Kako izaci na kraj sa 2-godisnjakom?

Molim iskusne mame da mi daju savjet, kako da izadjem na kraj sa svojim 2.5 godisnjakom!? Naime, njegovo ponasanje me izludjuje. Do svoje otprilike druge godine, bio je "podnosljivo" dijete, imao je tu i tamo nekih bubica, ali sve se dalo rijesiti bez nekog stresa. Otkad je napunio 2. godine nastaje haos. Ukratko, ne moze se nijedna radnja uraditi, a da to nije praceno njegovim urlanjem.i negodovanjem. Spavanje-vriska, pranje zuba-vriska, shopping-vriska, plivanje, kupanje, jedenje, setanje, igranje...i tako dalje, u svemu on nadje neki razlog da negoduje, da nam pravi stres. To nam je vec poceli kontrolirati zivot, ne mozemo vise ni otici negdje sa njim, jer smo dozivjeli i da nas istjeraju iz prodavnice i da mu se, pored nas zivih, teta izdere u vozu. Ne mozemo da shvatimo, kako se desilo da se od prilicno razumnog djeteta pretvori u nedruzeljubivo, samozivo razmazeno deriste. Mozda je to islo postepeno, ali ja nisam primijetila, jer osim njega nemam nikakvih drugih obaveza i imala sam vremena da mu ispunim.svaku zelju, ali to se u jednom trenutku pretvorilo u bezobrazluk. Da ne napominjem da sam pokusala sa razgovorom i raznoraznim taktikama, kada on pocne da urla, ne cuje vise nista. Ne bih zeljela da primjenjujem batine, to mi je posljednje, nadam se ne jedino rjesenje. Ima li neko neki savjet ili iskustvo, sta da radim?? Pozdrav od ocajne mame

Prvo da smanjite unos secera,nema suhomesnatog ni gaziranog,cips smoki sve grickalice out,onda u prirodu i dresura

Rodi mu brata. Ništa tako ne uništi detinjstvo kao mlađi brat ili sestra

dr.med.:

Molim iskusne mame da mi daju savjet, kako da izadjem na kraj sa svojim 2.5 godisnjakom!? Naime, njegovo ponasanje me izludjuje. Do svoje otprilike druge godine, bio je "podnosljivo" dijete, imao je tu i tamo nekih bubica, ali sve se dalo rijesiti bez nekog stresa. Otkad je napunio 2. godine nastaje haos. Ukratko, ne moze se nijedna radnja uraditi, a da to nije praceno njegovim urlanjem.i negodovanjem. Spavanje-vriska, pranje zuba-vriska, shopping-vriska, plivanje, kupanje, jedenje, setanje, igranje...i tako dalje, u svemu on nadje neki razlog da negoduje, da nam pravi stres. To nam je vec poceli kontrolirati zivot, ne mozemo vise ni otici negdje sa njim, jer smo dozivjeli i da nas istjeraju iz prodavnice i da mu se, pored nas zivih, teta izdere u vozu. Ne mozemo da shvatimo, kako se desilo da se od prilicno razumnog djeteta pretvori u nedruzeljubivo, samozivo razmazeno deriste. Mozda je to islo postepeno, ali ja nisam primijetila, jer osim njega nemam nikakvih drugih obaveza i imala sam vremena da mu ispunim.svaku zelju, ali to se u jednom trenutku pretvorilo u bezobrazluk. Da ne napominjem da sam pokusala sa razgovorom i raznoraznim taktikama, kada on pocne da urla, ne cuje vise nista. Ne bih zeljela da primjenjujem batine, to mi je posljednje, nadam se ne jedino rjesenje. Ima li neko neki savjet ili iskustvo, sta da radim?? Pozdrav od ocajne mame

Kliknite za proširenje...

