Карашевци (Крашовани) - заборављени банатски Срби

Statler and Waldorf

Buduća legenda
Poruka
41.729
Karaevski_hrvati_20.jpg


У источном, планинском делу Баната, у Румунији, у долини реке Караша налази се седам села код града Решице у којима живе Срби католици, познатији под именом Крашовани. Затворена етничка група која живи у селима Клокотић, Јабанче, Карашево, Лупак, Нермет (Нермић), Рафних (Равник) и Водник одавно је привукла пажњу научника етнолога и лингвиста ради одгонетања њиховог порекла. Крашевци, етничка група, посебно је занимљива због одржања језика и обичаја у етничком окружењу Румуна.

Према расположивој архивској грађи, Крашевци потичу из источне Србије. Доселили су се из црноречког краја код Зајечара после Косовске битке, када су турске ордије узнемиравале становништво на широком простору од Косова до Црног мора јужно од Дунава. Продор турских пљачкашких чета натерао је становништво на сеобу у Влашку и Угарску, те су Срби Црноречани прешли у Банат и населили се у Рекашу, Липови, Лугошу и Карансебешу 1393.

Torlak_dialects_map.png


Дошавши у Угарску, одмах су били изложени притиску од стране световних и духовних власти ради католичења. Једна група Срба која је од раније живела у Липову била је силом покатоличена за време угарског краља Лајоша Великог 1366. и ови су се временом хунгаризовали заборавивши језик и порекло.

Највећи број Срба, захваљујући бројним црквама и манастирима у Банату одржавали су своју народност упркос притиску Римокатоличке цркве. Тако су дочекали пад Баната под Турке 1552. године. Крашевски крај доспео је под управу темишварског пашалука делећи судбину осталих српских крајева. Налазећи се у саставу темишварског пашалука, крашевски крај је дочекао устанак Срба у Банату 1594. када је овај опустошен од турско-арбанашких ордија, вође устанка живе одране и спаљене, а у знак одмазде спаљене су и мошти светог Саве на Врачару да Банаћани виде ватру на којој гори њихов светац чији су лик носили на својим заставама. Пустошење Баната поред убистава, пљачке и одвођења у ропство нарочито је погодило Српску православну цркву. Цркве и манастири били су попаљени а свештенство и монаштво побијено. Народ је остао у духовном погледу препуштен сам себи.

Недостатак свештенства искористили су босански фрањевци који су се размилели по целом Османском царству. /…/ Следећи упутства Конгрегације за пропаганду вере, основане 1622. у Риму, босански фрањевци су по Турској ловили душе православних. Дошавши у опустошени Банат, где је српско православно становништво скоро три деценије било без свештенства и монаштва, где су се деца рађала и нису била крштавана, где су се младенци узимали а нису венчавали, где мртве није имао ко да опоји и где су православни свештеници наилазили ретко и у пролазу, фрањевац Марко Бандулашевић започео је свој мисионарски рад у селу Клокотићу. Већ 1628. писао је Конгрегацији за пропаганду вере у Риму да је у долини реке Караша превео многе Србе на католичанство и то у селима Равник, данас Рафник, Водник, Клокотић, Нермић, данас Нермет и Липа, данас Лупак.

Karaevski_hrvati_Uniunea_Croatilor.jpg


Поред тога што су примили фрањевце, покатоличени Срби су задржали своје обичаје везане за православну традицију. Фрањевци их у томе, нису много ометали пошто су и сами потицали из таквих средина у Турској где се Срби католици. нису разликовали од својих православних рођака.

После 1717. када је Банат ослобођен од Турака и припао аустријској царској кући, настале су нове прилике за Србе католике. Заједно са аустријском војском стигли су језуити и католичко свештенство у великом броју, које је започело нов мисионарски рад међу паством. Прво су извршили реорганизацију црквене управе а затим почели борбу са народом око његових обичаја према ранијој православној традицији. Остало је забележено да су Срби Крашевци пружили жилав отпор увођењу новог грегоријанског календара, који су на крају прихватили после низа притисака тек за владавине царице Марије Терезије. Али и поред тога задржали су и даље богослужбене књиге писане ћирилицом и још дуго су славили празнике по старом и новом календару. Чак и данас поједини Крашевци, нарочито старији, не раде када су велики православни празници.

Нова црквена организација, календар и рад римокатоличког свештенства учинили су да се Срби католици у долини реке Караша за око 150 година отуђе од православних и издвоје у посебну етничку групу, која је постала позната под именом Крашовани или Карашевци или како они сами кажу Карашефци.

