Kraljevski put

Hvala Coco, i tebi takođe...

svesna nova godina..

Dobar video koji govori o Radu...sažeto je sagledano dosta toga o čemu smo razgovarali.

Čitam ponovo ''U potrazi za čudesnim'' i čitam sasvim drugu knjigu.
Ili neko drugi čita istu knjigu..

I gledala sam ovaj crtać


pa se pitam, kako bi izgledao da su napravili podelu po Gurđijevu.


Gde ste vi nestali? Jel putujemo ili ne?

svesnaglista:

Čitam ponovo ''U potrazi za čudesnim'' i čitam sasvim drugu knjigu.
Ili neko drugi čita istu knjigu..

Kliknite za proširenje...

Da, dobro si primetila, neko drugi čita istu knjigu.

Prvi put kad si čitala, razumevanje ti je dolazilo preko ličnosti. A ličnost je mehanička, prihvata ono što već zna, a odbacuje ono što joj je novo i nepoznato.
Sada, kada si ponovo uzela da čitaš, mnoge stvari koje su ti prvi put bile nerazumljive i koje si mehanički preskočila, držeći se onoga što ti je bilo poznato i samim tim lakše za čitanje, su isplivale na površinu i postale jasnije.
To je zato što ti se podigao nivo bića, a sa bićem i nivo razumevanja. A razumevanje sad dolazi iz suštine, što znači da je suština postala aktivna, a to je već uticaj Rada na sebi. Kada ponovo pročitaš Uspenskog, pokušaj da ponovo pročitaš i Belzebubove razgovore sa unukom, jer u toj knjizi ima dosta metafora i alegorija koje podižu naš nivo razumevanja, a sve je povezano sa sistemom rada na sebi koji ova škola nudi.

Ja uvek savetujem da se prvo čita Uspenski, da bi se čitalac upoznao sa Radom, a da se posle pređe na Belzebuba, da bi se shvatilo dokle si došao u Radu.
Razumevanje je, kao što sam već jednom rekao, violinski ključ u našoj oktavi znanja.

Edit: uzgred, srećan 8. mart svim damama koje prate ovu temu.

Hvala.

Hvala i na ohrabrujučim rečima.
Znaš šta sam još interesantno primetila. Između prošlog čitanja i ovog sada, desilo mi se da sam par stvari
''otkrila''. Ili primenjivala nešto, a da uopšte nisam znala odakle mi ideja da to radim. I sad čitam i lepo vidim
da sam to u toj knjizi pročitala, pa zaboravila i onda ubedila sebe sa sam ja sama nešto novo provalila ili
mi je ideja eto tako s neba pala.
I do sada mi se dešavalo da čitajući ponovo neku knjigu shvatim nešto bolje ili primetim neki deo koji ranije
nisam videla, ali ovo prvi put primećujem.

Shvatila sam tehniku ''Ja sam''. Zapravo, uspela sam da je primenim.

Toliko dugo sam odbijala i da se udubim u čitanje o njoj. Automatski bi dolazila pomisao
''Ali to je suprotno od vežbe neidentifikacije i zašto bih radila dve suprotne prakse.''
Umesto da pokušam i uverim se da razlike nema. U stvari, taj osećaj Ja sam (a ne mantranje)
i ne dozvoljava identifikaciju sa nečim što nisam. I sad sam srećna! Imam novu (praksu) igračku.
Eto, samo sam trebala da žrtvujem neki minutić svog ''dragocenog vremena''.

Koko..
Pročitala sam u starim temama da si pomenuo da suštinom vlada 24 zakona, a razvijenom
suštinom 12. Možeš sli nešto više da napišeš o tome?

Liči mi na ono što je Gurđijev rekao da je put ka dole istovremeno i put ka gore. Suština koja je iz
sveta (kosmosa) kojim vlada 24 zakona, manifestuje se u svetu kojim vlada 48 zakona, da bi
dostigla razvoj u svetu kojim vlada 12 zakona.
Da li to povlači i ideju da suština ima jednu dimenziju više i da joj je vreme(dah) drugačiji u odnosu
na svet 48? I hrana joj je drugačija?

svesnaglista:

Shvatila sam tehniku ''Ja sam''. Zapravo, uspela sam da je primenim.

