Nobelovca nece ucutkati

Duh Sekire

Iskusan
Poruka
6.686
Неће ме ућуткати

Пинтер не верује да је Слободан Милошевић невин. Нису, међутим, невине ни вође НАТО, каже Пинтер новинару Гардијана Метјуу Темпесту

ХАРОЛД ПИНТЕР:

Да ли се ви противите транснационалном или наднационалном систему правосуђа самом по себи?
- Не, то апсолутно није тачно. Ја само сматрам да је овај конкретан суд незаконит и да, у суштини, нема никакву ваљану међународноправну утемељеност. Заправо, сматрам да је то један суд који су инспирисали Американци. Целу ствар је заправо покренула (бивши амерички државни секретар) Мадлен Олбрајт тако да је, уверен сам, то стварно пристрастан суд који нема никакву адекватну правну заснованост, нити суштину.
Верујем да је свету заиста потребан један међународни кривични суд – у ствари, као што сигурно знате, постоји читав један покрет оних који се залажу за то да се у свету успостави прави међународни кривични суд и за то су гласале стотине држава. Само, и ту постоји један више него уочљив изузетак, то су Сједињене Америчке Државе, које кажу да једноставно неће дозволити да се тај суд успостави и да се пред њега изведе било који амерички држављанин – једноставно речено, оне неће да имају ништа са некаквим правим међународним кривичним судом.

Значи, у овом конкретном случају, када је реч о Милошевићу, ви се не противите томе да му се суди, само ако се истовремено одвија суђење Блеру и Клинтону?
- То су друге ствари. Оно што ја кажем јесте да ако Милошевићу треба да се суди, онда треба да му се суди пред правим судом, непристрасним, ваљано устројеним судом који ужива међународни углед.
Овај суд такав углед сасвим извесно нема
.
Један од ваших колега новинара, Хенри Портер, јутрос је изговорио неколико интересантних ствари. Одабрао је да разматра мој садашњи став, односно, оно како он тај став види, и онда је поставио питање: “А шта Пинтер мисли о Пиночеу?”. Хтео је, наиме, да каже да се мој став о Пиночеу коси са мојим ставом према суђењу Милошевићу.
То једноставно није тачно, јер, када сам говорио о Пиночеу, рекао сам да њему треба да суди прави суд и да није битно да ли се тај суд налази у Шпанији или Чилеу.
Постоји, међутим, још нешто што бих волео да кажем у вези са овим чудним начином Гардијановог извештавања, наиме, можда сте приметили да сам јутрос послао писмо Гардијану. Гардијан је, наиме, навео да сам ја рекао – не знам стварно ко је то написао – дакле, да сам рекао следеће: “Милошевић је невин”. То је цитат који ми је приписан.
То је апсолутна неистина.
Ко год да је то рекао и потписао треба да се стиди. И заиста мислим да Гардијан треба да понесе извесну одговорност за ово.
Прилично је чудно, зар не, то што Гардијан, тако угледан и цењен лист, сматра да је сасвим у реду да, макар и само ради доброг наслова, нечега што може онако добро да одјекне као цитат, напише “Милошевић је невин, вели Пинтер”. Е па то је лаж. Ја то никада нисам рекао. А чињеница да једне угледне новине могу такву лаж да објаве заиста је за најдубље жаљење.
Овде сте поменули да је лако подсмехнути се онима који изражавају неслагање. А вама се људи готово смеју због тога што браните Милошевића који је на Западу сматран архинепријатељем број један. Да ли је то до које мере залажете сопствени углед нешто што вас брине – извесно је, наиме, да ви нисте неко ко брани Милошевића.

-(Смех). Не, ја нисам апологета Милошевића, то уопште нисам. Само тврдим да он заслужује правично суђење у исправном, правно утемељеном поступку, а уверен сам да то овде уопште није случај.
На крају крајева, он је мање-више отет и пребачен у Хаг. Југословени су то учинили само зато што су добили 1,3 милиона долара од САД, према томе, то је био јасан случај подмићивања. САД желе да се дочепају Милошевића и вероватно ће то и успети.
Да се вратимо на тренутак Клинтону и Блеру – ја бих свакако рекао да њих сматрам злочинцима. Верујем да је акција НАТО, сама по себи, била незаконита, нелегитимна, да је била противна међународном праву и да је извршена упркос Уједињеним нацијама и уз презир према УН.
Према томе, то је била једна бандитска акција, а бомбардовање цивила је, по мом уверењу, представљало чин убиства; мислим да су врло смишљено намеравали да тероришу цивилно становништво и да су у великој мери успели у томе.
Дакле, ја верујем да ти људи делују на изузетно бруталан начин, да се влада САД и британска влада понашају као прави дрипци.
И сигурно је да би за то морали да буду оптужени.
Међутим, не може се очекивати да их оптужи овај суд јер су заправо они ти који чине овај суд
.

