Хрватски – двојезични језик?

На хрватској Википедији, под одредницом „хрватски језик”, на самом почетку стоји: „Hrvatski jezik (ISO 639-3: hrv) skupni je naziv za nacionalni standardni jezik Hrvata, te za skup narječja i govora kojima govore ili su nekada govorili Hrvati.”
Даље у тексту (у поглављу са поднасловом „Сувремени језички стандард”), наводи се изјава Тихомила Маштровића (равнатеља Националне и свеучилишне књижнице у Загребу) поводом званичног додјељивања ознаке „hrv” по ISO-стандарду: „Tako je hrvatski jezik napokon postao međunarodno priznat i uveden u ISO-standarde obvezne za cijeli svijet.”

https://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatski_jezik


Пошто је иста организација (ISO) прошле године званично додијелила и ознаку „kjv” за кајкавски језик, значи ли то да је и кајкавски језик „напокон постао међународно признат и уведен у ISO-стандарде обавезне за цијели свијет”? Да ли је тако хрватски језик, сем тићућљетне тронарјечности, добио и савремену повијесну двојезичност и постао – двојезични језик?

https://hr.wikipedia.org/wiki/Kajkavski_književni_jezik
http://www.jutarnji.hr/kajkavski-je-knjizevni-jezik--a-ne-dijalekt/1306916/

Oni su govorili uvek srpski samo sa nekim njihovim dodacima,pa je jedno vreme bio srpsko-hrvatski,koji se i nije razlikovao.E sada su izmenili dosta reci,tako da i oni sami moraju pogledati u novi recnik,da bi videli sta znaci ta rec,ili recenica.Koliko god se opirali vecina ih je srpskog porekla,priznali oni to ili ne.samo su zaboravili ko im je bio deda i pradeda.

jolemisa:

Oni su govorili uvek srpski samo sa nekim njihovim dodacima,pa je jedno vreme bio srpsko-hrvatski,koji se i nije razlikovao.E sada su izmenili dosta reci,tako da i oni sami moraju pogledati u novi recnik,da bi videli sta znaci ta rec,ili recenica.Koliko god se opirali vecina ih je srpskog porekla,priznali oni to ili ne.samo su zaboravili ko im je bio deda i pradeda.

Kliknite za proširenje...

A, onda su ga menjali, kako je ko hteo....
Usavršivši ga do perfekcije !
Sada niko nikoga ne razume....

A, to je i bio cilj.
Da ga uvrste u "strane" jezike....

jolemisa:

Oni su govorili uvek srpski samo sa nekim njihovim dodacima,pa je jedno vreme bio srpsko-hrvatski,koji se i nije razlikovao.E sada su izmenili dosta reci,tako da i oni sami moraju pogledati u novi recnik,da bi videli sta znaci ta rec,ili recenica.Koliko god se opirali vecina ih je srpskog porekla,priznali oni to ili ne.samo su zaboravili ko im je bio deda i pradeda.

Kliknite za proširenje...

Cenis da je Krleza bio Srbin? Imao je neke silne svoje dodatke?
Besmislena je ova cela prica, Za moj skromni ukus hrvatski i srpski jesu jedan jezik, ali sa mnogo mirodije, a sad ko je prvi tu mirodjiju zasadio i negovao je
to i ne bi trebalo nas iz Vranja ( recimo) da zanima.

Пилипенда:

На хрватској Википедији, под одредницом „хрватски језик”, на самом почетку стоји: „Hrvatski jezik (ISO 639-3: hrv) skupni je naziv za nacionalni standardni jezik Hrvata, te za skup narječja i govora kojima govore ili su nekada govorili Hrvati.”
Даље у тексту (у поглављу са поднасловом „Сувремени језички стандард”), наводи се изјава Тихомила Маштровића (равнатеља Националне и свеучилишне књижнице у Загребу) поводом званичног додјељивања ознаке „hrv” по ISO-стандарду: „Tako je hrvatski jezik napokon postao međunarodno priznat i uveden u ISO-standarde obvezne za cijeli svijet.”

