- У 19. столећу не можемо говорити ни о каквом проторумунском језику.
- Речник језика не одређује његову генетску припадност.
- О румунском језику као романском писало се још у 16. столећу.

На остале несувислости не треба траћити време и живце.

Ovo je referenca tvrdnje o protorumunskom jeziku navedena u Wikipediji na poljskom: Alexandru Cihac Słownik Etymologiczny

Alexandru Cihac (ur. 8 września 1825 w Jassach - zm. 29 lipca / 10 sierpnia 1887 w Moguncji), był rumuńskim filologiem i językoznawcą; członek honorowy Akademii Rumuńskiej. Zajmował się m.in. pochodzeniem języka rumuńskiego. Jest autorem pierwszego słownika etymologicznego tego języka.​

Samo se ti uključi tamo gde ti se postave pitanja, a tamo gde se ne razgovara s tobom nemoj se iz bon tona mešati, i sačuvaćeš nerve.
 
Pitanje koje je tebi postavljeno, a od kojeg si pobegao je: kako se čitalo volcae

quote_icon.png
Original postavio Mrkalj
content





Dakle - šta?



The Volcae (Latin pronunciation: [ˈwɔlkaj]) were a tribal confederation constituted before the raid of combined Gauls that invaded Macedon c. 270 BC and defeated the assembled Greeks at the Battle of Thermopylae in 279 BC. Though a modern view of Celtic tribal configurations has to be pieced together from mentions in Greek and Latin sources, for archaeology determines no tribal identities purely through material culture of the late La Tène Celts, tribes called Volcae were to be found simultaneously in southern France, Moravia, the Ebro River valley, and Galatia in Asia Minor (Anatolia).

Vlaci ("plemenska konfederacija") porazili su Grke u termopilskom klancu pre 2300 godina. Zgoljni Vlasi, slovenofoni.

- - - - - - - - - -

Nabaciću par citata, pa neka svako sam razmišlja, iaonako svako ima svoje mišljenje.

i. Ivan Stojanović
Ima mišljenje dubrovačkog Srbina dum Ivan Stojanović: Dubrovačka književnost (1900)
http://www.archive.org/stream/dubrov...jgoog_djvu.txt
Neki drže, da je „Vlah" riječ ilirska, celtska, i da znači: težak, rob, (Mor — vlah = Morlaooo = crn, rob, vlah), a neki opet da ishodi od „vlast" — što je priličnije, — jer bi lako moglo biti da je to ime zapalo vlasnike (Rimljane), stare prebivaoce zemalja (gdje se sad nahode Srbi i Hrvati) koji u navali ovijeh dvaju plemena, ne mogući izbjeći u primorske gradove i na otoke dalmatinske, zaostaše kao sužnji, da obragjugu za pridošlice svoju vlastitu zemlju.
dumivanstojanovic1900.jpg

Docnije kad ovladaše Turci nekijem krajevima, opet mnogi Srbi i Hrvati biše prometnuti u red Vlaha, da robuju Turcima, jer nijesu mogli izmaknuti za vremena preko Dunava i u Dalmaciju iza propasti na Kosovu.

Da nijesu Vlasi isto što i Srbi, jasno svjedoči zakonik cara Dušana izdan Daničićem, iz kog navodimo neke primjere:

1. Srbin da se ženi u Vlasi, i da ju vodi, i da ti zakoni budu joj (§ 98).

2. I seU, i ljudi, i Vlasi, i sto dohodi od Vlaha, i od zemskijeh ljudi Srbin&, da se crkvi uzimaju (§ 98).

3. Vlasi, da sol ne vazmu, a što donese da je polovina crkvi (§ 98).

4. Ljudi, koji orkovne ljude i Vlahe prognali su, da svežuju (§ 99).

Uz ovo je dobro napomenuti, da i u mnogijem mjestima Kranjske sve Italijance zovu: Vlasima (Latinima). Pa u Poljskoj ima poslovica, da je Italijanac mudar, Nijemac trgovac, a Poljak ratoboran („Što Vlah, to doktor; Niemec kupec; što Polak, to etman*').

