Pogrešan izbor fakulteta-šta dalje

Ovako,već dve i po godine studiram jedan tehnički fakultet u Beogradu,međutim došao sam u fazu konstantne iscrpljenosti i preispitivanja šta bi bilo najbolje da sada uradim - da napustim fakultet i upisem nešto lakše i meni zanimljivije ili nastavim ovde da se mučim pa kako bude.
Najgore od svega je to što sam jako neodlučan,i zbog toga sada ovde pišem.Potreban mi je neki savet,da čujem misljenje nekoga ko je prosao kroz ovako nešto ili zna nekoga ko je bio u istoj situaciji,kritičan osvrt na ono sto cu napisati.
U principu,svako donosi odluke sam,ali nekako mislim da cu bolju odluku doneti ako razmenim mišljenja sa više različitih ljudi koji ce moći da iznesu svoje objektivno mišljenje.

Prvo da se osvrnem na sadašnji fakultet.Još neki mesec će biti tri godine od kako sam upisao ovaj fakultet,Pri izboru (u daljem tekstu) faksa,vodio sam se mišlju da upišem ne ono što je meni zanimljivo već da to bude nešto sto će mi kasnije biti isplativo.Realno to je danas uglavnom nešto vezano za IT i inženjerstvo uopšte,mada nema pravila,ali činjenica je da kao inženjer imam svakako veće šanse za zaposlenje i bolju zaradu nego kao diplomirani filozof,istoricar...Jedini problem je to što je ta materija meni mnogo manje interesantna nego neke društvene nauke,i samim tim nekako je logicno da mi to teže ide i da mi je za savlađivanje te materije potrebno dosta vremena a i nisam jednostavno prirodno nadaren za matematiku i fiziku.Da se razumemo,nisam ja neki lenjivac koji kuka čim ima malo više da uči,ali radi se o tome da mi se više smučilo da provodim skoro sve vreme učeći a bez nekih vidljivih rezultata (pod vidljivi rezultati mislim izboren budžet svake godine) i još jedna stvar koja mi se takođe smučila su privatni casovi, na koje jednostavno moram da idem, iz težih predmeta.
Kako bih vam dočarao svoju frustriranost,da tako kažem,navešću primer koji je izneo jedan profesor na faksu,a tice se savlađivanja gradiva.Uglavnom,kada ga je neko pitao koji ''tip'' zadataka da provežba da bi bolje savladao određenu oblast,on je rekao da ne postoji ''tip'' zadataka već količina zadataka koju ce proći.Znači nekome će biti dovoljno desetak a nekome dvesta,trista zadataka,bukvalno je tako rekao.S tim sto je on to govorio sa njegove tacke gledišta,po njemu deset minuta po zadatku je potrebno,a ja sam (da ne ispadne baš da sam najgori student u istoriji i vecem delu studenata) radio neke zadatke po dva sata i više.Pa izračunajte koliko mi je otprilike potrebno vremena da spremim neki teži ispit.Naravno,da bi prekratili vreme spremanja ispita,većina studenata odlazi na privatne časove,koji uglavnom predstavljaju mrcvarenje i bacanje para a i nisu garant da ćete u nekom ''razumnom'' roku položiti određeni isit.
Na mom sadašnjem faksu sam upisao jedan od najtežih smerova,a da sam upisao neki neperspektivniji ali lakši verovatno sada ne bih ovo pisao ali šta je tu je.
Ali povrh svega ovoga nekako mi je teško da napustim ovaj faks,jer ne zelim da ''bacim'' tri godine uzalud i 1/3 položenih ispita do sada.
Negde sam pročitao da bi fakultet,ukoliko ga ne volimo.trebalo shvatiti kao zanat koji ce nam doneti posao,zaradu itd.Međutim teško je nastaviti nešto što vam ne ide ama baš nikako,bez obzira na motiv koji na neki način imate.

Ono što me zanima (svakoga mora barem nešto da zanima) je Filozofski (istorija,arheologija) i FPN (politikologija).Najviše me od svega navedenog zanima istorija.Međutim i profesorke i iz osnovne i iz srednje škole su pričale kako to ne treba upisivati jer je baš neperspektivno.Znači ako bih upisao istoriju,potencijalna radna mesta bi mi bila: profesor u školi (jedina dobra stvar je dva meseca letnjeg raspusta),kustos u muzeju (najverovatnije lokalnom,a bez obzira koliko ja voleo našu istoriju i tradiciju,muzeji su nam prilicno loši i neprofitabilni) i u najboljem slučaju bih mogao da se zaposlim u nekom naučnom institutu (npr. Institut za Savremenu Istoriju) to je da kažem neki posao koji bi se mogao dobiti po završetku faksa.Dobro,da ne bude baš sve tako crno nije loše biti profa na faksu ili direktor nekog značajnijeg muzeja,ali dug je i trnovit put do toga.I kao istoricar,siguran sam ne može se raditi u inostranstvu,tako da ako ovde ne bude bilo posla onda ne znam šta bi mi bilo činiti.Što se arheologije tiče samo ću reći da je bolje biti,kod nas,istoričar nego arheolog.I što se tiče politikologije,tu stvarno nemam predstavu šta bih mogao raditi,otprilike da budem nečiji potrčko i da se dodvoravam za napredovanje u službi,što je ispod časti i ljudskog dostojanstva tako da bih to verovatno otpisao.