Кажете да је то пре био чин отмице – у том смислу да је парламентарна процедура заобиђена?
- То је тачно, парламентарна процедура је потпуно заобиђена. Ја уопште не кажем да Милошевић можда није одговоран за разне врсте зверстава, али верујем да је током јавне дебате и у штампи потпуно промакла чињеница да се тамо водио грађански рат. Практично то је био грађански рат.
ОВК коју су подржавале САД – а ако је икада постојала и једна бандитска организација, онда је то била та организација – такође је била одговорна, и још увек је одговорна, сад још и више, за етничко чишћење које се одвија на Косову у последњих девет месеци
.
 
Зашто један конкретан инцидент – напад на телевизијску станицу (РТС) сматрате терористичким чином? Ово питање вам постављам у контексту касетних бомби којима су гађани цивили?
- Нисам рекао да је бомбардовање Телевизије било у већој мери терористички акт него бацање касетних бомби на цивиле. Оно, међутим, упада у очи, тако наглашено, као сасвим конкретан, опипљив чин убиства, јер у тој телевизијској станици није било војника, то је била само телевизијска станица. Тамо су биле шминкерке. А ови су бацили бомбе и све разбили у парампарчад. Ја верујем да то није био инцидент, јер су рекли да је то заправо било оправдано, НАТО је рекао да је то било оправдано, наш чувени и истакнути представник за штампу Џејми Шеј.
Рекли су да на тај начин уништавају српску пропаганду, оно што је Милошевић желео да та телевизија говори. То је нечувено. Растурили су зграду, побили један број људи и то је заиста, убеђен сам, убиство, јер је потпуно противно Женевској конвенцији, која јасно каже да ниједан цивил ни у каквој ситуацији у рату не може бити мета уколико тај цивил није ангажован у непријатељским активностима, што значи да баца бомбе или да има пушку или пиштољ у руци; она девојка-шминкерка није имала никакав пиштољ у руци.

У британском интелектуалном животу постоји традиција да се извргава спрдњи свака неполитичка снага која се уплете у политику, посебно уколико потиче из области уметности и позоришта, јер се сматра да су ти људи овде у новој улози на неки начин дилетанти, односно...
- ... да паламуде. У суштини, то није традиција која постоји ни у једној другој земљи коју сам посетио – у Француској, Италији, Шпанији, Грчкој, па чак ни Сједињеним Државама, одакле сам се управо вратио. Тога тамо једноставно нема. Овде је, међутим, такво схватање уврежено.
Е па, ја немам намеру тек тако да се склоним и да у тишини пишем своје позоришне комаде и будем добар и фини дечко. Намеравам да будем независан и да политички сасвим мислим својом главом.
 
Ииииииии.... баш ме интересује како ће ове наше демонократе, нарочито из области уметности и културе... како ће ови наши квази-интелектуалци и подгузне муве да реагују.... ах... знам ПРАВИЋЕ СЕ ДА НИСУ ВИДЕЛИ, НИСУ ПРОЧИТАЛИ, НИСУ ЧУЛИ... али заиста Нобеловца Пинтера НЕЋЕ УЋУТКАТИ...
 
eremita:
Ииииииии.... баш ме интересује како ће ове наше демонократе, нарочито из области уметности и културе... како ће ови наши квази-интелектуалци и подгузне муве да реагују.... ах... знам ПРАВИЋЕ СЕ ДА НИСУ ВИДЕЛИ, НИСУ ПРОЧИТАЛИ, НИСУ ЧУЛИ... али заиста Нобеловца Пинтера НЕЋЕ УЋУТКАТИ...

Ma eremita ko je taj Harold Pinter?.....nikad cuo za njega....on nobelovac....ma ajde :lol: :lol: :lol:
 
eremita:
Ииииииии.... баш ме интересује како ће ове наше демонократе, нарочито из области уметности и културе... како ће ови наши квази-интелектуалци и подгузне муве да реагују.... ах... знам ПРАВИЋЕ СЕ ДА НИСУ ВИДЕЛИ, НИСУ ПРОЧИТАЛИ, НИСУ ЧУЛИ... али заиста Нобеловца Пинтера НЕЋЕ УЋУТКАТИ...

