haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Хтедох да нешто напишем али сваки коментар је сувишан..
Bečki i berlinski lopovi
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.561
Dobro si podsetio na taj događaj.
Никако не могу да нађем вест о томе.
микрофилмовање и скенирање документације Норвешка фирма БИА
Остало ми у сећању, по истом том принципу, да се чуду начудиш.
Нисам сигуран да ли је то била документација ВБА, БИА, или неке треће, сећам се само да је била у питању обавештајна служба, и да је то радила нека приватна фирма из Норвешке.
Тражио сам и ја јуче ту вест, али као за инат, ништа слично се не појављује на мрежи.
У кући се не изгуби уговор о купљеном стану, земљи, аутомобилу, старија домаћинства чувају уговоре старе по сто педесет и више година... а ови (БиХ, Србија) "изгубе" уговоре о држави.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 25.182
Каква држава, такве јој и службе.
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Ово је невероватно. Јасно се сећам чланака на ту тему објављених на НСПМ-у и у Политици. Сад сам претражио оба сајта и - ништа. Ни словца.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.442
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 87.974
Pošto je moguće da se ovde nije znalo na šta mislim...Stevoarhangelovska hrisovulja, definitivno jedna od najvažnijih srednjovekovnih srpskih povelja (neki bi rekli i najvažnija), odnosno njen srednjovekvni rukopis, prebačen je bio za vreme okupacije Centralnih sila u Nemačku. Nikada nije povraćen, jer mu se u Nemačkoj gubi trag.
Najstariji danas dostupni prepis ovog važnog nemanjićkog dokumenta je iz 1860. godine.
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.561
Ово је занимљива прича, али никад распетљана до краја:
НАЈВЕЋА мистерија у вртлогу пљачки српске културне баштине је судбина најдрагоценијих средњовековних рукописа које је до 1915. чувала Народна библиотека у Београду. Уочи Макензенове офанзиве директор Народне библиотеке Јован Томић спаковао је 56 најдрагоценијих и највреднијих рукописних и старих штампаних књига у два сандука које је послао да се евакуишу с архивом Министарства иностраних послова. Међутим, на нишкој железничкој станици драгоценим ковчезима губи се сваки траг и дуго се веровало да су рукописи и књиге уништени.
До преокрета је дошло кад је извесна дама 1933. понудила антикваријату у Франкфурту на Мајни „Призренски препис Душановог законика“ из једног од сандука из Народне библиотеке. Испоставило се да га је украо немачки официр Фом Вилкенс и по цени од неколико хиљада марака враћен је у Београд.
Три деценије касније у Загребу академик Владимир Мошин, тада шеф археографског одељења Народне библиотеке Србије открива још два украдена рукописа. Без имена, обележени само бројевима, у депоу Свеучилишне библиотеке били су скривени Добриљско четворојеванђеље и Коришки пролог. Испоставило се да је опљачкане рукописе њих однекуд донео уочи Другог светског рата.
Извор: Вечерње новости
Дакле, од прво претпостављеих уништених 56 рукописа, после рата појаве се 3 сачувана, један се продавао у антикварници, а други у депоу Свеучилишне библиотеке у Загребу.
Истина, доцније су се појавило још 5 рукописа, и после њих 12 страна Дечанске хрисовуље.
Где су осталих 47/48 најдрагоценијих средњовековних рупописа, спакованих у два сандука, и несталих у катастрофи 1915. године, то изгледа до данас није остало расветљено.
А пазите, то није нека мање вредна архивска грађа, већ оно највредније из средњег века...
Ето, прошло је од тада 102 године, дакле више од једног века.
НАЈВЕЋА мистерија у вртлогу пљачки српске културне баштине је судбина најдрагоценијих средњовековних рукописа које је до 1915. чувала Народна библиотека у Београду. Уочи Макензенове офанзиве директор Народне библиотеке Јован Томић спаковао је 56 најдрагоценијих и највреднијих рукописних и старих штампаних књига у два сандука које је послао да се евакуишу с архивом Министарства иностраних послова. Међутим, на нишкој железничкој станици драгоценим ковчезима губи се сваки траг и дуго се веровало да су рукописи и књиге уништени.
До преокрета је дошло кад је извесна дама 1933. понудила антикваријату у Франкфурту на Мајни „Призренски препис Душановог законика“ из једног од сандука из Народне библиотеке. Испоставило се да га је украо немачки официр Фом Вилкенс и по цени од неколико хиљада марака враћен је у Београд.