До првог светског рата, од 18. до прве половине 19. века, Карашевци су се сматрали Србима, писали ћирилицом и употребљавали српске књиге и држали се, упркос притисака, православних обичаја. После преуређења Аустријског царства у Двојну монархију 1867. и завођења жупанијског система у Угарској 1871. започела је хунгаризација католичког становништва. Захваљујући реткој мађарској популацији у Банату хунгаризација није могла да се спроведе међу Крашевцима, али тада се формирало Крашевско осећање етничког идентитета код великог броја становника карашевских села. После првог светског рата, Карашевци су након разграничења између Краљевиие СХС и Румуније доспели у оквиру граница ове друге. У административном погледу припали су жупанији Караш-Северин.

Углавном су наставили да живе конзервативно, без мешања са осталим етничким и конфесионалним групама. Жене се девојкама Карашевкама и на тај начин избегавају језичке, културне и друге препреке које погађају мешовите бракове. Захваљујући овој самоизолацији, после другог светског рата дошло је до новог процеса међу њима. Католички свештеници су покренули кроатизацију. Јавила се парализа њиховог етничког и националног осећања да су Крашовани и Срби. Данас о свом српском пореклу говоре само образовани појединци или људи из породица где су се задржали православни елементи породичне традиције дубоко утисли у њихову свест. О својој српској традицији говоре са поносом, нарочито о слављењу славе и наводе име свеца свог заштитника.

Римокатолички свештеници, школовани у Ђакову и Загребу су носиоци притиска ради њихове кроатизације. Они не само што се боре да своју паству убеде да су Хрвати, него се залажу да такав осећај идентитета одржи.

(Јован Пејин)
 
Poslednja izmena:
Samo istinom i pravdom.

али он овде не говори о Крашованима. тема је ипак о једној тачно одређеној етничкој скупини католичких Срба у Банату, који се данас у највећем броју осећају и изјашњавају као Хрвати.
 
Zanimljivo, dirljivo i poučno....
To treba da pročitaju savremeni srpski odrodi !
A, ima ih u priličnom broju.....

Tako se Srbin vekovima bori da očuva korene....

Oni govore torlackli, tema je za PDF Jezik, ovde nema veze jer je uvodni post trebalo da bude poenta o zlim katolicima
i humanim pravoslavcima , ali su ti ljudi fenomen koji samo lingvistiku zanima.
Ko je kakve vere i zasto uzimao to je na kraju krajeva danas i nevazno.
Njihovo poreklo za Istocnom Srbijom je jezik.
 
Poslednja izmena:
Hrvati svojataju Bunjevce i Šokce, ništa novo. Jbg nesrećna istorija, inače u to vreme nije vršen pritisak samo na provoslavce, mnogo veći sukob je bio među katolicima i protestantima. Mađari u istočnom Banatu (srpskom delu) su protestanti reformisti,

Hrvati vekovima sve živo asimilišu.
Sramota ih da celo postojanje prožive kao šačica pustinjaka ....!
 
Oni govore torlackli, tema je za PDF Jezik, ovde nema veze jer je uvodni post trebalo da bude poenta o zlim katolicima
i humanim pravoslavcima , ali su ti ljudi fenomen koji samo lingvistiku zanima.
Ko je kakve vere i zasto uzimao to je na kraju krajeva danas i nevazno.
Njihovo poreklo za Istocnom Srbijom je jezik.

тема нема везе са лингвистиком, јер се овде не бавимо језичким особеностима њиховог дијалекта, него њиховом прошлошћу.

зато Рајка, смањи доживљај.
 
тема нема везе са лингвистиком, јер се овде не бавимо језичким особеностима њиховог дијалекта, него њиховом прошлошћу.

зато Рајка, смањи доживљај.
Pa meni je tih pedesetak ljudi zaninljivo samo sa aspekta jezika ( ili nekog jezika koji su njihovi preci koristili).
Oni su katolici, proslost je jel "proslost":D
Kao i tvoja ili moja ( proslost).
 
с обзиром да је карашевски дијалект прилично незгодно (тј. немогуће) научно уклопити у хрватски језички сустав, након националне прибегава се и њиховом језичком преобликовању. овој је интернет страница заједнице Крашована у румунском Банату. и док човек чита шта тамо пише, помислиће да Крашовани живе негде око Сиска, а не у Банату.

http://www.carasova.net/

- - - - - - - - - -

Pa meni je tih pedesetak ljudi zaninljivo samo sa aspekta jezika ( ili nekog jezika koji su njihovi preci koristili).
Oni su katolici, proslost je jel "proslost":D
Kao i tvoja ili moja ( proslost).