Moram da priznam da sam iznenađen. Samo sam imao problema sa prvim detetom do dve i po godine. Sva ostala su se urazumljivala po navršenoj drugoj godini. Tako da mi je čudno da sa dve i po krene da pravi probleme.
Probaj da mu uskratiš plivanje, šetnju, igranje, a jedenje smanji pa vidi kako će da reaguje. Batine će ti slabo tu pomoći. Slabo on zna šta su batine, a i pitanje je kako oseća bilo kakav udarac. I pričaj mu stalno. To je možda i najbolja taktika, samo što je na dugi rok, tj. pričanjem rezultate očekuj tek posle nekoliko godina. Možda je i takvo dete, pa ćeš morati možda da nekako kanališeš to njegovo ponašanje.

dr.med.:

Molim iskusne mame da mi daju savjet, kako da izadjem na kraj sa svojim 2.5 godisnjakom!? Naime, njegovo ponasanje me izludjuje. Do svoje otprilike druge godine, bio je "podnosljivo" dijete, imao je tu i tamo nekih bubica, ali sve se dalo rijesiti bez nekog stresa. Otkad je napunio 2. godine nastaje haos. Ukratko, ne moze se nijedna radnja uraditi, a da to nije praceno njegovim urlanjem.i negodovanjem. Spavanje-vriska, pranje zuba-vriska, shopping-vriska, plivanje, kupanje, jedenje, setanje, igranje...i tako dalje, u svemu on nadje neki razlog da negoduje, da nam pravi stres. To nam je vec poceli kontrolirati zivot, ne mozemo vise ni otici negdje sa njim, jer smo dozivjeli i da nas istjeraju iz prodavnice i da mu se, pored nas zivih, teta izdere u vozu. Ne mozemo da shvatimo, kako se desilo da se od prilicno razumnog djeteta pretvori u nedruzeljubivo, samozivo razmazeno deriste. Mozda je to islo postepeno, ali ja nisam primijetila, jer osim njega nemam nikakvih drugih obaveza i imala sam vremena da mu ispunim.svaku zelju, ali to se u jednom trenutku pretvorilo u bezobrazluk. Da ne napominjem da sam pokusala sa razgovorom i raznoraznim taktikama, kada on pocne da urla, ne cuje vise nista. Ne bih zeljela da primjenjujem batine, to mi je posljednje, nadam se ne jedino rjesenje. Ima li neko neki savjet ili iskustvo, sta da radim?? Pozdrav od ocajne mame

Kliknite za proširenje...

1.ovo bold vise nema da se radi
2.kad krene da vristi samo ga ignorisite..
3.deciji psiholog,valjda tome sluze...
4.i napakujte mu sto vise rada i da sto vise izbaci energije..
5.i kad pricate sa njim nema da mu se umiljavate da on iz vaseg drzanja i glasa zakljuci da je on gazda,vec morate malo grublje
6.ja za batine nisam,ne zbog fizickog bola vez zbog nekih psihickih posledica al da treba da budete
strozi i hladniji treba al i da budete uporni i da ne ocekujete promenu preko noci...

- - - - - - - - - -

loš đak Boža:

Rodi mu brata. Ništa tako ne uništi detinjstvo kao mlađi brat ili sestra

Kliknite za proširenje...

Ti si divna osoba

- - - - - - - - - -

georgejune:

Prvo da smanjite unos secera,nema suhomesnatog ni gaziranog,cips smoki sve grickalice out,onda u prirodu i dresura

Kliknite za proširenje...

Avo aminujem,od secera tek polude...Al iskreno mislim da se obezobrazio najvise jer ne vidi roditelje kao vodje copora vec kao slabice koje moze da terorise jer nema uverljive kazne..

Jos se ceka neka mama sa iskustvom ...

batina je iz Raja izašla

Deca tu negde oko treće godine počinju da ispituju granice. Isprobavaju šta im je dozvoljeno, a šta nije.
To je faza i ponavlja se nekoliko puta u detinjstvu. Potpuno je normalna i svi smo je imali, više ili manje naglašenu.
Tako da sve što roditelji treba da urade je da izdrže i da nikako ne popuštaju.
Sa detetom od 2,5godine nema razgovora, to je smešno. Kako dete u tom uzrastu može uopšte da razume šta mu se govori?
Batine zato i postoje, ne prebijanje deteta, nego ćuška jer u tom uzrastu samo to razumeju.
Tek negde oko 5-6 godina počinje razgovor sa detetom.