Toliko dugo sam odbijala i da se udubim u čitanje o njoj. Automatski bi dolazila pomisao
''Ali to je suprotno od vežbe neidentifikacije i zašto bih radila dve suprotne prakse.''
Umesto da pokušam i uverim se da razlike nema. U stvari, taj osećaj Ja sam (a ne mantranje)
i ne dozvoljava identifikaciju sa nečim što nisam. I sad sam srećna! Imam novu (praksu) igračku.
Eto, samo sam trebala da žrtvujem neki minutić svog ''dragocenog vremena''.

Koko..
Pročitala sam u starim temama da si pomenuo da suštinom vlada 24 zakona, a razvijenom
suštinom 12. Možeš sli nešto više da napišeš o tome?

Kliknite za proširenje...

Sama si već delimično odgovorila u prvom delu komentara.
Naime, ličnost se razvija pod uticajem Generalnog zakona koji se na Zemlji manifestuje kroz život i 48 zakona koji se spuštaju sa naše strele stvaranja. Te uticaje zovemo A uticaji.
Da bi se suština razvila potrebno je da iz života uzimamo B uticaje koji nose vrednost od 24 zakona, a koji dolaze iz svesnog dela čovečanstva. Ti B uticaji stižu iz Rada, a pošto Rad treba da probudi suštinu i aktivira njen razvoj, suštinom počinju da vladaju 24 zakona. Tehnika "Ja sam" na kojoj si radila je direktan Rad na razvoju suštine i posledica je B uticaja koji nose 24 zakona.

Kada se potpuno izbalansiraju centri, kada se emotivni centar očisti od negativnih emocija i kada se uklone odbojnici kako bi savest mogla normalno da deluje, tada će suština dostići svoju punu zrelosti i moći će da prima uticaje sa viših centara. Viši centri nose 12 zakona (nota Sol u oktavi kreacije) i tada je suština pod direktnim njihovim uticajem, odnosno pod uticajem volje. Biće čija je suština pod uticajem 12 zakona pamti sebe u potpunosti i pripada svesnom delu čovečanstva.

svesnaglista:

Liči mi na ono što je Gurđijev rekao da je put ka dole istovremeno i put ka gore. Suština koja je iz
sveta (kosmosa) kojim vlada 24 zakona, manifestuje se u svetu kojim vlada 48 zakona, da bi
dostigla razvoj u svetu kojim vlada 12 zakona.
Da li to povlači i ideju da suština ima jednu dimenziju više i da joj je vreme(dah) drugačiji u odnosu
na svet 48? I hrana joj je drugačija?

Kliknite za proširenje...

Da, hrana utisaka kojom se hrani suština je drugačija od one kojom se hrani ličnost.
Zapravo, moglo bi se reći da se suština hrani najkvalitetnijim delovima ličnosti.
Zato je i potrebno da se razvije što kvalitetnija ličnost kako bi njome nahranili suštinu.
Kada takvu ličnost dovedemo u pasivno stanje, kada se oslobodimo identifikacije, ostaće samo kvalitetno znanje koji nam je potrebno u boljem razumevanju sebe.

Suština onda ima i svoje vreme?
Vreme za koje suština prima utisak je vreme našeg daha, približno tri sekudne.
Onda me tačka 6 - drugi šok, ili prvi svesni šok ne zbunjuje toliko. Ne moraju
svi utisci koji su potrebni za život pasti na suštinu, već samo posebni i moguće
je kretanje u dva pravca, kao i kod disanja.

Sinoć sam razgovarao sa jednim prijateljem o negativnim emocijama i dotakli smo se pitanja depresije... zgodno bi bilo da o tome i nešto napišem na ovoj temi.

Najvažnije je znati da depresija nije isto što i biti negativan. Treba primetiti jednu interesantnu stvar u vezi depresije - ona pogađa sve centre, čak i Instinktivni Centar. Depresija ne nastaje samo od gubitka nade i vere u budućnosti, iako je to glavni uzrok. Može nastati jednostavno od nedostatka napora bilo koje vrste, tako da su centri zapušeni, a s druge strane, to stanje bez obzira kako uzrokovano, je jedno od onih koje energiju u centrima čini  ustajalom. Može nastati jednostavno iz slike o sebi, onako kako čovek zamišlja da je stalno, recimo, uspešan, i nalazi da nije. Ali bez obzira šta da je uzrok, stanje depresije mora biiti prepoznato i sve vrste napora uložene da se prevaziđe. Kažem napor, jer jedino napor menja stanje, čak i napor da se urade male obične neophodne stvari. Ali svesni napor da se čovek seti sebe, je taj koji će vas momentalno podići iz depresije. To je zato što samo svesni napor dovodi do onih “ja” koji rade - to jest među one “ja” koji osećaju uticaje Rada - i dalje od onih “ja” iz spoljnjeg života u kojima je depresija centrirana. I ovde moram da dodam da morate da se borite da održite Rad u sebi. Morate da se borite u svom umu za Rad, da ga održavate u životu, jer u suprotnom počinje da se hladi.

