, jer smo dozivjeli i da nas istjeraju iz prodavnice i da mu se, pored nas zivih, teta izdere u vozu. Ne mozemo da shvatimo, kako se desilo da se od prilicno razumnog djeteta pretvori u nedruzeljubivo, samozivo razmazeno deriste. Mozda je to islo postepeno, ali ja nisam primijetila, jer osim njega nemam nikakvih drugih obaveza i imala sam vremena da mu ispunim.svaku zelju, ali to se u jednom trenutku pretvorilo u bezobrazluk. Da ne napominjem da sam pokusala sa razgovorom i raznoraznim taktikama, kada on pocne da urla, ne cuje vise nista. Ne bih zeljela da primjenjujem batine, to mi je posljednje, nadam se ne jedino rjesenje. Ima li neko neki savjet ili iskustvo, sta da radim?? Pozdrav od ocajne mame
Kliknite za proširenje...

Guglaj o tantrumima. Možda naiđeš na korisne savete. Javljaju se oko druge godine, u isto vreme otprilike kad i "ne" faza.
 
Alisa u zemlji čuda:
Deca tu negde oko treće godine počinju da ispituju granice. Isprobavaju šta im je dozvoljeno, a šta nije.
To je faza i ponavlja se nekoliko puta u detinjstvu. Potpuno je normalna i svi smo je imali, više ili manje naglašenu.
Tako da sve što roditelji treba da urade je da izdrže i da nikako ne popuštaju.
Sa detetom od 2,5godine nema razgovora, to je smešno. Kako dete u tom uzrastu može uopšte da razume šta mu se govori?
Batine zato i postoje, ne prebijanje deteta, nego ćuška jer u tom uzrastu samo to razumeju.
Tek negde oko 5-6 godina počinje razgovor sa detetom.
Kliknite za proširenje...



Svakog ko udari dete po glavi bi ja strpao u zatvor. Ti da si moja žena imala bi šta da pišeš u Temi Fizičko i psihičko zlostavljanje u braku. Nebi razgovarali jer ti nisi u uzrastu da razumeš, al bi te prebio ko mačku da ćušneš moje dete. Namerno nisam napisao "naše" jer ko ćuška dete nije ni zaslužio da ga ima. :evil:
 
dr.med.:
Molim iskusne mame da mi daju savjet, kako da izadjem na kraj sa svojim 2.5 godisnjakom!? Naime, njegovo ponasanje me izludjuje. Do svoje otprilike druge godine, bio je "podnosljivo" dijete, imao je tu i tamo nekih bubica, ali sve se dalo rijesiti bez nekog stresa. Otkad je napunio 2. godine nastaje haos. Ukratko, ne moze se nijedna radnja uraditi, a da to nije praceno njegovim urlanjem.i negodovanjem. Spavanje-vriska, pranje zuba-vriska, shopping-vriska, plivanje, kupanje, jedenje, setanje, igranje...i tako dalje, u svemu on nadje neki razlog da negoduje, da nam pravi stres. To nam je vec poceli kontrolirati zivot, ne mozemo vise ni otici negdje sa njim, jer smo dozivjeli i da nas istjeraju iz prodavnice i da mu se, pored nas zivih, teta izdere u vozu. Ne mozemo da shvatimo, kako se desilo da se od prilicno razumnog djeteta pretvori u nedruzeljubivo, samozivo razmazeno deriste. Mozda je to islo postepeno, ali ja nisam primijetila, jer osim njega nemam nikakvih drugih obaveza i imala sam vremena da mu ispunim.svaku zelju, ali to se u jednom trenutku pretvorilo u bezobrazluk. Da ne napominjem da sam pokusala sa razgovorom i raznoraznim taktikama, kada on pocne da urla, ne cuje vise nista. Ne bih zeljela da primjenjujem batine, to mi je posljednje, nadam se ne jedino rjesenje. Ima li neko neki savjet ili iskustvo, sta da radim?? Pozdrav od ocajne mame
Kliknite za proširenje...