Cuska cuska ali ne ono sazaljenje na fejk suze nego da se istraje,take home nanny da pogledas

dr.med.:

Molim iskusne mame da mi daju savjet, kako da izadjem na kraj sa svojim 2.5 godisnjakom!? Naime, njegovo ponasanje me izludjuje. Do svoje otprilike druge godine, bio je "podnosljivo" dijete, imao je tu i tamo nekih bubica, ali sve se dalo rijesiti bez nekog stresa. Otkad je napunio 2. godine nastaje haos. Ukratko, ne moze se nijedna radnja uraditi, a da to nije praceno njegovim urlanjem.i negodovanjem. Spavanje-vriska, pranje zuba-vriska, shopping-vriska, plivanje, kupanje, jedenje, setanje, igranje...i tako dalje, u svemu on nadje neki razlog da negoduje, da nam pravi stres. To nam je vec poceli kontrolirati zivot, ne mozemo vise ni otici negdje sa njim, jer smo dozivjeli i da nas istjeraju iz prodavnice i da mu se, pored nas zivih, teta izdere u vozu. Ne mozemo da shvatimo, kako se desilo da se od prilicno razumnog djeteta pretvori u nedruzeljubivo, samozivo razmazeno deriste. Mozda je to islo postepeno, ali ja nisam primijetila, jer osim njega nemam nikakvih drugih obaveza i imala sam vremena da mu ispunim.svaku zelju, ali to se u jednom trenutku pretvorilo u bezobrazluk. Da ne napominjem da sam pokusala sa razgovorom i raznoraznim taktikama, kada on pocne da urla, ne cuje vise nista. Ne bih zeljela da primjenjujem batine, to mi je posljednje, nadam se ne jedino rjesenje. Ima li neko neki savjet ili iskustvo, sta da radim?? Pozdrav od ocajne mame

Kliknite za proširenje...

Izvodi ga cesce u prirodu, bez tih sopinga, buke, guzve...dete mozda poprima/upija to i oponasa.

- - - - - - - - - -

Guede:

Jos se ceka neka mama sa iskustvom ...

Kliknite za proširenje...

vidi ovoga

Hvala svima na odgovorima! Svaki dan smo u prirodi po 3-4 sata i tu se istrci i onda super spava preko dana, tako "ubijemo" par sati dnevno. U toku te setnje ima par ispada i dosta me iznervira, pa se s mukom suzdrzavam da mu ne opalim koji samar. Par puta je i dobio, ali poslije se kajem danima. Pokusavam da mu ne dajem slatko, on jede ustvari 2 lizalice dnevno i par gumenih bombona, po meni nije strasno. Ali kada mu nesto nije po volji, tu nastupa dreka i urlanje, bas se svi okolo cude kada vide. Ne zna da se izbori sa frustracijom,a ja ne znam kako da mu pomognem. Isto tako, ne zna sam da se zaigra, da se zabavi, osim ako mu neko ne pomogne. Igracke ga ne zanimaju, voli da gleda tv, zato i izlazim puno vani da bi to sprijecila. Sve mi se cini nekako povezano..

dr.med.:

Hvala svima na odgovorima! Svaki dan smo u prirodi po 3-4 sata i tu se istrci i onda super spava preko dana, tako "ubijemo" par sati dnevno. U toku te setnje ima par ispada i dosta me iznervira, pa se s mukom suzdrzavam da mu ne opalim koji samar. Par puta je i dobio, ali poslije se kajem danima. Pokusavam da mu ne dajem slatko, on jede ustvari 2 lizalice dnevno i par gumenih bombona, po meni nije strasno. Ali kada mu nesto nije po volji, tu nastupa dreka i urlanje, bas se svi okolo cude kada vide. Ne zna da se izbori sa frustracijom,a ja ne znam kako da mu pomognem. Isto tako, ne zna sam da se zaigra, da se zabavi, osim ako mu neko ne pomogne. Igracke ga ne zanimaju, voli da gleda tv, zato i izlazim puno vani da bi to sprijecila. Sve mi se cini nekako povezano..