Čineći napor u nekom delu sebe, kao što je određena vrsta negativnosti, zapamtite da se sve u čoveku odvija u ciklusima - tj. sve dolazi na red u određenim intervalima. Ne radi se o tome da su ti intervali regularni, nego da se stvari ponavljaju ili vraćaju, interno, nekad ranije, nekad kasnije. Radi se o tome da posmatranjem, čovek zapaža i pamti da je to tako, i u tom smislu može da stekne određeno predviđanje i da sebi zada šok pre nego sto neko stanje ili raspoloženje, u njemu  zapravo otpočne. Ovo pripada ideji o činjenju napora u pravom trenutku. Jednom kad određeno stanje ili raspoloženje, itd., stekne dovoljno snage, teško je ili nemoguće zaustaviti ga - tj. suviše je kasno. Ali ako je samo-posmatranje razvilo to posebno sećanje sebe koje rezultira iz njega (i može samo odatle da rezultira) onda, ako je to novo sećanje dovoljno jako, onda imate uporište iz kojeg se može činiti napor nad nekim beskorisnim stanjem, kad počne da se vraća. Tj. prepoznajete ga. Ako stvarno počinje da vam se gadi, onda ćete imati jednu emociju koja će pomoći vašem pamćenju i mišljenju. To će pomoći, a takođe će vam pomoći da se posmatrate više – naime, da stanja počinju ranije nego što mislite, u nekim sitnicama koje ranije niste dovodili u vezu sa tim, kao što je početak korišćenja određenih fraza ili u laganoj promeni osećanja prema drugima i slično.

Punije zapažanje može da nam pomogne da prepoznamo stanja depresije i da ih razlikujemo od negativnih stanja. Depresija se razlikuje od negativnosti. Pokušajte da uvidite istinu o ovome sami za sebe. Zapazite da je to tako. Ukoliko niste primetili da postoji razlika između depresije i bivanja negativnim, onda ne možete da vidite šta se ovde misli. Depresija se često događa ljudima koji žele da misle da su neprekidno radosni, veseli i srećni. U svakom slučaju, to nije isto što i biti negativan. Samo-posmatranje i sećanje na čovekovo stanje depresije je najvažnije, jer dok god čovek ne prepoznaje depresiju  kao ono što ona jeste, može da ulaže pogrešnu vrstu napora. Samo putem razumevanja takvih stanja čovek može da radi na njima na pravi način.
Depresija je često rezultat bolesti, ili ustvari, kad je čovek bolestan mugućnost da je i depresivan je prisutna. Biti bolestan smanjuje vitalnost. To nije prava depresija ali je zbog činjenice da kad Instinktivni centar, koji reguliše unutrašnji rad organizma i njegove hemije, treba da se suoči sa bolešću, uzima energiju od drugih centara. Instinktivni centar pozajmljuje energiju uglavnom prvo iz Pokretačkog (Motiričkog) centra jer je sa njim u srodnim odnosima, onda od Emocionalnog centra a onda od Intelektualnog centra. Ali ovo nije nužno samo za sebe depresija; to je deprimirana vitalnost, i ako je čovek oprezan i ostane pasivan u odnosu na to i da se ne poistoveti sa tim kad započne, ako čovek ništa ne očekuje i miran je i mali u sebi, ne mora da bude depresija - tj. gubitak nade, i tome slično - ali samo u stanju u kojem čovek ne sme da misli, i mora da ostane miran i tih u sebi.
Postoje, naravno, ritmične izmene u telu koje vode depresiji. Čovek mora da nauči da u bolesti i takvim stanjima promenjene vitalnosti vidi gde se u sebi nalazi, i šta može da učini, šta je zatvoreno, a šta je otvoreno. Očekivati da se bude kao i obično kad je čovek bolestan će učiniti čoveka deprimiranim. To je pogrešan stav. Biti unutra miran, prestati zamišljati, prestati se žaliti, opustiti se, shvatiti da si bolestan i da imas malo raspoložive energije je pravi pristup.