Raspisao sam se prilično,ali jednostavno ovo je za mene veoma kompleksna tema.Hteo bih da me neko ubedi da bi bilo ispravno napustiti dosadašnji faks,u koji je uloženo mnogo truda i rada,i upisati istoriju na Filozofskom (99%),jer ne mogu samog sebe da ubedim da bi to bila ispravna odluka.

Најбоље да упишеш Филолошки факс-и то неки страни језик ништа лакше, учиш језик и будеш преводилац или просветар.

Ne upisuj istoriju ni arheologiju ako bog znaš, slaba ti je vajda od toga. Ja sam to planirala da upišem godinama, ali sam se predomislila u četvrtoj godini srednje i mislim da mi je to bila najbolja odluka u životu. Dobro, ni sa ovim što sam upisala i završila se baš i nisam usrećila, ali bar mogu da zapalim napolje kad hoću.

Ja bih na tvom mestu gledala da se prebacim na neki lakši smer ili na neku višu školu, gde bi mi priznali dobar deo već položenih ispita. Evo recimo moj brat je na višoj tehničkoj upisao veb dizajn, a kada to završi planira da ispolaže razliku na faksu i dobije diplomu nekog bliskog smera, a potom i da zvrši master. To mu je mnogo lakša opcija nego da je išao direktno na faks jer ima mnogo manje matematike. Mada on tvrdi da bi mogao ok da zarađuje čak i ako bi ostao samo na višoj. Tako da možda i ti možeš da iskombinuješ tako nešto.

Ma kakav filoloski,to ne bih studirao nikad u zivotu.Moze jezik i ovako da se nauci i usavrsi.

Selkhet,i ja sam isto kao i ti doneo odluku na kraju srednje da upisem tehnicki fakultet iz razloga koje sam naveo u prethodnoj poruci.A istoriju sam oduvek zeleo da studiram,medjutim postepeno sam i sam a i malo pod uticajem okruzenja odustao od te odluke.Ali jednostavno ako ne studiras ono sto te stvarno zanima i cime stvarno zelis da se bavis i plus ti ne ide bas kao po loju,onda krenes da se preispitujes da li si doneo mudru odluku.S tim sto ja jos uvek ne znam sta da radim,bilo bi lepo ako bi se neki diplomirani istoricar javio da mi udeli neki savet.Jer ja jedino znam za one poslove koje sam gore naveo,a od tih poslova jedino bih voleo da radim u nekom istorijskom istrazivackom institutu,zato sto je istorija dosta neistrazena i nije razjasnjeno mnogo stvari,tako da ako se gleda sa te strane trebalo bi da bude posla za istoricare.Ali sa druge strane se postavlja pitanje materijalne koristi tih istorijskih istrazivanja,korist bi jedino bila u kulturnom smislu i u smislu spoznaje neke istine koju mi sada ne znamo.Konkretno,ako bih kao istoricar trebao da predajem u skoli ili da budem kustos u muzeju koji od postavke ima tri kamena od kojih se za jedan sumnja da je istorijski artefakt onda neka hvala,zato ocekujem da se konverzaciji prikljuci neki dipl. istoricar i iznese neku drugu stranu bavljenja istorijom jer od svih ljudi koje ja znam i koji imaju bilo kakve veze sa istorijom nisam cuo nijednu lepu stranu bavljenja tim poslom.
A sto se tice promene smera,za to je vec kasno.Sada mogu samo faks da promenim.A visu skolu isto ne bih nikada upisao,iz razloga sto je totalno degradirana bez obzira na te mogucnosti da se posle zavrsene vise prebaci na faks i dobije diploma faksa.Medjutim,znam neke pozitivne primere koji su tako uradili i sada imaju posao i solidnu platu.Nije bas kao da su ETF zavrsili ali ne ide im lose.
U svakom slucaju,hvala na pokusaju da pomognes.