..kad pocne da "urla" iskuliraj izadji iz prostorije ako je moguce, ako nije okreni ledja ne gledaj ga u opste, nista ne pomaze bolje od toga da ono shvati da to ne prolazi, ta vriska,cika
treskanje ili sta vec jos radi...nece batinama postici ama bas nista....mozda uspes nesto kaznom tipa cosak ali kod neke dece ni to ne da neke rezultate...samo iskuliraj...treniraj
nije tesko....i budi dolucna i dosledna...kad kazes NE da bude ne, da ne popustis svaki put kad malo jace "zaurla"...par puta i odstace ako budes dosledna, ako ne nadrljala si jer
ce to da radi i sa 10-12 godina, jer zna da mu se moze...deca su mala, ali i tako mali koliko god mislili da ne znaju, znaju puno...samo doslednost moze pomoci....srecno...

- - - - - - - - - -

Boljarin:
Sacekas da napuni trecu godinu...i izasao si na kraj sa drugom.
Kliknite za proširenje...

...:lol:
 
..itekako znaju, da..
primjer- ta vriska i bacanje na pod je čista manipulacija. Djelovalo je jednom, zašto ne bi opet.
Ignorirati, pa makar se desilo u trgovinu među ljudima. Možete mu samo dati do znanja da ga vidite i čujete, da vam se ne sviđa takvo ponašanje i ignorirajte ga.. gledajte po policama sos za bolonjez. Dosadit će mu. Kako ono figurativno kažu - Please, don't feed the 'troll.'



- - - - - - - - - -

NE faza je tipicna za djecu od 2, 5 i pubertet. :)
 
Ima on svojih momenata, kad je divan, krasan, ali vecinom ne prihvata naredbe, misli da je najpametniji i iz toga slijedi urlanje. Vjerujete li vi meni da njega nikada necemu nismo mogli nauciti, sve sto zna naucio je sam gledajuci. Toliko je tvrdoglav kad mu kazemo da nesto uradi na ovaj nacin, npr.kad pokusava da vozi biciklo treba da sjedne, jer inace ne moze brze voziti nego sto koraca, on nece i kad uvidi da ne moze brze, on samo odustane. A nece pokusati onako kako smo mu predlozili... Tako se i inace buni za sve sto mu se predlozi, sto mi forsiramo, on nece, a tek nakon puno vremena pocne tako da radi. Onda dosta mi smeta sto se on ne zna igrati sam, uvijek mora biti neko da ga animira, da mu da ideje sta da radi sam sa sobom..a ja ne mogu samo to raditi po cijeli dan, voljela bih da bar malo pokaze neke kreativnosti..vani smo non stop i tada samo trci, uvijek u smjeru u kojem zeli, ako kazem ne tamo, vriska na sred ceste.. Doduse, ima tu i genetike :-)
 
dr.med.:
Ima on svojih momenata, kad je divan, krasan, ali vecinom ne prihvata naredbe, misli da je najpametniji i iz toga slijedi urlanje. Vjerujete li vi meni da njega nikada necemu nismo mogli nauciti, sve sto zna naucio je sam gledajuci. Toliko je tvrdoglav kad mu kazemo da nesto uradi na ovaj nacin, npr.kad pokusava da vozi biciklo treba da sjedne, jer inace ne moze brze voziti nego sto koraca, on nece i kad uvidi da ne moze brze, on samo odustane. A nece pokusati onako kako smo mu predlozili... Tako se i inace buni za sve sto mu se predlozi, sto mi forsiramo, on nece, a tek nakon puno vremena pocne tako da radi. Onda dosta mi smeta sto se on ne zna igrati sam, uvijek mora biti neko da ga animira, da mu da ideje sta da radi sam sa sobom..a ja ne mogu samo to raditi po cijeli dan, voljela bih da bar malo pokaze neke kreativnosti..vani smo non stop i tada samo trci, uvijek u smjeru u kojem zeli, ako kazem ne tamo, vriska na sred ceste.. Doduse, ima tu i genetike :-)
Kliknite za proširenje...

ima 2 i po godine
naravno da se ne moze sam samcijat duze igrati jos
sta ima tu da ti smeta? kakvu tocno kreativnost ocekujes?
on, koliko iz teksta mogu zakljuciti, trazi tvoju paznju...znam po sebi da je tako obicno kad ona ne dobija dovoljno paznje i tu gledam iskorigirati sebe, a ne nju
ona instinktivno zna sta joj treba, moje je da naucim da joj to pruzim
to ne znaci da cu titrati svakom hiru, necu, al sam ukapirala da ona odlicno zna dal sam prisutna ili ne tj u kojoj sam mjeri stvarno s njom
odlicna stvar kod djece je sto te svaki dan nehoticno natjeraju da se zamislis nad sobom
 