Za razliku od depresije, negativnu emociju uvek uzrokuje druga osoba. Druga osoba ne mora biti prisutna. U čoveku postoji imaginacija koja deluje umesto. Imaginacija nas čini negativnima - sećanje nas čini negativnim - ali uvek je to ili imaginacija ili sećanje na neku osobu. Kad se negativna emocija rađa iz imaginacije ili sećanja to je obično ponavljanje onog što je već osećano ranije  kad je neka osoba u pitanju, i posle nekog vremena moguće je posmatrati  to čim se prvi put pojavi, u tom slučaju može biti odvojeno pre nego što dostigne svoju punu snagu. Kad ste “divlje negativni” kao što neko reče, ne može se učiniti mnogo. Zašto? Zato što ne želite i većina nas voli da bude divlje negativna u momentu. Moramo da razumemo da ljudi vole da su negativni, da osećaju da pate, i tome slično. To je sve što možemo da kažemo. Ali moramo to da vidimo. Veliko trenje je potrebno tokom dugog perioda da biste počeli da ne volite da ste negativni. Tako je lako biti negativan - u tome je problem. Samo vi sami, u vašim najdubljim mislima, razumevanju i osećanju možete da se izvučete iz rupe negativnih stanja, svetlošću svesti i Ciljem.
Jedno od najozbiljnijih negativnih stanja može biti rezultat dugoročnog samo-sažaljenja, koje posebno može da vodi gubitku snage  u ulaganje napora. Čak i najblaže samo-sažaljenje je negativno po boji. Može da se pretvori u ljubav sa sobom ali je negativno i ima boju i ukus negativne emocije, ako čovek pokuša da ga posmatra.
Treba shvatiti  da svako ima sklonost da žali sebe, bogat ili siromašan, u braku ili slobodan, uspešan ili propao. Kad čovek žali sebe on oseća da su mu dužni - kao pas koji kad ga okupate, čim ga ne gledate iskoristi priliku da skoči na vaš krevet iako ne sme. Na taj način on sažaljeva sebe i sveti se onom ko mu je naudio.
Ako mislite da vam je neko dužan onda nikad nećete stvarno početi da Radite na sebi. Kako biste mogli? Morate da osećate da dugujete. Da biste učiniti napor da Raditi na sebi vi morate zapravo da osećate da nešto nije u redu sa vama.  Obično prođu godine i godine pre nego što čovek čak počne da vidi ovo sa bilo kakvim uverenjem. Rad mora da prodre kroz slojeve i slojeve sujete, neznanja, samozadovoljstva, samozaborava, samoljublja, samozasluge i slično. Ipak on može da prodre. Ali pre nego što se to dogodi, prvi znak je obično da čovek odjednom počinje da shvata da Rad govori o nečem stvarnom i pokazuje znake da se o idejama razmišlja.

Prva promena je u razumu - tj. misliti drugačije. To je Metanoja - u Jevanđeljima pogrešno prevdena kao “pokajanje”, a ustvari je prevod "promena uma". To se zove “Buđenje Vozača” u Radu. Počinje sa uviđanjem sopstvene situacije. Morate da shvatite da ovo nije ubičajeno. Ljudi retko zapravo misle o Radu sami za sebe - mislim, kao da im život od toga zavisi. To je zato što oni ne osećaju tako često da nešto nije u redu sa njima, iako su sigurni da drugi greše. To je kao čovek koji je postao kratkovid i odbija da nosi naočare, govoreći da ništa nije s njim, ali je nevolja u tome što su od nedavno papiri tako loše odstampani. Govorim o koraku koji se mora preduzeti.

Dok god čovek misli na isti način  i oseća na isti način, čovek  je mehaničan. Čovek je mašina,  znate - ali čovek zamišlja drukčije. Naš život nije akcija kakvu zamišljamo, već reakcija; i reagujemo na stvari na isti mehanički način svaki put ponovo. Samo ako čovek vidi da je mašina, prvo u ovom malom smislu, onda u nekom drugom malom smislu, tako da čovek može da stekne pravu emociju da mu pomogne da menja. Srećom u nama ima nešto što mrzi mehaničnost ali to je uspavano našom imaginacijom da smo mi sasvim svesni i da uvek postupamo iz volje, i svesti i jednog postojanog “ja” i uvek znamo šta radimo i govorimo i mislimo i tome slično. Samo svesnim naporom čovek može da uvidi svoju mehaničnost, i ovaj napor mora biti uložen ka jasnoj stvari, jasnoj reakciji, nešto praktično i jasno i određeno. Uzeti ga kao teoriju je gore od beskorisnog. Kad čovek jednom shvati da je mehaničan u nekom određenom smislu, to ustvari zadaje šok - ustvari, to je momenat Pamćenja Sebe. Raditi protiv mehaničnosti zahteva napor samo-posmatranja. Razlog zbog kojeg reagujemo na stvari na isti mehanički način svaki put ponovo je zbog veza i asocijacija u našim centrima i  između njih. Ali mi toga nismo svesni dok ne posmatramo naše centre. Da bi se čovek promenio neophodno je da se postigne da centri rade na novi način.