U Dubrovniku zovu u opće Vlasima sve prebivaoce Hercegovine, spadali oni istočnoj ili zapadnoj crkvi; tako per synecdochen (pars pro toto) zovu još svakoga hrišćanina istočne crkve bio Grk, Rus i ost “Vlahom”.

Vlaška (Valacchia) očito je naseobina Rimljana, jer se tamo i govori nekako latinski. Ima srpskijeh krajeva, na kojim su se očuvali neki običaji, kao i crto obrazne ~ što tvo od«v» utjecaj krvnog srodstva s plemenom latinskijem. „S toga se ovi krajevi južnoslavenski i pokazuju skloni zapadnoj kulturi", veli jedan spisatelj italijanski, kao i sva plemena slavenska osim Rusa, koji jedini nemaju u krvi ni mrve latinske primjese.

Još ćemo i ovo nadometnuti, da oko Dubrovnika matere seoske kad karaju djecu obično naiiostave: „O Lacmanine!" (O Latinine!), — „Ne valja bit Lacmanin!*' (Non bisogna esser Latino!) Riječ „Lacmanin” potječe, po našem mišljenju, od Latium^ a Latinin je, kako je več poznato, žitelj pokrajine Latuum.​

Živo me interesuje izvor ovog navoda: "Neki drže, da je „Vlah" riječ ilirska, celtska, i da znači: težak, rob" jer sam ja do istog zaključka došao preko slovenske etimologije: vlak (od vući) = težak (od tegliti).


ii. Ivan Lučić

Dalje, o etimologiji imena Vlah reći će istoričar Lučić:

books



Ioannes Lucius (Ivan Lučić), Knj. VI. Gl. 5. str. 459
Transkripcija:
Vnegda ubo Slavjani ves Ilirik pokorili, i tamo suštih Rimljana va poddanstvo i službu vosprijali, onoe slavnoe Rimskoe imja va nekotoroe poruganije u Slavjana obratilosja. Jegda bo kogo Vlahom naricahu, togo raba biti, i poslednjago slugu razumevali.

Translacija:
Kada su Sloveni ceo Ilirik pokorili i tamo zatekli Rimljane u podaništvo i službu primili, ono slavno rimsko ime u nekakvu podrugu u Slovena se obratilo. Ako je neko ikog Vlahom zvao to je morao rab biti i poslednjim se slugom podrazumevati.
Vlah je, dakle, prema Ivanu Lučiću Trogiraninu, podrugljivo ime sa značenjem sluge koje su Sloveni nadenuli.


Dakle, Srbin, Sloven i vlak-vlah srpske su reči od kojih su prve dve, servus i s(c)lavus, usvojene od strane Latina u onom značenju kojem je srpski ekvivalent vlak, a označavaju slugu, tj. roba.


iii. Alberto Fortis
Alberto Fortis (1774) kaže da "riječ Vlah nema nikakve sveze s latinskim"; "glavnina dačanskoga stanovništva, unatoč kolonijama što ih je ondje osnovao Trajan, kako svatko zna, bila od ljudi slavenskoga jezika, isto kao i narodi koji su tamo nagrnuli u kasnijim stoljećima;"; da je reč vlah "čista i prava slavenska riječ". http://www.megaupload.com/?d=LBD2CSE1

iv. Sava Tekelija
Pa čak i rumunski izvori navode da je reč vlah nastala od IE korena *vlk (Vlah vine din indoeruopeanul *vlk), od kojeg je i glagol vući. Prema tome, vlah je slovenska reč, a prema Savi Tekeliji, vlasi (od korena vlak tj. vući) su oni koji vuku stoku - nomadski stočari. http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1...B8%D1%98%D0%B0