https://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatski_jezik


Пошто је иста организација (ISO) прошле године званично додијелила и ознаку „kjv” за кајкавски језик, значи ли то да је и кајкавски језик „напокон постао међународно признат и уведен у ISO-стандарде обавезне за цијели свијет”? Да ли је тако хрватски језик, сем тићућљетне тронарјечности, добио и савремену повијесну двојезичност и постао – двојезични језик?

https://hr.wikipedia.org/wiki/Kajkavski_književni_jezik
http://www.jutarnji.hr/kajkavski-je-knjizevni-jezik--a-ne-dijalekt/1306916/

Kliknite za proširenje...

Krleža se raduje.


I videl si v megli, v megli si videl

I videl sem daljine, meglene i kalne,
i videl sem glibline, se dalne i dalne.
I videl sem strele, žveplene, blisiču.
Občutil sem merliča perst na ogerliču:
na jabuki Adama hladni tuji palec,
bil sem v čarnom plašču, hman kak zvezdoznalec.

Dalko anda dalko je ne bilo nič,
zimljičavec, četertavec pezdel je hudič.
Sablazen i larfa v čislu očenaša,
na merličkoj plahti kak rana grabancijaša
otparla mi se v oku gliblina mračna naša.
Jen zgoreni kotec na tri palanjka,
kak prekleti melin s tridesetri ganjka.

Peklena zganjka rascufanega canjka
i stražnjica kaj se v svojem kalu sanjka.

Flandra, kaj se v jutro zuvle, na večer obuvle,
obruč kugle na četiri vugle.

Podežganje hiže podežgalcov samih,
palandra, kaj svoje se meštrije ne srami.

Smardlivi kadaver kaj se v vonjhe pajca
krepanega zajca, digu digu dajca.

Pasoglavcov krutih golubica v parklah
i čarna nit konca na preslici Parkah.

Pasoglavci smarde, kak futači pezde,
vu žveplenom risu brenčiju škure zvezde.

Med zvezdami jena kalna zvezda.
Incipit ketač planetarijoma obertati se vezda.

I videl sem v megli,
v megli sem videl:
Zerinski grof črez meglu
kak slepec gre v Beč.
A nazaj ga nebu, a nazaj ga nebu, a nazaj ga nebu
nigdar več.

I Jelačiča Bana i Gospona Gaja,
I Njih sem videl bloditi v Beč:
tam buju svoju, tam buju svoju, tam buju svoju
popluvali reč.

I videl sem v megli tristotin banov,
tristotin banov, tristo galanov,
kak zmirom črez meglu blodiju v Beč.
Tristotin banov črez meglu sem videl,
kak ničemurnjaki pleziju v Beč.
Tristotin banov na konju, k Jagelonu,
tristotin banov vu salonvagonu,
tristotin banov blode v Budim,
petsto let jognja, petsto let megle,
Turčin i jogenj i karv i dim.

V megli sem videl, videl sem v megli:
seh križneh putov konec i kraj.
V meglenom blatu, v pogrebnom maršu,
otkod nas nigda več nebu nazaj,
Ileri kak pilki, faklonosi,
zaškrabani dijaki, larfonosi,
pokapali su paradno starinsku reč Kaj.
Kak zvon je Kaj grmelo,
kak kres je Kaj plamtelo,
kak jogenj, kak harfa vekomaj,
a oberpilko v gali,
s pogrebnom faklom v roki
med ilerskimi fanti,
mertvečkemi snuboki,
španceral se
doktor Ludwig von Gay.

Cinkuš je lajal v megli, golgotski,
pokapati smo znali furtinavek gospocki.

Smolaveh faklah dim sajav, rdeči,
koruš černoriscov, reverend čkomeči,
psalmov pogrebneh pri mertvečkoj sveči,
pogrebni marš, ilerski marš brenčeči,
circumdederunt i karmine zle
orgula, misleč da strofe jesu te
repača Renesanse, slavjanske Budnice.
A človeka je ne, ki v smartne panike
glas dignul bi kak veter, da pravdu nam pove,
kak oroslan da rukne v taj špalir teleči,
v pogrebnu paradu, v ilerski marš brenčeči:
čarni to grudanjek, a je ne komet svetleči!