Три деценије касније у Загребу академик Владимир Мошин, тада шеф археографског одељења Народне библиотеке Србије открива још два украдена рукописа. Без имена, обележени само бројевима, у депоу Свеучилишне библиотеке били су скривени Добриљско четворојеванђеље и Коришки пролог. Испоставило се да је опљачкане рукописе њих однекуд донео уочи Другог светског рата.
Извор: Вечерње новости
Дакле, од прво претпостављеих уништених 56 рукописа, после рата појаве се 3 сачувана, један се продавао у антикварници, а други у депоу Свеучилишне библиотеке у Загребу.
Истина, доцније су се појавило још 5 рукописа, и после њих 12 страна Дечанске хрисовуље.
Где су осталих 47/48 најдрагоценијих средњовековних рупописа, спакованих у два сандука, и несталих у катастрофи 1915. године, то изгледа до данас није остало расветљено.
А пазите, то није нека мање вредна архивска грађа, већ оно највредније из средњег века...
Ето, прошло је од тада 102 године, дакле више од једног века.
Poslednja izmena:
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 87.974
Ja danas gajim nade da jednostavno ima previše ovca na svetu...što naših, to njihovih...i da će se, vremenom, vraćati stvari i otkrivati. Uvek sve dođe na svoje, pa makar pepeo ostao, Kelti su tako čekali više od hiljadu godine da se uopšte počne dopirati. Dok pišem ovo, imam na umu konkretno Strojimirov pečat.
Međutim, vodeći se iskustvom opštim čovečanskim, plašim se da će te stvari ići sporo (nećemo ih ni doživeti verovatno) a mnoštvo je trajno izgubljeno.
Znaš šta je ono bilo u poslednjoj stavci genocida u njegovom širem značenju; poslednja tačka je kulturni genocid, jerbo kada više nema ni ostataka naroda, kada nema ni njega - pojede ga istorija. Zato su se i našli srpske crkve i manastiri na Kosmetu nedavno bilo pod udarom totalne devastacije, bilo pod pretnjom falsifikata.
Ne znam da li je iko ovde na forumu govorio o uništenju npr. Anžujskog arhiva 1943. godine...na stotine srednjovekovnih dokumenata je tada stradalo, između ostalog i nekolicina naših ili barem vrlo značajnih za istoriju našeg regiona (pokušavao sam bezuspešno da pronađem da li je neko napravio pregled takve građe kod nas...nisam ništa pronašao)...da nije tako verovatno bismo ga danas svrstavali uz mletački, vatikanski i druge arhive...mislim da je tragedija još veća kada vidiš da je eksploziju orkestrirao, pod uslovom da se dobro sećam, glavom i bradom jedan istoričar.
Možda bi trebalo promeniti ime teme u varvari, zato što ovde zapravo govorimo o nečemu mnogo više od lopovluka.
Poslednja izmena:
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Преузето са презентације Народне библиотеке Србије:
Зашто је Народна библиотека откупљивала своје власништво, уместо да преко суда обезбеди поврађај украдених књига? Лопови су нам буквално продавали оно што су нам украли. Побогу, па не говоримо ми овде о 15., па чак ни 19. веку, већ периоду Првог и Другог светског рата!
Зашто је Народна библиотека откупљивала своје власништво, уместо да преко суда обезбеди поврађај украдених књига? Лопови су нам буквално продавали оно што су нам украли. Побогу, па не говоримо ми овде о 15., па чак ни 19. веку, већ периоду Првог и Другог светског рата!
Poslednja izmena:
HanibalBarka666
Aktivan član
- Poruka
- 1.274
To bi bilo moguće samo ako bi nemački sud priznao prethodno vlasništvo narodne biblioteke nad rukopisima posle toliko godina, Rukopisi su prelazili kroz ko zna koliko ruku od 1915 do 1969. Sudski proces bi bio spor i neizvestan a ovako je išlo brže i sigurnije. Uostalom dovoljno bi im bilo da kažu da država koja je bila prethodni vlasnik rukopisa (kraljevina Srbija) više ne postoji.
Ovi rukopisi nisu vraćeni odmah nakon rata zajedno sa mnogim drugim rukopisima i stvarima i isplatom ratne odštete jer nisu ni pronadjeni sto je inace bila sreca po njih jer bi sa ostalima bili pretvoreni u pepeo 6 aprila 1941.
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Ниједан немачки суд не би рекао ништа слично, посебно не у то време. Упореди овај случај са случајем друге украдене имовине, посебно приватне својине страдалих Јевреја који су имали наследнике. Заправо, било је далеко лакше обезбедити повраћај имовине која је остала у рукама Немаца него оне која је доспела у приватне и музејске колекције Американаца.