Previše karaktera, deo ću preneti na sledeći komentar...

...Nastavak...

Uzmimo jedan primer: pretpostavimo da se uvek iznervirate kad ne možete nešto da nađete. Da li je to mehanično ili ne? Da, to je mehanička reakcija koja će se uredno ponavljati dok je ne osvetlite svetlošću svesti. Svest je ta koja nas menja. Prvo je napor samo-posmatranja potreban. Pretpostavimo da zapažate kako postajete negativni ako ne možete nešto da nađete. To je prvi napor i on pripada generalnom naporu samo-posmatranja - to jest, postajanja svesnijim, primećivanjem sebe, a ne samo uvek uzimati sebe kao datost. Sledeće, posmatrajte svoje misli. Koja vam misao dolazi uvek u pamet kad tražite nešto što ne možete da nađete. Onda posmatrajte osećanje; primetite ga; osetite njegov ukus. Obratite pažnju na svoje kretnje, izraze, itd. Sledeći put će biti teže reagovati mehanički kad nešto izgubite. Šta će vam pomoći? Rad koji ste predhodno obavili na toj mehaničkoj reakciji - naime, napor da budete više svesni. Sve što uradimo svesno ostaje za nas; sve što radimo mehanički je izgubljeno za nas.

Razmišljala sam i ja na tu temu u poslednje vreme, pa sam se malo zadržala na dugovanjima.

Ideja da nam neko nešto druguje stvara gomilu negativnih emocija i mehanizme koji se bore da naplate dug.

Počelo je od prijatelja koji ima povremena depresivna stanja. Jednom ili dva puta godišnje napusti posao jer
više ne može da izdrži i onda po mesec ili dva uroni u najdublju depresiju. Za to vreme, rođaci i prijatelji
priskaču u pomoć, nekada dovoljno, nekada nedovoljno. U poslednja tri razgovora je pomenuo ne bacanje
bisera pred svinje i onda krene da se odmotava...
On sebe smatra dobrim, nesebičnim čovekom. Daje preko svih granica i povremeno istroši snagu i padne.
Taj pad je mehanizam koji traži da se naplati dug, a da on uopšte toga nije svestan.
Nešto ipak u njemu zna da dug nije realan i pominje bacanje bisera pred svinje.
On je očigledan primer, pa je bilo lako uočiti. Daleko češće su mehanizmi suptilniji, lukaviji i skriveniji.

Razmišljajući šta ti biseri i svinje sve mogu da znače, shvatila sam da ne postoje nezahvalni ljudi. Ljudi su
uvek zahvalni, ali samo ako su dobili ono što su tražili, šta god to bilo. Sve preko toga im je čist višak, ne
mogu tome dati vrednost, može im čak i naškoditi i potpuno je blesavo očekivati od njih zahvalnost. Iz ugla
''svinje'' kojoj su servirani ''biseri'' umesto hrane koja joj je potrebna, vidimo da ona ima sva prava da bude
nezadovoljna a ne zahvalna. Iz ugla onoga ko oseća da mu ljudi nešto duguju vidimo da je na dvostrukom
gubitku. Prvo je bacio nešto što mu je dragoceno i što je teško stekao, a onda sledeću snagu rasipa na
samosažaljenje i crne misli o tome kako je svet pun nezahvalnih ljudi. Iz toga sledi i agresija. Prvo pasivna
agresija u vidu depresivnih faza, autodestrukcija kojima sebe činimo nemoćnima u šta spadaju i bolesti, pa
onda sledi laganje, varanje, krađa i otimanje na sve moguće načine.

Kako otpisati dugove? Pogledati iz ugla svake ''svinje'' kojoj smo bacili ''bisere'' i osetiti nezadovoljstvo,
neprijatnost, pa i štetu koju smo joj naneli. Onda ćemo poželeti da nam oprosti, a ne da nam vrati dug.
Dovoljno je zapravo da sami sebi oprostimo.