Imas pravo, ja nisam uvijek stvarno prisutna s njim, zivimo sami u inostranstvu i nemamo nikog svog u blizini. Stoga sve je na meni i muzu. Zato sam vecinom zamisljena, pokusavam da se organizujem da sve postignem. Trenutno i vozacki polazem i vodim njega na voznju, tu je bas super, vecinom zaspi u autu. Ali svaki dan se zna 3-4 sata napolju, bilo kisa, snijeg, sunce-svejedno i to vrijeme sam samo njemu posvecena. Nekako kad gledam sina moje prijateljice, isti uzrast, on se u stanju satima igrati sa auticima, pa vozati bicikl po stanu, pa plastelin i sl. I moj ima sve to, ali njemu je zanimljivo dok gleda kod drugih, a kad mu isto kupim ne zanima ga. Ali hajd nisu svi isti, to mogu da razumijem. Ali nikako da nadjem nesto sto ga bas zanima, osim trcanja napolju, nista drugo. Mislim da bi mu onda manje vremena ostalo da se nervira, znam da je ovo urlanje izraz frustracije. Drugi kad ga vide, obavezno preporuce batine, uz opasku da je razmazen. Da, i jos da spomenem, kad smo isli na godisnji u domovinu, bilo je puno ljudi, a on je bio nemoguc. Tada sam i pocela da pisem na temi, nisam znala sta bih od sebe. Ovdje je vec mnogo bolji, vidim da mu rutina prija.
 
to nek oni batinaju svoje klince...i te price
ne ljuljaj ga morat ces tako do fakulteta
nek place dok ne nauci da spava samo
ima da pojede sta je pred njim...
e, vazi, vi tako, ja cu kako ja ocu...pa nek kosta sta kosta :P
nekako mislim da djeca vrlo dobro znaju sta im treba
i odlicno znam o cemu pricas kad kazes da si zamisljena...hvatala sam sebe u slicnim situacijama
a onda sam skapirala da sve sto mi ona pokusava reci jeste upravo da batalim to
da fakat nista nije vaznije od toga sto nas dvije pravimo kucu od marame izmedju dvije stolice u tom trenutku
ili price koju citamo dok se uspavljuje...pita me muz sto pricas s njom
on je malo kulira, ona blebece pa zaspi...ja cavrljam s njom...zato sto sam sebicna; mi se super ispricamo, izgrlimo...jeste da kasnije malo zaspi
sve u svemu, kad sam ja shvatila sta moram mijenjati i kako, njeno se ponasanje instant vratilo u ravnotezu...kao magijom
ne kazem, nisu sva djeca ista...al mi roditelji pravimo bas slicne greske :lol:

ovo s godisnjim - mi smo bili mjesec i pol kod mojih
pretvorila se u drugo dijete - dreka, cendranje...histerija...ajd i trenutak se poklopio, al evidentno
klincima prija rutina ; )
 
Poslednja izmena:
Ankora:
..itekako znaju, da..
primjer- ta vriska i bacanje na pod je čista manipulacija. Djelovalo je jednom, zašto ne bi opet.
Ignorirati, pa makar se desilo u trgovinu među ljudima. Možete mu samo dati do znanja da ga vidite i čujete, da vam se ne sviđa takvo ponašanje i ignorirajte ga.. gledajte po policama sos za bolonjez. Dosadit će mu. Kako ono figurativno kažu - Please, don't feed the 'troll.'



- - - - - - - - - -

NE faza je tipicna za djecu od 2, 5 i pubertet. :)
Kliknite za proširenje...


oces ove papuce - necu, ocu druge...
obujemo druge - necu, ocu one...
e, obuj koje oces, al bosa neces na terasu, cao, zdravo.
tad mogu bilo koje :lol:
 
Kosta2:
Svakog ko udari dete po glavi bi ja strpao u zatvor. Ti da si moja žena imala bi šta da pišeš u Temi Fizičko i psihičko zlostavljanje u braku. Nebi razgovarali jer ti nisi u uzrastu da razumeš, al bi te prebio ko mačku da ćušneš moje dete. Namerno nisam napisao "naše" jer ko ćuška dete nije ni zaslužio da ga ima. :evil:
Kliknite za proširenje...
E, dobro je da smo i to raspravili.
 