жено, ово је потфорум Историја. овде се пише о разговара о прошлости. разумеш?
 
Mile Tomić ANTROPONIMIJA KARAŠEVACA

PREZIMENA

1. Nedaleko od Rešice (županija Karaš-Severin) nalazi se sedam naselja sa slovenskim stanovništvom poznatim pod imenom Karaševci (Karašovani): Karaševo, Klokotić, Jabalče, Lupak, Nermet, Rafnik i Vodnik. /1/ Ni o jednoj lingivstičkoj oazi nije se pisalo toliko mnogo kao o Karaševcima. U naučnim radovima rumunskih i stranih istraživača u kojima se pominju i ovi govori ili u radovima posvećenim isključivo Karaševcima, formulisano je niz zaključaka o poreklu, jeziku, etnografiji i folkloru ovih Srba.

1.1. Najviše diskusija vođeno je oko porekla Karaševaca, a pogotovo o njihovoj nacionalnosti. Poznato je da Karaševci imaju izvestan broj specifičnih osobina ali i znatan broj zajedničkih crta sa ostalim balkanskim narodima, kao i osobine koje se susreću u jeziku i običajima ili u njihovoj narodnoj nošnji. Te su prilike dozvolile pojedinim straživačima da ih smatraju Bugarima, Srbima (v. Miletič, 169; Petrovici, 16-18) Česima (v. Barbulescu, 99-100) ili potomcima "onih srednjevekovnih Slovena koji su naselili Dakiju" (Popović Ivan, 44-45). Pomenućemo na kraju i mišljenje prema kome "Karaševci nisu čisto slovenskog porekla, onako kako se podržavalo i kako se još misli, Karaševci su proizvod slovensko-rumunske smese sa albanskom penetracijom" (Simu, 141).

2. Karaševci se smatraju jednostavno Karášefcima a njihov maternji jezik nije ni srpski ni bilo koji drugi slovenski jezik već karášefski jézik. Prilikom dijalektoloških istraživanja u ovim selima (1965. i 1968. godine) došli smo do zaključka da je nemoguće ubediti jednog Karašefca da je Srbin nezavisno od njegovog stepena obrazovanja. Najobrazovaniji Karaševci smatraju da su Hrvati pošto su i oni katoličke vere. Ovom ubeđenju doprineli su katolički sveštenici a i većina učitelja koji su godinama predavali u školi samo latinicu.

2.1. Naučni radovi, objavljeni poslednjih godina, uključuju bez izuzetka ove govore u srpske dijalekte. Neki smatraju da su kosovsko-resavskog tipa (Petrovici, 18) a drugi ih priključuju timočko-lužičkom dijalektu (Ivić, 320; Malecki, 13-16).

2.2. Različitih mišljenja ima i u vezi s periodom emigracije Karaševaca. Kao što smo napomenuli, Ivan Popović ih smatra za direktne potomke Slovena koji su naselili Dakiju, ali ne donosi nikakve argumente kojima bi potvrdio svoju sintezu. Ima naučnika koji smatraju da je bilo više kolonizacija: prva u periodu 1366-1296. iz Bugarske; druga kolonizacija u XV veku iz Srbije i, najzad, treća u XVIII veku iz Bugarske i Albanije (Simu, 27, 28, 45-46). Prema drugoj teoriji, bilo je dve kolonizacije (Ivić, 321) ili, prema drugima, samojedna, prvo u Karaševu a zatim, posle izvesnog perioda, deo njih se preselio i tako je postalo ostalih šest naselja (Petrovici, 2). Neki smatraju da su se Karaševci doselili u XIV ili u XIII veku (Melich, 170-171), "ni u kom slučaju nisu došli u Karaševo pre XIII veka a ni posle XV veka" (Petrovici, 18). Lj. Miletić smatra da su Karaševci došli u XV veku, odnosno posle 1466. godine (Miletič, 181), kao i P. Ivić, koji smatra da su se Karaševci doselili "najverovatnije u XV veku" (Ivić, Dijalektologija, 222). E. Popovici, polazeći od činjenice da su 1366. godine Karaševci primili katoličku veru, smatra da su oni u XIV veku već bili ovde (Popovici, 168), a Gheorge Cotosman (George Kotošman) tvrdi da Srbi počinju emigrirati posle 1389. godine, odnosno posle kosovske bitke (Cotosman, 101-113).