Illyrian:

Šta god završio čeka te krv i suze ...
Ne posao !

Kliknite za proširenje...

Zaboravio si " i znoj".

Pa ne znam, razmisli sta ti je ciniti.... Svi fakulteti su teski, a tehnicki su uglavnom najtezi

Odvoji mesec dana, uzmi neki ispit iz istorije i literaturu za njega, pa uci svaki dan po 8 sati u citaonici na primer, pa vidi sta mislis o tome, to ni malo nije lako, posebno kada kroz prozor vidis da se smenjuju godisnja doba, prolaze godine, a ti za istom debelom knjigom. Ne postoji ozbiljan fakultet koji moze lako da se zavrsi. Samo je pitanje sta te koliko angazuje, sta ti lakse pada i vise drzi paznju. Meni je mnogo lakse da 8 sati dnevno radim zadatke, ili programiram nesto, nego da bubacim napamet nesto iz neke ogromne knjizurine. I ja uopste nemam dilemu da li sam na pravom mestu.

Ali imam i ja krize, kad mi se cini da ovo jednostavno nema kraja, pa "previse sam glupa, svi drugi su pametniji, brze, lakse, bolje im ide" dane, "celu svoju mladost posvetih ovom faksu" dane itd... Ali prevladam ih, na kraju mislim da sam srecna sto imam prilike da svoje vreme ulozim u nesto sto ce mi doneti sigurnu buducnost, a pri tome je nesto sto mi je zanimljivo i nenaporno sa intelektualne i sa socijalne strane da se istim bavim, i da, daje mi neki osecaj satisfakcije da si u drustvu stvarno sa najboljima

Hocu da kazem da svi imamo krize, fakultet je fakultet, potrebno je puno vremena i truda uloziti u svaki ispit, na kraju se ljudi dele na one koji za to nadju motivaciju i one koji ne nadju. Tako da razmisli dobro da li prolazis samo kroz krizu, ili osecas averziju prema samoj materiji i onom cime ces u buducnosti da se bavis, u tom slucaju kreni od pocetka sa necim drugim, pa srecno!

Iris,ja sam ti izmedju krize i averzije prema materiji .Jer bez obzira sto sam faks upisao iz razloga bolje perspektive,naravno da ga nikada ne bih upisao da me bas ne zanima (npr. nikada ne bih upisao Hemijski,Fizicki,Farmaciju...),ima tu stvari koje me zanimaju (jer generalno imam interesovanja prema novim tehnologijama) ali da kako imam averziju prema matematici i fizici,kao i predmetima koji su na njima bazirani.Medjutim opet matis mogu nekako da savladam i uglavnom sam to prebrodio ali fizika me ubija,jednostavno ima dosta predmeta koji su mi jednostavno preteski.
Slazem se da je motivacija jako bitna,ali ima i do nerazumevanja.Mogu da odem i na neki privatni cas i da nadjem nekog druga,drugaricu da mi nesto objasni ali ako od starta ti nesto apsolutno ne kapiras onda to nije to.

Sto se sigurne buducnosti tice,da sam bas 100% siguran da cu nakon ovog faksa (makar studirao i 10 godina) imati dobar posao,lepu platu itd. dao bih sve od sebe da ga zavrsim.Ali znam da ne znam sta mogu ocekivati,jer cu ja biti ona brojnija grupacija,nekako cu zavrsiti faks i bicu neki inzenjer osrednjeg kvaliteta.Jer jednostavno znam da nemam potencijal da budem neki naucnik ili neki veliki strucnjak.I sve mi to govori da ipak nisam ja za inzenjerca.

I zato kada prebiram po svojoj glavi,razmisljam u cemu bih ja mogao da se iskazem i sta to mene zanima,u cemu bih mogao da se pronadjem.To su uglavnom drustvene nauke,istorija se izdvaja jedino iz razloga sto mi je mozda najinteresantnija ali zanima me i sociologija,arheologija,politika,bezbednost...Medjutim,problem je u tome sto je sve ovo manje vise neperspektivno.
Ne mogu sada da probam taj eksperiment sa spremanjem ispita,jer vec mi je kasno za to,a inace dobra je ideja.
I tu si upravu,ma koliko mene ta materija zanimala ima tu i stvari koje me ne zanimaju.
Tako da iskreno,nemam pojma sta da radim.Iako mi nikad ''bubanje'' nije bilo problem,malo sam se odvikao od toga (jer od srednje nisam imao potrebu za tim) tako da ko zna da li bih se posle nekog vremena i tu zasitio od takvog vida ucenja.I nekako mislim da mi je bas dosta vremena otislo na ucenje,naustrb drugih aktivnosti.Voleo bih kada bih mogao malo manje da ''strebam'' sta god nastavio da studiram.
Znaci drustvene nauke ili tehnicke nauke,sta ciniti,pitanje je sad?