Е баш то!
Правиће се да нису видели, или у "најбољем случају" - "то је само једно мишљење", а кад Соња Бисерко нешто одвали онда то к'о Библија. Онај бандитски суд му дође "једино релевантна истина"... иначе занимљиво да тај Хашки суд није гонио никога ко је био на пројекцији филма "Истина", али то није једноме сметало да одвали како су тамо били зликовци и патријарх је "матори зликовац", а пре је исти лик трабуњао како је Хаг "једино релевантна истина"
vomiting.gif


Zex:
Bravo, bravo za tekst! Nego, ko je taj Harold...? 8-)

Много давно се прославио својим постмодерним драмама, неки кажу да је комитет није случајно "баш сада" одлучио да му додели Нобела. Кажу, то је био прст у око Американцима. Судећи по овом тексту, изгледа да јесте...
Комплетнији текст о њему следи у неком од следећих постова.
 
Живот уживања

Врло сам свестан да ме у неким круговима описују као “енигматичног, ћутљивог, сажетог, бодљикавог, експлозивног и одбојног”

Харолд Пинтер, добитник Нобелове награде за књижевност

Ово је велика част. Захваљујем. Не могу да кажем да је у мојој породици постојала јака литерарна традиција. Моја мајка је волела да чита романе Кронина и Арнолда Бенета а, мој отац (који је одлазио из куће у седам ујутру и враћао се у седам увече, радећи као кројач) волео је каубојске романе али у кући је било врло мало књига. То наравно због тога што смо у потпуности зависили од библиотека. Нико није могао себи да приушти да купује књиге.
Ипак, када ми је први пут била објављена песма у часопису Поезија Лондон, моји родитељи су се прилично обрадовали. Песму сам објавио под именом ПИНТА, зато што је једна од мојих тетака била убеђена да потичемо из угледне португалске фамилије Да Пинта. Ово никада није било потврђено и не знам да ли та фамилија уопште постоји. Цела ствар се чинила у поприлично оштром сукобу са мојим схватањем да су све четворо мојих баба и деда дошли из Одесе, или бар Мађарске ако не чак и Пољске.
Постојала је једна пробна спекулација према којој је ПИНТА постало ПИНТЕР за време бежаније од шпанске инквизиције али да ли је у Португалији било шпанске инквизиције то као да нико није знао, барем не у Хакнију, где смо ми живели. У сваком случају, мени је име Пинта деловало прилично згодно, мада нисам ишао баш до оног, “ДА”. И мало после тога, одбацио сам целу идеју.
У целој мојој фамилији само је за једног члана могло да се каже да је бар донекле имућан, то је био мој деда-ујак, ујка Колеман, који је био “у бизнису”. У кући је увек носио папуче од зенане и капицу и понашао се врло куртоазно. Када смо наредног пута отишли код ујка Колемана на чај, мој отац је предложио да му покажем своју песму из часописа Поезија Лондон. Пристао сам уз помало зле слутње. Моја песма се звала, “Нова година у Мидландсу” и говорила је о животу путујећег младог глумца репертоарског позоришта. Била је под дубоким утицајем Дилана Томаса. У њој је био и овај редак:

Ово је тај сјај, тај прах и крв и ево
мене,
Опкорачен, изгнаник увек у неком
граду с пиваром
Витбред Ејл,
Или тако нешто.

Отац и ја смо ћутке седели док је ујка Колеман читао песму. Кад је дошао до оног ретка, погледао је у нас преко часописа и рекао? “Витредске акције тренутно врло добро стоје. Пазите шта вам кажем”.
То је било 1950. када ми је било двадесет година.
Моје дечачко читање било је прилично безоблично и неповезано, верујем, углавном због дислокације детињства у ратно доба. Два пута сам био евакуисан (једном у Корнвол, где сам мање-више први пут видео море), ишао у разне школе и стално се враћао у Лондон на још бомби, летећих бомби и ракета. Атмосфера није баш доприносила читању. Али коначно сам се скрасио у гимназији Хакни Даунс крајем 1944. и надокнадио изгубљено време. Хакни је имао одличну библиотеку и у њој сам открио Џојса, Лоренса, Достојевског, Хемингвеја, Вирџинију Вулф, Рембоа, Јејтса, и друге.
 