Рукописе је требало откупити, а затим преко суда тражити да се надокнади штета. Али, не, где се замерати нашим западним партнерима. То би било сувише источноблоковски.
Poslednja izmena:
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 87.974
Nije bilo nekog većeg sistematskog falsifikovanja istorije za vreme Drugog svetskog rata. Bilo je ideja da se pišu skroz novi udžbenici, ali su samo proskribovani stariji, odnosno posle svih zabrana. Glavno sredstvo za učenje zapravo nisu bili udžbenici, već čitanke.
Iz nastave su izbačeni drugi Sloveni i tako nema spomena o slovenskom identitetu Srba; uči se najuže o isključivo Srbima, bez drugih, a akcenat je stavljen na svetosavlju kao osnovi srpskog nacionalizma i srednjovekovnim temeljima države; ideološki su uklopljeni u nastavi termini uz nacifašistički kolektivistički poredak, insistirajući na junačkom i vojničkom duhu, uz obilno korišćenje narodnog predanja.
U gradivu su preskočeni najraniji i najkasniji periodi; kreće se od odjednom pojave Srba njihovom seobom, bez nekog govora o tome šta je bilo ranije, a završava se Balkanskim ratovima, odnosno seže do Prvog svetskog rata. Akcenat je stavljen na istoriju Srbije konkretno, ali se i Crna Gora tretira kao druga srpska država.
Ja ne znam gde je sad to Davidović spomenuo, da se podsetim šta je tačno bio rekao, ali ukoliko je mislio na srpske čitanke kao osnovna pomagala za učenje istorije za vreme okupacije, nije baš tako bilo. Uništavanje nije dovelo do njihovog potpunog nestanka, jer primeraka ima po arhivskoj građi u nemačkim zemljama, a primerke čuva i Matica srpska u Novom Sadu.
Poslednja izmena:
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.561
Пре седам година у Београд је из Лајпцига стигла пошиљка са 796 књига издања Геце Кона, заплењених током Другог светског рата. Зна ли се нешто више о томе како су те књиге завршиле у Лајпцигу?
Чланак у блицу, који је пропратио ову вест, није се дотицао тог интересантнога питања.
https://www.blic.rs/kultura/vesti/nemacka-vraca-knjige-narodnoj-biblioteci
Нађох овај текст на немачком, у коме стоји само да су из Србије иначе покупљене књиге многих издавача, и отпремљене у аустријске и немачке библиотеке.
http://slub.qucosa.de/api/qucosa:1198/attachment/ATT-0/
Колико сам разумео, и ово је враћено захваљујући предузимљивости Конференције јеврејских захтева, (Das haben Recherchen in Wien, in Leipzig und durch die Jewish Claims Conference ergeben).
Било би занимљиво сазнати чега све још има у Лајпцигу?
Чланак у блицу, који је пропратио ову вест, није се дотицао тог интересантнога питања.
https://www.blic.rs/kultura/vesti/nemacka-vraca-knjige-narodnoj-biblioteci
Нађох овај текст на немачком, у коме стоји само да су из Србије иначе покупљене књиге многих издавача, и отпремљене у аустријске и немачке библиотеке.
http://slub.qucosa.de/api/qucosa:1198/attachment/ATT-0/
Колико сам разумео, и ово је враћено захваљујући предузимљивости Конференције јеврејских захтева, (Das haben Recherchen in Wien, in Leipzig und durch die Jewish Claims Conference ergeben).
Било би занимљиво сазнати чега све још има у Лајпцигу?
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Да си консултовао мало квалитетније изворе, који нису у влаништву потомака пљачкаша, знао би :
Племенито.
Симпатично је како на крају наш хер Шнајдер открива да Србију заправо не сматра делом 'праве' Европе. Вероватно му није познато да су ови предели били део Европе у време кад је његова постојбина била Terra (Borealis) Incognita. Али добро, опростимо му тај мали лапосус.
Ако си се надао да је реч о некој предузетљивости с наше стране, морам те разочарати.
:Племенито.
Симпатично је како на крају наш хер Шнајдер открива да Србију заправо не сматра делом 'праве' Европе. Вероватно му није познато да су ови предели били део Европе у време кад је његова постојбина била Terra (Borealis) Incognita. Али добро, опростимо му тај мали лапосус.
Ако си се надао да је реч о некој предузетљивости с наше стране, морам те разочарати.
И шире у Немачкој и Аустрији, као и међу Савезницима који су касније однели део блага као плен. Имај на уму да нису одношене само књиге на српском, које је лако идентификовати као наше. Украдене књиге на страним језицима вероватно никада нећемо успети да повратимо.Било би занимљиво сазнати чега све још има у Лајпцигу?