v. Paul Ritter Vitezović
Pavao Ritter Vitezović (1652–1713) u delima postkarlovačkog ciklusa: "LAHI su pak, ili VLASI (sada se općenito kod latinskih pisaca nazivaju Vlasima), drevne kolonije Rimljana po Iliriku. Oni od njihovih stanovnika koji nastavaju obalu Jadranskog mora zovu se Moro Vlasi ( kao “morski Vlasi”). Oni, pak, koji naseljavaju Rašku i Srbiju nazivaju se STARI VLASI, a oni preko Dunava KARA, tj. Crni Vlasi. žive u plodnim plemenskim zajednicama od Jadranskog mora, po čitavoj Hrvatskoj, Ugarskoj, Daciji, Poljskoj i Rusiji, pa sve do Ledenog mora i govore JEDNIM narečjem.“…
 
Нема очуваног писма на румунском, то јест влашком раније од шеснаестог века. У најранијим очуваним писмама као што и у уводу превода Библије из шеснаестог века, објављеном на влашком, од Влаха, у кнежевини Влашкој, ословаљавају се Румуни, спомиња се Румунска Земља, језик се назива румунским. Термини Влах, Влашка итд уопште се не користе. Начин коришчења ендонима Румун показује да је врло стар и распрострањен.

Романство Влаха, то јест Румуна, се спомиња у дванаестом веку, петнаестом, шеснаестом, итд.

Румунски језик се писао ћирилицом до средине деветнаестог века, мада неки су користили латиницу у осамнаестом.

Словенске речи у румунском су блискије бугарском него српском. Облик тих речи указује да су ушле релативно касно, тек у једанаестом веку. Међутим због питања око историје самог словенског језика ово није сасвим разјашњено. Постоји теорија да су словенске речи у румунском уствари трачко-дачке.

Граматика румунског је блискија латинском него словенском.

Што се тиче вокабулара, велики број неологизама из француског, латинског и италијанског је био увођен задњих пар векова. То је свакако урађено намерно због жеље да се језик врати романском извору.

Треба имати на уму да сви савремени језици, укључујући српски, имају велики број речи које су били створене или увођене задњих пар векова.
 
Нема очуваног писма на румунском, то јест влашком раније од шеснаестог века. У најранијим очуваним писмама као што и у уводу превода Библије из шеснаестог века, објављеном на влашком, од Влаха, у кнежевини Влашкој, ословаљавају се Румуни, спомиња се Румунска Земља, језик се назива румунским. Термини Влах, Влашка итд уопште се не користе. Начин коришчења ендонима Румун показује да је врло стар и распрострањен.

Романство Влаха, то јест Румуна, се спомиња у дванаестом веку, петнаестом, шеснаестом, итд.

Румунски језик се писао ћирилицом до средине деветнаестог века, мада неки су користили латиницу у осамнаестом.

Словенске речи у румунском су блискије бугарском него српском. Облик тих речи указује да су ушле релативно касно, тек у једанаестом веку. Међутим због питања око историје самог словенског језика ово није сасвим разјашњено. Постоји теорија да су словенске речи у румунском уствари трачко-дачке.

Граматика румунског је блискија латинском него словенском.

Што се тиче вокабулара, велики број неологизама из француског, латинског и италијанског је био увођен задњих пар векова. То је свакако урађено намерно због жеље да се језик врати романском извору.

Треба имати на уму да сви савремени језици, укључујући српски, имају велики број речи које су били створене или увођене задњих пар векова.

Vlajo, vi ste samo Srbi koji su se napalili da su osnovali Rim. Lepa pomisao, zar ne?

Zato mešaš uzrok i posledicu.
 
Срби нисмо. Нити смо основали Рим. Јесмо мешавина десетак или више старијих језичких и генетеских група -- као и остали Балканци.

Власи су потомци римских робова који су довођени из свих делова царства, због тога и Румуни и Цинцари имају врло шаренолике хаплогрупе а ниједна није изразито доминантна.