Неколико година касније, чини ми се 1951. пошто сам прочитао пасус из Бекетовог Ват-а у часопису “Ирско писмо”, кренуо сам од библиотеке до библиотеке у потрази за Бекетовим књигама– без успеха. Коначно сам ископао једну – његов први роман, Марфи. Висио је у библиотеци Друштвених резерви у Бермондсију још од 1938. Закључио сам да за Бекета влада прилично мало интересовања и одлучио да је задржим – на, како би се рекло, продуженој позајмици. Још увек је имам.
Џозефа Брирлија сам упознао 1944. када је дошао у нашу школу да предаје енглески. Џо Брирли је био високи Јоркширац, који је патио од маларије, у рату био торпедован на мору и поседовао страствени ентузијазам за енглеску поезију и драмску литературу. Кад је дошао, 1945. у школи није било драмске наставе, али пре него што смо стигли да схватимо где смо, он је најавио да ће поставити Магбета, и показујући на мене у клупи рекао: “А ти, Пинтер, играћеш Магбета”. “Ја господине?!” Рекох. “Да, ти”. Каже он. Било ми је петнаест година и одиграо сам Магбета у савременој одећи, у униформи мајор-генерала. Толико ми се свиђала та униформа да сам је носио у аутобусу 38, када сам после генералне пробе пошао кући на чај. Старе даме су ми се смешиле. Кондуктер ме је погледао и рекао: “Богме, не знам колико да ти наплатим”. Родитељи су ми поклонили Сабране драме Шекспира, да обележе догађај. Успео сам и довољно да уштедим да могу да купим Џојсовог Уликса, којег сам ставио на полицу у дневној соби. Отац ми је рекао да га скинем са полице. Рекао је да не дозвољава да таква књига буде у соби у којој моја мајка служи вечеру.
Џо Брирли и ја смо постали блиски пријатељи. Кренули смо у серију дугих шетњи, која је потрајала годинама, почевши од Хакни Даунса, до Спрингфилд парка, дуж реке Ли, назад преко Ли бриџ роуда, поред језерцета Клаптон, кроз Мер стрит до Бетнал грина. Шекспир је доминирао нашим животима у то време (мислим животима мојих пријатеља и мојим) али откровење које је Џо Барили донео са собом био је Џон Вебстер(...)
Џо Брирли је распалио моју машту. Не могу да га заборавим.
Драме сам почео да пишем 1957. и 1958. “Рођендан” је почео да се приказује у Лирик театру на Хамерсмиту, био масакриран од стране критичара (са изузетком Харолда Хобсона) и скинут са репертоара после осам представа. Једног четвртка сам одлучио да навратим на матине. Закаснио сам неколико минута и завеса се већ била подигла. Потрчао сам уз степенице у први ред балкона. Разводница ме је зауставила. “Где сте пошли?” рекла је. “На балкон” рекао сам. “Ја сам аутор”. Поглед јој се, како се сећам, замаглио. “О, јесте ли?” рекла је. “Сироти младићу. Слушајте, балкон је затворен али само ви пођите, пођите ви лепо горе и само ви душо седите, ако хоћете”. Отишао сам на празан балкон и погледао доле у партер. Шесторо људи је гледало представу и, морам да кажем, није изгледало као да производе баш много електрицитета. Још увек имам непродате карте од те недеље. Матине тог четвртка је зарадио две фунте и шест шилинга.
У каријери пропраћеној са много драмске критике, једно од најинтересантнијих – и уистину акутних критичких питања које сам икада чуо, било је када су ме представили некој младој жени и њеном шестогодишњем сину. Жена је погледала у сина и рекла: “Овај човек је врло добар писац”. Дечак је погледао у мене а онда у своју мајку и рекао: “А је л' уме да напише слово W?”
Врло сам свестан да ме у неким круговима описују као “енигматичног, ћутљивог, сажетог, бодљикавог, експлозивног и одбојног”. Да имам својих расположења, као и свако други, то не поричем. Али мој живот писца, који траје неких четрдесет пет година и још није завршен, испуњен је једним сасвим другачијим сплетом одлика, које немају апсолутно ништа са тим описима. Једноставно, мој живот писања је живог уживања, изазова, узбуђења. Ове речи су готово, можда, отрцане фразе. Али оне су у ствари тачне. Било да се ради о песми, драми или филмском сценарију – ако уживање, изазов и узбуђење у језику и кроз тај језик све до лика нису ту, онда нема ничега, ништа не може да постоји.
И док сам сигуран да јесам “енигматичан, ћутљив, сажет, бодљикав, експлозиван и одбојан”, ја и уживам, у свом животу писца а и у свом животу – до балчака и дубоко сам захвалан што ми је додељена ова награда.
15. март 1995.
 
eremita:
Ииииииии.... баш ме интересује како ће ове наше демонократе, нарочито из области уметности и културе... како ће ови наши квази-интелектуалци и подгузне муве да реагују.... ах... знам ПРАВИЋЕ СЕ ДА НИСУ ВИДЕЛИ, НИСУ ПРОЧИТАЛИ, НИСУ ЧУЛИ... али заиста Нобеловца Пинтера НЕЋЕ УЋУТКАТИ...
Ма наше демонократе читају само Буша и Била, остали их неинтересују.
 