A drago je i meni. Jer, kajkavica jeste poseban jezik u odnosu na (pluricentrični standardni) srpski.

То је тројезични језик (кај, што, ча), са три писма (латиница, глагољица, "хрв ћирилица"), у некадашњој троједној краљевини, насталој из три Хрватске (Приморске, Панонске и Црвене), у народу у три боје (Бели, Црвени а чујем има и Црни Хрвати), који је успео два пута победити у Другом светском рату (1941 и 1945).

Рекао би човек - право једно богатство различитости!

Mrkalj:

Krleža se raduje.

Spojler

I videl si v megli, v megli si videl

I videl sem daljine, meglene i kalne,
i videl sem glibline, se dalne i dalne.
I videl sem strele, žveplene, blisiču.
Občutil sem merliča perst na ogerliču:
na jabuki Adama hladni tuji palec,
bil sem v čarnom plašču, hman kak zvezdoznalec.

Dalko anda dalko je ne bilo nič,
zimljičavec, četertavec pezdel je hudič.
Sablazen i larfa v čislu očenaša,
na merličkoj plahti kak rana grabancijaša
otparla mi se v oku gliblina mračna naša.
Jen zgoreni kotec na tri palanjka,
kak prekleti melin s tridesetri ganjka.

Peklena zganjka rascufanega canjka
i stražnjica kaj se v svojem kalu sanjka.

Flandra, kaj se v jutro zuvle, na večer obuvle,
obruč kugle na četiri vugle.

Podežganje hiže podežgalcov samih,
palandra, kaj svoje se meštrije ne srami.

Smardlivi kadaver kaj se v vonjhe pajca
krepanega zajca, digu digu dajca.

Pasoglavcov krutih golubica v parklah
i čarna nit konca na preslici Parkah.

Pasoglavci smarde, kak futači pezde,
vu žveplenom risu brenčiju škure zvezde.

Med zvezdami jena kalna zvezda.
Incipit ketač planetarijoma obertati se vezda.

I videl sem v megli,
v megli sem videl:
Zerinski grof črez meglu
kak slepec gre v Beč.
A nazaj ga nebu, a nazaj ga nebu, a nazaj ga nebu
nigdar več.

I Jelačiča Bana i Gospona Gaja,
I Njih sem videl bloditi v Beč:
tam buju svoju, tam buju svoju, tam buju svoju
popluvali reč.

I videl sem v megli tristotin banov,
tristotin banov, tristo galanov,
kak zmirom črez meglu blodiju v Beč.
Tristotin banov črez meglu sem videl,
kak ničemurnjaki pleziju v Beč.
Tristotin banov na konju, k Jagelonu,
tristotin banov vu salonvagonu,
tristotin banov blode v Budim,
petsto let jognja, petsto let megle,
Turčin i jogenj i karv i dim.

V megli sem videl, videl sem v megli:
seh križneh putov konec i kraj.
V meglenom blatu, v pogrebnom maršu,
otkod nas nigda več nebu nazaj,
Ileri kak pilki, faklonosi,
zaškrabani dijaki, larfonosi,
pokapali su paradno starinsku reč Kaj.
Kak zvon je Kaj grmelo,
kak kres je Kaj plamtelo,
kak jogenj, kak harfa vekomaj,
a oberpilko v gali,
s pogrebnom faklom v roki
med ilerskimi fanti,
mertvečkemi snuboki,
španceral se
doktor Ludwig von Gay.

Cinkuš je lajal v megli, golgotski,
pokapati smo znali furtinavek gospocki.

Smolaveh faklah dim sajav, rdeči,
koruš černoriscov, reverend čkomeči,
psalmov pogrebneh pri mertvečkoj sveči,
pogrebni marš, ilerski marš brenčeči,
circumdederunt i karmine zle
orgula, misleč da strofe jesu te
repača Renesanse, slavjanske Budnice.
A človeka je ne, ki v smartne panike
glas dignul bi kak veter, da pravdu nam pove,
kak oroslan da rukne v taj špalir teleči,
v pogrebnu paradu, v ilerski marš brenčeči:
čarni to grudanjek, a je ne komet svetleči!