Kliknite za proširenje...

bold br1:
- Dete mora da bude smireno kada ga vaspitavaš, inače nema poente trud. Dakle prvo mora da postignete mir pa da ga usmeravaš. Kako ovo da postigneš? Najbitnije je da mu što manje pažnje poklanjaš kada histeriše. Reaguješ samo kada postoji rizik da povredi sebe ili druge, jednostavno ga skloni u stranu. Drugo, nije samo do tebe, svi u njegovom okruženju moraju da se isto ponašaju, ako ga ti ignorišeš a otac/baba/deda obigravaju oko njega piši propalo. Takođe, ono što traži kada urla ne sme da dobije.

bold br2:
- Ovo je sasvim normalno za dvoipogodišnje dete (moje trenutno ima 3.5, a drugo 1.5, znam šta pričam). Mora da izdržiš još nekih 6 meseci da to počne samo da radi.

bold br3:
- Ovo je takođe normalno, dobre vesti su: dosadiće mu vrlo brzo. Nemoj mnogo da se mučiš da ga odvojiš od TVa, gledaj da ga vodiš što više napolju ali kad je kući neka gleda.

Nadam se da sam bio od neke koristi

dvoje matorih ljudi ne mogu da izadju na kraj sa jednim detetom...

Muad'Dib hvala puno, pomoglo mi je da znam da su ove stvari normalne, meni je prvo dijete i ne znam koliko je kolicinski nesto dobro za njega. Onako ga pratim, gleda tv 2 sata, a u knjigama pise ne valja nikako. Dosta sam fleksibila, zabranim mu samo ono sto ce ga povrijediti, smatram da iz svega moze nesto nauciti, ali eto to histerisanje me razocarava. Npr.naviku da se pred spavanje peru zubi jos uvijek ignorise, urla, iako svaku noc bez izuzetka pere zube od svog 8.mjeseca. Ne znam zasto je to tako?? Nikakve navike ne uspijevam da mu uspostavim, iako sam prilicno uporna.. Sami zivimo u inostranstvu, niko nam se ne mijesa u odgoj

mmaher:

dvoje matorih ljudi ne mogu da izadju na kraj sa jednim detetom...

Kliknite za proširenje...

I da, ovo su zaista neumjesne izjave... Ja mogu izaci sa njim na kraj tako sto cu ga mlatiti do besvijesti i tada ce mi ispuniti sve sto trazim.. Ali kako da mu zaista dopre do mozga da se neke stvari moraju raditi, radim ih i ja..

Nemoj slepo da pratiš knjige, deca su baš različita i mora da dobro proceniš šta može da upali. Konzistentnost je vrlo bitna, a ne danas ovo može a sutra ne. Takođe smo strožiji nego većina roditelja, po nama se deci baš mnogo dopušta danas.

Mislim da smo tako i uspeli da nam nijedno dete ne pravi probleme sa histerijom i kući i napolju (ajde ovo jedno je baš malo), moraš da stisneš zube i da budeš stroga za njegovu dobrobit. Deca su srećnija kada nisu razmažena i kada znaju šta može a šta ne, ovako ih zbunjujemo jer se pravila stalno menjaju.

Što se dopuštanja nezdravih stvari tiče mi smo eto krenuli neuobičajenim putem i pokazalo se dobrim, to ne znači da će isto da upali i kod tebe. Jedno vreme je mala počela da traži kinder jaja, svaki dan smo joj kupovali. Trajalo je neke dve nedelje, onda je prešla na lizalice, kupovali smo joj i to, onda sokiće itd. Prođe je brzo volja kada nije "zabranjeno" tj kada nije željna toga. Ali postoji jedno strogo pravilo, može da dobije samo jednu stvar u prodavnici i mora da izabere. Para imamo mnogo više od okruženja, ali to deca neće da osete. Morada znaju da ne može sve da se dobije. Za TV isto, nagledala se crtaća u jednom periodu (sreća bila je zima a imali smo i bebu pa ionako nismo imali često šansi za izlazak) i više ih ne gleda pa skoro uopšte.