Bas me zanima koliko vas je procitalo neku knjigu od Harolda Pintera. Koliko vas je odgledalo neku dramu ili film koji je bio napravljen po njegovom dijelu, ili koji je on licno rezirao?
Misljenja sam da Nobelova nagrada za literaturu rijetko kad "pronadje" pravu osobu i da je cesto, kao i u ovom slucaju, politicki motivisana(da se neko ne prevari, ne zbog teksta o nama i Slobi, vec njegovog politickog angazovanja oko rata u Iraku, Turske i Kurda,itd).

Pitanje koje je postavio nas "Komandant Mark" je koliko je Pinter uticajanna politiku? Da li ga vrijedi ucutkati?
Po mom misljenju nije dovoljno uticajan.
To ocjenjujem na osnovu podataka da je skupio 6000 ljudi u Londonu na protestu protiv NATO bombardovanja Srbije. Ta brojka i nije toliko velika, zar ne?
Njegovim politickim angazovanjem protiv rata u Iraku i protiv Blera nije nista promjenjeno u Velikoj Britaniji. Bler je dobio izbore, zar ne?
 
Па?
Није поента колико је утицајан у смислу да нам помогне. Рат је, хвала Богу, завршен, а време пишања уз ветар је готово (жао ми је Бл, КиМ и остали).
Поента је колико Пинтар може ОВДЕ да ућутка оне који понављају као зомбији како је "цео свет осудио српске злочине, најгоре после другог светског рата". Е, о томе је реч.
А, сложићеш се, ако је додела Нобелове политички инспирисана (сам си то рекао, а ја сам још раније рекао да не признајем Нобела за мир и књижевност) и тако политички инспирисана се додељује жестоком критичару америчке политике - онда то нешто значи. Значи да је у свету модерно пљувати Америку. Па зашто онда да МИ не будемо део те велике плиме???
Кад кажем "ми" не мислим на наше државне политичаре, него на јавно мњење - на форуме, уметничка дела, оно што се прича по славама и кафанама. Државна политика треба да им се шлихта докле год су јаки, али да МИ останемо МИ. Тако је радио и Милош Обреновић.
 
Duh Sekire:
Па?
Није поента колико је утицајан у смислу да нам помогне. Рат је, хвала Богу, завршен, а време пишања уз ветар је готово (жао ми је Бл, КиМ и остали).
Поента је колико Пинтар може ОВДЕ да ућутка оне који понављају као зомбији како је "цео свет осудио српске злочине, најгоре после другог светског рата". Е, о томе је реч.

Jedna stvar koju sam mozda ispustio u prethodnom postu je da Pinter o Kosovu i Slobi tome prica od 1999. god., pa se niko nije nasao da promjeni to svoje misljenje bas zbog njegove price. Tako da ne mislim da ce nekoga ucutkati sada.
Ako je poenta u tome da ce izjava jednog Nobelovca promjeniti nekoga ili nesto "ОВДЕ", onda mislim da ne zivis u realnom svijetu. Postavio sam lijepo pitanje: Koliko ljudi zna za Pinterova dijela? Mozda da krenemo od osnovnog, koliko ljudi uopste zna zasto se dodjeljuje Nobelova nagrada? Nemoj me krivo shvatiti, ova pitanja se ne odnose samo na nasu zemlju i ljude u njoj, vec na bilo koju zemlju u svjetu.


Duh Sekire:
А, сложићеш се, ако је додела Нобелове политички инспирисана (сам си то рекао, а ја сам још раније рекао да не признајем Нобела за мир и књижевност) и тако политички инспирисана се додељује жестоком критичару америчке политике - онда то нешто значи. Значи да је у свету модерно пљувати Америку. Па зашто онда да МИ не будемо део те велике плиме???
Кад кажем "ми" не мислим на наше државне политичаре, него на јавно мњење - на форуме, уметничка дела, оно што се прича по славама и кафанама. Државна политика треба да им се шлихта докле год су јаки, али да МИ останемо МИ. Тако је радио и Милош Обреновић.