A drago je i meni. Jer, kajkavica jeste poseban jezik u odnosu na (pluricentrični standardni) srpski.

Kliknite za proširenje...

Крлежа се можда и радује, али би му се сународници могли сневеселити... Паз’ ’вако – дио крлежиног дјела писан је на међународно признатом кајкавском језику, преостали дио на српском... Сироти Крлежа на хрватском језику не написа ни словце... Враг си га земи!

Пилипенда:

Крлежа се можда и радује, али би му се сународници могли сневеселити... Паз’ ’вако – дио крлежиног дјела писан је на међународно признатом кајкавском језику, преостали дио на српском... Сироти Крлежа на хрватском језику не написа ни словце... Враг си га земи!

Kliknite za proširenje...

Suncekce ti presvetlo, kaj se zbilo?
Nu, a kdo bu danas najbolsi hrvatski pisac?

- - - - - - - - - -

A sada ozbiljno, mogli bi mi i pirotske govore da patentiramo kao nas zasebni jezik? Ionako se tamo govori poluglas. Kada slusas lika iz Babusnice, kao da slusas pijanog Bugarina i drogiranog Srbina u isti mah.
Kaj velite, bedaki?

Jako Bitan:

Suncekce ti presvetlo, kaj se zbilo?
Nu, a kdo bu danas najbolsi hrvatski pisac?

- - - - - - - - - -

A sada ozbiljno, mogli bi mi i pirotske govore da patentiramo kao nas zasebni jezik? Ionako se tamo govori poluglas. Kada slusas lika iz Babusnice, kao da slusas pijanog Bugarina i drogiranog Srbina u isti mah.
Kaj velite, bedaki?

Kliknite za proširenje...

Jezik se ne patentira, ili ti znas nesto sto ja ne znam.
I yebala te ta Babushnca da te yebe za koju ne znas tacno ni gde je.

Ko kaze da ne znam? Bio tamo. Vidis da su Kroasani patentirali kajkavicu. Sto mi da ne patentiramo "pirocancicu"?

Rayela:

Jezik se ne patentira, ili ti znas nesto sto ja ne znam.
I yebala te ta Babushnca da te yebe za koju ne znas tacno ni gde je.

Kliknite za proširenje...

Lažno se predstavlja kao Srbin. To je bivši korisnik "Kiseli", hrvatski klerofašista u udbaškom ruhu.

Mrkalj:

Lažno se predstavlja kao Srbin. To je bivši korisnik "Kiseli", hrvatski klerofašista u udbaškom ruhu.

Kliknite za proširenje...

Zar nisam sada neki "Kreso"? Tako su me ovi tvoji vasljivi poslednji put krstili.

kjv, повијесни језик, нешто слично као old church slavonic.

ccaterpillar:

kjv, повијесни језик, нешто слично као old church slavonic.

Kliknite za proširenje...

Jeste, samo što je kajkavski postao "povijesni jezik" pre dva meseca (12. januara 2016.) zalaganjem njegovih govornika.


Kajkavski književni jezik je Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) uvrstila 12. siječnja ove godine među svjetske jezike, obuhvaćene popisom ISO 639, pod oznakom “kjv”. Uveden je (nadam se: zasad) kao povijesni jezik, iako ima naznaka da je živ: čuje ga se po ulicama i u domovima, a njegov fonetski supstrat izbija i na Hrvatskoj radioteleviziji - dekretom je moguće nametnuti i leksik, i gramatiku, i ortografiju, ali s ortoepijom (pravogovorom) malo je teže: scripta manent, pa se mogu rabiti i kao dokazi krivice, ali verba volant, valja znati letjeti s njima.

Mrkalj:

Jeste, samo što je kajkavski postao "povijesni jezik" pre dva meseca (12. januara 2016.) zalaganjem njegovih govornika.

Kliknite za proširenje...