Nabrojali smo sva ova mišljenja da bismo ukazali na to koliko su ovi govori interesovali istraživače i da bismo pokazali da se oko njihovog porekla, nacionalne pripadnosti, perioda i mesta imigracije pisalo mnogo, a vrlo često i kontradiktorno. Treba, međutim, napomenuti da poreklo Karaševaca, i pored svega toga, do sada nije pouzdano razjašnjeno. Ovim prilogom ne želimo razjasniti sve te probleme, jer to ovom prilikom ne bi ni bilo moguće. Naš cilj je samo da ustanovimo do kakvih zaključaka možemo doći analizirajući prezimena Karaševaca, što do sada nije niko učinio.

2.3. Karaševo, kao naselje, zabeleženo je prvi put 1333. godine (Draganu, 259; Suciu, I, 121) pod imenom Karasow. Ime naselje izvedeno je od hironima Karaš, koje se prvi put pominje 1247. godine kao Crassou (Draganu, 259), a 1266. zabeleženo je Karassou (Draganu, 259). Srpski oblik, Karasevo, zabeleženo je 1628. godine (Petrovici, 9), a tako i 1690-1700. godine (Draganu, 259).

3. Karaševski govori jesu arhaični srpski govori timočko-lužničkog tipa. Ima u njima i sopstvenih inovacija a i novijih srpskih crta kao i znatan broj osobina koje se susreću i u nekim makedonskim i bugarskim govorima. Treba napomenuti da ovi govori nisu identični u svim naseljima. Najirazitije su razlike u fonetici i leksici.

Prilikom terenskih istraživanja koja smo vršili u ovim naseljima, prikupili smo sva prezimena (210), sva imena za muškarce (57) i za žene (49), sve nadimke (1172), toponime (239) i se entropske reči (216) što ukupno predstavlja 1997 oblika.

4. Godine 1968. bilo je 6423 Karaševca i to: u Karaševu 2519, u Klokotiću 1023, u Jabalči 287, u Lupaku 810, u Nermetu 617, u Rafniku 696 i u Vodniku 461.
 
Kao što smo napomenuli, Karaševci imaju 210 različitih prezimena koja, prema njihovom preklu i načinu obrazovanja, možemo grupisati na sledeći način:

5. Prezimena srpskog porekla

5.1. Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih apelativa:

B é l a c < shr. belac (Rj. JAZU, I, 228-229)

G é r l i c a < shr. grlica (Rj. JAZU, III, 444)

G l u v á k < shr. gluhak (Rj. JAZU, III, 205)

G r ó m o v < shr. grom > gromov adj. (Rj. JAZU, III, 461)

G u b á n < shr. guban adj (Rj. JAZU, III, 485; v. i rum. Coban, Cuba, DOR, 76)

G ú š k a < shr. guša (Rj. JAZU, III, 513; v. i rum. Guša, DOR, 290)

K u b á n < shr. kuba (Rj. JAZU, V, 714; v. i Gubán)

K ú n j a < shr. kunja (Rj. JAZU, V, 788)

M a r j a n ó v < shr. Marjanov prid. (Rj. JAZU, VI, 481; v. i rum. Marian, DOR, 103)

P o z d é r k a < shr. pozderka (Rj. JAZU, XI, 305)

R ó m a k < shr. roma "kaluđer iz Serbije" (Rj. JAZU, XIV, 150)

S r n k a < shr. srnka (Rj. JAZU, XVI, 313)

Š é r a < shr. šera (Rj. JAZU, XVII, 542)

Š v é n a k < shr. švenak (Rj. JAZU, XVII, 918)

U d o v í c a < shr. udovica (Vuk, 770)

U j k í c a < shr. ujko (Vuk, 776, v. i rum. Uica, DOR, 465)

Z u j á k < shr. zujak (Vuk, 314)

5.1. Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih apelativa, prezimena ili toponima:

J a g ú c a < shr. jaguc; Jagica (Rj. JAZU, IV, 407, 416)

K ú r j a k < shr. kurjak; Kurjak (Rj. JAZU, V, 814)

J á n k o v < shr. Jankov (Rj. JAZU, IV, 453-454; v. i rum. Iancu, DOR, 77)

5.2. Prezimena Karaševaca izvedenih od srpskih imena:

B o s í l j k a < shr. Bosiljka i.ž. (Rj. JAZU, I, 558)

D u m í t a r < shr. Dumitar i.m. (Rj. JAZU, II, 886; v. i rum. Dimitru, Dumitru, DOR, 42)

Đ' u r á s a < shr. Đura, Đuras i.m. (Rj. JAZU, III, 13)

Đ' u r k í c a < shr. Đurka, Đurica i.m. (Rj. JAZU, III, 16; v. i rum. Giurgita, DOR, 67)

