Zoran Jov
Elita
- Poruka
- 16.194
Mlečna industrija želi da poverujete da „ne postoji dokaz da hrana bogata proteinima poput mlečnih proizvoda štetno utiče na ravnotežu kalcijuma ili na zdravlje kostiju“, iako znaju da to nije tačno.
Više mleka, više zapaljenskih molekula
Objašnjenje negativnog dejstva mleka jesu štetna zapaljenja koja uzrokuje galaktoza, koja nastaje prilikom raspadanja laktoze, glavnog šećera u mleku. U odvojenoj grupi ljudi, otkriveno je da, što su više mleka pili, više su zapaljenskih molekula imali u urinu.
Gorivo za rak
Od skoro 60 hormona, postoji jedan moćan hormon rasta po imenu Faktor rasta sličan insulinu 1 (IGF-1). Čudom prirode, on je isti i kod krava i kod ljudi.
Hrana koju jedete može da utiče na to koja količina IGF-1 cirkuliše u vašoj krvi. Ishrana koja uključuje više kalorija ili životinjskih proteina povećava količinu IGF-1 i tu dolazimo do zabrinjavajuće uloge mleka.
Ovaj hormon se smatra „gorivom za ćelije“ bilo kog oblika raka. On se normalno nalazi u svom mleku, pošto bi novorođenče trebalo što pre da naraste. Zašto bi odrasla osoba mislila da treba još da poraste?
Studije finansirane od strane mlečne industrije pokazuju porast IGF-1 od 10% kod adolescentkinja pri konzumiranju pola litre mleka dnevno i isto toliko kod žena u postmenopauzi pri konzumiranju 3 čaše mleka dnevno.
IGF-1 takođe promoviše neželjeni rast tj. rast ćelija raka i ubrzava starenje. IGF-1 je jedan od najvećih faktora rizika od raka ikad otkrivenih.
Prema pregledu iz 1997. godine, objavljenom od strane Svetskog fonda za istraživanje raka i Američkog instituta za istraživanje raka, rizik od raka jednak je konzumaciji mleka u brojnim studijama
Pasterizacija maskira mleko niskog kvaliteta i uništava nutrijente i enzime
Zašto ljudi još uvek piju mleko? Zato što misle da je bezbedno bez obzira na pasterizaciju. Međutim, toplota uništava veliki broj bakterija u mleku čime se prikrivaju dokazi o onečišćenju mleka. Jeftinije je proizvesti onečišćeno mleko i uništiti bakterije toplotom nego održavati čisto mleko i zdrave krave. Da bi se uništili patogeni u mleku, ono prolazi kroz razna ‘pročišćavanja’, ‘filtracije’ itd. Mlečna industrija se oslanja na ove tretmane kako bi zamaskirala loše sanitarne uslove.
Pasterizacija takođe uništava vitamin C i oštećuje B vitamine, smanjujući nutritivnu vrednost mleka. Nakon pasterizacije, kalcijum i drugi minerali postaju nedostupni.
Enzimi u mleku, proteini, antitela, ali i benigni hormoni uništavaju se pasterizacijom, zbog čega se dobija ‘beživotno’ mleko. Enzimi iz mleka pomažu pri varenju laktoze, a zajedno sa proteinima pomažu pri apsorpciji vitamina. Zaštitni enzimi iz mleka se inaktiviraju zbog čega se ono lakše kvari.
Generalno, pasterizovano mleko nije piće koje bi se preporučilo za održavanje zdravlja. Nema značajnu nutritivnu vrednost i postoje veći rizici pri konzumiranju mleka nego kad se ono ne pije. Takođe, postoje mnogo zdravije alternative poput kokosovog mleka, mleka od badema ili mleka od konoplje koje prevazilaze konvencionalno mleko i u smislu nutritivne vrednosti i u smislu zdravlja.
Mleko je hrana za bebe, a niko od vas ovde nije beba. Uzdravlje.
Više mleka, više zapaljenskih molekula
Objašnjenje negativnog dejstva mleka jesu štetna zapaljenja koja uzrokuje galaktoza, koja nastaje prilikom raspadanja laktoze, glavnog šećera u mleku. U odvojenoj grupi ljudi, otkriveno je da, što su više mleka pili, više su zapaljenskih molekula imali u urinu.
Gorivo za rak
Od skoro 60 hormona, postoji jedan moćan hormon rasta po imenu Faktor rasta sličan insulinu 1 (IGF-1). Čudom prirode, on je isti i kod krava i kod ljudi.
Hrana koju jedete može da utiče na to koja količina IGF-1 cirkuliše u vašoj krvi. Ishrana koja uključuje više kalorija ili životinjskih proteina povećava količinu IGF-1 i tu dolazimo do zabrinjavajuće uloge mleka.
Ovaj hormon se smatra „gorivom za ćelije“ bilo kog oblika raka. On se normalno nalazi u svom mleku, pošto bi novorođenče trebalo što pre da naraste. Zašto bi odrasla osoba mislila da treba još da poraste?
Studije finansirane od strane mlečne industrije pokazuju porast IGF-1 od 10% kod adolescentkinja pri konzumiranju pola litre mleka dnevno i isto toliko kod žena u postmenopauzi pri konzumiranju 3 čaše mleka dnevno.
IGF-1 takođe promoviše neželjeni rast tj. rast ćelija raka i ubrzava starenje. IGF-1 je jedan od najvećih faktora rizika od raka ikad otkrivenih.
Prema pregledu iz 1997. godine, objavljenom od strane Svetskog fonda za istraživanje raka i Američkog instituta za istraživanje raka, rizik od raka jednak je konzumaciji mleka u brojnim studijama
Pasterizacija maskira mleko niskog kvaliteta i uništava nutrijente i enzime
Zašto ljudi još uvek piju mleko? Zato što misle da je bezbedno bez obzira na pasterizaciju. Međutim, toplota uništava veliki broj bakterija u mleku čime se prikrivaju dokazi o onečišćenju mleka. Jeftinije je proizvesti onečišćeno mleko i uništiti bakterije toplotom nego održavati čisto mleko i zdrave krave. Da bi se uništili patogeni u mleku, ono prolazi kroz razna ‘pročišćavanja’, ‘filtracije’ itd. Mlečna industrija se oslanja na ove tretmane kako bi zamaskirala loše sanitarne uslove.
Pasterizacija takođe uništava vitamin C i oštećuje B vitamine, smanjujući nutritivnu vrednost mleka. Nakon pasterizacije, kalcijum i drugi minerali postaju nedostupni.
Enzimi u mleku, proteini, antitela, ali i benigni hormoni uništavaju se pasterizacijom, zbog čega se dobija ‘beživotno’ mleko. Enzimi iz mleka pomažu pri varenju laktoze, a zajedno sa proteinima pomažu pri apsorpciji vitamina. Zaštitni enzimi iz mleka se inaktiviraju zbog čega se ono lakše kvari.
Generalno, pasterizovano mleko nije piće koje bi se preporučilo za održavanje zdravlja. Nema značajnu nutritivnu vrednost i postoje veći rizici pri konzumiranju mleka nego kad se ono ne pije. Takođe, postoje mnogo zdravije alternative poput kokosovog mleka, mleka od badema ili mleka od konoplje koje prevazilaze konvencionalno mleko i u smislu nutritivne vrednosti i u smislu zdravlja.
Mleko je hrana za bebe, a niko od vas ovde nije beba. Uzdravlje.
Ok. Malo šale nije na odmet.