Одлично срочено! Захваљујем на овом блиставом драгуљчићу у теми.

ccaterpillar:

kjv, повијесни језик, нешто слично као old church slavonic.

Kliknite za proširenje...

Ни налик.

Mrkalj:

Jeste, samo što je kajkavski postao "povijesni jezik" pre dva meseca (12. januara 2016.) zalaganjem njegovih govornika.


Kajkavski književni jezik je Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) uvrstila 12. siječnja ove godine među svjetske jezike, obuhvaćene popisom ISO 639, pod oznakom “kjv”. Uveden je (nadam se: zasad) kao povijesni jezik, iako ima naznaka da je živ: čuje ga se po ulicama i u domovima, a njegov fonetski supstrat izbija i na Hrvatskoj radioteleviziji - dekretom je moguće nametnuti i leksik, i gramatiku, i ortografiju, ali s ortoepijom (pravogovorom) malo je teže: scripta manent, pa se mogu rabiti i kao dokazi krivice, ali verba volant, valja znati letjeti s njima.

Kliknite za proširenje...

Тачније, пре 2 месеца је регистрован.. Српски је ако се добро сећам регистрован 2009.

Прије десетак година се у Хрватској подигла ларма око избацивања Јежеве кућице из школске лектире. Избацивач (академик Стјепан Бабић) објавио је том пригодом текст у ком је подробно објаснио разлоге за неопходност таквог чина. Наводим само дјелић из тог текста:


Жив нисам кад помислим каква ли ће се тек ларма надигнути када се неко сјети да, у складу са истим начелима (а у свјетлу „међународног признања кајкавског језика уведеног у ISO-стандарде обавезне за цијели свијет”), из лектире избаци и нпр. Керемпуха!
Дослиједност, која иначе краси кроатистику, донијеће и пријевод Крлеже са „kjv” на „hrv”, зацијело ће услиједити и титловање „Грунтовчана”, појавиће се разликовни рјечници кајкавског и хрватског језика... а није искључено да се и презиме Хорват похрвати у Хрват.

И код нас се ради превођење са старог српског језика, а не би било згорега превести и "Зону Замфирову", а зашто не и кодификовати тај језик.

ccaterpillar:

Тачније, пре 2 месеца је регистрован.. Српски је ако се добро сећам регистрован 2009.

Kliknite za proširenje...

Blento, srpski je bio registrovan pod drugim imenom, a ovaj jezik nije bio registrovao uopšte, nije službeno bio prepoznat kao jezik. Sada jeste. I to je dobro. Dobro, jer kajkavci su imali poseban jezik, od srpskog značajno odvojen, pre nego što su Hrvati stigli na Slovenski Jug.

- - - - - - - - - -

ccaterpillar:

И код нас се ради превођење са старог српског језика, а не би било згорега превести и "Зону Замфирову", а зашто не и кодификовати тај језик.

Kliknite za proširenje...

Zato što je to dijalekat srpskog jezika; tek od 12. veka počinje da se odvaja od današnjih novoštokavskih dijalekata.

Mrkalj:

Blento, srpski je bio registrovan pod drugim imenom, a ovaj jezik nije bio registrovao uopšte, nije službeno bio prepoznat kao jezik. Sada jeste. I to je dobro. Dobro, jer kajkavci su imali poseban jezik, od srpskog značajno odvojen, pre nego što su Hrvati stigli na Slovenski Jug.

Kliknite za proširenje...

Ма шта ми наприча, под другим именом. А под којим именом је био или је регистрован призренско-тимочки дијалекат?

Mrkalj:

Zato što je to dijalekat srpskog jezika; tek od 12. veka počinje da se odvaja od današnjih novoštokavskih dijalekata.

Kliknite za proširenje...

Глупости невиђене, како је онда и зашто регистрован old slavonic?

ccaterpillar:

И код нас се ради превођење са старог српског језика, а не би било згорега превести и "Зону Замфирову", а зашто не и кодификовати тај језик.

Kliknite za proširenje...