Pokušaj da ga/je razumeš i budi roditelj a ne drugar. Strpljenje se podrazumeva, ništa se ne menja odmah.

Evo ja sa starijom (6 god ima sada) nisam nikad imala previse problema...sa dve i po je malo bila bezobrazna,pljuvala je ljude i bebe u kolicima nekih mesec dana al ne stalno....napade besa je imala kratko sa godinu i po i brezo su prosli a i nisu bili preterano izrazeni
ali mladja...uuuu mladja je vestica totalna
sada ima 2 i 8 meseci
to je haos
to je ljuto,besno,uvredljivo,uporno do bola...ali do bola
mozak mi provri od nje
nema teorije da mi imamo strpljenja koliko ona moze da urla i da se dere
za svaku sitnicu cesto i bez ociglednog razloga
to traje unazad vise od 3 meseca
ne znam vise sta da joj radim
bije se sa starijom sestrom i njenom drugaricom na to smo vec navikli...one nju,ona njih
al juce je na igralistu bila ljuta jer joj nisam dala da se penje na penjalicu da ne bi pala i ona je bila uvredjena i ljuta i neku malu devojcicu,mladju od nje je grubo gurnula kada joj je mala prisla
ziv blam me pojeo
onda je sedela u kazni na klupi pa se smirila
al skoro sve vreme se drala dok smo bili napolju
te hoce sok te ovo te ono
dranje dranje i dranje
naporna je uzasno
posle njenih epizoda se osecam ko izduvan balon
cekam da prodje
granica za takvo ponasanje tj te ispade je 4 rodjendan
do tada se boris kako znas i umes dok ne prodje
nadam se da ce proci i pre toga
u suprotnom vodim je kod psihologa
vidim da je sa njom sve ok,razume sve ono sto treba u tom uzrastu,lepo se i igra i sve al eto ima te bube....ima i periode kada je stvarno dobra(nemirna i zivahna ali dobra)
a ima i periode kao sada kad je stalno katastrofa
kad idemo negde samo cekam da krene da se dere

razgovorom lepo sve u sitna crevca objasnjavam kad je mirna
dok se dere mogu da meljem al ne cuje me
tako da sam odustala od tog objasnjavanja u toku besa
nekad dobije i po dupetu
sad sam uvela te kazne ...da presedi histeriju pa kad se smiri ide lekcija pa onda nek nastavi da se igra ili sta vec radi
nekad ako je histerija izazvana frustracijom jer ne ume da uradi nesto sto je naumila npr onda je smirim tako sto je utesim,tj na pocetku histerije krenem da je tesim da bih sprecila taj napad besa
kada je histericna zbog necega sto nije dozvoljeno ili cega nema npr nemam p[are za sok ili slicno, onda je samo odvucem dalje i ignorisem dranje koliko mogu
ali ona je bas uporna tako da ignorisanjem ne postizem bas puno

starija je bila bas laka za vaspitavanje

Vi kao da ste opisali mog sina.. Samo sto on nije jos poceo udarati drugu djecu..jos :-) i ja nekako guram, trudim se da ostanem pribrana i nije mi tesko koliko me brine kako ce od njega ispasti dobar covjek.. Sa jelom imamo strasno puno problema, prije je jeo sve, sad ni da cuje..dane provodi na hljebu i vodi.. Ma puno problema, otrpilike tako kao vasa curica