A za dalje? Loviti u sebi rasipnika koji baca naše vreme, snagu i sve što smo stekli, pod izgovorom da samo
hoće da učini nešto dobro. Možda na neko vreme potpuno sebi zabraniti da se čini bilo šta korisno za okolinu,
tek da bi se proizvelo dovoljno trenje i da bi mehanizmi postali očigledniji. Recimo, samo mesec dana. I sama
pomisao na to proizvodi otpore i buku u glavi. Svet će se srušiti ako to uradimo. Posle zadatog perioda
treba mu dozvoliti da daje, ali samo onda kada mu to dozvolimo. Kada naučimo da čujemo i vidimo druge
i činimo za njih ono što traže a da time sebi ne naškodimo. Pa nek se raduje. Ima nečeg dobrog u tom
rasipniku i ne treba ga uništiti. Vođen je pozitivnom emocijom i saosećanjem za druge. Često i zaista vidi
šta je to drugima potrebno bolje nego što oni sami za sebe vide. To je kvalitet. Samo ga treba malo preoblikovati.
Naučiti ga da razmišlja i bude zaista od koristi.

Natrčah na link, pa da ga ostavim ovde. Čitaću posle....

http://izagranice.blogspot.rs/2017/03/ponovno-roenje-iii.html

Gurđijevljeve izreke iz knjige “Bekman Tejlor – Gurđijevljeva Amerika”
1. Čovek ima loša osećanja prema drugom čoveku jer ih, očigledno, i drugi čovek ima.
2. Čovek je osetljiviji od životinje, ali nesvesno.
3. Čovek je nesvesno, prijemčiviji od semena.
4. Životinja takođe oseća mnogo, ali manje od čoveka.
5. Sam napor je neophodan za razvoj, a ne stvar koju on proizvodi.
6. Ne razmišljaj o rezultatima. Samo radi!
7. Čak i mrtvi ubrani cvet razume da li je voljen ili ne.
8. Čak i nesvestan život reaguje na ljubav. Ova ljubav se ogleda u čoveku.
9. Svaki život je otvoren za ljubav. Oseća je. Osetljiv je prema njoj.
10. Svaki život predstavlja Boga.
11. U istinskoj školi, ne postoje učitelji, samo učenici.
12. Čovek ne može biti bolji od svog objektivnog gledanja na sebe.
13. Priča je dah.
14. Subjektivni bol je prilika za objektivni rast.
15. Ko voli predstavljeno voli predstavljača.
16. Ko razume ne može da deluje suprotno od suštine.
17. Nikada ne pokušavaj da se setiš onoga što si zaboravio; ništa ne zaboravljaj.
18. Kada neko dostigne kristalizaciju više ne postoje pravila za njega.
19. Mašina koja je spoznala sebe više nije mašina.

Koko,
da li si čitao ovu knjigu? NAJVECI TRGOVAC NA SVETU

Razmišljam da bi mi bilo korisno da radim po njoj. Prvo mi je izgledalo malo blesavo ostati sa jednom
idejom mesec dana i iščitavati tekst tri puta dnevno, ali me je ova rečenica kupila
''Od ovog trenutka, spreman sam da vladam svakom ličnošću koja se izjutra u meni probudi.''

Rad od godinu dana zvuči kao veoma dug vremenski period, a opet, godina ume tako da proleti
da i ne primetimo. Knjiga nudi neke sasvim jednostavne ideje, na koje obično klimnemo glavom
i kažemo ''da to je baš super'' i u sledećem trenutku već zaboravimo šta smo pročitali. Zadržavanje
na svakoj od tih ideja po mesec dana, stvara šansu da ona zaista u nama oživi. Da se sagledaju
svi otpori, navike koji se suprotstavljaju tome da ostanemo u pozitivnoj emociji. Zapravo sve
mi ovo zvuči kao teška borba sa negativnim emocijama, zato mi je i zanimljivo.

svesnaglista:

Koko,
da li si čitao ovu knjigu? NAJVECI TRGOVAC NA SVETU

Razmišljam da bi mi bilo korisno da radim po njoj. Prvo mi je izgledalo malo blesavo ostati sa jednom
idejom mesec dana i iščitavati tekst tri puta dnevno, ali me je ova rečenica kupila
''Od ovog trenutka, spreman sam da vladam svakom ličnošću koja se izjutra u meni probudi.''

