Mimo “prvenstvenog” tumačenja da je Vlah isto što i Rumun, Italijan ili Cincar, Skok konstatuje (P. Skok, Isto, str. 606-607), isto kao i Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU, knjiga 2, Beograd 1962, str. 716) da se taj naziv najčešće odnosi na Srbe:
- za Mlečane, to je svaki Sloven koji je došao na mletačku teritoriju, ali i suprotnost između starosedelaca i doseljenika;
- za Hrvate, to jesvaki pravoslavni Srbin koji je iz Turske došao u Vojnu granicu, ali i suprotnost između katolika i pravoslavaca;
- za muslimane u Bosni, to je svaki pravoslavac, ali i suprotnost između pravoslavaca i muslimana;
- za travničke muslimane, to je svaki katolik;
- za muslimane na Kosovu i Metohiji, to je risjanin – Srbin;
- za ostrvljane (u Jadranskom moru), to je svaki stanovnik sa kopna, čak i ako je katolik;
- za hrvatske starince u Podravini, to je svaki katolik koji govori kao Srbin, odnosno štokavski;
- u Dubrovniku, to je svaki Hercegovac bez obzira na veru;
- u Istri, za hrvatske starosedeoce to su i doseljeni Hrvati;
- po Srbiji, čak i pre dolaska Turaka, to je pokretno stanovništvo, odnosno nomadski stočari.
U svakom slučaju, pojmom vlah, često pogrdno, označava se svaki stranac na određenom prostoru, svaki čovek iz drugoga kraja, bez obzira na veru; toga je značenja i nemačka reč welsch.
https://www.scribd.com/doc/316786309/KUD-SE-DEDOŠE-Vlasi-Tihomira-Djordjevica
Поставићу ово дело јер је уз Цвијића служило за научну расправу и потпору српској дипломатији за разграничење СХС са Румунијом где како веле природне границе никада није било биће да су слободно шетали овуда од вајкада.Но дело није потпуно тачно поседује политичке аспирације али такође даје обиље извора.
Са друге стране Румуни су уцењивали Србију са источносрпским Власима којих се они одричу да би банатски Срби припали Румунима по истој основи.
Бугаре су због Добруџе уцењивали са македонским Аромунима биће Јерменима којима су припадале читаве византијске царске породице као и сам Порфирогенит и они после њега. Врло очигледно да је јерменизација односно романизација Словена почела у деловима Македоније где су порподице јермеског порекла са по два колена у Македонији прозиване античко-македонским отуд опет аспитације Цинцара за Арман-македонским аничким Македонцима.Касније су Словени пресељени у малу Азију са заостатком од 2-3 века након насељавања.
У делу сам нашао многе популарне теорије које се спомињу и данас као и о тези романизованих Срба који се јако брзо ароманизују у Србији.
Пошто су Дубровачки записи и Которски најстарији ако узмемо да ГРС је финализиран до 16. века јако интересантна је и Јанковићева теза о Моровлахима повезивањем са Порфирогенитом и српским архонтом црне чељади која долази по свој прилици из Бесарабије о којој и Милановић сведочи као о другој српској Бојци као и сам Мавро Орбин
који чак говори о њима као Бесима који су директно Босанци јер су као боси ходали без и робовске обуће па је отуд настао назив Босна. Из своје постојбине су их протерали Бугари. занимљиво је било не знам ко је то избацио за претке Алнбанаца у Босни на основу топологије.
Но Јанковић констатује да име нису сами носили већ сасвим могуће да су им дали други Срби са племством крстећи ове као обичне једнаке , слободне без племства под архонтом.
Било како било према мишљењу више археолога језгро прве српске насеобине је била Неготинска крајна Аквис користили су куле и отврђења из позне антике.
заиста Анти јесу постали федерати Византије. Ову форбиуг културу Срби на западу зову кулинама па је некако име Кулина Бана скроз у складу са тим.
Некако баш спорне територије након повлачења Срба насељавају Власи а доста доказа има да се у аварском каганату говорило искварено романски и то у првим редовима каганових јединица.
Територија Усори-Соли као и сама Бељина или Семберија се специфично развија од остатка Босне па ћу на другој теми поставити рад о томе иде у прилог историчности Порфирогенита. Сам Кулин бан насељава ове Моровалахе по Босни као пожељно становништво.
Ови Срби из Кулина обликују жупе , полисе око утврђења односно позноантичких насеобина и користе природне везе и путеве у којима се праве словенски полиси који одолевају романизацији већ на супрот томе у себе усисавају и околње становништво.Овакве војне јединице се појављују и на северу и доживљавају експанзију у 7. веку потискујући старије Словене ту као и преко Дунава. Сад када би се сеоба вратила у 6. век ствари би изгледале много јасније а има доказа за тако нешто исто колико и за 7. век.
Некако у науци у новија времена долази до снажног спиновања Порфирогенитових списа као лимес Сорабикус 7. века.
Свакако се слажем да и једна и друга катедра морају да заврну рукаве и реше ово питање.
разумем и потребу овдашњих Влаха или бар једног дела њих за тим.
Ширењем демагошких научних фраза о томе и са једне и са друге стране доприноси само неповерењу у званичну науку
пред живим зидом без задовољавајућих објашњења типа нема Словена преко Дунава пре Хераклија односно 7. века