dr.med.:
Ima on svojih momenata, kad je divan, krasan, ali vecinom ne prihvata naredbe, misli da je najpametniji i iz toga slijedi urlanje. Vjerujete li vi meni da njega nikada necemu nismo mogli nauciti, sve sto zna naucio je sam gledajuci. Toliko je tvrdoglav kad mu kazemo da nesto uradi na ovaj nacin, npr.kad pokusava da vozi biciklo treba da sjedne, jer inace ne moze brze voziti nego sto koraca, on nece i kad uvidi da ne moze brze, on samo odustane. A nece pokusati onako kako smo mu predlozili... Tako se i inace buni za sve sto mu se predlozi, sto mi forsiramo, on nece, a tek nakon puno vremena pocne tako da radi. Onda dosta mi smeta sto se on ne zna igrati sam, uvijek mora biti neko da ga animira, da mu da ideje sta da radi sam sa sobom..a ja ne mogu samo to raditi po cijeli dan, voljela bih da bar malo pokaze neke kreativnosti..vani smo non stop i tada samo trci, uvijek u smjeru u kojem zeli, ako kazem ne tamo, vriska na sred ceste.. Doduse, ima tu i genetike :-)
Kliknite za proširenje...

Ima tu sigurno i svojeglavosti, ali to umnogome važi i za ostalu decu.
Žalila sam se drugarici baš za to, da mi ćerka nešto mlađa od tvog sina ne trpi da je nešto učim, ispravljam... Ona ima puno iskustva sa decom, svojom tuđom, pa mi daje nekad smernice. Kaže da se to nikad i ne radi, kaže kad hoćeš da je nešto naučiš sedi pored nje i radi kako treba, kao da se igraš za sebe. Deca u principu ne obožavaju ta predavanja, a ima one koja pokazuju viši stepen netolerancije.
A to za animaciju... Sigurno je i navikao da ga neko animira. Probaj da se zaigraš sa njim pa da se neprimetno isključiš. Kod nas samostalna igra kratko traje, a delovalo je da nikad neće početi. Neverovatno kako kod njih sve u skokovima. Samo odjednom počne nešto što nije radio pre.
 
Slazem se, sve je kod njega u skokovima, kad vec dignem ruke od necega on napravi bas kako treba. I dobar je savjet da ja radim kako treba, a on da pogledom shvati. Inace primjecujem da se sad vise igra sa auticima, oko 15-20 minuta dnevno, ali i to je nesto. Ali kad odemo negdje u javnosti, gledam ostala djeca se drze roditelja ili su tu u blizi, a moj jurca, ne obazire se na nase zvanje, sve dira. Mi smo jedini roditelji koji posteno ne sjednu, sve jedno mora dezurati oko njega. Moja prijateljica sa 2 djece se posteno nasjedi, dok ja samo na nogama. Da se razumijemo, ja i ne zelim da je on sasvim miran, volim zivahnu djecu, ali on je bas previse. Ustaje ranom zorom, kad god da legne. A nece ici da spava prije 22:30, osim ako preskoci popodnevno spavanje. A naviku spavanja u 20h smo pokusalu od rodjenja da uspostavimo i, malo po malo, on je to zanemario. Ima sigurno nase krivice, ali eto zar sve mora da bude "povuci-potegni", dokle ce on da se za sve buni?!
 
dr.med.:
Slazem se, sve je kod njega u skokovima, kad vec dignem ruke od necega on napravi bas kako treba. I dobar je savjet da ja radim kako treba, a on da pogledom shvati. Inace primjecujem da se sad vise igra sa auticima, oko 15-20 minuta dnevno, ali i to je nesto. Ali kad odemo negdje u javnosti, gledam ostala djeca se drze roditelja ili su tu u blizi, a moj jurca, ne obazire se na nase zvanje, sve dira. Mi smo jedini roditelji koji posteno ne sjednu, sve jedno mora dezurati oko njega. Moja prijateljica sa 2 djece se posteno nasjedi, dok ja samo na nogama. Da se razumijemo, ja i ne zelim da je on sasvim miran, volim zivahnu djecu, ali on je bas previse. Ustaje ranom zorom, kad god da legne. A nece ici da spava prije 22:30, osim ako preskoci popodnevno spavanje. A naviku spavanja u 20h smo pokusalu od rodjenja da uspostavimo i, malo po malo, on je to zanemario. Ima sigurno nase krivice, ali eto zar sve mora da bude "povuci-potegni", dokle ce on da se za sve buni?!
Kliknite za proširenje...