Rad od godinu dana zvuči kao veoma dug vremenski period, a opet, godina ume tako da proleti
da i ne primetimo. Knjiga nudi neke sasvim jednostavne ideje, na koje obično klimnemo glavom
i kažemo ''da to je baš super'' i u sledećem trenutku već zaboravimo šta smo pročitali. Zadržavanje
na svakoj od tih ideja po mesec dana, stvara šansu da ona zaista u nama oživi. Da se sagledaju
svi otpori, navike koji se suprotstavljaju tome da ostanemo u pozitivnoj emociji. Zapravo sve
mi ovo zvuči kao teška borba sa negativnim emocijama, zato mi je i zanimljivo.

Kliknite za proširenje...

Nisam čitao, ali sam je skinuo pa ću se sad preko vikenda baciti na čitanje. Deluje interesantno...

http://www.narodnimuzej.rs/zanimljivosti/zanimljiva-arheologija/dupljajska-kolica/

Zanimljivo?

Kočije se kreću pomoću tri točka. Tri centra.
Barske ptice su pitome. Što može značiti izbalansirane centre.
Takođe ptice povezuju zemlju, vodu i vazduh. Tri elementa.
Za četvrti element - vatru, predviđeno je mesto označeno sunčanim diskom,
na kome se nalazi ''idol''. On ne samo da nije izliven izjedna sa kočijom, već
je umetnut na unapred pripremljeno i označeno mesto.

Delo odaje utisak sklada, mira, lakoće kretanja. Nema ničega previše, niti
deluje da nešto nedostaje.

Ne znam zašto su dve ptice napred?
Ptice su dvocentrična bića. Da li je prvi točak intelektualni centar?
Zbog čega je i njegovo lice ptičije?
Šta znači njegov položaj ruku? Pogledi usmereni ka nebu označavaju nadu?

jedan put je pamćenje sebe, drugi put je zaboravljanje sebe.
cilj je isti.
treba prepoznati koji je put za tebe.

ima objašnjenje u knjizi "vrhovna alhemija" - ošo.
deo pod nazivom "volja ili predanost".

Zapušten strah stvara ono čega se bojimo.

"Tako, moramo da zamislimo da se cijelokupno čovječanstvo, ono koje je nama poznato i ono koje nije, sastoji od nekoliko koncentričnih krugova.

"Unutrašnji krug se naziva 'ezoterični'; taj krug se sastoji od ljudi koji su dostigli najveći razvojni stepen koji je moguć za čovjeka, što znači da svaki od njih posjeduje individualnost u svom krajnjem razvojnom stepenu, da tako kažemo, jedno nedjeljivo ‘Ja’, sve vrste svijesti moguće za čovjeka i punu kontrolu nad tim stanjima svijesti, sve znanje moguće za čovjeka, i jednu slobodnu i nezavisnu volju.

"Ovi ljudi ne mogu poduzimati radnje koje su u suprotnosti sa njihovim razumijevanjem, niti imati razumijevanje koje nije odraženo u njihovim radnjama.”

"U isto vrijeme, među njima ne može da bude nikavih nesloge niti razlike u razumijevanju. Odatle, njihova aktivnost je potpuno ko-ordinisana i vodi ka jednom zajedničkom cilju bez ikakvog posebnog nagona, jer je sve bazirano na jednom zajedničkom i identičnom razumijevanju.

[Ovdje se radi o jednoj istinskoj – kolinearnosti. Znači, to nema ništa zajedničkog sa naturanjem određenih ideja nekoj grupi ljudi (kao što je to slučaj se religijama, sektama i ‘tajnim društvima’), pretvaranja ljudi u sljedbenike i zahtijevanja da se slijede određene odrednice. Ovdje se radi o individuama od kojih svaka posjeduje svoju individualnost u najvećoj mogućoj mjeri, što podrazumijeva jedno nepodjeljivo ‘Ja’, sve vrste svijesti koje su moguće za čovjeka, svo znanje koje je moguće da čovjek ima, i jednu slobodnu i nezavisnu volju.]

"Sljedeći krug se naziva - 'mezoterični,' što znaci, sredina. Ljudi koji pripadaju ovom krugu posjeduju sve one kvalitete koje posjeduju pripadnici ezoteričkog kruga, s tom razlikom što je njihovo znanje više teoretskog karaktera.'

"To se naravno odnosi na znanja kosmičkog karaktera. Oni znaju i razumiju mnoge stvari koje još uvijek nisu u stanju da izraze na jedan praktičan način.

Znači, oni znaju mnogo više nego što su u stanju da pretvore u praksu.

"Međutim, njihovo razumijevanje je isto kao, odnosno, identično sa razumijevanjem ljudi koji pripadaju ezoteričkom krugu.