ma mozda zvuci malo gore
ja kad kazem histerija nije prava histerija
ona nema bacakanje po podu i vristanje
samo se dere i baca iz ruku sta ima ako drzi nesto
baci i kao ljuta je
nekad bas place a nekad se dere bez suza i vata na tu foru kao
srecom nijedna od njih dve mi se nikad nije bacala po podu pogotovo u javnosti
pokusale su i videle da ne ide i prestale
kupanje pranje zuba itd je ok
spavanje isto
nema protesta
mada jeste se jedno vreme tesko uspavljivala ali nikada nije urlala zbog toga
samo se dugo vrtela dok na kraju ja ne zaspim pre nje
ona se dere za ove stvari koje nisu neophodne kao jelo,pranje zuba i spavanje
da jede nekad hoce,prosto se covek pita gde joj stane 3 cinije u taj stomacic a nekad nece nista da jede ceo dan
al ja sam u fazonu neces-ne moras da jedes
kad je bila beba hranila sam je na prevaru i gledala sto vise kasikica da pojede jer je trebala da nabije kilazu za operaciju a bila je sitna i ne bas mrsava ali onako...nije imala bebece jufkice po telu pa sam zato ludela sto nece da jede
sad me bas briga
racunam, nije luda i glupa...ne bi odbijala da je gladna
jede koliko hoce i to je to
nije ljubitelj voca ...to me malo nervira al dobro
sve se to menja
u vrticu npr super jede
tamo je sve super

- - - - - - - - - -

loš đak Boža:

Rodi mu brata. Ništa tako ne uništi detinjstvo kao mlađi brat ili sestra

Kliknite za proširenje...

sa ovim bi se i moja drugarica i moja starija cera slozile
moja drugarica i danas pamti kako su doneli u njenoj nosiljci brata iz porodilista...a imala je 2 godine
mrzela ga je i stalno ga je na kvarno udarala,stipala itd

a moja cera je vise puta rekla da bi volela da nema sestru
jednom je rekla(kad je imala 3 i po god) da ipak mi vratimo bebu odakle smo je doneli

- - - - - - - - - -

al zato sad kad su odvojene vec dve nedelje, nece da prica sa nama nego sa sestrom
ona joj nedostaje iako voli da nije sa njom

dr.med.:

I da, ovo su zaista neumjesne izjave... Ja mogu izaci sa njim na kraj tako sto cu ga mlatiti do besvijesti i tada ce mi ispuniti sve sto trazim.. Ali kako da mu zaista dopre do mozga da se neke stvari moraju raditi, radim ih i ja..

Kliknite za proširenje...

neumesno?
nije poenta da ga mlatis do besvesti,
kao ni to da teras dete da nesto radi jer i ti to radis, i jer se to tako mora...
sta on mora sa dve ipo godine?
strasno...

Osjecam svoj neuspjeh kad vidim da sam neke stvari radila od rodjenja/prvog zuba samo da bi stekao naviku, kao sto su spavanje, pranje zuba, jedenje raznovrsnih namirnica, razgovor mirnim tonom uz objasnjenja..znaci stvari koje i ja radim i svako ko propagira zdrav zivot.. A umjesto toga imam malca koji spava koliko i ja, urla na pranje zuba, jede hljeb i vodu, ne odaziva se kad ga zovem da se vrati, jurca ne obaziruci se sto ga zovem, urla na svako moje "ne".. Eto tako-ukratko.. I kad pokusam da nekako izadjem na kraj sa njim, ne uspijevam jer se sve uporno ponavlja..ako nesto ne postigne nakon pola sata plakanja i histerisanja, sljedeci put se dere 45 minuta.. Zao mi ga je kad place, ali sta da radim kad muz ustane ujutru da ide na posao, a ovaj ga isprati gromoglasnim urlanjem koje poslije traje pola sata.. I uporno svako jutro tako.. I pored svog ignorisanja nikako da prestane, mali je bas tvrdoglav

evo ovde ima raznih iskustava sa decom tog uzrasta, mozda ti nesta bude od koristi, a i mame ce sigurno odgovoriti na sva tvoja pitanja.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/544382-Deca-1-3-godine-(toddlers)

ja mislim da za pocetak prestanes da se sekiras, jer sve se sredi. strpljenje i upornost su uvek vazni. a ako bas toliko place mozda bi trebala da se posavetujes sa lekarima iz vaseg savetovalista, doma zdravlja... kako god da ga zovete.

dr.med.:

Molim iskusne mame da mi daju savjet, kako da izadjem na kraj sa svojim 2.5 godisnjakom!? Naime, njegovo ponasanje me izludjuje. Do svoje otprilike druge godine, bio je "podnosljivo" dijete, imao je tu i tamo nekih bubica, ali sve se dalo rijesiti bez nekog stresa. Otkad je napunio 2. godine nastaje haos. Ukratko, ne moze se nijedna radnja uraditi, a da to nije praceno njegovim urlanjem.i negodovanjem. Spavanje-vriska, pranje zuba-vriska, shopping-vriska, plivanje, kupanje, jedenje, setanje, igranje...i tako dalje, u svemu on nadje neki razlog da negoduje, da nam pravi stres. To nam je vec poceli kontrolirati zivot, ne mozemo vise ni otici negdje sa njim, jer smo dozivjeli i da nas istjeraju iz prodavnice i da mu se, pored nas zivih, teta izdere u vozu. Ne mozemo da shvatimo, kako se desilo da se od prilicno razumnog djeteta pretvori u nedruzeljubivo, samozivo razmazeno deriste. Mozda je to islo postepeno, ali ja nisam primijetila, jer osim njega nemam nikakvih drugih obaveza i imala sam vremena da mu ispunim.svaku zelju, ali to se u jednom trenutku pretvorilo u bezobrazluk. Da ne napominjem da sam pokusala sa razgovorom i raznoraznim taktikama, kada on pocne da urla, ne cuje vise nista. Ne bih zeljela da primjenjujem batine, to mi je posljednje, nadam se ne jedino rjesenje. Ima li neko neki savjet ili iskustvo, sta da radim?? Pozdrav od ocajne mame

Kliknite za proširenje...

nasa kci ima 2 godine i 3 mjeseca
i krenula je ta faza; testiranje granica, tantrumi...ludilo
emocije joj bukte, sama ih jos ne kapira, "ljuti" se za sitnice...
ono sto smo mi ukapirali (posto smo zeru pametniji od nje, za sada) jeste da ona odlicno kapira nase emocije
ako je okruzena napetoscu, histerijom, nervozom...ona postane takva caskom
kad ljudi oko nje spuste loptu i iskuliraju ona i to reflektuje
mozda ne isti tren jer kad tantrum krene treba ga pustiti da istutnji i iskulirati, a pruziti podrsku...
kasnije dodje i kaze mi - mama, Ika nece place vise...
missim, dobila je po dupetu jednom, al to sam rekla tad i vise nikad za takve stvari
onda smo se iskulirale, zagrilile i obecale jedna drugoj da ncemo vise tako - mama nece ljuti, nece bije guzu, Ika nece place...
sad kad krene s tim ja samo kazem - dodji, zagrli mamu...mami treba zagrljaj ili - oces da te zagrlim...obicno ona to sama trazi
i caskom se smiri...ucimo postupno sta je prihvatljivo ponasanje, a sta ne...i odlicna je ona
sve brzo kapira...tako da
moj ti je savjet da nadjete neki mehanizam da se on smiri, da zna da ces mu ti u tome pomoci, da si mu tu...ti i tata...
ne traje ova faza vjecno, a na tebi je da izaberes
oces ga uciti promocu represije ili ces mu probati biti oslonac
Ika kad padne i zakmeci
mi ne pomazemo da se ustane vec samo kazemo - ustani, i mi smo sto puta pali pa smo ustali...i ona ustane i iskulira...bravo i nastavljamo kao da nista nije bilo...
kad je velika emocionalna bura gledamo da je zagrlimo i tako joj pomognemo da to prevazidje
kad nece da jede posaljemo je od stola i kazemo da se vrati ako odluci da ruca, pricamo kako je super rucak jedno drugom da ona cuje...
iskulira se, proviri iza vrata i kuka - Ika oce jede...mi, naravno kazemo, dodji, jedi...bravo
sta znam, mi smo tako odabrali - da prevaspitamo sebe za neke stvari umjesto da nju kaznjavamo sto ima samo 2 godine i ne kapira jos svijet oko sebe : )

Da li dete dobro cuje? Mozda treba proveriti sluh. Iz iskustva znam.

Poslato sa Lenovo A536 korišćenjem mobilne aplikacije Forum Krstarice