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Поводом пљачке Државне архиве из Новог Сада, током Другог светског рата
Наставак:
Zoran Stevanović, Rudolf Šmit i pljačka arhivske građe – Pljačka i uništavanje Državne arhive u Novom Sadu u Drugom svetskom ratu,
Časopis Arhiv - godina XVIII, broj 1-2, 2017
http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr..._v01/dosadasnji_brojevi/casopis_1_2_2017.html
Наставак:
Zoran Stevanović, Rudolf Šmit i pljačka arhivske građe – Pljačka i uništavanje Državne arhive u Novom Sadu u Drugom svetskom ratu,
Časopis Arhiv - godina XVIII, broj 1-2, 2017
http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr..._v01/dosadasnji_brojevi/casopis_1_2_2017.html
Poslednja izmena:
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.561
Језиво, поготово када се узме у обзир да је то вероватно за нас и трајно изгубљено архивско благо, јер шансе да се то поврати су равне нули.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Vratili su neke delove, na traženje SFRJ, ali ne sve, a i to vraćeno je bilo "profiltrirano".
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.561
Питање је и наши шта су тражили, сећам се неког чланка, мислим да је то било у Новостима, који сам касније и сам проверавао, а тамо је помињана Крмчија Светога Саве, тј. најстарији њен препис из 1262. године, који се данас чува у Загребу. У чланку је стајало да су исте украле усташе, да су наши тражили да се врати, али да је тадашњи ЈАЗУ, данашња ХАЗУ, то одбила. Осим ако није био у питању неки други препис, за овај, звани Иловички препис, су морали знати да је у ЈАЗУ био већ 1874. године, када га је у Starinama (6) описао Ватрослав Јагић. Ту је допсео преко Беча, из Солуна, а у Солуну се нашао у власништву тадашњег аустријског конзула Михановића.
Како било, ниједна наша држава, колико ми је познато, никада није формирала одељење при некој установи, или институцији, које би се бавило проналаском и повратком опљачканог архивског и другог блага. Јевреји који су преживли холокауст у Европи, данас имају снаге да враћају књиге јеврејских издавача у Србију, а Србија (да се човек само стужи), стоји тотално незаинтересована. И да су ту потребна нека боговска средства, већ најчешће не, довољно је да они који студирају друштвене науке по страним универзитетима, уз стипендију добију и обавезу да нешто пораде и на том плану.
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Шта се може очекивати, када нам целокупну политичку класу чине корумпирани гмизавци, који редове државне бирократије пуне родбином, кумовима и љубавницама. Сулудо је од таквих очекивати да брину о оваквим стварима.
Мислим да је једино решење за Србију успостављање диктатуре класе професионалних бирократа-ушкропљеника без кучета и мачета.
Мислим да је једино решење за Србију успостављање диктатуре класе професионалних бирократа-ушкропљеника без кучета и мачета.
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Мислим да ово није питање политике већ струке,(историјског института који је рецимо, протерао Славенка Терзића, филозофског факултета, који је рецимо, индиректно одговоран за прерану смрт Ђорђа Јанковића, Ђоке варварина....) и њиховог рада у задатим оквирима. Када је било питање откупа прстена кнеза Стројимира, политика је обавештена и прстен је откупљен да не би Стројимир завршио као бугарски кнез.
Poslednja izmena:
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.561
Пре пар година, Универзитетска библиотека је организовала изложбу на тему забрањнивања књига у Окупираној Србији 1941-1944. године, а тим поводм је изашла и књига на исту тему, где је објављено вероватно неколико хиљада нпроскрибованих наслова.
Za vreme Drugog svetskog rata, polovinom 1942. godine u Univerzitetskoj biblioteci počelo je, na zahtev Nemaca, izdvajanje jevrejske literature, marksističko-komunističke, kao i antinemačkih dela. Za njih je obrazovana posebna kartoteka koja je, zajedno sa knjigama, trebalo da se smesti u izdvojeno odeljenje i tamo drži pod ključem.
Nemačka vojna komanda dostavila je već sastavljen spisak od nekoliko hiljada proskribovanih dela i časopisa, među kojima je bilo mnogo dela i iz jugoslovenske književnosti i zahtevala da se sa tog spiska mora zabraniti tj. uništiti 80-90 odsto knjiga. Posebna komisija koju je oformilo Ministarstvo prosvete i vera pregledala je knjige sa ovog spiska. Rad ove komisije je bio delikatan i odgovoran. Ali, zahvaljujući rodoljubivoj odvažnosti, odugovlačenju, veštim i smišljenim manevrisanjem, knjige su spasene od uništenja.