Kad čitam šta pišeš sve kao da sam ja pisala. :lol: Samo što smo mi odavno ukinuli popodnevno spavanje. Svejedno koliko god da je umorna neće u krevet. Svako veče se natežemo po pola sata da mora da ostane u krevetu da spava dok ona plače putiiii,dojeeee, tj pusti,dole. :) Na stranu što je već kasno stavljamo da spava.
I ostalo, sve gledam drugu decu i sve mi se čini da su sva druga deca po ps-u i da kod drugih roditelja sve to glatko i lako teče, dok ja stalno nešto pravdam, umorna je, nije spavala, hoće napolje... :lol:
 
moja bolje prica pa kao mozemo da se sporazumemo
al se dernja i dalje ovako...glasna je ...bas :lol:
fala bogu,uspela sam da joj izbacim dranje kad hoce nesto a ne moze
ne drnda me vise po dva sata
mleko je izbacila u toku noci sama
pocela je da seta napolju,ne trazi da je nosimo
i dolazi kod nas u krevet svaku noc :lol:

al je bezobrazna ovako i dalje
al vidim da ide na bolje
sad ima neku novu fazu :roll:
mora ona (ona i samo i iskljucivo ona) da otvara i zatvara vrata i pali svetlo u hodniku zgrade :roll:
i sva je vazna
ja palim svetlo,ja otvorim vrata...nece Ina(sestra)
i stalno za SVE pita ko je ovo kupio? :lol:
slatka je

ustvari ona je jako komplikovana pa i ne znam jel bolja nego pre ili je samo promenila neke fazone

starija je bila dobrica a za malu bi nam dobro doslo uputstvo
 
Ljudi moji, ima li kraja mojim mukama?! Tamam se malo sredio, kad evo u vrticu muke zive sa njim. Adaptacija bas tesko ide. Ide vec 2 sedmic, a nismo uspjeli jos 2 sata sastaviti da je sam. Cim ga ostavim i dodjem kuci, zovu me da se vratim, jer ili bas urla ili povraca. Ja ne mogu da im objasnim, da je on takav, sve ce uraditi da istjera svoje. A on vidi da mu uspijeva pa je sve gori.
 
dr.med.:
Ljudi moji, ima li kraja mojim mukama?! Tamam se malo sredio, kad evo u vrticu muke zive sa njim. Adaptacija bas tesko ide. Ide vec 2 sedmic, a nismo uspjeli jos 2 sata sastaviti da je sam. Cim ga ostavim i dodjem kuci, zovu me da se vratim, jer ili bas urla ili povraca. Ja ne mogu da im objasnim, da je on takav, sve ce uraditi da istjera svoje. A on vidi da mu uspijeva pa je sve gori.
Kliknite za proširenje...

Kako je prošla adaptacija? Je l sad nešto bolje?
 
Eh dugo me nije bilo, u medjuvremenu se svasta desilo... naime adaptacija je ipak dobro protekla, nakon mjesec dana je sve bilo ok, ujutru place kada ga ostavimo, ali poslije kazu da bude super. Onda sam i ja nasla posao, pa ne provodimo sad toliko vremena zajedno. I dalje ima nevidjene ispade, ali samo kad mu otac i ja nesto zabranimo. Ali kako ionako malo vremena provodimo zajedno, ne pada nam tesko. Cak kad sam ga vodila na redovan pregled koji u Njemackoj imaju djeca od 3 godine, u rubrici:"Posebna opazanja", napisali su :"Prkosno ponasanje". Doktorica mi rekla da ignorisem
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Z
Kako bi mlade naucili da pijuckaju alkohol uz hranu?
Odgovora
4
Pregleda
277
georgejune
georgejune
Z
Kako bi objektivno zastitili vasu decu od nasilja u skoli, ima li nacina za to?
2 3
Odgovora
50
Pregleda
1.141
Пилипенда
Пилипенда
Nina
Beba rodjena sa repom od 10 cm
Odgovora
2
Pregleda
192
argumentovano
A

Back
Top