Sad sam videla tvoj odgovor, i ne znam sta da ti kazem, mada osecam da bi nesto trebalo. jer sam i ja prosla isto sto i ti pre nekoliko godina, samo u obrnutom smeru, studirala sam netehnicki fakultet i prebacila se na tehnicki.

Mada ja sam znala sta hocu i zasto to hocu od pocetka, nisam verovala da to mogu doduse, iako sam isla na takmicenja iz mate i fizike, ali nekako sam opsti tip, ni prirodni, ni drustveni. Ovde si u pravu kad pominjes pauzu od srednje skole i "bubacenje" da ce verovatno malo teze da ide. Isto i meni pauza od srednje skole neradjenja matematike nije koristila. prvi put sam pala prijemni, jer sam prekasno pocela da ga spremam i odvikla sam se od mate skroz. Imala sam i problem sto me niko nije podrzavao od roditelja u pocetku, oni su oboje cisti drustvenjaci... i tako nisi jedini u problemima, ako ti to nesto znaci Ja sam u to vreme isla kod psihijatra u drzavni dom zdravlja, i on mi je pomogao, razgovarao je i sa mojim roditeljima i tako. Imas psihijatra (ili psihologa) u Studentskoj poliklinici, ja ti predlazem da odes makar jednom.

A sto se tice dileme, prirodne ili drustvene nauke, zasto ne upises FON?
Salim se naravno, ali to moras sam da odlucis.

Faks ti je velika zivotna odluka i ne zavrsava se samo da bi se doslo do papira zvani diploma ili zato sto to roditelji ocekuju od tebe. Moze da ti odredi buducnot dramaticno, jednog dana verovatno planiras i da se ozenis, i da imas porodicu, razmisljaj o svemu tome, gde ces i kakav posao da nadjes, posebno ovde u Srbiji. Po mom misljenju, treba ostati psihicki stabilan, ne treba se upropastiti zavrsavajuci faks, ali treba to shvatiti kao napor i ulaganje, i biti odlucan u istrajavanju. Normalno je da se osecas iscrpljeno i zeljno zivota, ali pogledaj ljude oko sebe, koji imaju na primer 30-40 godina, imaju neki ocajan posao koji iz dna duse mrze, egzistencijalne probleme koji su najveci generatori stresa, los porodicni zivot (ako su uopste uspeli da nadju zenu, mnogi nisu) i to ne cetri godine (koliko fax traje), nego celog zivota se osecaju ubijeno u pojam i bez ikakve perspektive. Ni jedan fax nije lak, ali tek zivot nije lak

Ja ti predlazem da porazgovaras sa nekim face to face (da te ne bude sramota, jer imaju oni mnoooogo takvih slucajeva, niko te nece gledati potcenjivacki i sa osudjivanjem), da uzmes svo vreme koje ti je potrebno da se saberes (mozes i sledece godine da upises nesto novo, po mom misljenju to bi cak i bila dobra ideja), da se ne potcenis previse i da razmisljas o svojoj buducnosti pri izboru toga sto izaberes , i najvaznije, sta god da odlucis, da budes istrajan i odlucan, kada odlucis da studiras ti moras da osecas da si spreman i nezaustavljiv. Bice kriza, i ubijenosti u pojam, i "ne mogu da se nateram da ucim" dana, i osecaja krivice, i izgubljenog vremena, nista od toga nije tako strasno, i sve je za ljude.

Zelim ti sve najbolje, velika je ovo kriza kroz sta prolazis, ja to dobro razumem, ali sve ce to biti proslost. Doci ce jos gore stvari Salim se, ali keep going, i obavesti nas sta si odlucio

Saosecam se sa tobom, ali na obrnut nacin, zavrsavam faks struke koju da kazem volim, drustvena nauka, ali u toj struci su najgori uslovi rada, krece se od 0 iako imas faks zavrsen itd... A slicno kao i ti imam interesovanja ka IT-u, modernim tehnologijama... I iskreno da ti kazem, mozda moja najveca greska je to sto nisam krenuo ka isplativijem, sigurnijem, vrednijem. Ovde ucim i uvek razmisljam o tome kako je bezvredno... Svake godine se premisljam da li da se okrenem IT-u. Pa cak i sada kada sam gotovo zavrsio studije. Na neki nacin mozda se moze pronaci i paralela i napraviti komplementarnim ta 2 zanimanja... Sta ce biti, videcemo, ali iscrpljujuce je veoma biti u ovakvoj situaciji.