G é r g o v i ć' < shr. Gerga, Gergovica, i.m. (Rj. JAZU, III, 129; v. i rum. Gerga, DOR, 65)

M a t é j i n < shr. Matejev (Rj. JAZU, VI, 518; v. i rum. Matei, DOR, 103)

M í j a t < shr. Mijat i.m. (Rj. JAZU)

M í l o j a < shr. Miloj, Miloje i.m. (Rj. JAZU, VI 679; v. i rum. Miloiu, DOR, 109)

M r š a < shr. Mrša i.m. (Rj. JAZU, VII, 81; v. i rum. Mersa, Mirsa, DOR, 111)

V á k a, V é k a < shr. Vaka, Vako (< Vasilije) i.m. (Vuk, 56)

Z r n k a < shr. Zrnka i.ž. (Vuk, 314; v. i rum. Zîrna, Zarna, DOR, 415)

5.2.1. Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih imena i prezimena:

M í l o š < Miloš (Rj. JAZU, VI, 695; v. i rum. Milos, DOR, 109)

S á m a k < shr. Samac (Rj. JAZU, XVI, 553)

5.2.2. Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih prezimena ili toponima:

Í f k a < shr. Ivka (Rj. JAZU, IV, 105; v. i rum. Jifco, DOR, 305)

5.3. Sledeća prezimena Karaševaca susreću se kod Srba i Hrvata:

B á b i ć' < shr. Babić (Rj. JAZU, I, 182; v. i rum. Babici, DOR, 185)

B o k š á n < shr. Bokšan (Rj JAZU, I, 522; v. i rum. Bocsa, DOR, 206)

F i l í p o v i ć < shr. Filipović (Rj. JAZU, III, 54)

J a n o š é v < shr. Janošević (Rj. JAZU, IV, 454; v. i rum. Ianos < mađ. János, DOR, 84)

K á t i ć' < shr. Katić (Rj. JAZU, IV, 897)

L ú k i ć' < shr. Lukić (Rj. JAZU, VI, 212)

M á g d i ć' < shr. Magdić (Rj. JAZU, VI, 384)

M á t i ć' < shr. Matić (Rj. JAZU, VI, 582)

P á p e š < shr. Papeš (Rj. JAZU, IX, 627)

P é i ć < shr. Pejić (Rj. JAZU, IX, 759)

R a d á n < shr. Radan (Rj. JAZU, XII, 868)

R a s p ó t i ć' < shr. Raspović (Rj. JAZU, XIII, 207; v. i shr. rasputica, Rj. JAZU, XIII, 251)

R í b a r < shr. Ribar (Rj. JAZU, XIII, 929)

S ó k a ć' < shr. Sokač (Rj. JAZU, XV, 886)

S t o j á n o v i ć' < shr. Stojanović (Rj. JAZU, XVI, 604)

T r á j a < shr. Traja (Rj. JAZU, XVIII, 518)

V l á š i ć' < shr. Vlašić (Vuk, 68)

.........................

12.1. Na osnovu prikazanog materijala možemo izvući nekoliko zaključaka u vezi s prezimenima Srba - Karaševaca:

12.1.1. Nismo zabeležili ni jedno prezime koje se nalazi u svih sedam naselja. U šest naselja nalazi se samo jedno prezime; u pet naselja zabeležili smo deset prezimena; u četiri naselja zabeležili smo 18 prezimena; u tri naselja zabeležili smo 26 prezimena; u dva naselja zabeležili smo 35 prezimena a 120 prezimena zabeležena su samo u po jednom naselju.

12.1.2. Najveći broj Srba-Karaševaca nose sledeća prezimena: Fílka (325), Béca (165), Hacegán (152), Bírta (144), Míloš (137), Véka, Váka (123), Ćíinkul (120), Vatáv (117), Ocil (111), Vlášić (110), Gérlica (107), Bának (105, Béul (101), Míta (92), Láckić' (91), Kúrjak (90), Láuš (82), Hóca (80), Logožán, Lugožán (79), Domanjánc (78), Tódor (76) itd.

12.1.3. Srbi -Karaševci imaju 33 prezimena rumunskog porekla (odnosno 15,90%) a posredstvom rumunskog jezika primili su drugih 74 prezimena (mađarskog, nemačkog, turskog i srpskog porekla) što predstavlja 35,25% od svih zabeleženih prezimena. Ova prezimena imaju 2519 Karaševaca (donosno 39%) a prezimena rumunskog porekla nose 1408 lica. To znači da prezimena Karaševaca rumunskog porekla, kao i ona koja su primili posredstvom rumunskog jezika, predstavljaju preko 51% od svih zabeleženih prezimena koja nose preko 60% Srba-Karaševaca.