Извор: Danas
Занимљиво је да се међу раније поменутим књигама, које су враћене из Лајпцига, такође налазио значајан број дела Карла Маркса и Сигмунда Фројда, која су била лиферована за Немачку, али их Немци никада нису уништили.
Za vreme Drugog svetskog rata, polovinom 1942. godine u Univerzitetskoj biblioteci počelo je, na zahtev Nemaca, izdvajanje jevrejske literature, marksističko-komunističke, kao i antinemačkih dela. Za njih je obrazovana posebna kartoteka koja je, zajedno sa knjigama, trebalo da se smesti u izdvojeno odeljenje i tamo drži pod ključem.
Nemačka vojna komanda dostavila je već sastavljen spisak od nekoliko hiljada proskribovanih dela i časopisa, među kojima je bilo mnogo dela i iz jugoslovenske književnosti i zahtevala da se sa tog spiska mora zabraniti tj. uništiti 80-90 odsto knjiga. Posebna komisija koju je oformilo Ministarstvo prosvete i vera pregledala je knjige sa ovog spiska. Rad ove komisije je bio delikatan i odgovoran. Ali, zahvaljujući rodoljubivoj odvažnosti, odugovlačenju, veštim i smišljenim manevrisanjem, knjige su spasene od uništenja.
Извор: Danas
Занимљиво је да се међу раније поменутим књигама, које су враћене из Лајпцига, такође налазио значајан број дела Карла Маркса и Сигмунда Фројда, која су била лиферована за Немачку, али их Немци никада нису уништили.
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
У Србији је све питање политике. Код нас се ни чистачица не може запослити без страначке препоруке. Вишедеценијски токсични утицај политичке елите, као најкорумпиранијег сегмента друштва, добрим делом је одговоран за јад и беду који су завладали на свим нивоима нашег друштва. Проблем се, наравно, никако не може свалити искључиво на политичаре, али наивно је очекивати да ће се ишта променити док год они, и њихови духовни и политички потомци, наставе да нам седе за вратом.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Figurina iz Kličevca
Kličevački idol predstavlja figuru paganskog božanstva iz bronzanog doba, izrađenu od crne gline, pronađenu u selu Kličevac 1881. godine. Predstavlja žensku figuru, najverovatnije boginju plodnosti. Izrađena je od ilovače, visine 34 cm i širine 17 cm. Figura pripada Dubovačko-žutobrdskoj kulturnoj grupi, koja obuhvata period od 1500.–1000. p. n. e. i to, najverovatnije, drugoj polovini navedenog razdoblja. Pronađen je u grobu, pored urne sa pepelom pokojnika, zajedno sa ostalim darovima za pokojnika po tadašnjim običajima. Slični primerci, su kasnije nađeni u okolini Vršca i u Banatskom podunavlju. Originalni primerak je uništen tokom austrijskog bombardovanja Beograda u vreme Prvog svetsog rata, kada je razorena zgrada Narodnog muzeja u Beogradu u kojoj je bio čuvan. Simbol kličevačkog idola nalazi se na grbu grada Požarevca.
Karakteristična po pravougaonoj pregači sa resama koja se još uvek nalazi u narodnoj nošnji Srbije, i sličnim figurinama iz predhelenskog perioda.
Kličevački idol predstavlja figuru paganskog božanstva iz bronzanog doba, izrađenu od crne gline, pronađenu u selu Kličevac 1881. godine. Predstavlja žensku figuru, najverovatnije boginju plodnosti. Izrađena je od ilovače, visine 34 cm i širine 17 cm. Figura pripada Dubovačko-žutobrdskoj kulturnoj grupi, koja obuhvata period od 1500.–1000. p. n. e. i to, najverovatnije, drugoj polovini navedenog razdoblja. Pronađen je u grobu, pored urne sa pepelom pokojnika, zajedno sa ostalim darovima za pokojnika po tadašnjim običajima. Slični primerci, su kasnije nađeni u okolini Vršca i u Banatskom podunavlju. Originalni primerak je uništen tokom austrijskog bombardovanja Beograda u vreme Prvog svetsog rata, kada je razorena zgrada Narodnog muzeja u Beogradu u kojoj je bio čuvan. Simbol kličevačkog idola nalazi se na grbu grada Požarevca.
Karakteristična po pravougaonoj pregači sa resama koja se još uvek nalazi u narodnoj nošnji Srbije, i sličnim figurinama iz predhelenskog perioda.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 87.974
Za stvari kao u objavi iznad potrebna nam je nova tema (vandali, a ne lopovi).
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.561