Licnog sam misljenja da je to gore navedeno misljenje "da je moderno pljuvati Ameriku" postalo jako ofucano.
 
Duh Sekire:
Е баш то!
Правиће се да нису видели, или у "најбољем случају" - "то је само једно мишљење", а кад Соња Бисерко нешто одвали онда то к'о Библија. Онај бандитски суд му дође "једино релевантна истина"... иначе занимљиво да тај Хашки суд није гонио никога ко је био на пројекцији филма "Истина", али то није једноме сметало да одвали како су тамо били зликовци и патријарх је "матори зликовац", а пре је исти лик трабуњао како је Хаг "једино релевантна истина"
vomiting.gif




Много давно се прославио својим постмодерним драмама, неки кажу да је комитет није случајно "баш сада" одлучио да му додели Нобела. Кажу, то је био прст у око Американцима. Судећи по овом тексту, изгледа да јесте...
Комплетнији текст о њему следи у неком од следећих постова.


У ствари чак и није битно колико ће овдашњи гуланфери дати важности ономе што каже Пинтер - ПОГОТОВО ЗАТО ШТО ГОВОРИ ИСТИНУ - битно је да на том истом смрдљивом Западу ипак постоје другачији аршини И ДА ТАМО НЕКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ (КОЈИ СУ ПРЕТЕЧА ПОЛИТИЧКИХ ДОГАЂАЊА) ВЕОМА ЦЕНЕ И УВАЖАВАЈУ МИШЉЕЊЕ НОБЕЛОВЦА ПИНТЕРА...
... а ако то његово мишљење у будућности буде добило ПРАВИ ЗНАЧАЈ И ПРАВО ГЛАСА МЕЂУ ПОЛИТИЧКИМ ЕЛИТАМА - е, ондак' ће ови наши гуланфери да се почешу иза клемпавог уха и да кажу...: ПА, ЈЕСАМ ТИ РЕК'О ДА ЋЕ ТАКО ДА БУДЕ ... :razz: :razz: :razz:
 
Да ниси упућен како се звао онај гуру што је Ђинђића, Вука, Слобу саветовао.
Неки психолог, који је радио као профајлер за ЦИА- УСА,
Заборавих име, када смо питали СПО које рекоше нам само ЗАСЛУЖАН ЈЕ У МНОГО ЧЕМУ ЗА ОКТОБАРСКУ.
 
@ pera genije

Ne kazem ja da je cika poper pogresio. To nije na meni da sudim... sto se tice kapitalizma - pa on je o svom imenjaku marksu i mogao da prica... ***** im mater i jednom i drugom...
...
a da vam je mama... jeste...
i mama i tata...
...
bez njega.. ne bi bilo ni vas.
 
Пинтер узрујао хрватску јавност

Овогодишњи добитник послужио је хрватским писцима, критичарима и политичарима као марионета у увек истој „борби за интерпретацију рата”