12.1.4. Zabeležili smo 54 prezimena srpskog porekla (što predstavlja 25,71 %) koja nose 1484 Srbina-Karaševaca (odnosno 21,1%). Posredstvom srpskohrvatskog jezika, Karaševci su primili 17 stranih prezimena (rumunskog, nemačkog, mađarskog i turskog porekla) što predstavlja 8,09%. Ova prezimena imaju 519 Karaševaca (odnosno 8,08%). To znači da prezimena srpskog porekla kao i ona primljena posredstvom srpskohrvatskog jezika predstavljaju 33,8 % od svih zabeleženih prezimena. Ova prezimena imaju 29,18 % Srba-Karaševaca.

12.1.5. Karaševci su preuzeli šest prezimena neposredno od Mađara. Ova prezimena imaju 162 Karaševca. Osam prezimena preuzeli su, takođe neposredno, od Nemaca. Ova prezimena nosi 25 Karaševaca.

12.1.6. Deset prezimena susreću se i kod Rumuna i kod Srba i Hrvata pa je, prema tome, teško precizirati poreklo ovih prezimena koja nose 87 Srba-Karaševaca.

12.1.7. I na kraju, treba napomenuti da smo zabeležili kod Srba-Karaševaca 11 prezimena nejasnog porekla. Većina ovih oblika izvedeni su od nadimaka.

12.1.8. Imajući u vidu da su preko 51% od prezimena Srba-Karaševaca rumunskog porekla i da preko 60% ovog stanovništva nose takva prezimena, možemo zaključiti da je rumunski elemenat bio vrlo jak u ovim naseljima. Pošto kod ostalih Srba i Hrvata u Rumuniji nema rumunskih prezimena u takvim proporcijama, možemo smatrati da su se Sloveni, preci današnjih Karaševaca i Rumuni sreli pre no što su Karaševci primili katoličku veru. Inače ne možemo objasniti kako je bilo moguće tako jako zbližavanje između Rumuna - pravoslavaca i jednog slovenskog stanovništva katoličke vere. Prema našem mišljenju, današnji Srbi-Karaševci nisu čisto slovenskog porekla. Oni su rezultat smese između Rumuna, starosedelaca i slovenskog stanovništva, južnoslovenskog tipa a pre svega Srba. U stvari, na takav zaključak navodi nas analiza prezimena Srba-Karaševaca, koju smo pokušali dati u ovom prilogu.
 
Ти римокатолички Срби данас имају хрватске пасоше. Још један несрећан случај који показује сав немар и небригу српске државе.

U Albaniji u okolini grada Fira postoji muslimanska zajednica koja se izjašnjava da su Srbi muslimani, najznačajniju ulogu je odigrala porodica Duljević. Tražili su srpske pasoše i od toga naravno nije bilo ništa, niko im nije čak ni odgovorio na to.
 
Poslednja izmena:
Frižak film o Karaševcima:


10:00

Branko Stanković, Brankica Stanković... :ok: :ok: :ok:


Raseni ili Raci, kako su Srbe nazivali u Ugarskoj, utisnuli su ogroman pečat u Temišvaru, gradu u kome Srbi traju i opstaju već 15 vekova.



Prve manastire u Rumuniji sagradili su Srbi koji su osnovali Vlašku mitropoliju kao i prvu štampariju u kojoj su štampane bogoslužbene knjige u Rumuniji. Srbi nisu imali samo ključnu ulogu u osnivanju Rumunske pravoslavne crkve već i u ujedinjenju rumunskih zemalja: Vlaške, Transilvanije i Moldavije. Osim Srba pravoslavaca danas u Rumunije žive i Srbi katolici koji pripadaju Karaševcima.


U Temišvaru gde danas živi najveći broj Srba u Rumuniji, živela je i stvarala čitava plejada ličnosti koje su obeležile srpsku istoriju i kulturu počev od Dositeja Obradovića i Miloša Crnjanskog, preko Joakima Vujića i Jovana Sterije Popovića pa do pesnika Branka Radičevića i Dušana Vasiljeva.



Pozdrav za Branka Stankovića!

:hvala:
 
Oni govore torlackli, tema je za PDF Jezik, ovde nema veze jer je uvodni post trebalo da bude poenta o zlim katolicima
i humanim pravoslavcima , ali su ti ljudi fenomen koji samo lingvistiku zanima.
Ko je kakve vere i zasto uzimao to je na kraju krajeva danas i nevazno.
Njihovo poreklo za Istocnom Srbijom je jezik.