Ово су преци Влаха, твоји нису зато што си ти пореклом Куман. :hahaha:

 
Власи су потомци римских робова који су довођени из свих делова царства, због тога и Румуни и Цинцари имају врло шаренолике хаплогрупе а ниједна није изразито доминантна.
У реду, Стојанчино, али како то да генетски микс Срба је толико сличан миксу Влаха? Да нису и Срби потомци истих римских робова?

gzCDBNb.jpg
 
У реду, Стојанчино, али како то да генетски микс Срба је толико сличан миксу Влаха? Да нису и Срби потомци истих римских робова?

gzCDBNb.jpg

Настави да живиш у великорумуниским сновима о Власима свима и свуда.

Румуни аутосомално имају превише јужњачку генетику с обзиром на географски положај Румуније, што индицира да су се доселили са простора јужно од Дунава крајем средњег века.
 
Настави да живиш у великорумуниским сновима о Власима свима и свуда.

Румуни аутосомално имају превише јужњачку генетику с обзиром на географски положај Румуније, што индицира да су се доселили са простора јужно од Дунава крајем средњег века.

Стојане, досадан си. Овде долазиш ради захебанције.
 
Стојане, досадан си. Овде долазиш ради захебанције.

There is no material proofs (cemetries or Vlach cultic places) which can support Vlachs (romance speaking population) existence in present-day territory of Romania before the 1200s. The is no contemporary (from the 4th century to the late 12th century) written documents about the existence of Vlachs (neo latino/romance speaking population) on the territory of later Wallachia, Moldavia, and especially in Transylvania before 1200s.
The aerliest Romanian chronicle was Grigore Ureche's chronicle in the early 17th century, who wrote about Vlach migration from the Balkans.

There is no contemporary historical records for the survive od Dacians after the Roman withdrawal, and later the territory was focal point of great migration. The are was serials of many powerful and brutal barbaric tribes such as Goths, Huns, Longobards, Gepids, Avars, Pechenegs and Cumans. Unlike the Vlach ancestor of modern Romanians, all of these barbarian ethic groups were hisctorical recorded countless times in contemporary (4th - 9th century) written sources in dark age early medieval period. After the centuries of barbarion invasions, THE WRITTEN RECORDS MENTION ONLY SLAVIC POPULATION in the area of the Turkic-Cuman rule, but they didn't mentioned of existence of any neo-Latino/Romanve speaking population.
However there a a tons of contemporary written documents (chronicles from the early medieval to late medieval era, from 4th to the 11th century) about the sheperds nomad Vlachs (neo-Latino/Romance speakers) in the Balkan peninsula. But there is no material proofs for their existence in the present-day Romania before the 1200s.

The problem with hydronyms and toponyms: Romanian language borrowed the already existing Slavic, Hungarian and Saxon toponyms and hydronyms of Transylvania. It is very well known and clear practice of immigrant populations.

Huge linguistic reforms in 19th century: During the creation of Romanian literary language and language reforms in 19th century, the high ratio of south Slavic and Turkic words were purged from the vocabulary of Romanian language, and they were replaced by adopted moderd Frence, Italian and other modern-era neo-Latin words. French and Italian neologisms and even full modern French expressions were adopted to replace the old ones. These new modern French and Italian romance expressions and words simply in the era of original ancient Latin speaking populations or in the vulgar Latin languages.

The imagined glorious past and the opposing historical reality:
The territory of modern Romania belonged to the Bulgaria first, later it came under Byzantine rule. From the 11th century territory was occupied and ruled by the Turkic Cuman tribes. After the brutal Mongol invasion in 1240 nomadic Vlachs (Romanians) sterted to migrate towards modern Romania, and their Cuman overlords established their first Vlach-Romanian principalities. Vlacho-Romanian principality became vassal states of the Hungarian kings and later they were vassals of Polish kings. In 16th century Wallachia became an Ottoman province until of congres of Berlin in 1878.
Since the 16th century settled life slowly became dominant lifestyle among the formerly nomadic-sheperd Vlacho-Romanians.
 