I trebalo bi da se prevodi
Omladina ima problema pa joj treba ugoditi. Ja sam pre nekoliko godina trazila Glembajeve, cak ih ni u Zagrebu nisam nasla ( neko mi je poklonio
fino jedno izdanje, "original" pa sam tako i dosla do knjige), a onda u Beogradu nadjem knjizicu od mozda stotinak strana koja veze nema sa originalom,
ali je za pozorisnu predstavu Krleza adaptiran da ga ceo svet ( pa i publika u pozoristu) razume. Isto vazi i za Zonu Zamfirovu ili Kostanu, Necistu krv.

Hrvati nemaju problema, oni ne samo da prevode, nego i prepevavaju
( ovo je neko zezanje, ali ko ce ga znati?)

Nadjoh na netu ( neko hrvatsko zezanje) kako bi trebalo deci pribliziti remek dela knjizevnosti na nacin na koji to deca razumeju



Mali Princ adaptiran u Malog Poglavnika kako bi bio razumljiviji malim Hrvatima
Radnja Malog Poglavnika ima sličan tijek radnje kao originalno djelo, no protagonisti su uveliko izmijenjeni. Mali Poglavnik je dječak koji je prijavljen na svom malom asteroidu 85/G, te se cijelu priču pokušava vratiti kući na pravu adresu.



Mali poglavnik

Mali princ (fr. Le Petit Prince) najpoznatija novela francuskog pilota Antoinea de Sainta-Exuperyja iz 1943. godine dobila je kompletnu adaptaciju u Mali Poglavnik kako bi je približila današnjoj djeci u Hrvatskoj. Urednik ove adaptacije i modernizacije svjetske novele je novi ministar kulture Zlatko Hasanbegović, koji smatra da je originalna verzija zastarjela i temeljena na potpuno krivim povijesnim činjenicama.

- Originalna verzija je pisana na potpuno subjektivnim i netočnim navodima, te je već uvelike zastarjela. Kao prvo prinčevi u Hrvatskoj više ne postoje, kao ni monarhija općenito. Zato sam uzeo Poglavnika, što bi bio današnji pandan Princu. Kao drugo, pisac ove novele bio je vojni pilot na strani saveznika, kojeg su srušili naši saveznici. Naravno da je to njegova tj. njihova verzija viđenja povijesti, koja je satkana na floskulama kao i sami antifašizam kojeg su zagovarali - objasnio nam je ministar Hasanbegović pritom pokazujući nam članke iz Hrvatskog branika kao povijesne izvore.

Radnja Malog Poglavnika ima sličan tijek radnje kao originalno djelo, no protagonisti su uveliko izmijenjeni. Mali Poglavnik je dječak koji je prijavljen na svom malom asteroidu 85/G, te se cijelu priču pokušava vratiti kući na pravu adresu. Novela započinje kako Mali Poglavnik susreće nacističkog pilota Luftwaffa, kojem se avion srušio negdje na bojišnici kod Kupresa, te ga traži da mu nacrta veliko plavo slovo U s gorućom bombom i hrvatskim grbom u njoj.

- Vole li Ustaše cvijeće? - upitao je Mali Poglavnik pilota.

- Zavisi od vrste cvijeća. Karanfile ne podnose nikako - odgovori mu pilot.

- A vole li ljiljane? - priupita ga Mali Poglavnik znatiželjno.

- Ljiljane svakako. Pogotovo zlatne ljiljane, oni su simbol Bošnjaka u Bosni, a znaš da su muslimani cvijeće hrvatstva - objasnio mu je pilot pun razumijevanja.

-Na asteroidu na kojem sam prijavljen, imam svoj zlatni ljiljan. Posvađali smo se devedesetih, ali sad mi je žao, od kad me je novi ministar kulture posjetio na povezanost Ustaša i Bošnjaka. Moj asteroid je jako malen, moram ga non stop čistiti od zlih karanfila koji ga žele prekriti. Moram spasiti svoj ljiljan - tužno će Mali Poglavnik.

Како глупа синтагма - двојезични језик!

Елени:

Како глупа синтагма - двојезични језик!

Kliknite za proširenje...

Пилипендина кованица...