The Carașoveni were considered Bulgarians by some Bulgarian scientists in the first half of the 20th century (such as G. Cibrus, M. Mladenov, K. Telbizov, and T. Balkanski), partially based on their view that Torlakian-speakers are ethnically Bulgarians.

https://en.wikipedia.org/wiki/Krashovani
 
Karaevski_hrvati_20.jpg


У источном, планинском делу Баната, у Румунији, у долини реке Караша налази се седам села код града Решице у којима живе Срби католици, познатији под именом Крашовани. Затворена етничка група која живи у селима Клокотић, Јабанче, Карашево, Лупак, Нермет (Нермић), Рафних (Равник) и Водник одавно је привукла пажњу научника етнолога и лингвиста ради одгонетања њиховог порекла. Крашевци, етничка група, посебно је занимљива због одржања језика и обичаја у етничком окружењу Румуна.

Према расположивој архивској грађи, Крашевци потичу из источне Србије. Доселили су се из црноречког краја код Зајечара после Косовске битке, када су турске ордије узнемиравале становништво на широком простору од Косова до Црног мора јужно од Дунава. Продор турских пљачкашких чета натерао је становништво на сеобу у Влашку и Угарску, те су Срби Црноречани прешли у Банат и населили се у Рекашу, Липови, Лугошу и Карансебешу 1393.

Torlak_dialects_map.png


Дошавши у Угарску, одмах су били изложени притиску од стране световних и духовних власти ради католичења. Једна група Срба која је од раније живела у Липову била је силом покатоличена за време угарског краља Лајоша Великог 1366. и ови су се временом хунгаризовали заборавивши језик и порекло.

Највећи број Срба, захваљујући бројним црквама и манастирима у Банату одржавали су своју народност упркос притиску Римокатоличке цркве. Тако су дочекали пад Баната под Турке 1552. године. Крашевски крај доспео је под управу темишварског пашалука делећи судбину осталих српских крајева. Налазећи се у саставу темишварског пашалука, крашевски крај је дочекао устанак Срба у Банату 1594. када је овај опустошен од турско-арбанашких ордија, вође устанка живе одране и спаљене, а у знак одмазде спаљене су и мошти светог Саве на Врачару да Банаћани виде ватру на којој гори њихов светац чији су лик носили на својим заставама. Пустошење Баната поред убистава, пљачке и одвођења у ропство нарочито је погодило Српску православну цркву. Цркве и манастири били су попаљени а свештенство и монаштво побијено. Народ је остао у духовном погледу препуштен сам себи.

Недостатак свештенства искористили су босански фрањевци који су се размилели по целом Османском царству. /…/ Следећи упутства Конгрегације за пропаганду вере, основане 1622. у Риму, босански фрањевци су по Турској ловили душе православних. Дошавши у опустошени Банат, где је српско православно становништво скоро три деценије било без свештенства и монаштва, где су се деца рађала и нису била крштавана, где су се младенци узимали а нису венчавали, где мртве није имао ко да опоји и где су православни свештеници наилазили ретко и у пролазу, фрањевац Марко Бандулашевић започео је свој мисионарски рад у селу Клокотићу. Већ 1628. писао је Конгрегацији за пропаганду вере у Риму да је у долини реке Караша превео многе Србе на католичанство и то у селима Равник, данас Рафник, Водник, Клокотић, Нермић, данас Нермет и Липа, данас Лупак.

Karaevski_hrvati_Uniunea_Croatilor.jpg


Поред тога што су примили фрањевце, покатоличени Срби су задржали своје обичаје везане за православну традицију. Фрањевци их у томе, нису много ометали пошто су и сами потицали из таквих средина у Турској где се Срби католици. нису разликовали од својих православних рођака.

После 1717. када је Банат ослобођен од Турака и припао аустријској царској кући, настале су нове прилике за Србе католике. Заједно са аустријском војском стигли су језуити и католичко свештенство у великом броју, које је започело нов мисионарски рад међу паством. Прво су извршили реорганизацију црквене управе а затим почели борбу са народом око његових обичаја према ранијој православној традицији. Остало је забележено да су Срби Крашевци пружили жилав отпор увођењу новог грегоријанског календара, који су на крају прихватили после низа притисака тек за владавине царице Марије Терезије. Али и поред тога задржали су и даље богослужбене књиге писане ћирилицом и још дуго су славили празнике по старом и новом календару. Чак и данас поједини Крашевци, нарочито старији, не раде када су велики православни празници.