Poslednja izmena:
Vlachs (Romanians) were the latest nomadic ethnic group in Europe, the vast majority of Vlacho-Romanian population preservet nomadic lifestyle and heritage until lete 16th century. There were known as late nomadic people in medieval chronicles.
The first Vlacho-Romanian churches were built in netween late 13th and early 14th century.
 
Drakula, Drakulić

Srpsko poreklo imena Drakula


Najkrupniji kamen spoticanja među istoričarima koji su hteli da Vlahe u srednjovekovnoj Srbiji uopšte kao slovensko stanovništvo bio je Drakula-argument. Došlo je vreme da jednom zauvek odbacimo mantru o romanskom poreklu imena ili prezimena Drakula i Drakulić:


Koliko ja vidim, ode i Drakula u Srbe:

Kralj Milutin, 1314-1316: "син му Радкула с децом"

... definitivno.

Dakle, sufiks -ul i -ula potpuno su slovenski sufiksi, preteča sufiksa -o Radul > Raduo > Rado i sl., a može biti da je taj sufiks glagolsko-participne analogije po postanju. :)


:smeker:

Radko - Radkula

*Dragko - *Dragkula


:hvala:
 
Najkrupniji kamen spoticanja među istoričarima koji su hteli da Vlahe u srednjovekovnoj Srbiji uopšte kao slovensko stanovništvo bio je Drakula-argument. Došlo je vreme da jednom zauvek odbacimo mantru o romanskom poreklu imena ili prezimena Drakula i Drakulić:
Radko - Radkula
*Dragko - *Dragkula

Константин Михаиловић, сведок времена:

Драгул, војвода влашки, имао је два сина, старији се звао Влад, а млађи Радул. А обојицу је дао цару Мухамеду на његов двор (да му служе); после је умро. Кад чу цар за смрт његову одмах старијег сина Драгуловог обдари новцем, коњима, доламама, дивним шаторима, као што доликује господину и отправи га с пуно почасти у влашку земљу да влада наместо оца свога под условом да сваке године долази к њему и да му се јавља, а данак да даје као што је и раније био даван. А његовог млађег брата оставио је на своме двору....

Потом су дошле вести турскоме цару шта је све учинио Драгул - јер су по оцу и њега тако називали. Тада је цар послао по његовог брата (млађега Драгула), а кад је приспео у двор, ...

А кад смо били у Никопољу, на обали Дунава, кад ал' с оне стране[392] Драгул војвода се био такође с војском утаборио зато да би пречио превоз, онда цар рече јаничарима овако...

А одатле смо кренули напред у влашку земљу за Драгулом, а његов брат је био пред нама; и мада је војвода влашки имао малу војску, ипак нас је било страх и веома смо их се чували, окружујући се сваке ноћи кољем, и нисмо се сачували...Кад видеше Власи да се (с њима) зло дешава, одступили су од Драгула и приступили његовоме брату. А он је отишао у Угарску краљу Матији..

https://www.rastko.rs/rastko-pl/istorija/janiczar/kmihailovic-hronika_1.php
 
Luigi Galvani (1737-1798)

Od koje reči potiče prezime Galvani?
Верује се да је изведено од личног имена Галван, које потиче са келтског говорног подручја (вероватно Шкотске или Велса), и има значење 'бел', или 'соко'. Сродна презимена се могу наћи и у Француској, Немачкој итд.
 
Верује се да је изведено од личног имена Галван, које потиче са келтског говорног подручја (вероватно Шкотске или Велса), и има значење 'бел', или 'соко'. Сродна презимена се могу наћи и у Француској, Немачкој итд.

Ja verujem da je izvedeno od srpskog Glavinić.
 