Британски драматичар Харолд Пинтер, коме је додељена овогодишња Нобелова награда за књижевност, узнемирио је литерарну критику и читалачку публику у Хрватској. Седамдесетпетогодишњи лауреат из Лондона, чије се драме овде упоређују са делима Семјуела Бекета и чувеним комадима “Столице” Ежена Јонеска, изрекао је и написао и неколико неопростивих реченица. Најстрашнија од њих гласи:“Милошевић је одбио пољубити америчку стражњицу и Клинтон је ударио српски народ у главу.” Било је то у пролеће 1999. године када је НАТО бомбардовао Београд и када је ваздушни простор Хрватске тутњао јеком бомбардера из италијанске базе Авијано, а ударни дневник државне телевизије започињао је и завршавао искреном поруком водитеља: “Желимо им ведро небо над Београдом!” Харолд Пинтер сматрао је да, попут свих писмених, образованих и јавних људи, има право на своје мишљење. А мислио је да бомбардовање Србије није пут за заустављање рата и политичког сепаратизма на Косову, него добродошао полигон на испробавање најновијег војног арсенала САД. Правоверни критичари убеђени у црно-белу слику последњег рата у бившој Југославији иду и даље, па истичу “необјашњиву наклоност Харолда Пинтера према ‘балканском крвнику’”, наводећи да је овогодишњи књижевни нобеловац захтевао Милошевићево пуштање на слободу из хашког затвора.
Тиме је у старту искључена масовна потрага домаћег читатељства за драмама и романима Харолда Пинтера по загребачким и хрватским књижарама и библиотекама. Ко још може да се удуби у, како се истиче, „клаустрофобичне просторе који откривају сву дубину страха и потиштеност човјека пред необјашњивим силама”, ако тај исти човек има издвојено мишљење о мрачном диктатору коме се у Хагу суди због страшних ратних злочина у време планираног распада бивше заједничке државе јужних Словена? Борба за оцрњивање Харолда Пинтера у Хрватској, колико год да је лако препознатљива из ранијих примера на овим просторима, поново се своди на највулгарнији од свих видова дневне политике. Човек који је, из породице лондонских кројача, у књижевност педесетих година прошлог века ушао дирљивом лириком, а познат је и по респектабилном глумачком таленту, послужио је као безвредна марионета у борби за најопортунију верзију рата која тренутно одговара властима званичног Загреба. Харолду Пинтеру овакви трагикомични расплети нису непознати, па чак и кад одјекују у егзотичним земљама попут оних које свет и данас назива “Западни Дејтонленд”.
Западноевропска и америчка књижевна јавност немају никаквих проблема с Харолдом Пинтером. Као што примећује домаћи писац и преводилац Борислав Радаковић, он је заиста био најпогоднији за овогодишњег књижевног “Нобела”: “Западњак је, неоспорно велик писац, одличан глумац, изврстан редатељ, мировњак, баш подесан да у име Запада говори против западног насиља.” Зашто онда домаћи писци, критичари, политичари и њихова публика имају проблема с Пинтером? Због вишеслојности његових “клаустрофобичних драма” или због властите културне клаустрофобије?

ЗОРИЦА СТАНИВУКОВИЋ
 
@Jazzer

Пинтер је један од највећих светских драматурга 20. века и његови позоришни комади су играни свуда по свету. Ја сам читао његове драме у средњој школи.
 
Adalv:
@Jazzer

Пинтер је један од највећих светских драматурга 20. века и његови позоришни комади су играни свуда по свету. Ја сам читао његове драме у средњој школи.

Drago mi je da to znas? Pitanje koje sam postavio nije postavljeno da bi sad ljudi pricali o tome ko je citao, a ko nije Pintera. Vjerujem da ima ljudi na forumu koji su citali njegove knjige, gledali njegove drame i filmove. Meni se licno svidjaju.

Pitanje na ovoj temi ako propratis diskusiju je, da li Pinter moze da utice na na "nekoga" i na koga? S obzirom da je eremita rekao ovo:


eremita:
У ствари чак и није битно колико ће овдашњи гуланфери дати важности ономе што каже Пинтер - ПОГОТОВО ЗАТО ШТО ГОВОРИ ИСТИНУ - битно је да на том истом смрдљивом Западу ипак постоје другачији аршини И ДА ТАМО НЕКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ (КОЈИ СУ ПРЕТЕЧА ПОЛИТИЧКИХ ДОГАЂАЊА) ВЕОМА ЦЕНЕ И УВАЖАВАЈУ МИШЉЕЊЕ НОБЕЛОВЦА ПИНТЕРА...
... а ако то његово мишљење у будућности буде добило ПРАВИ ЗНАЧАЈ И ПРАВО ГЛАСА МЕЂУ ПОЛИТИЧКИМ ЕЛИТАМА - е, ондак' ће ови наши гуланфери да се почешу иза клемпавог уха и да кажу...: ПА, ЈЕСАМ ТИ РЕК'О ДА ЋЕ ТАКО ДА БУДЕ ...
Moj komentar iz licnog iskustva:
Vecina od "НЕКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ" u mom okruzenju nisu ni culi za Pintera. Tamo neki intelektualci(U Njemackoj, Italiji, Velikoj Britaniji, USA) nisu culi ni za Dostojevskog, Sartra, Kamija, Pasternaka, itd. Ali su culi za narod Srbe "koji kolje i jede malu hrvatsku, bosnjacku, albansku djecu".
Vise uticaja na ljude u svijetu ce imati i ima voditelj sa CNN, BBC, ARD, RAIUNO,... poput Kristijane Amanpur, Hale Gorani, Jorga Pilave,...nego bilo koji Nobelovac koji ce se pojaviti jednom ili nijednom na TV-u.
Niko ne moze ispraviti sliku o nama, sem nas samih i nase zemlje, to bi ljudima trebalo da bude jasno.
 
@Jazzer

Мислио сам да се питање односи на нас форумаше...