Нова црквена организација, календар и рад римокатоличког свештенства учинили су да се Срби католици у долини реке Караша за око 150 година отуђе од православних и издвоје у посебну етничку групу, која је постала позната под именом Крашовани или Карашевци или како они сами кажу Карашефци.

До првог светског рата, од 18. до прве половине 19. века, Карашевци су се сматрали Србима, писали ћирилицом и употребљавали српске књиге и држали се, упркос притисака, православних обичаја. После преуређења Аустријског царства у Двојну монархију 1867. и завођења жупанијског система у Угарској 1871. започела је хунгаризација католичког становништва. Захваљујући реткој мађарској популацији у Банату хунгаризација није могла да се спроведе међу Крашевцима, али тада се формирало Крашевско осећање етничког идентитета код великог броја становника карашевских села. После првог светског рата, Карашевци су након разграничења између Краљевиие СХС и Румуније доспели у оквиру граница ове друге. У административном погледу припали су жупанији Караш-Северин.

Углавном су наставили да живе конзервативно, без мешања са осталим етничким и конфесионалним групама. Жене се девојкама Карашевкама и на тај начин избегавају језичке, културне и друге препреке које погађају мешовите бракове. Захваљујући овој самоизолацији, после другог светског рата дошло је до новог процеса међу њима. Католички свештеници су покренули кроатизацију. Јавила се парализа њиховог етничког и националног осећања да су Крашовани и Срби. Данас о свом српском пореклу говоре само образовани појединци или људи из породица где су се задржали православни елементи породичне традиције дубоко утисли у њихову свест. О својој српској традицији говоре са поносом, нарочито о слављењу славе и наводе име свеца свог заштитника.

Римокатолички свештеници, школовани у Ђакову и Загребу су носиоци притиска ради њихове кроатизације. Они не само што се боре да своју паству убеде да су Хрвати, него се залажу да такав осећај идентитета одржи.

(Јован Пејин)

Preskače se bitna napomena da se oni danas u najvećoj mjeri nacionalno identifikuju kao Hrvati.

A i uzgred, sve što piše Pejin treba uzeti sa izuzetno velikom rezervom.
 
Ти римокатолички Срби данас имају хрватске пасоше. Још један несрећан случај који показује сав немар и небригу српске државе.
Toliko je istine u ovim rečima. Srpska nacionalna politika praktično ne postoji.
S druge strane Krašovani su najlepši primer kako se sve slovensko rimokatoličko između Slovenije i Bugarske pretvorilo u Hrvate.
To se radilo fratrim po Bosni, to se dogodilo Bunjevcima, Šokcima ili Krašovanima, jednostavno bili su rimokatolici, govorili srpsko-hrvatskim, i automatski su pretvoreni u Hrvate.
S tim što je kod Krašovana to najočiglednije jer govore prizrensko-timočkim dijalektom koji nema nikakve veze sa bilo kojim oblikom hrvatskog jezika.

Sa njima je najlakše usporediti Banatske Bugare koje je zadesila slična sudbina: https://en.wikipedia.org/wiki/Banat_Bulgarians
 
Preskače se bitna napomena da se oni danas u najvećoj mjeri nacionalno identifikuju kao Hrvati.

очигледно ниси читао шта сам написао-

али он овде не говори о Крашованима. тема је ипак о једној тачно одређеној етничкој скупини католичких Срба у Банату, који се данас у највећем броју осећају и изјашњавају као Хрвати.

то да се они данас претежно изјашњавају као Хрвати, то није спорно. међутим, тема је њихово порекло.

A i uzgred, sve što piše Pejin treba uzeti sa izuzetno velikom rezervom.

зато нам ти дај неку бољу литературу :D
 

Oni su samo notorna potvrda kako ste svi vi "Hrvati" skupljeni u nacionalni tor i kako ste progovorili "hrvatski".


Josip Lisac: Hrvatski dijalekti i govori štokavskog narječja i hrvatski govori torlačkog narječja, Zagreb, 2003;

Kako neki istorijski narod sebi može dozvoliti ovakvu lakrdiju od politikantskog nacionalnog inženjeringa? Istorijski narod ne može. Samo "Hrvati" jer nisu istorijski narod.

Da bi Hrvati razumeli - to bi bilo kao kada bi Srbi finansirali prekomurske kajkavce a uvi zauzvrat progovorili "srpski kajkavski dijalekat". Toliko je to bolesno u glavu, etički nakaradno i po pitanju ljudskog dostojanstva - jadno. Oh, well..
 

Back
Top