Константин Михаиловић, сведок времена:

Драгул, војвода влашки, имао је два сина, старији се звао Влад, а млађи Радул. А обојицу је дао цару Мухамеду на његов двор (да му служе); после је умро. Кад чу цар за смрт његову одмах старијег сина Драгуловог обдари новцем, коњима, доламама, дивним шаторима, као што доликује господину и отправи га с пуно почасти у влашку земљу да влада наместо оца свога под условом да сваке године долази к њему и да му се јавља, а данак да даје као што је и раније био даван. А његовог млађег брата оставио је на своме двору....

Потом су дошле вести турскоме цару шта је све учинио Драгул - јер су по оцу и њега тако називали. Тада је цар послао по његовог брата (млађега Драгула), а кад је приспео у двор, ...

А кад смо били у Никопољу, на обали Дунава, кад ал' с оне стране[392] Драгул војвода се био такође с војском утаборио зато да би пречио превоз, онда цар рече јаничарима овако...

А одатле смо кренули напред у влашку земљу за Драгулом, а његов брат је био пред нама; и мада је војвода влашки имао малу војску, ипак нас је било страх и веома смо их се чували, окружујући се сваке ноћи кољем, и нисмо се сачували...Кад видеше Власи да се (с њима) зло дешава, одступили су од Драгула и приступили његовоме брату. А он је отишао у Угарску краљу Матији..

https://www.rastko.rs/rastko-pl/istorija/janiczar/kmihailovic-hronika_1.php


Odlično! :hvala:
 
Drakula, Drakulić

Srpsko poreklo imena Drakula


Najkrupniji kamen spoticanja među istoričarima koji su hteli da Vlahe u srednjovekovnoj Srbiji uopšte kao slovensko stanovništvo bio je Drakula-argument. Došlo je vreme da jednom zauvek odbacimo mantru o romanskom poreklu imena ili prezimena Drakula i Drakulić:




:smeker:

Radko - Radkula

*Dragko - *Dragkula


:hvala:

Ма ајде, бежи. Ово је чиста спрдња. Дракула је добио то име по свом оцу који, поред тога што је био кнез Влашке, био је витез у Ордену Змаја цара Сигисмунда. На румунском драк значи ђаво или змај, а дракула је мали змај.
 
Ja verujem da je izvedeno od srpskog Glavinić.
На основу чега? Сродна презимена срећу и у Португалији, Француској, Немачкој, и ниједно од њих нема неки еквивалент то '-ић' на крају, а свима су нам позната германска презимена која их имају. Такође, ми са Португалијом нисмо имали скоро никаквих контаката.
 
На основу чега? Сродна презимена срећу и у Португалији, Француској, Немачкој, и ниједно од њих нема неки еквивалент то '-ић' на крају, а свима су нам позната германска презимена која их имају. Такође, ми са Португалијом нисмо имали скоро никаквих контаката.

Na osnovu metateze glava > galva. Jer, šta znači galvan u romanistici?

- - - - - - - - - -

Ма ајде, бежи. Ово је чиста спрдња. Дракула је добио то име по свом оцу који, поред тога што је био кнез Влашке, био је витез у Ордену Змаја цара Сигисмунда. На румунском драк значи ђаво или змај, а дракула је мали змај.

Ako želiš ozbiljno da raspravljamo napiši "Želim", ali onda prvo moraš da elaboriraš i Srebrenin post., a ne da ga preskočiš.
 
Na osnovu metateze glava > galva. Jer, šta znači galvan u romanistici?
Па, ништа. Галван има значење само на неким келтским језицима, због чега се претпоставља да ова презимена вуку порекло од неких Галвана (свакако није реч о једном заједничком прародитењу свих њих), који су се трбухом за крухом запутили пут континента, и тамо образовали породице. Ракао бих да је то логичнија теорија, с обзиром да је мало Срба, и Словена уопште, допрло у Португалију до 13. века, када се тамо први пут помиње неко под презименом Галвини. Разуме се, то не значи да су сва слична презимена истог корена. Можда нека од њих потичу од словенског 'глава'.
 
Poslednja izmena:

Back
Top