"Između njih ne može da bude nesporazuma niti nerazumijevanja. Jedan od njih razumije isto kao što svi oni razumiju, i svi razumiju na isti način kako jedan razumije.

"Međutim, kao što je već prethodno rečeno, to razumijevanje je u poređenju sa razumijevanjem onih iz ezoteričkog kruga, više teoretske prirode.

"Treći krug se naziva – ‘egzoterični’, vanjski, zato što je to vanjski krug unutrašnjeg dijela čovječanstva. Ljudi koji pripadaju tom krugu posjeduju mnogo onoga što karakteriše ljude iz ezoteričnog i mezoteričnog kruga, s tim što je njihovo kosmičko znanje više filozofskog karaktera, što bi značilo, ono je više apstraktno u poređenju sa znanjem onih iz mezoteričnog kruga.

"Pripadnik mezoteričnog kruga kalkuliše, dok pripadnik egzoteričnog kruga kontemplira. Njihovo razumijevanje često nije izraženo u njihovom aktivnostima. Međutim, između njih ne može biti razlike u razumijevanju. Ono što razumije jedan, razumiju i svi ostali.

[Kolinearnost je ključ jedne ezoteričke grupe.]

"U literaturi koja priznaje postojanje ezoterike, čovječanstvo se dijeli samo na dva kruga, egzoterični krug, koji se nalazi nasuprot ezoteričnog, naziva se normalnim životom. U realnosti, kako vidimo, ‘egzoterični krug’ je nešto veoma daleko i veoma visoko iznad nas. Za običnog čovjeka, već samo to podrazumijeva ‘ezotericizam’.


" Ovaj ‘vanjski krug' kome mi pripadamo i kojeg jedino znamo, je krug mehaničkog čovječanstva. Prvi znak po kome se taj krug raspoznaje je taj što među ljudima koji mu pripadaju nema niti može biti zajedničkog razumijevanja. Svako razumije na svoj lični način, i svako drugačije.


[Ovdje primjećujemo da ono - "ovo što ja kažem je istina..." ili "svako stvara svoju vlastitu realnost" je jedna od glavnih karakteristika ovog kruga mehaničkog čovječanstva.]

"Ovaj krug se ponekad naziva krugom ‘jezičke zabune’, tj. to je krug u kome svako priča svojim jezikom, gdje niko nikoga ne razumije, niti se iko trudi da ga drugi razumiju.

"U ovom krugu jedno zajedničko razumijevanje između ljudi je nemoguće, osim u rijetkim slučajevima u vezi stvari koje nisu od nekog ozbiljnijeg značaja i koje se nalaze u okviru granica datog stvorenja.

"Ukoliko ljudi koji pripadaju tom krugu postanu svjesni ovog opšteg nedostatka razumijevanja i dobiju želju da razumiju i da se njih razumije, onda to podrazumijeva da oni imaju jednu podsvjesnu tendenciju ka unutrašnjem krugu, jer međusobno razumijevanje počinje samo u egzoteričkom krugu i samo tamo je ono moguće.

"Međutim, svjesnost o nedostatku razumijevanja ljudima obično dolazi na jedan potpuno drugačiji način, tako da mogućnost razumijevanja jednog čovjeka zavisi od mogućnosti njegovog prodora u egzoterični krug gdje razumjevanje počinje.

Gurđijev

...

šta mislite, po ovom, u kom ste krugu?

" Ovaj ‘vanjski krug' kome mi pripadamo i kojeg jedino znamo, je krug mehaničkog čovječanstva. Prvi znak po kome se taj krug raspoznaje je taj što među ljudima koji mu pripadaju nema niti može biti zajedničkog razumijevanja. Svako razumije na svoj lični način, i svako drugačije.


[Ovdje primjećujemo da ono - "ovo što ja kažem je istina..." ili "svako stvara svoju vlastitu realnost" je jedna od glavnih karakteristika ovog kruga mehaničkog čovječanstva.]

"Ovaj krug se ponekad naziva krugom ‘jezičke zabune’, tj. to je krug u kome svako priča svojim jezikom, gdje niko nikoga ne razumije, niti se iko trudi da ga drugi razumiju.

"U ovom krugu jedno zajedničko razumijevanje između ljudi je nemoguće, osim u rijetkim slučajevima u vezi stvari koje nisu od nekog ozbiljnijeg značaja i koje se nalaze u okviru granica datog stvorenja.

Kliknite za proširenje...

U Bibliji je ovaj vanjski krug odlično opisan u priči o vavilonskoj kuli.