Што се тиче утицаја, невиђено си у праву. Данас је меродавније мишљење неке манекенке него нобеловца! А то што "интелектуалци" нису чули за њега, то је зато што ми погрешно употребљавамо појам "интелектуалац" - приписујемо га сваком ко има факултетску диплому. Интелектуалац, је не само образован човек, већ свестрано образован човек, ерудита.
 
Уопште ми није јасно на шта алудира Џезер. За Пинтара се чуло да је добио Нобелову награду, а то нешто значи без обзира ко га чита. И да га неко не чита, његов став тиме добија на тежини.
Он је дао интервју Гардијану, а неко чита тај Гардијан, зар не.
А што се тиче утицаја овде - па ту сам ја да о томе причам и обавестим бар неке људе, текст сам пренео из НИН-а (који такође неко чита), а и Џезер ми помаже у одржавању ове теме при врху.
Према томе, ствар је јасна.
 
Duh Sekire:
Уопште ми није јасно на шта алудира Џезер. За Пинтара се чуло да је добио Нобелову награду, а то нешто значи без обзира ко га чита. И да га неко не чита, његов став тиме добија на тежини.
Он је дао интервју Гардијану, а неко чита тај Гардијан, зар не.
А што се тиче утицаја овде - па ту сам ја да о томе причам и обавестим бар неке људе, текст сам пренео из НИН-а (који такође неко чита), а и Џезер ми помаже у одржавању ове теме при врху.
Према томе, ствар је јасна.

Stvar je vrlo jasna da ti ja temu odrzavam na vrhu zbog diskusije, sto bi trebalo biti normalno na ovom podforumu.
Po meni poenta foruma Politike je da se raspravlja o ovakvim temama.(pri tome treba samo da se izboris sa milion sovinistickih, istorijskih, religioznih, i ostalih slicnih tema, koje ne spadaju pod forum Politika)
Na sta ja aludiram od prvog moga posta je da intervju o kom ti toliko pricas nije bio jedini koji je Pinter dao, a inace ovaj intervju o kome pricas je iz 2001. godine i koliko vidim ovdje gdje sam nije toliko promjenio sliku o Srbima u svijetu. To je bila poenta i moga prvog i drugog posta.
Vec sam rekao da Pinter uprkos svojskom trudu na blacenju Blera oko rata u Iraku, nije uspio da natjera vecinu Britanaca da glasaju za nekoga drugog.

Poentu moga treceg posta je vec rekao Adalv:


Adalv:
Што се тиче утицаја, невиђено си у праву. Данас је меродавније мишљење неке манекенке него нобеловца! А то што "интелектуалци" нису чули за њега, то је зато што ми погрешно употребљавамо појам "интелектуалац" - приписујемо га сваком ко има факултетску диплому. Интелектуалац, је не само образован човек, већ свестрано образован човек, ерудита.

Svestrano obrazovanih ljudi na zapadu, cak i medju "intelektualcima" (odrednica fakultetska diploma) je vrlo malo, razlog tome je i drugaciji obrazovni sistem u ovim zemljama. O tom mozemo da raspravljamo na temi vezanoj za obrazovanje i skolstvo, ako postoji negdje.
 
JAZZER®:
Drago mi je da to znas? Pitanje koje sam postavio nije postavljeno da bi sad ljudi pricali o tome ko je citao, a ko nije Pintera. Vjerujem da ima ljudi na forumu koji su citali njegove knjige, gledali njegove drame i filmove. Meni se licno svidjaju.

Pitanje na ovoj temi ako propratis diskusiju je, da li Pinter moze da utice na na "nekoga" i na koga? S obzirom da je eremita rekao ovo:



Moj komentar iz licnog iskustva:
Vecina od "НЕКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ" u mom okruzenju nisu ni culi za Pintera. Tamo neki intelektualci(U Njemackoj, Italiji, Velikoj Britaniji, USA) nisu culi ni za Dostojevskog, Sartra, Kamija, Pasternaka, itd. Ali su culi za narod Srbe "koji kolje i jede malu hrvatsku, bosnjacku, albansku djecu".
Vise uticaja na ljude u svijetu ce imati i ima voditelj sa CNN, BBC, ARD, RAIUNO,... poput Kristijane Amanpur, Hale Gorani, Jorga Pilave,...nego bilo koji Nobelovac koji ce se pojaviti jednom ili nijednom na TV-u.
Niko ne moze ispraviti sliku o nama, sem nas samih i nase zemlje, to bi ljudima trebalo da bude jasno.

8) I Agree... 8)
 

Back
Top