ZEMLJANE KUĆE U MOŠORINU

proka

Legenda
Poruka
57.100
Уче да направе просту пећ

ЗРЕЊАНИН: Архитекта и стручњак за земљану архитектуру Драгана Којичић и ове године део лета провешће у Мошорину, у старој земљаној кући коју је купила новцем од једне награде освојене на архитектонском конкурсу.




Архитекта Драгана Којичић и овог лета на радном задатку


И прошле године она је, уз помоћ колега, показала да старе куће, направљене од земље и осталих природних материјала, могу сасвим да се уклопе у 21. век. Све уз поруку да је земља одличан материјал и да се може рећи да су наши преци, правећи куће од земље, поштовали стандарде енергетске ефикасности, јер су овакви објекти штедели енергију и чували животну средину.
- Ове године прошла су нам два пројекта. Један је подржао Женски фонд „Реконструкција“, а други је практично наставак прошлогодишњег који подржава Министарство грађевине - истиче Којичић и додаје да је ова година посвећена женама и градитељству.
Захваљујући пројекту који је подржао Женски фонд, полазнице су савладале основе тршчарства, а резултат је био постављање тршчаног крова на кући у Мошорину. Радионице су држали мајстори из Белог Блата. Ових дана почињу нове радионице, на којима ће полазнице, уз помоћ одличних мајстора из Шиклоша, из суседне Мађарске, научити како направити земљану пећ.
- Планирамо у августу још неке радионице посвећене рестаурацији дрвенарије, лимарије, затим браварству и слично – каже Којичић.
Кућа у Мошорину полако добија свој замишљени облик. Планирано је и да се поплоча старим циглама, које су, каже Драгана, једва пронашли, а ни добрих мајстора за такве послове скоро да више нема.
- Идеја је да земљана кућа постане кућа за 21. век, дакле не она старинска, него потпуно прилагођена условима живота данас. И не етно кућа, за приказивање и одмарање, него кућа за живот. Напуштених земљаних кућа има свуда по Војводини, у последње време и млади су заинтересовани да их адаптирају, али не знају како. Зато ми организујемо радионице и све је више заинтересованих за ову тему – објашњава Којичић.
Земљане куће су здраве, јер су направљене од природних материјала. Притом су и енергетски ефикасне пошто својом дебљином спорије преносе и хладноћу и топлоту.
- Сви знамо да је у оваквим кућама зими топло, а лети хладно. Ем је здраво, ем штедљиво, само треба знати како - закључује Драгана Којичић.
Ж. Балабан

http://www.dnevnik.rs/vojvodina/uce-da-naprave-prostu-pec

- - - - - - - - - -

Jel može biti zemljana kuća, moderna kuća 21-og veka?
 
Ima metoda kojima se vlaga u kucama od naboja lako i jeftino eliminise.

Vlagu u starim kućama je nemoguće trajno ukloniti osim sečenjem zidova i stavljanjem izolacije. To više nisu "starinski" metodi. Bolje je da se namesti nova kuća i dobro izoluje nego da se živi u kući od zemlje. U dobrom delu Vojvodine podzemne vode su plitko i kuće stalno povlače vlagu.
 
Vlagu u starim kućama je nemoguće trajno ukloniti osim sečenjem zidova i stavljanjem izolacije. To više nisu "starinski" metodi. Bolje je da se namesti nova kuća i dobro izoluje nego da se živi u kući od zemlje. U dobrom delu Vojvodine podzemne vode su plitko i kuće stalno povlače vlagu.

Tako je u onim starim svapskim kucama, kazu da nekima nije pomoglo ni to izvlacenje vlage, posle nekog vremena ponovo bi se pojavila vlaga.
 
Nećemo valjda sad da pravimo misteriju od hidroizolacije.

Betoniraš temelje, staviš izolaciju i najnormalnije zidaš čerpićem.
Spolja blatni malter i krečenje, a unutra može i gips ko baš insistira na glatkim zidovima.

Miševi i pacovi ne idu u trsku, tako da tavan i zidovi mogu da budu obloženi tablama trske.
 

Back
Top